Program UN Nafta za hranu leglo korupcije i skandala

Rus Jakovljev primio milion dolara mita

BEOGRAD - Svaki izveštaj Pola Volkera, šefa nezavisne komisije za istragu finansijskih mahinacija vezanih za nekadašnji program UN za Irak Nafta za hranu, predstavlja udarac ionako poljuljanoj reputaciji svetske organizacije. U prethodna dva izveštaja u grubim crtama nagovešteni su skandali, ali niko nije direktno okrivljen. Ali treći Volkerov izveštaj, objavljen prekjuče, naneo je najveću štetu UN.

Volkerova komisija je u trećem izveštaju direktno optužila bivšeg šefa tog programa Benona Sevana da je, zahvaljujući svom položaju, primio 150.000 američkih dolara mita od male kompanije Amep, kojoj je pomogao da profitira od prodaje iračke nafte. Kiparski diplomata je optužbe porekao i kazao da je novac dobio od svoje tetke. U nedelju je podneo ostavku na počasnu funkciju u UN.

To nije sve. Rus Aleksandar Jakovljev, nekada zaposlen u službi za nabavke UN, uhapšen je u Njujorku pod optužbom da je primio mito od čak milion dolara. Odmah je priznao krivicu i pušten je iz pritvora uz kauciju od 400.000 dolara. Preti mu 60-godišnja robija.
   
   
Generalni sekretar UN Kofi Anan prethodno je nekadašnjem saradniku oduzeo diplomatski imunitet na zahtev američkog Generalnog tužilaštva. Jakovljev (52) je podneo ostavku krajem maja, pošto se u američkim medijima pojavila informacija da je navodno pomogao sinu Dmitriju da se zaposli u njujorškoj kompaniji "IHC servisis" koja je isporučivala za UN različitu tešku tehniku, uključujući kamione i generatore. U pismu Ananu, Rus je tada izjavio da odlazi da bi "zaštitio časno ime, reputaciju i interese organizacije", u kojoj je radio od 1985.

U martu prošle godine objavljen je izveštaj američkog Kongresa u kojem se tvrdi da je bivši irački predsednik Sadam Husein uz pomoć korumpiranih činovnika UN uspeo da strpa u svoj džep 21 milijardu od tog novca zaobilazeći međunarodne sankcije.

Sevan i Jakovljev verovatno neće biti sami na optuženičkoj klupi - Volkerova komisija izgleda namerava da proširi istragu i da ispita koje su privatne kompanije umešane u mahinacije. Ali možda je najinteresantnije to što se čuju nova pitanja u vezi s Kofijem Ananom lično. Još pre nekoliko meseci, kad je objavljen drugi izveštaj, izgledalo je da je generalni sekretar UN čist - istraga je konstatovala da nije znao za aktivnosti svog sina Kodža, a ukoren je samo što ranije nije oformio komisiju koja bi ispitala moguće mahinacije. Kodžo je bio savetnik švajcarske kompanije Kotekna kojoj je bila poverena kontrola programa Nafta za hranu. Ugovor je bio više nego unosan, ali komisija nije želela da sinovljeve grehe pripiše ocu.

Ali u međuvremenu se odnekud pojavila jedna imejl poruka čiji je sadržaj izazvao nova pitanja o saradnji Anana i Kotekne. Volker smatra da to zahteva dalju istragu, pa je Anan ponovo sumnjivo lice. Naravno da je generalni sekretar UN razočaran zbog toga - sledećeg meseca u Njujorku će se okupiti većina svetskih lidera da bi prodiskutovali reformu UN, a baš tada će Pol Volker objaviti sledeći izveštaj. Domaćin skupa svakako će biti Anan, koji će prolaziti kroz ličnu agoniju - iščekivaće udarac za koji ne može ni da pretpostavi koliko će biti bolan. Ali kritičari UN - pre svega iz Kongresa - jedva će dočekati takvo okruženje da proguraju svoje viđenje nove svetske organizacije.
   

Profil programa

Program Nafta za hranu bio je najveći humanitarni program u istoriji UN. Ukupna vrednost programa, zamišljenog kao pomoć iračkom narodu, tada izloženom međunarodnim sankcijama, bila je 67 milijardi dolara. Program je počeo da se sprovodi decembra 1996, a završen je 2003, okupacijom Iraka i zbacivanjem Sadama Huseina s mesta predsednika te države.
      
