Preminuo Stiven Hoking
N1 Beograd |14.03.2018. |06:25



Svetski poznati fizičar Stiven Hoking preminuo je u 76. godini, u svom domu u Kembridžu, preneo je BBC.

"Bio je veliki naučnik i izvanredan čovek čiji rad i nasleđe će nastaviti da živeti još mnogo godina. Njegova hrabrost i upornost spojena brilijantnošću i humorom inspirisala je ljude širom sveta.. Nedostajaće nam zauvek", napisala su u saopštenju njegova deca Lusi, Robert i Tim.

Hoking je diplomirao fiziku na Oksfordu, potom je s temom iz teorije relativnosti doktorirao na Kembridžu, gde je nastavio svoju akademsku karijeru.

Kao student dobio veoma progresivnu neuromotoričku bolest koja veoma onesposobljuje i ograničava kretanje i govor.

Imao je dijagnozu amiotrofične lateralne skleroze (ALS) od 21. godine života i davane su mu male šanse, a mnogi doktori i naučnici smatraju da je pravo čudo što je doživeo svoje sedamdesete s takvom bolešću, jer osoba koja se od toga razboli prosečno živi do pet godina. Dvadeset godina preživi samo pet odsto obolelih. ALS počinje slabljenjem mišića, zatim sledi opšta iscrpljenost, pa paraliza, gubljenje sposobnosti govora, gutanja, pa čak i disanja.

Fizičar Stiven Hoking u bestežinskom stanju u avionu NASA za trening astronauta Izvor: AFP/ZERO G

Potpuno nepokretan, u kolicima, s vremenom je izgubio i sposobnost govora, pa je s okolinom komunicirao jedino uz pomoć kompjuterskog sintetizatora glasa.

Hoking je pobedio ovu tešku fizičku onesposobljenost i još više od pet decenija davao izuzetan doprinos fizici i matematici.

Postao je član Kraljevskog društva 1974, profesor matematike 1979. Svoj matematički rad je nastavio mentalno i prenoseći ga  kad probleme promisli do kraja.

Poznat je po doprinosima na poljima kosmologije i kvantne gravitacije, posebno u kontekstu crnih rupa, kao i po popularnim pisanim delima u kojima iznosi svoje teorije o svemiru.

Mnogi su ga smatrali najvećim živim naučnikom na svetu.

Najpopularnije delo mu je naučni bestseler "Kratka istorija vremena" (A Brief History of Time), koji je zauzeo prvo mesto na listi bestselera britanskog Sunday Timesa i tamo se zadržao rekordne 237 nedelje.

Godine 1989. postao je počasni pratilac kraljice.

Planirao je da pre smrti odleti u svemir.



Izvor: N1

Najveci naucnik nije, najbitniji nije, ali za harizmu i sklonost da koketira sa medijima na konto svoje bolesti i upornost koju je iskazao uprkos invaliditetu tokom niza godina u svom naucnom radu zasluzuje totalno postovanje.

ode tzv rad i tzv genijalnost na smetliste istorije gde mu je i mesto...

karma univerzuma je upravo porasla za par egzodona...

nek ti se bog smiluje...

slazem se prosecan fizicar koga su siledzijski mediji uzdigli u zvezde

da ne idemo dalje od britanije rodzer penroz je tesla za ovog naduvanog

da nije invalid niko nikad ne bi cuo za njega...

Naučnici su po prirodi posla radnici, a ne zvijezde.

Prosto njihov rad nije nešto razumljivo i dopadljivo svima, kao pjesma, igra, sport.
Koliko se mi god pravili pametni da razumijemo se visoke nauke, mi to znamo samo površno, a time i ne možemo procijeniti nečiji rad i genij.

Tako da je obično neka druga karakteristika, splet okolnosti koja ih dovede u centar pažnje.

Bar mi forumaši,  znamo koliko je Steve Wozniak zapostavljen jer je stidljivi bucko a genije enžinjer,
a ekcentrični napadni isfolirani Jobs se pamti kao nekakva ikona tehnologije.  Naopako.

A čak ni Wozniak nije nivo pravog božanskog teorijskog naučnika, nego odličan inžinjer popularnog proizvoda.

Hawkings je u mladosti bio prillično plodan. Ima i boljih, ali tačno  je da je njegova intrigantna pojava, recimo kao simbol "beztjelesnog uma" privuklo na njega pažnju javnosti.

Ogroman broj meganaučnika su poznati uglavnom u svojim stručnim krugovima, što je i razumljivo.

gde si covek...

Inače..


Hawkings je pozitivna pojava, u svakom slučaju, jer popularizuje nauku.
Koja je nije lako razumljiva masama.

Na isti način su pozitivni i populizatori nauke, kao što su Neil deGrasse Tyson, Bill Nye, čak i Slavoj Žižek koji uopšte nisu neki plodni naučnici, ali su komunikativni, simpatični, harizmatični i dobro objašnjavaju velike naučne ideje.

istini ne treba popularizacija...

cilj popularizacije je nametanje ...


vrlo je pozitivan...

Treba, neke su istine, poput naučnih, prekomplikovane za obične ljude.
(i za mene naravno, mogu samo okvirno da shvatim, ali ne baš skroz)

Pa i za tebe, samo što ti nisi normalan, obrazovan i skroman da to prihvatiš.
Pa ti se javlja otpor prema onome što ne razumiješ, i lakše ti je da kažeš da su naučnici ti koji su posrnul i u zabludi, a ne da si ti glup.