Najatraktivnija mesta na Jadranu polako prelaze u ruke milijardera

Ruski tajkuni kupuju hrvatsku obalu

Hrvatsku obalu Jadrana do kraja turističke sezone posetiće ukupno oko sto hiljada ruskih turista. Po pravilu oni odsedaju u novokupljenim vilama ili najskupljim hotelima i ostaju u proseku duže od drugih gostiju.

Hrvatska je obala Jadrana postala posebno zanimljiva i ruskim tajkunima, pa i onim koji na „Forbsovoj“ listi svetskih milijardera drže visoka mesta. Pokupovali su prekrasne vile, hotele i zemljišta na atraktivnim lokacijama, od Istre do Dubrovnika.

Viktor Velserberg, na „Forbsovoj“ listi peti najbogatiji Rus (sa 10,1 milijardom dolara), kupio je pre tri godine za 5,5 miliona evra jednu od najlepših vila na južnom Jadranu, u dubrovačkom naselju Lozica. Vila je uz samo more, ima i bazen i privezište za brodove, a nekada je bila u vlasništvu čuvenog dirigenta Lovre Matačića. Velserberg je razmišljao i o tome da u Hrvatskoj investira u neki biznis, ali mu je prijatelj Davor Štern (nekadašnji ministar u hrvatskoj vladi i direktor INE) savetovao da to ne čini, jer da je „investiranje u Hrvatsku - ruski rulet“.

Kupovina ostrva

S tom bi se izjavom verovatno složio Vladimir Jevtušenko, 14. najbogatiji Rus (čije se bogatstvo procenjuje na 7,7 milijardi dolara), koji je pre nekoliko godina kupio (za 1,1 milion evra) dva nenaseljena ostrvca (Frašker i Fraškerić) u opštini Medulin (u Istri), na kojima je hteo da gradi kongresni centar i hotele. Posle toga je za 2,8 miliona evra kupio veliko zemljište na Mljetu s namerom da tamo izgradi luksuzne hotele i rezidencijalne vile s bazenima, ali do sada nije izgradio ništa. Na Fraškeru i neće jer je tamo zabranjena gradnja, a neizvesno je da li će i na Mljetu, jer tamo još nije izrađen prostorni plan, a postoje i otpori da se na tom prekrasnom ostrvu s još netaknutom prirodom gradi veliki turistički kompleks. Taj ruski tajkun inače je šurak (oženili su dve sestre) moskovskog gradonačelnika Jurija Lužkova i smatra ga se jednim od „Putinovih tajkuna“ na Jadranu.

Mihail Fridman, šesti najbogatiji Rus (čije je bogatstvo 10,4 milijarde dolara), bio je zainteresovan za ulaganja u Istri i na Kvarneru ali je od tog nauma odustao.

Kropala berza

Propala je „poslovna“ zamisao i Aleksandra Dondukova, bivšeg ruskog ministra, da na Hvaru osnuje slobodnu trgovačku zonu u kojoj bi se nalazila svetska berza dijamanata, banke, hoteli i aerodrom. No, ruski milijarder (iz Kalinjingrada) Stefano Vlahović (čiji je otac Hvaranin), Hvar je odabrao samo za odmor. Tamo je kupio zgradu iz 15. veka i uređuje je za vlastito uživanje.

Šahovski velemajstor Anatolij Karpov bio je zainteresovan za kupovinu bivšeg vojnog odmarališta Krvavice kraj Makarske, vrednog oko četiri miliona evra, ali je odustao od investicije.

Ruski bankar i medijski mogul Sergej Rodionov kupio je jednu od najlepših vila na severnom Jadranu, vilu „Sveti Rok“ u Opatiji, u kojoj leta provodi sa suprugom Olgom, bivšom manekenkom i glumicom. Vilu je platio 15 miliona nemačkih maraka, a njena sadašnja vrednost procenjuje se na 20 miliona evra.

Proslavljeni trener ruske gimnastičarske reprezentacije Irina Viner, bivša supruga ruskog milijardera Ališera Usmanova, kupila je u Orebiću hotel uz koji namerava da izgradi i sportsku dvoranu i međunarodni kamp za gimnastičarke.

Rusi su u Crikvenici i Novom Vinodolskom proteklih godina kupili nekoliko manjih hotela i desetak vila u Opatiji, Volovskom, Lovranu, Ičićima i susednim mestašcima uz more, tako da opatijski „lungo mare“ nazivaju ruskom zonom na Jadranu. Rusi su bacili oko i na ACI marinu, a na gatu u Ičićima su vezane uglavnom njihove jahte.

