"krpica"?? 85 miliona ljudi zivi od tih "krpica" -- i to sa platom relativno malom i za kineske uslove.

85 miliona, to je cetvrtina Evropske Unije, odnosno 7% stanovnika Kine, tj. 3 puta vise nego sto ima svih pripadnika necionalnih manjina uzetih zajedno u Kini.

Nema nafte ako UN kazne Iran

DUBAI - Iran bi mogao da pribegne prekidu prodaje nafte ukoliko mu Savet bezbednosti UN zavede sankcije zasnovane na sumnjama da proizvodi nuklearno oružje, izjavio je iranski predsednik Mahmud Ahmedinedžad.

Iran bi mogao i da zabrani inspektorima Međunarodne agencije za nuklearnu energiju (IAEA) pristup nuklearnim postrojenjima, prenosi Tanjug.

"Ako dosije o Iranu bude poslat u Savet bezbednosti, odgovorićemo na različite načine - prekidom prodaje nafte i ograničenjem inspekcija naših nuklearnih postrojenja, na primer", istakao je predsednik.
On je ponovio stav Irana prema kojem ta zemlja ima pravo na nuklearno gorivo za civilnu upotrebu.

Izvor: Glas Javnosti

Hrvatske berze poludele

Dan kada je Hrvatska započela pregovore sa Evropskom unijom bio je rekordan za dva najveća tržišta kapitala kod naših zapadnih suseda. Na Zagrebačkoj berzi ostvaren je najveći broj transakcija u jednom danu, indeks „Krobeks“ je došao na rekordno visok nivo (2.123 boda), kao i ukupan promet u samo jednom danu. U svakoj sekundi na Zagrebačkoj berzi obrnuto je 1,5 miliona kuna, a ukupno je izvršena 1.441 transakcija. To je znatno više od 300 transakcija dnevno u proseku.

- Poslednjih mesec dana nedeljni izveštaji nagoveštavali su sve dinamičniju trgovinu, ali ni najsmeliji prognozeri nisu se usudili da predvide ovakav pritisak investitora na Zagrebačku berzu odnosno na hrvatsko tržište kapitala - ocenio je Željko Kardum, portparol Zagrebačke berze.

„Vjesnik“ ukazuje na prve konkretne posledice odluke EU i prenosi izjave analitičara da Hrvatsku očekuje veći priliv stranih ulaganja.

- Sada kada je postala atraktivna, Hrvatska može računati na natprosečan priliv direktnih stranih ulaganja, posebno tzv. grinfild investicija. To će, zajedno s korišćenjem sredstava iz pretpristupnih fondova, doprineti rastu bruto domaćeg proizvoda od barem četiri odsto godišnje - rekao je analitičar „Hipo Alpe-Adrija banke“ Hrvoj Stojić.

U međuvremenu, iznenađujuće snažno agitovanje Austrije za Hrvatsku dobilo je objašnjenje. Kako prenosi nemačka agencija DPA, Austrija je vodeća država među stranim ulagačima u Hrvatskoj gde su njene kompanije uložile do sada preko 2,6 milijardi evra.





Izvor: Blic

Hrvatska prodaje kompleks Kupare

U Hrvatskoj se obavljaju pripreme za raspisivanje javnog konkursa za prodaju ili davanje u najam ogromnog kompleksa zgrada nekadašnjeg odmarališta JNA u Kuparima kod Dubrovnika koje je pre rata imalo dve i po hiljade kreveta.


Kompleks se proteže na čak 81 hektaru površine u jednom od najatraktivnijih područja na Jadranu. Nekadašnje zgrade (vile, hoteli, bungalovi) sa pratećim objektima za razonodu i sport nalaze se ili na samoj obali ili u prelepim okolnim borovim šumama, a sada su uglavnom u lošem stanju.

Kompleks Kupara, prema pisanju „Slobodne Dalmacije“, predstavlja jedan od najvećih projekata koji bi u nekoliko narednih godina trebalo realizovati u hrvatskom turizmu. Na modelu kompleksa Kupara intenzivno se radi već dve i po godine. Na projektu zajednički rade „Klub Adrijatik“ i multinacionalna kompanija „Hohtif“ iz Esena. Zeleno svetlo tom modelu treba da daju resorna ministarstva, a zatim Vlada.

