Spustanje cenzusa na 3% i ostale politicke igrarije

SADA I ZVANIČNO Vladi upućen predlog za smanjenje cenzusa na 3 ODSTO, ali to nije jedina promena
14.01.2020. 17:13
cenzus kombo RAS Dusan Milenkovic Shutterstock Foto: Dušan Milenković, Shutterstock / RAS Srbija
Rasprava o tome da li treba spustiti cenzus sa pet na tri odsto za ulazak stranaka u parlament nije se ni pošteno zahuktala, a zvaničan predlog da se to desi već se pojavio.

Njega je, po sopstvenom priznanju, juče uputio ne ni član neke od stranaka vladajuće većine, niti opozicije koja "navija" za niži cenzus, već izvesni Mario Spasić, generalni sekretar Saveza za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije "Transparentnost" (organizacija koja nema veze sa NVO "Transparentnost Srbija").

Kako je kazao, inicijativu je uputio Radnoj grupi Vlade Srbije za unapređenje izbornih uslova, na čijem čelu je potpredsednik vlade i ministar policije Nebojša Stefanović.

Međutim, njegov predlog nema samo jednu stavku - smanjenje cenzusa sa pet na tri odsto, već i uvođenje "stepenastog" cenzusa, koji bi podrazumevao da koalicije dve partije treba da osvoje sedam odsto glasova, dok bi taj procenat bio najmanje 10 odsto za koalicije sastavljene od tri i više političkih partija.

Desilo se da je inicijativa formalizovana samo dan nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da je posredi njegov predlog, i da u njemu ne vidi ništa loše, naprotiv. Isto tako, slučajno ili ne, Spasićev predlog je gotovo identičan onom koji je odmah po objavljivanju informacije da bi smanjenje moglo da se desi, na Tviteru "razradio" potpredsednik SNS Milenko Jovanov.

- Nije loša ideja sa izbornim pragom od 3%. Idealno bi bilo da to važi za stranke koje samostalno izlaze na izbore, da za koaliciju dve stranke bude 7%, a za koaliciju tri ii više stranaka 10%. Za manjinske liste da ostane prirodan prag, ali uz opštriju kontrolu verodostojnosti - napisao je Jovanov.

Nije iznenađenje da vlast podržava cenzus od 3 odsto, ali ono što jeste čudno je da se on kao tema nije pojavljivao prethodnih meseci i tokom svih okruglih stolova i dijaloga između predstavnika vlasti i opozicije, pa i onima kojima su posredovali predstavnici EU.

Odatle i dileme i neprestalna pitanja o tome šta je posredi: taktika vlasti zbog najave bojkota izbora, pokušaj uvođenja pojedinih stranaka u Skupštinu Srbije u koju inače drugačije ne bi mogle u nju da uđu, formiranje "kontrolisane" opozicije, ili najdemokratskije moguće namere?

Na ovaj, poslednji način, ih vidi predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je danas rekao da, ukoliko se takva stvar radi, normalno je da se on smanjuje, a ne povećava, i da "ni u jednom udžbeniku ne piše da je to na štetu opozicije, naprotiv". Takođe, naveo je i da su svi u Srbiji saglasni da cenzus treba smanjiti, "osim SNS, njih ću morati da ubedim u to".

- Ovi ostali, koji nisu saglasni, ni ne učestvuju na izborima - rekao je Vučić, uz opasku da je "njima jasno da od bojkota nema ništa".

Deo javnosti zaista na stvari gleda ovako, a deo joj se protivi, smatrajući da nije reč o maloj promeni. To, recimo, navodi profesor Fakulteta političkih nauka (FPN) Milan Jovanović, koji kaže da je predlog za snižavanje izbornog cenzusa samo naizgled mala promena i da su opravdana ukazivanja da se takve promene izbornog sistema ne sprovode nekoliko meseci pred izbore.