Najbogatiji Rus Roman Abramovič („težak“ 18,3 milijarde dolara) povremeno samo krstari i Jadranom. Ovog je leta svojom jahtom „Pelorus“ (vrednom 150 miliona evra) posetio Brione. No, Abramovič ne pokazuje interes za investiranje u Hrvatsku.

Mira Šuvar

    U Hrvatskoj prodato skoro 4.000 nekretnina strancima

    Bogatiji Evropljani sve više kupuju kuće na obalama Sredozemlja. Samo prošle godine, na primer, u Španiji su kupili oko 135.000 kuća. U samom vrhu željenih destinacija trenutno je Hrvatska, uz Bugarsku i Maroko, tvrdi američki nedeljnik „Njuzvik“.

    Prema podacima iz krugova bliskih hrvatskom pregovaračkom timu za ulazak u EU, poslednjih godina stranci u Hrvatskoj godišnje kupe oko 8.000 nekretnina. Uzme li se taj broj donekle tačnim, kao i podatak da bi prosečna cena nekretnine mogla biti oko 150.000 evra, računica pokazuje da su stranci u Hrvatskoj uložili novac koji se već izražava u milijardama evra. Zvanični podaci, koje je objavio zagrebački Jutarnji list, pokazuju da su od 1995. do 2005. godine strancima prodate 3.962 nekretnine u Hrvatskoj. Najčešći kupci su Nemci (58,6 odsto), Austrijanci (19,4 odsto) i Mađari (4,2 odsto), a za njima slede Britanci, Amerikanci, Holanđani... Međutim, zvanične brojke daleko su od stvarnih, jer mnogi stranci kupuju kuće preko firmi koje u Hrvatskoj lako registruju ili ih za njih kupuju hrvatski građani. Svakako su ih pokupovali znatno više od zvaničnih 3.962.

    Beta


Izvor: Blic

 EVROPA U REDU ZA RUSKI GAS

Evropske energetske kompanije ubrzano s ruskim 'Gazpromom' produžavaju ugovore čiji rok uskoro ističe, pokušavajući da se na taj način, prema mišljenju eksperta, osiguraju od deficita goriva u svetlu sve manje ponude, piše ruski dnevni list 'Gazeta'.

Tako je francuska kompanija 'Gas de Frans SA' najavila da će uskoro potpisiti novi ugovor s ruskim gasnim monopolom.

Predstavnici 'Gazproma' su, tim povodom, saopštili da s francuskom kompanijom vode radne pregovore.

'Gazprom' i nemački koncern 'E.ON' takodje su produžili ugovor na 15 godina, s tim što se u ovom slučaju radi o još daljoj perspektivi, s obzirom da važeći ugovor izmedju dve kompanije ističe tek 2020. godine.

Novim ugovorom utvrdjene su isporuke 20 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Sem toga, nemački i ruski koncerni su potpisali i ugovor o dopunskim isporukama četiri milijarde kubnih metara gasa koje će se dostavljati Severnoevropskim gasovodom.

Bez obzira na brojna saopštenja 'Gazproma' da će povećati cenu gasa za Evropu, analitičari smatraju da se ovog puta ne radi o korekciji cene. Zasad ne postoje uslovi za skok cene gasa za zapadnoevropske zemlje, tako da se najverovatnije radi o izvesnim ustupcima 'Gazpromu'.

Evropu mnogo više od mogućeg rasta cene brine činjenica da neće možda biti dovoljno gasa za sve. U svetlu sve manje ponude gasa evropske zemlje nastoje da osiguraju svoj udeo u isporukama 'Gazproma' i zato ruskoj kompaniji nude sve povoljnije uslove.

Tako je jedan od vlasnika najveće enegetske kompanije Portugalije 'Galp Energia' izjavio da namerava da ponudi 'Gazpromu' deo svog paketa akcija u zamenu za stabilnost budućih isporuka.

Predsednik nemačke kompanije 'E.On' Burkhard Bergman je otvoreno rekao da potpisan ugovor kompenzuje sve manje isporuke iz zapadnovropskih izvora i obezbedjuje dododatne količine gasa za rastuće evropsko tržište.

Predsednik Moldavije Vladimir Voronjin je, pak, izjavio da će plaćati gas onoliko koliko 'Gazprom' bude tražio. 'Cene gasa su znatno niže od cene uglja i drva, tako da alternative nema', rekao je Voronjin.

Moldavija jednostavno nema drugog izvora sem ruskog gasa, a 'Gazprom' je svestan svog dominantnog položaja na tržištu Evrope i to koristi, zaključuje 'Gazeta'.