      
      
   

Glas javnosti  \ V. P.

Rekordna cena nafte na svetskom tržištu

Barel preko 65 dolara

Prvi put posle 22 godine cena barela nafte na svetskom tržištu premašila je 65 dolara, a stručnjaci predviđaju da će se ona zadržati na rekordno visokom nivou izvesno vreme.

Još jednom talas poskupljenja usledio je zbog nestabilne situacije na Bliskom istoku. Prvi talas je krenuo posle smrti kralja Fahda u Saudijskoj Arabiji, da bi dodatno poskupljenje usledilo zbog zatvaranja konzulata SAD u ovoj zemlji zbog pretnji terorističkim napadima. Kada su konzulati SAD ponovo otvoreni sredinom nedelje, došlo je do eskalacije krize oko iranskog nuklearnog programa. Iran je drugi po veličini proizvođač crnog zlata u OPEK-u.

Istovremeno nafta je poskupela i zbog pada američkih rezervi benzina i nestabilnosti proizvodnje na Severnom moru.

Barel američke lake nafte za isporuku u septembru je poskupeo za 33 centa i sada iznosi 65,23 dolara, što je najviše od 1983. godine kada je uspostavljena trgovina elektronskim putem.

U Londonu je cena sirove nafte “brent” iz Severnog mora veća za 45 centi i sada iznosi 64,45 dolara po barelu.

Američko ministarstvo energetike objavilo je izveštaj o stanju zaliha derivata, u kome je zabeležen pad u rezervama benzina za 2,1 milion barela. Istovremeno, potražnja za benzinom u SAD, koje su najveći svetski potrošač naftnih derivata, povećana je usled sezone godišnjih odmora.

Galon benzina na pumpama u SAD poskupeo je na 2,5 dolara, dok se litar goriva u Velikoj Britaniji prodaje za jednu funtu.