Direktor „Kluba Ardijatik“ Goran Hanžek otkrio je „tajne“ tog modela:

- Za kompleks Kupara najprihvatljivijim smatramo model javno-privatnog partnerstva uz zadržavanje maksimalno mogućih zemljišnih površina u državnom vlasništvu.

Ulagači će moći da postanu vlasnici površina koje su neophodne za izgradnju objekata i pratećih sadržaja, dok će se sve ostalo davati u koncesiju. Dve nekadašnje Titove vile neće se prodavati niti će ići u najam, već će ostati u vlasništvu hrvatske države.

A koliki interes vlada za kompleks Kupara, govori podatak da se u proteklih nekoliko godina „Klubu Adrijatik“ javilo više od stotinu zainteresovanih domaćih i stranih ulagača.



Izvor: Blic \ M. Š.

SAD protiv proširenja SB UN
Izvor: Beta 
London -- Ambasador SAD pri UN Džon Bolton kaže da SAD neće podržati inicijative da SB UN bude proširen s 20 članica.

SAD smatraju da bi to ugrozilo efikasnost tog tela, izjavio je Bolton u dikusiji o reformi Ujedinjenih nacija u Londonu, a da će Vašington podržati samo predlog da broj zemalja u SB UN sa sadašnjih 15 bude povećan na 19 ili 20.

Članice UN načelno su saglasne o tome da SB UN treba proširiti kako bi se prilagodio geopolitičkim realnostima XXI veka, ali nema dogovora o obimu i načinu proširenja. Prema nekim predlozima, u to telo bi trebalo da uđe i više od 25 zemalja.

Bolton ocenjuje da bi povećanje broja zemalja na 25 ili 26 SB UN učunilo manje efikasnim.

Četiri zemlje koje se nadaju stalnom članstvu u SB UN, a to su Nemačka, Japan, Brazil i Indija, predložile su Generalnoj skupštini da SB UN dobije jos 10 članica, pri čemu bi šest zemalja dobilo stalna mesta, a četiri bi bile nestalne članice.

Stalne članice Saveta s pravom veta su zemlje-pobednice u Drugom svetskom ratu, a to su SAD, Rusija, Kina, Velika Britanija i Francuska, a ostalih 10 zemalja rotira se svake dve godine.

Proširenju se protive i Kina i Rusija. 

Najezda ruskih bogataša na London

LONDON - Sve veći broj ruskih bogataša nastanjuje se u Londonu, gde bi, pošto je kupio kuću za 37 miliona evra, mogao da se za stalno preseli i kupac podgoričkog aluminijumskog kombinata Oleg Deripaska, kog u Rusiji zovu Kralj aluminijuma, piše Indipendent, a prenosi Fonet. List piše da za ruske bogataše nije problem da na kuću potroše i 60 miliona evra, a na kraći odmor 350.000.

U London ih mame labavi poreski zakoni, ekskluzivne prodavnice u Bond stritu i činjenica da ih od Moskve i dalje deli samo tri sata leta. Sve više ruskih bogataša odlučuje se da krene stopama vlasnika FK Čelsi Romana Abramoviča, prenosi Radio Bi-Bi-Si.

O broju bogatih Rusa govori podatak da je jedna od najskupljih londonskih robnih kuća "Harvi Nikols" zaposlila šest prodavaca koji govore ruski jezik. Jedan od rukovodilaca robne kuće kaže da su danas Rusi za London ono što su Arapi bili pre 20 godina, a Japanci prošle decenije - raspolažu s mnogo novca, spremni su da ga potroše, a imaju dobar ukus.
 