Izvor: RTS

HRVATI NE DAJU HOTELE

"Generaleksport" treći put pokušava da proda imovinu u Hrvatskoj, ali mu to ne uspeva, jer Hrvati ne daju kupcima ni da privire na posed beogradske firme

BEOGRAD - Beogradski "Generaleksport" treći put pokušava da proda svoju imovinu u Hrvatskoj! Ta firma je već dva puta izgubila kupce jer je Hrvatska njenu imovinu za vreme rata jednostavno "poklonila" drugima. "Generaleksport" sada ne može ni da priviri na svoja imanja!!!
Beogradska firma ima još jedan problem. Čak i ako nađe nekoga ko će na "ne viđeno" da kupi neki njen hotel, novi vlasnik će svoju imovinu morati da traži pred međunarodnim sudom. Hrvatska, naime, insistira na Zakonu o zabrani raspolaganja imovinom i prenosu sredstava koje je donela 1994, pa će oni koji ipak kupe neku od osam "Generaleksportovih" nekretnina u Hrvatskoj svoje vlasništvo morati da dokazuju u Strazburu.
Zoran Glogovac, rukovodilac službe za imovinske poslove preduzeća "Generaleksport", kaže za Press da to preduzeće mora da proda nekretnine Hrvatskoj zbog kratkih rokova za privatizaciju.
- Prema sadašnjim propisima, sva društvena preduzeća moraće da se privatiziju do sredine sledeće godine. Ako bismo ušli u proces pred Međunarodnim sudom u Strazburu, trebalo bi nam bar dve godine da dobijemo presudu kojom će Hrvati morati da nam omoguće da uđemo na naše posede. Pošto za to nemamo vremena, uz saglasnost Agencije za privatizaciju doneta je odluka da se sva imovina u Hrvatskoj proda - kaže Glogovac.
Kompanija "Generalesksport" u Hrvatskoj ima osam nekretnina. Među njima su hotelski kompleks vila "Rašica" iz XIV veka, hotelski kompleks "Škarabe" u Rovinju i više poslovnih zgrada širom Hrvatske. U ratnim godinama, tokom 1991, 1992. i 1994. godine, Hrvatska je nezakonito kao vlasnike tih nekretnina uknjižila neke druge firme, objašnjava Glogovac.
- Vlada Hrvatske tada je donela odluku da imovinu srpskih firmi jednostavno proglasi kao svoju na ime ratne štete. Tako je, na primer, naš hotelski kompleks u "Škarabama", koji je na površini od skoro 17 hektara, prešao u vlasništvo hrvatske kompanije "Ina". Tvornica duvana Rovinj 1997. godine kupila je "Škarabe" od "Ine" i skoro sve srušila do temelja. Iako je Hrvatska našu imovinu prigrabila za sebe, Sporazum o pitanjima sukcesije koje su potpisale sve bivše članice jugoslovenskih republika jasno kaže da će "prava na pokretnu i nepokretnu imovinu koja se nalazi na teritoriji države sukcesora i na koju su građani ili pravna lica SFRJ imala pravo dana 31. decembra 1990. biti priznata, zaštićena i vraćena u prvobinto stanje od te države". To je osnov po kome prodajemo svoju imovinu, jer smatramo da zakoni Hrvatske nisu viši od međunarodnih zakona. Ipak, bili smo u situaciji da neke velike strane kompanije odustanu od tendera jer nisu mogle da shvate kako ne mogu da koriste ono što su kupile - kaže Glogovac.
Zbog svega toga, u tenderu koji je raspisan 2. avgusta "Geneks" je jasno naglasio da prodaje pravo vlasništva na nekretnine i da se imovina prodaje u viđenom stanju.
- Jasno smo naglasili i to da kao prodavci nemamo obavezu da kupca uvedemo u posed koji je kupio - navodi Zoran Glogovac.
I. PEŠIĆ

Šta se prodaje

1. Hotelski kompleks "Škarabe" u Rovinju, površine 1.115 kvadratnih metara, uz koji ide još 17 hektara građevinskog zemljišta. 1992. pripao je kompaniji "Ina", koja je ceo kompleks 1997. godine prodala Tvornici duvana Rovinj.
2. Poslovni prostor u Rijeci površine 747 kvadratnih metara. Od 1992. godine kao novi vlasnik uknjižena je kompanija "Ina". U tom prostoru nalazi se uprava i skladište "Ina trgovine".
3. Hotelski kompleks "Rašica" u Dubrovniku, u čijem je sastavu vila "Rašica" iz XIV veka i građevinsko zemljište od 92 ara. U 1991. godini preknjižavanjem novi vlasnik kompleksa postalo je preduzeće "Aspekt", koje je sve nepokretnosti poklonilo "Ini". Početkom godine preduzeće "Rez art" iz Zagreba za vilu "Rašicu" platilo je Dubrovniku 1,2 miliona evra!
4. Magacinski prostor u Opatiji površine 393 metra kvadratnih. U katastru nepokretnosti kao sadašnji vlasnik upisano je hrvatsko preduzeće "Forum d. o. o.".
5. Poslovna zgrada u Zagrebu, površine 1.085 metara kvadratnih. Na osnovu više odluka Trgovačkog suda u Zagrebu, prostor je bio u vlasništvu preduzeća "Ina - tuzam" i "Hostin d. o. o.", a sada je u toj zgradi sedište Hrvatskog fudbalskog saveza.
6. Poslovni prostor u Zagrebu, površine 97,92 metra kvadratnih.
7. Poslovni prostor u Splitu, površine 115 metara kvadratnih.
8. Poslovni prostor u Osijeku, površine 115 metara kvadratnih. Sadašnji vlasnik je preduzeće "Ina".