- Snižavanje izbornog praga sa pet na tri odsto bi imalo smisla ukoliko bi bio uveden stepenovani prag, koji podrazumeva da se za koalicije sa dve i više stranaka za svaku partiju u koaliciji podiže osnovni prag za dva ili jedan odsto. Tako bi bila očuvana stabilnost političkog sistema, pošto ne bi postojala mogućnost da u parlament uđe suviše veliki broj partija, među kojima i autsajderske organizacije i političari - navodi on.

Profesor FPN predlog vladajuće većine za smanjivanje izbornog cenzusa inače vidi kao šahovsku političku partiju, koja bi mogla da se završi matom za opoziciju koja je najavila bojkot izbora, ukoliko bi se veliki broj stranaka odazvao i izašao na izbore sa sniženim izbornim pragom.

Sa druge strane, ističe i da je siguran da snižavanje cenzusa ne bi bilo u igri, da nema najave bojkota dela opozicije.

U ovom potezu politikolog Mladen Mrdalj iz Međunarodnog centra za studije uprave Beograd i Internacionalnog Burč univerziteta u Sarajevu vidi dve stvari, uz opasku da nije praksa u demokratskim zemljama da se izborni zakon menja u izbornoj godini.

- Taj potez ima dvostruki strateški interes: da se uplaši bojkotujuća opozicija, i među njima izazovu još veći sukobi. A drugi deo je pretnja da u skupštinu uđu neke druge manje stranke čime će bojkot potpuno da izgubi smisao - rekao je Mrdalj za DW.

Iznenađenje najavom ovakve mogućnosti nisu krili ni evroparlamentarci koji su poručili da su zabrinuti, uz opasku da o cenzusu uopšte nije bilo reči tokom razgovora o izbornim uslovima.

- Iznenađena sam i zabrinuta idejom o snižavanju izbornog praga sa pet na tri odsto. Nisam videla da je spuštanje izbornog cenzusa akcija o kojoj je bilo koja od političkih stranaka raspravljala tokom našeg jesenjeg dijaloga - izjavila je juče za "Blic" Tanja Fajon, koja je navela i da su "radikalne promene izbornih pravila tako blizu održavanju izbora veoma opasne taktike".

Sličnog stava je i njen kolega Vladimir Bilčik, inače izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju i član delegacije u međupartijskom dijalogu. On je ovim povodom kazao da zakonske prepreke za snižavanje cenzusa ne postoje, ali i da "svaka izmena pravila pred izbore otvara pitanje pravičnosti izbornog procesa".

Još jedan učesnik dijaloga o izbornim uslovima "Transparentnost Srbija", reagovala je ovim povodom, pojasnivši da smanjenje izbornog cenzusa, samo po sebi, ne mora da ima štetne posledice. U isto vreme, TS kritikuje "lansiranje" te teme na uštrb drugih problema, poput neravnomerne medijske zastupljenosti izbornih lista, vođenju "funkcionerske kampanje" i nedovoljnoj transparentnosti i kontroli finansiranja.

Novi sastanak narednih nedelja?

Izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo Milan Antonijević izjavio je danas da u narednim nedeljama očekuje nove razgovore predstavnika Evropskog parlamenta, komesara za proširenje i svih političkih aktera u Srbiji, a tema razgovora trebalo bi da bude snižavanje izbornog cenzusa.

On je naveo da bi, prema jo nepotvrđenim informacijama, u posetu Beogradu u narednim nedeljama i inače trebalo da dođu predstavnici EP i komesar z aproširenje EU Oliver Varhelji, a on očekuje da će tom prilikom biti održana jedna runda razgovora na temu izmene cenzusa.

Upitan da prokomentariše izjavu evropske poslanice Tanje Fajon da su radikalne promene uoči izbora "opasna taktika", misleći na izmenu cenzusa, Antonijević kaže da jeste reč o taktici, ali da treba praviti razliku između političkih odluka.

- Odluka o tri procenta smanjenja samog cenzusa je politička odluka, koja se može doneti ali, sa druge strane, imate i sve one pravne obavezujuće dokumente i prakse, a to je da se zakon u izbornoj godini ne menja. Mislim da su to dva tasa koja stoje i njih treba meriti - naveo je Antonijević za "Tanjug".

Izvor: Blic