 



Izvor: Glas Javnosti

Brend feta sir pripada Grčkoj

BEOGRAD - Evropski sud pravde utvrdio je da je feta sir tradicionalno grčki proizvod i da njegovo ime treba da bude zaštićeno u zemljama EU. Najviša sudska instanca EU time je odlučila u korist Grčke koja je bila u sporu sa Nemačkom i Danskom oko prava na ime te poznate vrste belog sira. Sud je prihvatio argument da feta potiče iz većeg dela Grčke.

Evropska komisija je 2002. godine, nakon 13-ogodišnjeg spora, odobrila Grčkoj ekskluzivno pravo na korišćenje imena feta sira, ali su tu odluku Danska i Nemačka osporile kod Evropskog suda pravde. Ovaj sud, čije je sedište u Luksemburgu, naveo je u presudi da Danska i Nemačka nisu podnele dovoljno argumenata da bi dokazale da je Evropska komisija pogrešila. Zbog ove odluke, srpski proizvođači feta sira su već započeli proceduru promene imena ovog sira. Milojko Janković, direktor Šabačke mlekare, kaže da su u toku dogovori o novom imenu ili dodavanju određenog prefiksa imenu feta. Ova fabrika će uskoro promeniti dizajn ambalaže za sve proizvode i verovatno zaštiti imena svih, a već je započela zaštitu brenda proizvoda "ala kajmak" i "sirka".

Direktor fabrike sireva "Kuč kompani" iz Kragujevca Mladen Mijatović ističe da će, takođe, menjati ime ovog sira, dodavanjem nazivu "tvrdi masni sir" ili "ultrafiltrirajući masni sir" čime se zapravo opisuje tehnologija proizvodnje feta sira.

- Zaštitićemo i imena dva proizvoda ove mlekare "zrelog kajmaka" i paprike u pavlaci i verujemo da će to biti ne brendovi mlekare već državne zajednice Srbije i Crne Gore. Ove proizvode već izvozimo u SAD, ali preko posrednika iz Bosne i Hercegovine, tako što su upakovani sa proizvodima bosanske firme. Primorani smo na ovakav put do stranih tržišta zbog toga što nemamo dozvolu za izvoz, a da bismo je dobili potrebno je da ispunimo neke tehničke uslove u opremanju fabrike, a jedan od uslova je i asfaltiranje dela puta na prilazu u fabriku - kaže Mijatović.



Izvor: Glas Javnosti \ S. J.

Samit lidera zemalja američkog kontinenta završen bez dogovora

"Sahranjen" sporazum o slobodnoj trgovinskoj zoni


MAR DEL PLATA - Dvodnevni samit lidera država Severne, Centralne i Južne Amerike u argentinskom letovalištu Mar del Plata okončan je bez postignutog dogovora o stvaranju slobodne trgovinske zone zemalja zapadne hemisfere.

Razgovori o stvaranju Slobodne trgovinske zone Amerika (FTAA) 2006. bili su obustavljeni prethodne dve godine, a administracija američkog predsednika Džordža Buša polagala je najviše nade da će na samitu u Mar del Plati biti postignut dogovor o formiranju najmnogoljudnije zone slobodne trgovine na svetu.

Čileanski predsednik Rikardo Lagos izjavio je, kasno u subotu uveče po lokalnom vremenu (rano u nedelju po srednjoevropskom), da su neslaganja trajala do samog okončanja samita.

- Suština sukoba bila je u tome da li su stvoreni uslovi za otpočinjanje pregovora. Velika većina rekla je "da", ali su ostali rekli "hajde da sačekamo" - izneo je čileanski predsednik.

Sjedinjene Američke Države, Meksiko i još nekoliko zemalja nadali su se da će april biti označen kao datum za obnavljanje pregovora Protiv toga su bili Argentina, Brazil, Paragvaj, Urugvaj i Venecuela. Predsednik Buš je branio stav da bi regionalna trgovinska zona, od Kanade do Argentine, otvorila nova tržišta za američke privrednike, ali i nova radna mesta u Latinskoj Americi. Američki zvaničnici su saopštili da je Bušov predlog podržalo 29 od 34 zemlje čiji su lideri učestvovali u razgovorima. Najvatreniji kritičar sporazuma o stvaranju FTAA, venecuelanski predsednik Ugo Čavez, međutim, tvrdi da je Bušov plan "štetan po radnike u Latinskoj Americi". Kako su prenele svetske novinske agencije u subotu, Čaves je došao na samit sa namerom da "sahrani" sporazum o stvaranju FTAA.