Izvor: Press

Po­noć do­ne­la skok
VN, 3. septembar 2006

NA­KON što je u pe­tak u po­noć is­te­kao rok Uje­di­nje­nih na­ci­ja do ko­jeg je Iran tre­ba­lo da se ob­u­sta­vi nu­kle­ar­ni pro­gram obo­ga­ći­va­nja ura­ni­ju­ma, ce­ne si­ro­ve naf­te su po­ra­sle. Ve­ći rast je iz­beg­nut, jer se ne oče­ku­je da pro­tiv te ze­mlje, ko­ja je dru­gi naj­ve­ći pro­iz­vo­đač naf­te, bu­du uve­de­ne strože sank­ci­je.
Ce­na ame­rič­ke la­ke naf­te za ter­min­sku is­po­ru­ku u ok­to­bru je na Nju­jor­škoj rob­noj ber­zi po­ra­sla za 39 cen­ti na 70,65 do­la­ra za ba­rel, dok je ce­na evrop­ske "brent" naf­te u Lon­do­nu ve­ća za 35 cen­ti i iz­no­si 70,60 do­la­ra za ba­rel. Rast ce­na naf­te po­sle­di­ca je to­ga što je Iran ig­no­ri­sao ul­ti­ma­tum UN i ni­je pre­stao s obo­ga­ći­va­njem ura­ni­ju­ma, a iran­ski pred­sed­nik Mah­mud Amadinedžad je Ame­ri­ku na­zvao "ti­ran­skom državom" i po­no­vio je da Te­he­ran ne­će po­pu­sti­ti pri­ti­sci­ma da se od­rek­ne pra­va na ko­ri­šće­nje nu­kle­ar­ne teh­no­lo­gi­je. Ame­rič­ki pred­sed­nik Džordž Buš je zatražio da Iran sno­si po­sle­di­ce zbog ne­po­što­va­nja ul­ti­ma­tu­ma. Tr­ži­šte, ina­če, ne oče­ku­je da će Ira­nu bi­ti uve­de­ne oštri­je sank­ci­je, jer je mo­gu­će da bi se to­me pro­ti­vi­le Ru­si­ja i Ki­na.
Pre­ma pro­ce­ni ana­li­ti­ča­ra, za­bri­nu­tost oko spo­ra Ira­na i UN po­ve­ća­la je do sa­da ce­ne naf­te za naj­ma­nje de­set do­la­ra po ba­re­lu. Svet­ski tr­gov­ci naf­tom stra­hu­ju da bi Iran mo­gao da re­a­gu­je na sank­ci­je ob­u­sta­vom iz­vo­za naf­te ko­ji se kre­će oko 2,4 mi­li­o­na ba­re­la dnev­no. Po­red to­ga kao do­dat­ni pro­blem u Ni­ge­ri­ji su rad­ni­ci na naft­nim po­stro­je­nji­ma na­ja­vi­li da će za dve ne­de­lje stu­pi­ti u štrajk.
S dru­ge stra­ne, za­bri­nu­tost oko bez­bed­nog snab­de­va­nja je do­ne­kle ublažena na­ja­vom bri­tan­skog naft­nog gi­gan­ta Bri­tiš Pe­tro­le­u­ma da će se pro­iz­vod­nja na na­la­zi­štu "Pra­dou bej" na Alja­sci vra­ti­ti na uobi­ča­je­ni ni­vo ra­ni­je ne­go što se oče­ki­va­lo.


Izvor: Novosti

Nova lista poljskog „Vprosta“
Cepter najbogatiji u centralnoj Evropi

Filip Cepter najbogatiji je čovek, poreklom sa Balkana, u centralnoj i istočnoj Evropi, a njegovo bogatstvo se procenjuje na četiri milijarde dolara. Ispred njega se nalaze samo Rusi i Ukrajinci, što ga ponovo stavlja na mesto najbogatijeg čoveka u centralnoj Evropi.

