Ma jok, eto otimaju se sve 

zadovoljstvo je ovo gledati...

"daj na recku ti vrnem kad uznem pare od pijac"....

i dalje ruka okrenuta na spolja...

Hebi ga, ko zna, zna 
Ko ne zna, taj rusi nocu 

 

Predstavljeni najuspešniji EU projekti iz Vojvodine


Sajam EU projekata "EU i Srbija na delu", na kom su predstavljeni najznačajniji aktuelni projekti koje u Vojvodini finansira Evropska unija, održan je u Zrenjaninu zajedno sa tradicionalnom manifestacijom "Evropsko selo".

 Na Sajmu EU projekata predstavljeno je tridesetak projekata u čijoj realizaciji  u ovom trenutku aktivno učestvuje Evropska unija, a čija je vrednost više stotina miliona evra.

Jedna od organizacija bila je i Fondacija 021, koja je predstavila projekat "Creating a New Public View on Women" koji finansira EU - European Instrument for Democracy and Human Rights (EIDHR), ali i druge aktivnosti.

Sajam je protekao u znaku obeležavanja desetogodišnjeg članstva u Evropskoj uniji koje ove godine proslavlja Rumunija, a sa kojom Srbija sarađuje kroz projekte prekogranične saradnje. Zato je, ove godine, jedan od organizatora Sajma EU projekata, pored Delegacije EU u RS, Kancelarije za EU integracije u Vladi RS, Grada Zrenjanina bila i Ambasada Republike Rumunije.

"Danas zajedno proslavljamo evropski duh Zrenjanina. Pozivam građane da što bolje upoznaju Evropsku uniju jer je ona budućnost Srbije", rekao je vršilac dužnosti šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Oskar Benedikt.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović je istakla da je naša zemlja uvek bila deo Evrope i da u kulturnom i istorijskom smislu pripada Evropi. "Evropska unija, organizacija koja je donela mir i stabilnost u Evropi, danas je najbolje mesto za život i rad. Zato je Srbija na evropskom putu".

Posetioci Sajma su imali prilike da vide brojne projekte prekogranične saradnje sa Rumunijom kojima uspešno rukovodi Kancelarija za EU integracije, a koji se odnose na saradnju u oblasti turizma, prevencije od poplava, osnaživanja preduzetnika iz banatskih opština. Evropska unija je uložila znatna sredstva u pomoć poplavljenim područjima i ova podrška će se nastaviti u narednoj fazi i u vojvođanskim opštinama u kojima će se raditi na prevenciji od poplava.

Ministarstvo kulture i informisanja predstavilo je svoj projekat rehabilitacije manastira i tvrđave u Baču i izgradnje tzv. "difuznog muzeja" u ovoj opštini, koji sprovodi uz podršku EU. Posetioci su još mogli da se upoznaju i sa brojnim projektima iz sfere socijalne inkluzije, posebno podrške deci predškolskog uzrasta, romskoj populaciji, izbeglim i raseljenim licima.

Zrenjaninci su imali prilike da vide i dve izložbe o Evropskoj uniji. Izložba "Sve ujedinjenija EU", postavljena u holu Skupštine grada, na 14 panela pruža istorijski prikaz razvoja evropskih integracija od potpisivanja Rimskih ugovora do izazova sa kojima je Evropa suočena danas. Druga izložba, postavljena u hali Medison je pregled odabranih fotografija koje predstavljaju uspešne priče o saradnji Srbije i EU i prenosi poruke o zajedničkim vrednostima u raznim oblastima života - od obrazovanja, preko ekologije do kulture.

kuku....

СРБИ ИПАК ПАМТЕ ЗЛОДЕЛА АЛИЈАНСЕ: Чланство Србије у НАТО подржава само 9,8 одсто младих у Србији


Осамдесет одсто грађана Србије није спремно да се одрекне Косова и Метохије чак и ако је то услов за чланство у ЕУ, показало је истраживање „Србија послије Брегзита – гдје грађани виде Србију“.

Истраживање је показало да скоро половина грађана Србије сматра да руски модел друштва одговара српском друштву, док је 29 одсто испитаних за признање Крима као дијела Русије.

Чланство Србије у НАТО подржава 13,2 одсто грађана старијих од 60 година, док је то случај само са 9,8 одсто младих од 18 до 29 година.

Истраживање је спровео Институт за европске послове, чији дио прије званичне презентације објавио „Спутњик“. Јавности ће бити представљено сутра.

Срна

zapadni mediji u ekvilibrijumu zbog izbora u francuskoj...

ДВА ДАНА ПОСЛЕ ВЕСТИ ДА СРБИЈА УВОЗИ КРОМПИР ИЗ ЕУ: На Златару и Јавору бациће стотине тона, купаца нема

Уместо да нахрани пола Србије, пар хиљада тона кромпира произведеног у општини Нова Варош биће бачено у потоке и јаруге јер нема купаца.