U završnoj deklaraciji, koju su potpisali 34 lidera, uključena su suprotna gledišta obe strane, država koje su u prilog nastavka razgovora o FTAA, i onih koje smatraju da još nisu stvoreni uslovi za njeno stvaranje. Zemlje koje se protive sporazumu insistiraju da budući razgovori o FTAA mogu da budu nastavljeni tek posle sastanka Svetske trgovinske organizacije u Hong Kongu, sledećeg meseca.
U međuvremenu su argentinski zvaničnici saopštili da su tokom demonstracija protiv predsednika SAD u Mar del Plati uhapšene 64 osobe, ali da nema izveštaja o "težim" povredama.



Izvor: Glas Javnosti

Svetska banka otvorila konkurs za razvojne ideje

Svetska banka u SCG otvorila je u subotu konkurs za kreativne ideje stvaranja novih radnih mesta u zemljama zapadnog Balkana, za koji će iz sopstvenih i drugih izvora izdvojiti donaciju od više od milion dolara. Prvi Sajam razvojnih ideja za nove poslove u firmama zapadnog Balkana trajaće do kraja januara 2006. godine, a finalni izbor održaće se u maju u Beogradu, kada će se najmanje 30 najboljih ideja pojedinačno nagraditi sa oko 35.000 dolara. Konkurs je otvoren za sve registrovane firme i pojedince koji sa njima sarađuju, u SCG, Albaniji, na Kosovu, u Makedoniji i Bosni i Hercegovini. Šef Kancelarije SB u SCG Kerolin Jungr rekla je na konferenciji za novinare da će se prilikom izbora najboljih ideja uvažavati njihova inovativnost, doprinos otvaranju novih radnih mesta, kao i sposobnost da nakon isteka donacije nastave da se finansiraju samostalno.

Jedan od uslova izbora biće i mogućnost da se odabrano kreativno rešenje primeni u nekoj drugoj zemlji, pod različitim uslovima, dodala je ona. „Posebno će se nagrađivati ideje koje podstiču regionalnu saradnju i smanjuju broj nezaposlenih među mladima na zapadnom Balkanu, što je jedan od najhitnijih problema koji se javlja u svim zemljama tog regiona”, ocenila je ona.

Detanije o uslovima učešća može se videti na sajtu SB www.worldbank.org/westbalkandm. (Beta)

Zbog straha od kraha sistema penzionih fondova, Evropa podiže granicu za odlazak u starosnu penziju

Pre u smrt nego u zasluženu penziju

PARIZ, MADRID, LONDON - U evropskim zemljama zahuktava se debata o podizanju starosne granice za odlazak u penziju, a u nekoliko država u toku su reforme vezane za rešavanje problema koji prate produžavanje životnog veka i neefikasnost ili krah penzijskih sistema.

U Francuskoj, pravo na odlazak u penziju zaposleni ostvaruju po pravilu sa 60 godina. Samo oni koji su počeli da rade sa 14-15 ili 16 godina mogu očekivati da odu u penziju pre šezdesete, pod uslovom da su uplaćivali sredstva u penzione fondove tokom 40, odnosno 42 godine.

Penzijska reforma, izglasana u julu 2003, imaće za posledicu produžetak radnog staža administrativnih službenika do 2008. sa 37,5 na 40 godina. On će se, za sve zaposlene u privatnom i državnom sektoru, produžiti na 41 godinu do 2012, a potom, po svoj prilici i na 42 do 2020. U Britaniji, Komisija za penzije predložila je prošle nedelje da se produži radni vek zaposlenih na 68 godina, u zamenu za nešto veću državnu penziju.
   