Blic

NE­PO­VRAT­NO su pro­šla vre­me­na ka­da je Grč­koj pre­ti­la ko­mu­ni­stič­ka opa­snost sa se­ve­ra. Sa­da se su­o­ča­va sa no­vom pret­njom. Reč je o jef­ti­noj rad­noj sna­zi i po­volj­nim po­re­skim si­ste­mi­ma u su­sed­nim, se­ver­nim, bal­kan­skim ze­mlja­ma. Na­i­me, Grč­koj pre­ti pra­va mi­gra­ci­ja do­ma­će in­du­strij­ske pro­iz­vod­nje u su­sed­ne ze­mlje. Ugled­ni atin­ski list "To vi­ma" u svom ne­delj­nom iz­da­nju ob­ja­vlju­je op­šir­nu ana­li­zu ovog fe­no­me­na.
Grč­ka se na­la­zi na pra­gu ta­la­sa ise­lja­va­nja in­du­strij­skih po­go­na u su­sed­ne ze­mlje i sla­blje­nja do­ma­će pro­iz­vod­ne struk­tu­re. Iako se mno­go go­vo­ri o in­ve­sti­ci­o­nom opo­rav­ku, ono što se za­pra­vo de­ša­va je ma­sov­ni od­la­zak kom­pa­ni­ja iz Grč­ke.
Su­sed­ne ze­mlje su pri­vu­kle i pri­vla­če hi­lja­de grč­kih kom­pa­ni­ja. U po­re­đe­nju sa Grč­kom, osta­le bal­kan­ski ze­mlje su pra­vi po­slov­ni ra­je­vi sa ni­skim po­re­skim sto­pa­ma i jef­ti­nom rad­nom sna­gom.
Dok grč­ka vla­da je­dva uspe­va da sma­nji po­rez na pro­fi­te kom­pa­ni­je sa 34% na 32% uz per­spek­ti­vu da do 2008. ovaj po­rez even­tu­al­no pad­ne na 25%, kod se­ver­nih su­se­da je po­re­ska sto­pa oko 15%. Ta­ko­đe su­sed­ne ze­mlje nu­de i mno­go­broj­ne po­re­ske olak­ši­ce. Grč­ki po­re­ski si­stem jed­no­stav­no ne mo­že da iz­dr­ži ta­kvu kon­ku­ren­ci­ju.
Zbog to­ga, se fa­bri­ke u Grč­koj za­tva­ra­ju i pre­se­lja­va­ju u Bu­gar­sku, Ma­ke­do­ni­ju, Ru­mu­ni­ju, Al­ba­ni­ju i dru­ge ze­mlje. Ve­li­ke grč­ke fir­me, ka­kve su "La­cis", "Či­pi­ta", "Del­ta", "In­tra­kom", "Ger­ma­nos", "Spaj­der", fa­bri­ka čo­ko­la­de "Ion", naft­na kom­pa­ni­ja "Ma­mi­da­kis", me­tal­ska "Do­me" i pre­hram­be­na in­du­stri­ja "Ni­kas" su de­lo­ve pro­iz­vod­nje pre­ba­ci­le u su­sed­ne ze­mlje. Uz njih su i sto­ti­ne ma­lih pro­iz­vo­đa­ča ko­ji pre­se­lja­va­ju svo­je po­go­ne u su­sed­ne ze­mlje.
Hi­lja­de za­po­sle­nih u sko­ro sva­kom okru­gu u Grč­koj će pro­ve­sti "cr­no le­to" u stra­hu od ot­pu­šta­nja i za­tva­ra­nja pro­iz­vod­nih po­go­na. In­du­strij­ska pro­iz­vod­nja u Grč­koj je ni­ža ne­go 2000. go­di­ne, a za 2,2% je ma­nje ne­go la­ne. Kri­za se pro­ši­ri­la i na pre­hram­be­nu in­du­stri­ju, gra­đe­vin­ske ma­te­ri­ja­le i naft­nu in­du­stri­ju, ko­je su do sa­da bi­le "par­ne ma­ši­ne" raz­vo­ja u ze­mlji.
Upra­vo su, po­sle 40 go­di­na, u Grč­koj za­tvo­re­ni po­go­ni tek­stil­ne fa­bri­ke "Tri­jumf", ćer­ke fir­me ne­mač­ko-švaj­car­skoj hol­din­ga. Slič­na sud­bi­na, oče­ku­je i dru­ge tek­stil­ne fa­bri­ke. U ve­li­koj kri­zi je naj­ve­ća tek­sti­la in­du­stri­ja u ze­mlji "Ko­na­teks", ko­ja ma­sov­no ot­pu­šta rad­ni­ke. Još je­dan raz­log je i kon­ku­ren­ci­ja tek­sti­la sa Da­le­kog is­to­ka.
Sve je vi­še pro­ce­na da će emi­gra­ci­ja in­du­strij­skih po­go­na u su­sed­ne ze­mlje do­bi­ti raz­me­re la­vi­ne u na­red­nim me­se­ci­ma, po­seb­no, ka­ko se pri­bli­ža­va pri­jem Bu­gar­ske i Ru­mu­ni­je u EU. Usko­ro će mno­gi pro­iz­vo­di, ko­ji su se pro­iz­vo­di­li u Grč­koj, do­la­zi­ti iz Bu­gar­ske i dru­gih su­sed­nih ze­ma­lja.

novosti

Barel će biti 100 dolara

Tokom poslednjih osam meseci cena nafte na svetskom tržištu stalno je išla uzlaznom putanjom, a barel crnog zlata trenutno iznosi 66 dolara.

Rastu cena kumovali su smanjeni proizvodni kapaciteti, konstantna nestabilnost u Iraku i velika potražnja u dve najveće svetske ekonomije (Kina i SAD). Kako nema ni nagoveštaja smirivanju situacije, analitičari predviđaju da bi cena barela na svetskom tržištu za godinu dana mogla da dostigne i čitavih sto dolara.

„Suočeni smo sa veoma neobičnom situacijom koja se nije mogla predvideti. Da je neko pre godinu dana rekao da će danas cena nafte biti 67 dolara po barelu, svi bi predviđali veliku recesiju, otpuštanja radnika i rast inflacije“, kaže Torsten Fišer iz magazina „Economy“.

