Pitagora i muzika :: Religija ~ Filozofija ~ Sociologija

Pitagora i muzika

PETAK, 03. AVG 2018, 09:14 -> 10:11
IZVOR:RTS
AUTOR: BRANISLAV JARIĆ

Muzika je prisutna u svim vremenskim kruženjima (godišnja doba, biološki krug, ritam prirode). Zajedno sa zakonom proporcije, ona je zvuk harmonije stvorenog bitka svemira, harmonije koju je već grčki filozof Platon opisao kao „jedno vidljivo živo biće koje u sebi sadrži sva živa bića istog prirodnog reda”.

Pred kraj 6. veka pre nove ere došlo je do epohalnih novina u razmišljanju o muzici. Uveo ih je Pitagora sa Samosa. On nije ostavio muzičkih rasprava, ali podatke o njegovoj muzičkoj delatnosti saznajemo iz dela njegovih pristalica i studenata.

On je postavio matematičke osnove ne samo muzike već i čitavog svemira. Smatrao je da u celom svemiru vlada red brojeva po kojemu se sve kreće i da oni najvernije izražavaju suštinu stvari i bića, osobito grupa 1, 2, 3, 4 ‒ tzv. tetraktis. Brojevi su stalni i nepromenljivi, a njihov sklad skriva svet zvukova i harmonije. Uticaj brojeva Pitagora vidi i u ljudskim osobinama, te otuda potiče mistika i simbolika brojeva. Tonski sistem kod Pitagore zasnovan je na nizu čistih kvinti. Proučavajući liru, drevni grčki instrument, on i njegovi sledbenici su otkrili da su muzički intervali proporcionalni dužini žice i da ne zavise od njene apsolutne dužine.

Primenjujući svoja saznanja, pitagorejci su došli do zaključka da su zvuci u direktnoj proporciji sa udaljenostima nebeskih tela. Prema njihovom shvatanju, Sunčev sistem se sastoji od deset planeta koje se kreću u krugovima oko centralne vatre. Mislili su da svaka od tih planeta proizvodi svoj ton ovisno od toga koliko je udaljena od mirnog centra u kojem je smeštena Zemlja. To je ono što nazivamo muzika sfera. Bliže sfere stvaraju dublje tonove, a dalje i brže sfere stvaraju više. Zvuk koji nastaje na taj način toliko je redak da ga naše uši ne čuju. Sveti Avgustin je smatrao da ljudi tu muziku čuju kada se nalaze na samrti i da im se tada otkrivaju najviša znanja kosmosa.

Još u 16. veku Johan Kepler je tražio način da prikaže Pitagorin sistem harmonije sfera pomoću pravilnih geometrijskih tela i tako pronađe rukopis Boga, geometra. Nadao se da će tako izračunati putanje planeta. To nije uspeo na planirani način, ali je uz pomoć T. Brahea došao do ogromnih astronomskih otkrića, koja poznajemo kao tri Keplerova zakona.
Ideju da će isti razlomci biti ugodni uhu isto koliko i oku zastupali su i Platon, Plotin, Sv. Augustin te mnogi drugi. Najdirektnije ju je izrekao renesansni arhitekta L. B. Alberti: „Uveren sam da je Pitagora rekao istinu. Priroda se ponaša postojano... Zaključujem da su isti brojevi čiji zvukovi dobro utiču na naše uši oni koji zadovoljavaju i naše oči i naše umove."
Ove proporcionalne odnose moguće je videti ispisane na tabeli koju drži jedan od likova na poznatoj Rafaelovoj slici „Atinska škola".

Izvor: RTS