      

Italija puna penzionera

Italija je 2004. usvojila penzijsku reformu čiji je osnovni cilj bio štednja i održavanje javnog deficita ispod tri procenta. Tom reformom se predviđa sticanje prava na penziju od 2008. godine sa 60 godina starosti i 35 radnog staža ili uz dokaze zaposlenog da je uplaćivao u penzioni fond tokom 40 godina. Godine 2013. u Italiji bi granica za odlazak u penziju mogla da bude povećana na 62 godine starosti, uz nepromenjen radni staž od 35 godina. Italija broji 16,4 miliona penzionera naspram radno sposobnog stanovništva od 23 miliona. Španski zakonodavci predlažu reformu kojom se predviđa da se sticanje prava na penziju pomeri sa 65 na 66 godina i o tome se upravo raspravlja u Ministarstvu za rad i socijalna pitanja. Sindikati ocenjuju da je reč o "uravnoteženom, umerenom i korisnom pomeranju".
      
      
      
   

U izveštaju Komisije se predlaže da se godine za penziju sa 66 u 2030. povećaju na 67 u 2040. i 68 godina u 2050. Komisija zadužena da probleme vezane za produžetak životnog veka i krah sistema penzionih fondova kao da ne haje za bitnu razliku kad je o ženama reč i prenebregava činjenicu da su žene tokom svog radnog veka u proseku radile znatno duže ako se uzme u obzir njihov rad u porodici i na odgajanju dece.

U ovom trenutku zaposleni muškarci ostvaruju pravo na penziju sa 65, a žene sa 60 godina, ali se očekuje da se granica za odlazak žena u penziju 2020. pomeri na 65 godina. Svaki drugi Britanac protivi se produženju radnog veka, piše Dejli telegraf.

Nova nemačka vlada želi da produži pravo na sticanje penzije na 67 godina, umesto sadašnjih 65. U tom smislu još nema nacrta zakona, ali je kancelar Angela Merkel u svom govoru to upravo pomenula.Nemačka ima slab natalitet, tako da se smanjuje i broj aktivnih ljudi koji doprinose u socijalne i penzione fondove. To stvara poteškoće, naročito kad je reč o penzionim fondovima, tako da bi penzije u 2006. mogle biti zamrznute treću godinu za redom.

U Portugaliji, parlament je prošlog utorka usvojio Predlog vlade o podizanju starosne granice za sticanje prava na penziju. Reč je o progresivnom podizanju starosne granice zaposlenih sa sadašnjih 60 na 65 godina počev od 2006. godine.Od ove jeseni zaposleni u državnim službama u Portugaliji (u vojsci, policiji, ministarstvima, u bolnicama i obrazovnim institucijama) učestalo protestuju protiv vladinog plana.

Austrijski parlament je usvojio 2003. radikalnu reformu koja predviđa produžetak radnog veka, tj. uplatu u penzioni fond sa 40 na 45 godina, uz odlazak u penziju sa 65 godina starosti. Očekuje se da će se zbog produžetka života osiguranika i slabog priraštaja, broj 65-godišnjaka udvostručiti do 2050. godine, dok bi broj radno sposobnog stanovništva mogao da se smanji počev od 2018. godine.

U Poljskoj se penzija stiče sa 65 (za muškarce) i 60 godina (za žene), dok se rasprava vodi o svrsishodnosti postepenog izjednačavanja radnog veka žena s dužinom radnog veka muškaraca.Ipak, nova konzervativna poljska vlada je naznačila da to pitanje za nju nema prioritetni značaj, a potvrdila je, u okviru socijalnog programa, privilegiju rudara da mogu da odu u penziju posle 25 godina rada u oknima, bez obzira na godine života.

U Mađarskoj vlada namerava da se pozabavi novim merama reforme penzionog sistema u narednih pet godina. U toj zemlji pravo na penziju stiče se sa 62 godine za muškarce i žene, ali Mađari mogu otići u prevremenu penziju ako dokažu da su radili 33 godine. Počev od 2008. godine, prevremenu penziju neće moći da ostvare pre navršenih 59 godina starosti.



Izvor: Glas Javnosti \ Tanjug