Na drugoj strani Stiv Jetiv, autor analize „Globalna bezbednost nafte i američka spoljna politika“, tvrdi da će već na proleće barel lake nafte na svetskim berzama dostići vrednost od 105 dolara.

„Ušli smo u opasnu zonu za ekonomiju, koja će u drugoj polovini ove godine trpeti velike posledice rasta cena nafte. Problem je u tome što rast cena nafte utiče i na sve ostalo. Benzin sipamo u rezervoar, ali nafta se nalazi i u našoj odeći, farmaceutskim proizvodima, asfaltu i svim proizvodima koji se transportuju“.

Međutim, rast cena nafte nije loš za sve. Naime, eksploatacija nafte u Rusiji je u prvoj polovini ove godine uvećana za 2,7 odsto u odnosu na isti period lane na 229,9 miliona tona. Prosečna izvozna cena ruske nafte je u junu iznosila 323,9 dolara za tonu, dok se nafta marke „urasl“ na svetskom tržištu istog meseca prodavala po ceni od 374,4 dolara za tonu.

Blic

Izvor: B92, FoNet 
Brisel, Atina -- Nakon Amerike, i Evropska unija najavljuje objavljivanje 'crne liste' avio-prevoznika, posle nekoliko avionskih nesreća.


Na 'crnoj listi' će se nalaziti avio-kompanije kojima je zabranjen ili redukovan saobraćaj iznad evropskih država. Inicijativa je potekla od Evropske komisije, a za cilj ima da informiše evropske putnike o tome ko su dobri, a ko loši avio-prevoznici, odnosno koje od evropskih i svetskih avio-kompanija nisu zadovoljile evropske kriterijume bezbednog putovanja.

Objavljivanje liste na Internetu bi bilo od posebne pomoći građanima koji lete van Evrope, gde ne važe aktuelne zabrane Brisela o sletanju nepouzdanih aviona na evropske areodrome.

Razlog su nedavne avionske nesreće, posebno one u koje su se dogodile nad Venecuelom i s kiparskim avionom u Grčkoj. Sasvim je sigurno da će se na toj skoroj listi naći prevoznici poput kolumbijskog, u čijem avionu je u Venecueli živote izgubilo 152 Francuza.

Novi detalji o udesu kiparskog aviona

Pilot kiparskog Boinga 737 koji se srušio u blizini Atine, upozorio je kompaniju da ima problem "sa klimatizacijom komandne table", što će biti vrlo važan element u istrazi, izjavio je predsednik istražne komisije Akrivos Colakis.

"Sigurno je da je pilot ranije upozorio kompaniju na problem sa klimatizacijom, što je vrlo važan element jer je upravo to moglo da dovede do pregrejavanja i pojave ugljenmonoksida", rekao je Colakis. On je dodao da bi upravo ti elementi "mogli da pruže odgovore o uzrocima nesreće", ali da taj problem nije mogao da izazove probleme sa pritiskom u letelici.

Colakis je takođe kazao da je pronađena i druga crna kutija iz aviona i da je po svemu sudeći "u dobrom stanju". Ta kutija koja sadrži zabeleženu konverzaciju pilota, biće tokom dana poslata u Pariz, gde stručnjaci već analiziraju prvu kutiju, dodao je on. 

Tone kineske odeće zaključane u skladištima u evropskim lukama

Tekstilni rat Kine i EU

Milioni komada odeće - pantalona, džempera i donjeg veša - stoji zaključano u skladištima jer je Evropska unija zabranila njihov uvoz. Odeća je zaustavljena u lukama jer je u junu probijena ranije ugovorena kvota za ovogodišnji uvoz robe iz Kine u evropske zemlje.

Dok uvoznici besne jer će im rafovi u radnjama uskoro ostati prazni, delegacije EU i Kine počele su juče pregovore u Pekingu o reviziji trgovinskog ugovora potpisanog pre dva meseca.

Ugovor potpisan 10. juna u početku je pozdravljen kao razuman odgovor na preplavljenost tržišta jeftinom kineskom odećom, u skladu sa smanjenjem globalnih tekstilnih kvota od januara.

