Tima:- U Zagreb sam išao od 82. godine. Od 82. do 90. kada smo poslednji put išli nije se tu ništa bitno menjalo. Taj nacionalni naboj je bio uvek prisutan sa obe strane i uglavnom je taj naboj i obeležavao utakmice između srpskih i hrvatskih klubova. Mnogo je više bilo to nacionalno rivalstvo nego klupsko. Potpuno drugačiji naboj je recimo kada su igrali Zvezda i Partizan od onoga kada su igrali klubovi iz Srbije i iz Hrvatske.

Taj Maksimir 90. godine, tog 13. maja, nije se ništa posebno dešavalo što se nije dešavalo na svim utakmicama ranijih godina kada smo igrali u Zagrebu i Splitu. Jedino što je to dobilo malo više publiciteta zato što je tada bila prekinuta sama utakmica i što se to dešavalo na samom stadionu, inače sve te stvari, tuče, potezanje noževa, nacionalističke pesme, obostrani izlivi mržnje, toga je bilo i ranijih godina i to se u principu nikada neće promeniti kada god budu igrali srpski i hrvatski klubovi.

Zelja:- Rat je počeo davno pre toga. To je bio samo jedan slučaj gde je sve kulminiralo. Meni je žao, nisam bio na Maksimiru, bio sam na Ravnoj gori kao i veliki deo prve ekipe "delija". Tada je Vuk Drašković postavljao neku spomen ploču pokojnom Draži Mihajloviću. Da smo znali, jebiga, bio sam u Zagrebu petnaest puta pa mi je bilo dosadno. Da sam znao šta će biti išao bih.

Ćirilo:- Za "bed blu bojs" oni misle da je rat počeo tamo. Ja mislim da se uvek znalo da će biti rata. Uvek su bili ti prosrpski elementi veoma jaki na Zvezdinom severu i danas su veoma jaki, kao što možemo videti na mnogim utakmicama. Da li je rat počeo na Maksimiru? Pa nisam siguran. Za "bed blu bojse" je možda počeo na Maksimiru a za Zvezdine "delije"... U stvari 86. je bio prvi izgred protiv Albanaca, znači da je taj rat počeo mnogo ranije za navijače Crvene zvezde, u stvari za one elemente navijača Crvene zvezde koji su bili ekstremno srpski orijentisani.

Да,то и кажем.  Како се страх од полиције смањивао, тако су се и они наоружавали 

Елем, ово је тај интервју