Ako te mrzi da pročitaš ono što sam pisao, tako reci, a ne ovo trabunjanje.

Procitao sam i sve je polovično ili suvo.

Ako hoćeš da ne pišem previše sažeto, molim te, bolje me inspiriši.


Moral se odnosi na postupke. Postupci su odredjeni motivima. Motivi su raznoliki ali su u suštini određeni emocijama čak i kad delovanju emocija prethodi racionalno razmatranje razloga za odredjeni postupak. Zakoni nemaju nužno veze sa moralom. Prvo je pitanje ko donosi zakone. Ideja pravde je skup odredjenih  ličnih predatava slično moralu, ma koliko stvaranje tih ličnih predstava i osećanja bilo uslovljeno društvenim interakcijama. Mada je moral društveni fenomen, moralni posrupak je lični, postupak pojedinca.

Mi možemo stavljati naglasak na ulogu društva, tj drugih ljudi na formiranje našeg moralnog stava ali kad sodje trenutak za delovanje, u nama je i savest i zavist i saosećanje i pohlepa i mržnja. Mi delamo po ličnim moralnim kriterijumima, ma kakav bio pogled društava kojima pripadamo na naše postupke

Slažem se.

Zato imamo društveni moral i pojedinačni moral koji je obojen emocijama, primalnim instiktima i iskustvenom procenom.

Recimo majka neće prezati od bilo čega da zaštiti svoje dete. Nema tu mnogo morala kad su bazični instikti u pitanju.

Ali ono što je ključno je da zakon nije moral.

Ako se ovi religiozni ponašaju u skladu sa božijim zakonima a nemaju tu savest, tu empatiju u sebi, to onda nije moral nego prinuda.

За тебе, за вернике није тако...

Иначе и сада ако убијеш, следи ти казна, ако украдеш следи ти казна итд.



Брате како си напоран, прочитај и цитирај цео пасус а не вади из контекста. Зна се на шта сам мислио...

1) Nema šta da bude za mene, tebe i njega.

Ako ti neko nešto naredi i ti to uradiš zbog naredbe i ne razumeš zašto tako treba ili uradiš to samo zbog toga da ne bi išao u pakao onda to nije moral. To je svima jasno. Osim onom zaostalom teodoru.

2) Ali moralan, normalan čovek neće ubiti drugog čoveka samo zato što mu je tako naređeno. Nego zato što imaš neku savest i empatiju u sebi + to je društveno neprihvatljiva akcija. Ubićeš možda u samoodbrani, ali to je onda izvan morala.

Većina nacista se branila na sudu posle WW II da je samo slušala naređenja, pokušavajući da sa sebe skinu odgovornost od zločina koji su uradili.

U drastičnom slučaju ako pod pretnjom pištolja na slepoočnici čovek uradi neko nedelo, tada je besmisleno pričati o bilo kakvom moralu.

3) Koristiš reč U SVAKOM SLUČAJU = za tebe, za mene, za peru, za lazu za svakoga. Nisam ja naporan nego ti ne znaš značenje reči. Pa kad si rekao u svakom slučaju mora da postoji nešto izvan čoveka i društva ja sam rekao da ne mora. I da moral nije došao spolja nego iznutra čovekove svesti i čoveka kao društvenog bića.

------------------------------------------

Inače za jevrejskog boga jahvea moral ne postoji. Bole ga levo jajce da na sebe primeni sopstvena pravila. A pošto ga se ni jedno od tih pravila lično ne tiče i ne dotiče i ne može da ih doživi na isti način kao čovek to je čak i dokaz da ih on (jahve) nije izmislio.

skoro da se slazem sa tim sto si napisao.

ni meni nije jasno sta bi trebao da bude univerzalni moral, mada je poznata teznja ljudi da svoj provincijalni moral apsolutizuju ili smatraju univerzalnim. Pretpostavljam da se ne osecaju sigurno u svoje postupke ako tu postoji nesto relativno i moral im postaje klimav.
Ono sto je univerzalno ili skoro univerzalno urodjeno kod ljudi je predispozicija za razvijanje morala. ne neki konkretni oblik morala sam po sebi.


I mislim da i sa pistoljem na glavi i dalje imas mogucnost da postupis ispravno. Smrt i pakao su opcija. Ako zivis u svetu koji je napravio ludi sadisticki bog i odlucis se za pakao zalazuci se za svoj moralni izbor, mozda si se osudio na vecne patnje ali mozes da napravis takav izbor. Smrt od metka je tu jos i shala od kazne

Pa recimo meni metak u čelo predstavlja kompletan kraj života. Ne verujem ni u kakve zagrobne živote, pakao, raj i ostale nebuloze. I onda bih bio u ogromnoj moralnoj dilemi šta da radim ako mi neko preti smrću. Daleko komplikovanije bi bilo ako bi neko pretio da ubije moju decu na primer.

Da se ne ponavljam, mislim da je moral lako definisati kao čovekov napor da drugim ljudima omogući što bolji boljitak.

Mislim da je ovo bolja definicija nego ona da ne želim meni da se desi ono što ne želim ni drugima, jer ostavlja mogućnosta da recimo samoubice nikako ne spadaju u tu kategoriju zajedno recimo sa mazohistima i ostalim čudacima.

Naracno da bi bio u moralnoj dilemi, ali izbor postoji i mozes da odaberes metak u celo

No ako uopšte tako nešto postoji kao što je univerzalna ljudska psiha, mi smo još uvek na plemenskom nivou, čak i manje na porodičnom nivou, gde se porodica, a pre svega naši potomci stavljaju na prvo mesto pa sve ostalo.

U takvom svetlu teško je pričati o nekakvom alturizmu i žrtvovanju za zajednicu. Ratno stanje, pa tu nema mnogo mesta za moral. Nekada davno smo potpisali ženevsku konvenciju - što bi bila kao neki pandan društvenom moralu, ali te konvencije se retko ko pridržava. Tako da moral i ljudi, pa to ne ide zajedno.

Primera radi jedan će mudžoš radije žrtvovati svoje sinove, pa i kćeri nego odstupiti od nekog muslimanskog ideala. Verovatno ima toga i medju hrišćanima.

-------------------------------------

Inače nekada davno, pre jedno 20 godina nabasao sam na jednu detaljnu studiu o razlici između morala i gadženja.

U suštini većina onoga što se ljudima čini nemoralno je ustvari samo bljak.

Recimo seks izmedžu rođenog brata i sestre. Ako niko nije povređen posle tog čina, nikome nisu osećanja skrhana, svako od njih nastavlja svojim putem bez imalo griže savesti, niko sem njih samih ne zna da se to desilo, niko ih nije video, jednostavno kao da se nije ni desilo, šta je u tom samom činu bilo nemoralno?

Sem što je odvratno?

Moral ne obuhvata samo gadne stvari. Nemoralno je npr jesti sladoled ispred siromašnog deteta... Ili nije? Tvoja odluka.

A to je noguće raditi ili ne raditi i tokom ratnog stanja