Prebacivanje kvota

Ministar za trgovinu pri EU Piter Mandelson priznao je da u pomenutom ugovoru postoji „ozbiljna nepravilnost“ i da je potrebno da se pronađe pragmatično rešenje.

To uključuje prebacivanje kvota koje nisu bile ispunjene, kao što su pamučne tkanine, na traženije proizvode, „pozajmljujući“ iz kvota za iduću godinu ili, pak, dozvoljavanje evropskim uvoznicima da unesu robu koju su naručili pre 10. juna.

„Pregovarači bi trebalo da budu svesni svoje misije u novoj rundi razgovora - a to je da uspostave stabilnije uslove za trgovinu tekstilnom robom“, piše „Čajna dejli“.

Stručnjaci su dugo upozoravali da Kina sa svojim velikim modernim fabrikama i jeftinom radnom snagom može postati vodeća tekstilna sila.

Peking se složio sa ugovorom iz juna jer bez tog ugovora EU bi mogla da ograniči Kini izvoz tekstila na 7,5 odsto godišnje, umesto sadašnjih 8 do 12 odsto, piše agencija Rojters.

„Mere zaštite mogu ponekad da izgledaju kao politički korektni koraci na kraći rok. Ali, oni će obeshrabriti napredovanje nekonkurentnih preduzeća. Oni će, takođe, štetiti interesima potrošača i drugim grupama preduzeća“, piše „Čajna dejli“.

Pregovori sa SAD

Kina će dobiti šansu da iznese isti argument iduće nedelje, kada počnu razgovori sa američkim pregovaračima, u pokušaju da ukine sličan ugovor da se ukinu kvote koje je Vašington uveo zbog porasta uvoza tekstila iz Kine.

Pored toga što trgovci i vlade severnoevropskih zemalja, koje zagovaraju slobodnu trgovinu, upućuju kritike na račun Mandelsona, on, takođe, doživljava pritisak iz zemalja sa vrlo razvijenom tekstilnom industrijom, kao što su Francuska, Italija i Španija.

I pored toga što je priznao da ugovor iz juna ima mana, izjavio je da neće biti poništen.

„Iako se ovo pitanje neće rešiti bez problema, Evropska komisija zauzela je razuman, izbalansiran kurs i mi ćemo ga se držati“, rekao je on.

Koliko je problem veliki govori činjenica da se u skladištima, između ostalog, nalazi čak 59 miliona džempera i 17 miliona pantalona. Kako je objavio „Glas Amerike“, neki od dobavljača su, želeći da preduprede zatvaranje granica za kineski tekstil, slali čak i helikoptere da im donesu davno poručenu i plaćenu robu. Već sada se kalkuliše sa mogućnošću da takvo stanje do kraja godine dovede do ukupnih gubitaka u visini preko 800 miliona evra.

CDC/IB

Istočna Evropa sad u trendu

Evropski komesar za trgovinu Piter Mandelson pripremio predlog mera za rešavanje spora oko tekstila između Evropske unije i Kine, piše današnji „Gardijan“ i objašnjava da Mandelson još nije objavio koje su to mere, odnosno kako namerava da reši problem stotina tona kineske odeće koja je blokirana u evropskim lukama, zbog uvođenja kvota na uvoz tekstila iz Kine.

Tajms tom problemu posvećuje redakcijski komentar u kojem kritikuje Evropsku uniju zato što je početkom jula uvela kvote kako bi zaštitila evropsku tekstilnu industriju od jevtinog uvoza iz Kine.

Svaki sistem kvota u trgovini se na kraju pokaže komplikovanim i nepoželjnim. Kvote su pogrešan mehanizam da se pomogne evropskim proizvođačima.

Ako želi da preživi evropska tekstilna industrija mora da se okrene kvalitetu, a ne kvotama, poručuje „Tajms“.

„Fajnenšel tajms“ pak piše da su najveći britanski lanci prodavnica odeće počeli da okreću leđa Kini i da robu sve češće naručuju iz Turske i zemalja istočne Evrope.

Mnogi britanski lanci prodavnica odeće su još pre nekoliko meseci počeli da se okreću istočnoj Evropi, iako je radna snaga jeftinija u Kini.

Odeća proizvedena u istočnoj Evropi se brže doprema na zapad.

Blic

Okončan rat zbog kineskih krpica?

