Da li i u političkoj sferi postoji kolonijalno potčinjavanje? Nekome se može i to pričiniti. Ali, kada Šreder ili Bler savetuju vladu, to nikako nije čin najcrnjeg ponižavanja nacije i ruganje žrtvama iz 1999. To nije ni tragična slika države koja je izgubila svako samopoštovanje. Ne, to je manifestacija mudrosti, dubokog političkog uvida i afirmacija realpolitike kakva nije viđena još od vremena kneza Miloša. Srbija je, nema sumnje, na pravom putu.
Obratila nam se i Djeva Marija druge Srbije, pročitajmo njene mudre reči i neka nam budu na blagoslov :
Tatjana Vojtehovski @TVojtehovski 33m33 minutes ago
Deca blokiraju grad, traže ostavku ministra. Deca na ulicama tražila da im puste pohapšene drugove. Svako malo, krvava glava nekog ko organizuje protest. Batine su postale normalne. Organizuje se podrška seksualnom manijaku.
Organizuje se podrška liku koji je naredio da se novinar živ spali na spavanju. Predsednik Srbije urla na nacionalnoj frekvenciji da naš narod nema drugove na Brionima. Nekim gradjanima smeta izbor muzike sa kamiona na protestima. Šešelj pred policijom naredjuje gaženje kolima.
Predsednik na televiziji poziva opoziciju da se potuku i da ga prebiju. Deo gradjana hoće da smeni opozciju. Ljudi koji brane reke završavaju na poligrafu, po sudovima i policiji. Država pendrecima brani svaki sekund Javnog servisa. Šalje policiju na učenike i studente.
Predsednik govori ocu za mrtvog sina "pa nije radio na manekenskoj pisti". Doktorke nauka dobijaju otkaz da bi Aleksandar Martinović predavao babicama. Gradjani se dave u omči "svi su isti". Novinari informativnih programa i dalje odvajaju gradjansko i političko.
Vlada promoviše bedu kao stil života. Heroji su oni koji nemaju, ne jedu i ne kukaju. Grešni su oni koji se "brčkaju na moru". Predsednik se pretrvara da mu ljudi mašu. Beogradjani zimus guraju autobuse koji nemaju zimske gume. Ceo Beograd je razrovan i paralisan.
Deo gradjanista promoviše ideju "politika bez političara" Paranoja cveta, svako na svakog okreće nišan. Vlast gaji tezu da je nemoguće da budu pobedjeni na izborima. Javnost veruje. Sistematski se radi na tome da se narodu ogade politčke stranke. "Mediji" vlasti nišane po spisku.
Traži se novo lice politike, ali nećemo vodju. Gradjani očekuju da se za nekoliko subota može rešiti kriza. Hoćemo političke proteste bez političara. Traži se revolucja, ali niko da vikne "za mnom". Opozicija je "ukrala" proteste koji su krenuli prebijanjem opozicije.
Niko iz svega ovog neće izaći neoštećen. Hoćemo demokratiju, ali u izbore ne verujemo. Hoćemo slobodu govora, ali nam smetaju govornici. Hoćemo slobodu izbora, ali samo za odabrane.
Kuća gori, a mi biramo vatrogasce. Umesto da gasimo, pa biramo majstore za obnovu.
Da li i u političkoj sferi postoji kolonijalno potčinjavanje? Nekome se može i to pričiniti. Ali, kada Šreder ili Bler savetuju vladu, to nikako nije čin najcrnjeg ponižavanja nacije i ruganje žrtvama iz 1999. To nije ni tragična slika države koja je izgubila svako samopoštovanje. Ne, to je manifestacija mudrosti, dubokog političkog uvida i afirmacija realpolitike kakva nije viđena još od vremena kneza Miloša. Srbija je, nema sumnje, na pravom putu.
Da li i u političkoj sferi postoji kolonijalno potčinjavanje? Nekome se može i to pričiniti. Ali, kada Šreder ili Bler savetuju vladu, to nikako nije čin najcrnjeg ponižavanja nacije i ruganje žrtvama iz 1999. To nije ni tragična slika države koja je izgubila svako samopoštovanje. Ne, to je manifestacija mudrosti, dubokog političkog uvida i afirmacija realpolitike kakva nije viđena još od vremena kneza Miloša. Srbija je, nema sumnje, na pravom putu.
Tema: 
au ti baš voliš sendviče 