Te podatke objavio je poljski nedeljnik „Vprost“, koji tradicionalno objavljuje liste najbogatijih ljudi u centralnoj i istočnoj Evropi. Cepter se nalazi na 16. mestu te liste. Još jedan čovek našeg porekla, Miroslav Mišković, prvi čovek „Delte“, nalazi se na 38. mestu liste sa bogatstvom od 1,5 milijardi dolara. Sledi Bogoljub Karić sa 680 miliona dolara na 71. mestu i Stanko Subotić Cane, biznismen, koji je 86. po bogatstvu u tom delu Evrope, sa pola milijarde dolara imetka.

Na prošlogodišnjoj listi Miroslav Mišković bio je na 30. mestu sa 1,4 milijarde dolara, Filip Cepter je prvobitno bio na 37. mestu sa jednom milijardom dolara, ali je poljski časopis kasnije ispravio grešku i stavio Ceptera u sam vrh liste najbogatijih u centralnoj i istočnoj Evropi.

Bogoljub Karić bio je tada na 48. mestu sa 800 miliona dolara bogatstva, a Milan Panić na 63. mestu. Stanko Subotić se pre godinu dana nalazio na 75. mestu, a Vuk Hamović na 91. mestu sa 350 miliona dolara. Na listi „Vprosta“ prošle godine našao se i Miodrag Kostić Kole na 99. mestu sa 300 miliona dolara imetka.

Prvo mesto na listi ubedljivo drži ruski tajkun i vlasnik fudbalskog kluba Čelsi Roman Abramovič, sa procenjenih 19,5 milijardi dolara imovine. Većinu mesta na listi najbogatijih i dalje drže Rusi.

J. T.

Izvor: Blic

KINESKA TVRĐAVA

U kineskim poslovnim krugovima nemački grad Hamburg zovu Hanbao (kineska tvrđava), u njemu radi 400 kineskih kompanija


U Kini, istovremeno, svoja predstavništva ima oko 700 hamburških firmi ("Tom Tejlor", "Štajnvej end sans", "Gruner"...)

HAMBURG - Nemačka luka Hamburg, koja je u protekla tri dana bila domaćin samita o ekonomskim vezama između Kine i Evrope, postaje "kapija" između te azijske privredne sile i evropskih zemalja.
Smešten na reci Elbi i tradicionalno poznat po trgovini, Hamburg u poslednje vreme dobija ključni značaj za kineske firme koje pokušavaju da ojačaju svoje prisustvo u Evropi i Nemačkoj. Stoga je u kineskim poslovnim krugovima grad dobio naziv Hanbao, što znači "kineska tvrđava", prenela je agencija DPA.
Naglo rastuća kineska trgovina s Evropom izazvala je eksploziju rečnog saobraćaja kroz Hamburg, preko koga se sada obavlja oko 60 odsto trgovine između Nemačke i Kine.
Prema podacima nemačke kompanije HWF, 1985. godine su samo tri kineske kompanije imale svoje kancelarije u Hamburgu, dok ih je do 1990. bilo 35, a do 1995. godine 120. Danas u Hamburgu postoji oko 400 kineskih kompanija, što je više nego u bilo kom drugom nemačkom ili evropskom gradu.
Osim velikih finansijskih grupacija i brodoprevoznika, prisutne su kompanija za proizvodnju bezalkoholnih pića "Džunglu frut đus", grupacija za proizvodnju čelika "Baostil" i tekstilna firma "Čajnateks".
U Kini, istovremeno, svoja predstavništva ima oko 700 hamburških firmi, od kojih je skoro polovina smeštena u Šangaju. Tu su, na primer, poznata modna kuća "Tom Tejlor", kompanija za proizvodnju klavira "Štajnvej end sans" ili izdavačka kuća "Gruner".
Pre dve godine "Midea", nemačko odeljenje kineske kompanije za proizvodnju aparata za domaćinstvo "Čajniz Midea", najavilo je plan da svake godine udvostruči prihod prodajom klima-uređaja u Evropi.
Izveštaj firme HWF takođe pokazuje da 42 odsto kineskih firmi planira da proširi poslovanje u Hamburgu, gradu sa 1,8 miliona stanovnika, u kom živi oko 10.000 Kineza.
Kineske firme su istovremeno sve prisutnije i u drugim nemačkim gradovima, kao što su Frankfurt, Diseldorf, Berlin. U Diseldorfu, na primer, već ima oko 100 kineskih kompanija. Kineska građevinska banka planira da ojača prisustvo u Frankfurtu, a u Berlinu će naredne godine biti otvoren novi šangajski poslovni centar.
Prošle godine je rečni promet kineske robe kroz Hamburg povećan za 29 odsto, zahvaljujući naglom rastu trgovine sa zemljama centralne i istočne Evrope.
(TANJUG)

Uvoz tri puta veći

Vrednost robe uvezene iz Kine u Hamburg lane je porasla za 5,5 odsto, na 4,18 milijardi evra, dok je vrednost izvezene robe povećana za 67 odsto, na 1,55 milijardi evra.