PEKING - Kina i EU postigle su juče u Pekingu dogovor o rešenju pitanja evropskog uvoza kineske tekstilne robe koja je od letos blokirana u evropskim lukama, izjavio je zvaničnik EU Frans presu.

Pregovori su trajali celu nedelju i noć između nedelje i ponedeljka, a članice EU trebalo bi uskoro da ga odobre.
Postizanjem ovog dogovora bilo bi rešeno glavno pitanje osmog godišnjeg samita EU-Kina, koji je juče počeo u Pekingu. Evropsku delegaciju predvodi Toni Bler, premijer Velike Britanije koja predsedava EU. Pregovore o tekstilu vode evropski komesar za trgovinu Peter Mandelson i kineski ministar Bo Silaj.

Oko 80.000 komada odeće proizvedene u Kini još je blokirano u evropskim lukama jer je količina tekstila iz Kine prešla kvote koje su EU i Kina dogovorile 10. juna u Šangaju. EU je u januaru ukinula ograničenja uvoza proizvoda iz Kine, ali je potom bila preplavljena jeftinim pamučnim koncem i majicama iz te zemlje. Usledile su hitne konsultacije u Šangaju kada su dogovorene kvote za period do 2007, i očekivalo se da će izvoz kineske robe na tržište EU biti znatno manji. Kako se to nije dogodilo, letos je kineska odeća blokirana u evropskim lukama, čime je otvorena "tekstilna kriza".

Članice EU odbile su prošlog petka da deblokiraju kinesku robu sve dok ne dobiju garancije da će Kina poštovati dogovor. Neograničeni uvoz tekstilne robe iz Kine imao je i političke posledice jer evropski proizvođači ne mogu da izdrže konkurenciju jeftine, a relativno kvalitetne kineske odeće.

Glas javnosti \ Pripremila V. Popović

Barel nafte 100 dolara?

VAŠINGTON - Svetski analitičari smatraju da bi, kao posledica uragana, cena nafte mogla da poraste i do 100 dolara po barelu, što bi dovelo do fundamentalnog restrukturiranja američke privrede, ocenio je jedan od vodećih američkih stručnjaka za globalnu energetiku u kompaniji "Dilojt i Tuš" Branko Terzić.

On je u izjavi za Glas Amerike naglasio da trenutno ne funkcioniše oko 20 odsto američke proizvodnje nafte, prenosi Fonet. "Dugoročne posledice uragana još nisu sagledive. Kratkoročne posledice su neposredno i naglo povećanje cene benzina u SAD", rekao je Terzić i dodao da će u trećem kvartalu američki bruto nacionalni proizvod biti manji za oko 0,25 do 0,50 odsto, dok se u četvrtom kvartalu predviđa smanjenje od jedan odsto.

Hrvatska rekorder po zaduživanju

Hrvatski spoljnji dug iz godine u godinu ubrzano raste tako da ekonomski stručnjaci, a i vodeći ljudi Hrvatske narodne banke, sadašnju situaciju ocenjuju alarmantnom.

A da je ona odista alarmantna govori podatak da hrvatski spoljnji dug u ovom času iznosi oko 32 milijarde dolara, a to je više od polovine ukupnog spoljnog duga svih zemalja bivše Jugoslavije, koji iznosi oko 60 milijardi dolara. Spoljnji dug Slovenije sada iznosi oko 14 milijardi dolara, SCG oko 12,5 milijardi dolara (od čega je dug Srbije 11,8 milijardi, a Crne Gore 610 miliona dolara), Bosne i Hercegovine 4,5 milijardi dolara i Makedonije 1,8 milijardi dolara.

Guverner Narodne banke Hrvatske dr Željko Rohatinski najavio je da će tolerisati povećavanje inostrane zaduženosti Hrvatske samo do 83 odsto BDP-a. No, ekonomski stručnjaci upozoravaju da je taj kritični trenutak već nastupio kada je spoljnji dug dosegao visinu od 30 milijardi dolara.

Zbog kašnjenja planirane prodaje novog paketa dionica INA, Vlada će u decembru morati da se u inostranstvu zaduži za još pola milijarde evra.



Izvor: Blic \ M. Šuvar