Tuga je danas prekrila evropski fudbal. U Madridu je, posle kratke bolesti, u 71. Godini preminuo jedan od najboljih srpskih trenera Radomir Antić.
Nekadašnji šef stručnog štaba svih španskih velikana, od Saragose i Ovijeda, preko Reala i Atletiko Madrida, do Barselone, bio je poznat po stručnosti, znanju i autoritetu, a najviše ga je kao čoveka krasila ljudskost. „Mister“ je ostavio traga svuda gde je bio, pa ga zato na Pirinejima mnogi slave i uzimaju za primer i dan danas.
Antić se uhvatio u koštac i sa nacionalnim timom Srbije, koji je vodio od 2008. do 2010. i posle dugo godina odveo ga na Svetsko prvenstvo (u Južnoafričku republiku). Ta saradnja sa FSS se nije sjajno završila, ali se on vratio u Španiju i nastavio svoj miran porodični život. Dve godine kasnije usledio je poziv kineskog kluba u povoju, ali sa velikim ambicijama, Šandong Linenga. Iskusio je i kinesku ligu jednu sezonu i bio jedan od prvih stranaca koji se u tu avanturu upustio.
Kao fudbaler karijeru je započeo u svom gradu Užicu, obukao je dres Slobode 1967. Godinu dana kasnije preselio se u Beograd da bi obukao dres Partizana, kluba koji mu je ostao u srcu do poslednjeg dana. Karijeru je gradio i u inostranstvu, prvo u Fenerbahčeru, pa u Saragosi, da bi je 1984. završio u Lutonu.
Antić je uvek bio ambiciozan i nije imao vremena za pauzu. Između igračke i trenerske karijere prošla je nepuna godina, seo je kao pomoćni trener na klupu voljenog beogradskog kluba – Partizana 1985.
Kao igrač Antić je 1976. sa Partizanom osvojio titulu prvaka Jugoslavije. Sa crno-belima je kao trener dva puta uzastopno osvajao prvenstvo Jugoslavije (1986. i 1987), dok je sa madridskim Atletikom 1996. osvojio „duplu krunu“ što niko pre njega, na „Vinsente Kalderonu“, nije uspelo.
Svima koji su poznavali Radomira Antića ostaće praznina u srcu, a Srbija može da bude ponosna da je imala takvog čoveka u inostranstvu koji se njome uvek ponosio i nikada joj leđa nije okrenuo.
Antić je iza sebe ostavio suprugu, sina, kćerku, dve unuke i dva unuka.
Da li i u političkoj sferi postoji kolonijalno potčinjavanje? Nekome se može i to pričiniti. Ali, kada Šreder ili Bler savetuju vladu, to nikako nije čin najcrnjeg ponižavanja nacije i ruganje žrtvama iz 1999. To nije ni tragična slika države koja je izgubila svako samopoštovanje. Ne, to je manifestacija mudrosti, dubokog političkog uvida i afirmacija realpolitike kakva nije viđena još od vremena kneza Miloša. Srbija je, nema sumnje, na pravom putu.
Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.
Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.
Tema: 