Izvor: Press

Deset najimućnijih Amerikanaca

Magazin „Forbs“ objavio je novu listu 400 najbogatijih Amerikanaca u 2006.

Bil Gejts (50) Bogatstvo 53 milijardi dolara Izvor prihoda: „Majkrosoft“ Oženjen, troje dece


Voren Bafet (76) Bogatstvo 46 milijardi dolara Izvor prihoda: Investicije, „Brekšir hatvej“ Udovac, troje dece


Šeldon Adelson (73) Bogatstvo 20,5 milij. dolara, Izvor prihoda: Kockarnice Oženjen, petoro dece


Lorens Elison (62) Bogatstvo 19,5 milijardi dolara Izvor prihoda: Kompanija „Orakl“ Oženjen, dvoje dece


Pol Alen (53) Bogatstvo 16 milijardi dolara Izvor prihoda: „Majkrosoft“ Neoženjen


Džim Volton (58) Bogatstvo: 15,7 mil. dol. Lanac „Volmart“ Oženjen, četvoro dece


Kristi Volton (51) Bogatstvo 15,6 milijardi dolara Izvor prihoda: „Volmart“ Udovica, jedno dete


Robson Volton Bogatstvo 15,6 milijardi dolara Izvor prihoda: Lanac „Volmart“ Oženjen, troje dece


Majkl Del (41) Bogatstvo 15,5 milijardi dolara Izvor prihoda: Kompanija „Dell“ Oženjen, četvoro dece


Alis Volton (57) Bogatstvo 15,5 milijardi dolara Izvor prihoda: Lanac „Volmart“ Razvedena



Izvor: Press

Para k'o pleve

Svih 400 najbogatijih Amerikanaca sa Forbsove ovogodišnje liste su milijarderi, na vrhu ništa novo

NJUJORK - Milijarderi su po prvi put istisnuli sve "sitnije ribe" sa godišnje liste 400 najbogatijih Amerikanaca koju tradicionalno sastavlja magazin "Forbs". Na čelu kolone bogataša već trinaestu godinu zaredom nalazi se Bil Gejts, osnivač informatičkog giganta "Majkrosofta". Prema proceni magazina "Forbs", ovaj 50-godišnjak "težak" je 53 milijarde dolara!!!
Investicioni mag Voren Bafet nalazi se na drugom mestu sa 46 milijardi dolara. Bafet prati Gejtsa u stopu još od 1994. godine, sa izuzetkom 2000, kada ga je pretekao osnivač kompanije "Orakl" Leri Elison, koji je na najnovijoj "bogataškoj" listi zauzeo četvrtu poziciju sa 19,5 milijardi dolara.
Najveći napredak među 20 superbogatih napravio je kazino magnat Šeldon Adelson, koji se sa prošlogodišnjeg 15. popeo na treće mesto, pošto je povećao imovinu na 20,5 milijardi dolara. Sudeći po proceni magazina "Forbs", Adelson je čovek koji je u proteklom periodu zarađivao vrtoglavom brzinom - njegovo bogatstvo u prethodne dve godine povećavalo se za milion dolara na sat!
Tajna njegovog uspeha leži u tome što je pre dve godine otvorio kazino na ostrvu Makau, novom kockarskom raju na jugoistočnoj obali Kine. Kazino vodi kompanija "Las Vegas sends", čijih je 70 odsto akcija u direktnom Adelsonovom vlasništvu ili pod kontrolom njegove porodice, a profiti vrtoglavo rastu. Samo u drugom tromesečju neto prihodi kazina na Makau porasli su na 310,4 miliona dolara sa 205,1 iz istog perioda prošle godine.
Mladi osnivači internet pretraživača "Gugl" - Sergej Brin i Leri Pejdž - takođe beleže uspehe i impresivan rast zarade. Ova dva 33-godišnjaka zarađivala su tokom prethodne dve godine 13 miliona dolara dnevno i dogurala do 12, odnosno 13. pozicije na "Forbsovoj" listi. Prošle godine delili su 16. mesto.
Vrh liste obiluje uspešnim ličnostima iz sektora novih tehnologija - tu je, pored Gejtsa, Elisona, Brina i Pejdža, i čelnik kompanije "Del" Majkl Del, koji je sa bogatstvom od 15,5 milijardi dolara sa četvrtog pao na deveto mesto. U društvu tehno-bogatih nalazi se i suosnivač "Majkrosofta" Pol Gardner Alen, koji se sa 16 milijardi dolara spustio sa trećeg na peto mesto.
Čak 90 od 400 američkih superbogataša skućilo se u Kaliforniji, dok 40 milijardera živi u gradu Njujorku. Milijarderi sa "Forbsove" liste top 400 ukupno su "teški" 1,25 biliona dolara, a prošle godine njihova imovina vredela je nešto manje - 1,13 biliona.
(TANJUG)

Da je živ, Sem Volton bi bio najbogatiji

Helen Volton, udovica Sema Voltona, osnivača vodećeg američkog maloprodajnog lanca "Volmarta", pala je ove godine na 11. mesto. Njena imovina procenjena je na 15,3 milijarde dolara. Njihova deca - Džim Volton, S. Robson Volton i Elis L. Volton - zauzimaju 6, 7. i 9. mesto, dok udovica Heleninog sina Džona, Kristi Volton, deli sedmo mesto. Za prvo mesto na "Forbsovoj" rang-listi Bil Gejts može da zahvali tome što Sem Volton više nije među živima. Da jeste, stari Sem bio bi najbogatiji na svetu.

Bil i dalje prvi

1. Viljem Gejts 53 Majkrosoft
2. Voren Bafet 46 investicije
3. Šeldon Adelson 20,5 kasina, hoteli
4. Lorens Elison 19,5 Orakl
5. Pol Alen 16 Majkrosoft
6. Džim Volton 15,7 Volmart
7-8. Kristi Volton 15,6 Volmart
7-8. Robson Volton 15,6 Volmart
9-10. Majkl Del 15,5 Del kompjuteri
9-10. Alis Volton 15,5 Volmart
11. Helen Volton 15,3 Volmart
12. Sergej Brin 4,1 Gugl
13. Leri Pejdž 14,0 Gugl
14. Džek Tejlor 13,9 Enterprajz rentakar
15. Stiven Balmer 13,6 Majkrosoft

Izvor: Press

Preko 'leba pogača

Britanci najzaduženiji u zapadnoj Evropi, pozajmili 314 milijardi evra - što je trećina svih kredita u ovom delu sveta

Svaki Ostrvljanin prosečno duguje 4.642 evra

LONDON - Građani Velike Britanije ubedljivo su najzaduženiji stanovnici zapadne Evrope, pošto svaki od njih u proseku duguje 4.642 evra! Britanci su "krivi" za čak trećinu svih kredita u ovom delu sveta, a zadužuju se dvostruko više od ostalih Evropljana, objavila je nezavisna istraživačka firma "Datamonitor".
Britansko tržište potrošačkih kredita dostiglo je prošle godine čak 314 milijardi evra (215 milijardi funti), u poređenju sa ukupnim pozajmicama u svim ostalim zapadnoevropskim zemljama od bilion evra (696 milijardi funti).
Dok građani u Francuskoj, Nemačkoj, Grčkoj i Turskoj imaju prosečan dug od 2.278 evra, ne računajući zaduživanje po hipotekarnim kreditima, tipičan britanski potrošač je nagomilao dug od čak 4.642 evra. "Datamonitor" u izveštaju ocenjuje da ova razlika proističe iz "neutoljivog apetita Britanaca za kreditima".
Kada se uračunaju dugovi po hipotekarnim kreditima, građani Velike Britanije ukupno duguju čak 1,2 biliona funti. Oni nisu uspeli da odole iskušenju da troše, pošto su ih banke primamile niskim kamatnim stopama i pošto je došlo do procvata tržišta nekretnina. U poslednje vreme, međutim, kamate su porasle, kao i troškovi za komunalije, što je Ostrvljane nateralo da smanje enormna zaduživanja.
Istraživači procenjuju da će na tržištu kredita u Britaniji veoma brzo doći do zasićenja. U proteklih pet godina tržište je beležilo prosečan rast od svega 2,7 odsto godišnje, u poređenju sa stopom rasta od 8,3 odsto u celoj zapadnoj Evropi.
Analitičar finansijskih usluga i autor izveštaja "Datamonitora" Pol Marš rekao je da trenutno u zapadnoj Evropi najbržu stopu rasta kredita imaju Turska i Grčka.
- Na tim tržištima postoje odlične mogućnosti za posao, ali samo za igrače koji su dovoljno hrabri da uđu na njih, pošto je sigurnost manja u odnosu na ostatak Evrope - rekao je Marš. On je dodao da britansko tržište, zbog visoke zaduženosti stanovništva, postaje sve teže za poslovanje.
(Tanjug)

Nema poverenja u internet kupovinu

Što se tiče kupovine za keš, istraživanje je pokazalo da sve više potrošača iz EU kupuje u nekoj drugoj članici Unije, ali i da se većina i dalje ustručava da robu iz drugih država kupuje preko interneta. Prošle godine, čak 26 odsto građana EU bar jednom je putovalo u neku drugi zemlju članicu radi kupovine, što je više nego dvostruko u odnosu na pre tri godine. Međutim, samo šest odsto građana koristi internet radi kupovine u nekoj drugoj članici EU.
Zvaničnici EU kažu da se "mora učiniti mnogo više kako bi se podstaklo poverenje potrošača u interno tržište EU bez granica", na kome bi građani trebalo da budu u mogućnosti da u drugim članicama slobodno kupuju svu potrošnu robu, poput kompakt-diskova, kompjutera, alkoholnih pića i avio-karata, bez ikakvih poteškoća ili dodatnih carina i taksi.

Izvor: Press

 Britanija uvela restrikcije za radnike iz Rumunije i Bugarske
Surovi uslovi za nove radnike

Velika Britanija će ograničiti dolazak radnika iz Rumunije i Bugarske kada naši istočni susedi uđu u Evropsku uniju 1. januara 2007. Zvanični London će za radnike iz Rumunije i Bugarske uvesti kvote u izdavanju radnih dozvola i to samo za deficitarna zanimanjima, plašeći se novog velikog talasa imigranata.

Ukupno 20.000 Bugara i Rumuna moći će da se zaposli u procesu prerade hrane i poljoprivredi, dok će radnici sa posebnim obrazovnim profilima moći da dobiju posao u Velikoj Britaniji tek ukoliko to radno mesto ne mogu da popune Britanci.

Slično je reagovala i Irska. Majkl Martin, ministar za trgovinu Irske, najavio je juče u Dablinu da će radnici iz Rumunije i Bugarske i posle 1. januara 2007. morati da traže radnu dozvolu ukoliko žele da rade u Irskoj.

Evropska unija nema jedinstven stav o uvođenju restrikcija za radnike iz Rumunije i Bugarske i na vladama država članica je da se odrede po ovom pitanju. Za sada su samo Slovačka i Finska najavile da neće zatvarati svoje granice za radnike iz dve najsiromašnije buduće članice. Biće zanimljivo videti da li u stvarnosti postoji solidarnost među državama istočne i centralne Evrope, nekadašnjim članicama Varšavskog pakta, odnosno da li će Češka, Estonija, Poljska ili Slovenija zatvoriti vrata Rumunima i Bugarima. Međutim, postavlja se pitanje koliko su ove zemlje uopšte zanimljive za radnike iz Rumunije i Bugarske.

Bugarima su mnogo zanimljivije Nemačka, Italija i Španija koje već imaju ograničenja za radnike iz zemalja novih članica. Na drugoj strani, Rumunima su od Velike Britanije, pre svega zbog male jezičke barijere, mnogo zanimljivije Španija i Italija.

Ni britanski političari nisu imali jedinstven stav po ovom pitanju. U kabinetu premijera Tonija Blera za odluku o imigrantima vodila se žestoka bitka između Margaret Beket, šefa diplomatije i Džona Rida, ministra unutrašnjih poslova. Beketova se protivila ovakvoj odluci navodeći da će ona izazvati „veliki pad poverenja kod stanovnika Rumunije i Bugarske u EU“. Rid je bio neumoljiv, navodeći da je u Veliku Britaniju od 2004, kada se Unija proširila sa deset novih članica, došlo čak 600.000 novih radnika.

Velika Britanija je 2004. bila jedina koja, uz Švedsku i Irsku, nije uvela ograničenja za radnike iz zemalja novih članica Unije. Nemačka je, još tada suočena sa rekordnom nezaposlenošću, uvela sedmogodišnji tranzicioni period.

Komesar EU za proširenje Oli Ren istakao je da je odluka o ograničavanju broja radnika na vladi u Londonu i ponovio da je Velika Britanija otvaranjem granica pre dve godine „imala mnogo beneficija“, kao i cela Unija.

Upućeni tvrde da restrikcije u izdavanju radnih dozvola neće sprečiti iseljavanje Rumuna i Bugara kojima više neće biti potrebne vize, a posao će naći na crnom tržištu, što će izazvati dodatne probleme.

A. Petrović

    Protiv imigracije

    -Povećava se stopa organizovanog kriminala

    -Radnici iz siromašnih zemalja uzimaju posao domaćim radnicima

    -Pridošlice se teže integrišu u društvo

    -Preterano širenje Unije - rizik od blokade u donošenju odluka

    -Pomaže ekonomski rast

    Za imigraciju

    -EU će moći da bolje prati organizovani kriminal

    -Bogate zemlje će moći da svoje poslovanje prebace u centralnu Evropu, a ne na Daleki istok

    -Bogate članice imaju koristi od velikog tržišta radne snage u svojim zemljama, umesto da uvoze radnu snagu


Izvor: Blic