Произвођачи тврде да су грађани приморани да због беспарице уместо домаћег купују јефтинији кромпир из увоза, мада је он лошијег квалитета. Због тога што су и прошле године бацили велики део рода, пољопривредници ће овог пролећа оставити неузоране њиве. Кажу да неће више да сеју на сопствену штету.
Само у магацинима Бранка Гујаничића (55) у Акмачићима на залихама је преко 200 тона кромпира. Цена је као и јесенас 20 динара за килограм, али купаца нема.

– Долазак након снегова најавило је свега њих неколико, али и они планирају да купе значајно мање кромпира него прошле године. Они који су куповали по 150-160 тона траже једва двадесетак, јер кажу да је на кванташу и у продавницама пала продаја. Србију је преплавио јефтинији кромпир из увоза, па домаћи нико неће иако је бољег квалитета – јада се Гујаничић.

Петочлана породица Бранка Гујаничића кромпир сеје на око 50 хектара и највећи су произвођачи у овом делу Србије. У сезони код њих у кромпиришту ради и по тридесетак надничара, али за већину њих овог лета вероватно неће бити посла.

– И прошле године сам бацио 40 тона кромпира и штетовао 1,2 милиона динара. Неколико последњих година нас је потпуно финансијски исцрпило, па ћу овог пролећа бар за 30 посто смањити сетвене површине. Нажалост, код нас је пољопривреда на издисају. Јесенас сам у амбаре сместио и 60 тона разних жита, од пшенице и ражи до хељде, али је и за њима слаба потражња – каже Гујаничић.

У општини Нова Варош где се сеје на више од хиљаду хектара, кромпир је јесенас рекордно родио. Највише произвођача је у селима на падинама Јавора, где мештани кажу да за кромпиром одавно није била слабија потражња.

– Купаца нема ни за лек, мада би многи произвођачи дали кромпир и по цени нижој од 20 динара само да га не бацају. Због штете коју годинама трпимо, површине под кромпиром су у овом делу Србије смањене за око 40 посто, а овог пролећа сејаће се још мање. Рад и улагања у производњу су велики, а цена не покрива ни основне трошкове – каже Драган Иванковић из Љепојевића.

Srbija sama sebi zadala da izradi novi Ustav, a nije ni blizu cilja


Da Srbija poštuje rokove iz Akcionog plana za poglavlje 23, koje je sama sebi zadala, sada bi Beograd ušao u proceduru usvajanja novog Ustava.

Danas" podseća da je radni tekst Ustava dobio mišljenje Venecijanske komisije posle sprovedene javne rasprave, ali dodaje da javnost nije upoznata sa tim da li se uopšte radi na izmenama najvišeg pravnog akta u državi koji bi prema dinamici utvrđenih rokova iz Akcionog plana trebalo da bude usvojen do kraja ove godine.
 
Sagovornici "Danasa" smatraju da rok iz Akcionog plana neće biti ispunjen, osim ako se sada tajno ne radi na tekstu koji neće proći ozbiljnu javnu raspravu koja je neophodna s obzirom na sve promene koje treba usvojiti.  Do kraja godine ostalo je još sedam meseci, a Srbija bi u međuvremenu trebalo da dobije novog predsednika i novu Vladu. Ukoliko nova vlada bude izabrana do jula, za rad na ustavu ostalo bi još pet meseci što je kratak period.
 
Sredinom 2015. oformljena je radna grupa u Skupštini Srbije koja je radila na izmeni političkog sistema zemlje što se povezivalo sa radom na novom Ustavu. Ipak, posle samo nekoliko sastanaka radna grupa je po raspuštanju Skupštine prestala da postoji, a osim toga što su sve poslaničke grupe iznele svoje mišljenje o tome šta je neophodno menjati u političkom sistemu zemlje i Ustavu, nije se mnogo znalo o dostignućima njenog rada.
 
Milan Antonijević, direktor Jukoma, nevladine organizacije koja prati ispunjavanje obaveza u poglavlju 23, za Danas kaže da još nema javne rasprave a ni radne grupe koja bi se ozbiljno bavila izmenama Ustava.
 
"Zato nije realno očekivati da će biti ispunjeni rokovi iz Akcionog plana. Oko izmena Ustava ne treba brzati i treba sprovesti široku, ozbiljnu i suštinsku javnu raspravu ukoliko hoćemo da ustavne izmene imaju legitimitet", navodi on.
 
Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava, za Danas navodi da joj ne izgleda verovatno da će izmene Ustava biti spremne do kraja godine.
 
"Ustavna komisija se ne oglašava. Potrebno je imati makar osnovni koncept i ideje bilo za novi Ustav, bilo za amandmane za postojeći. Nije mi poznato ni to da li je doneta početna politička odluka: pripremiti novi Ustav ili amandmanima menjati postojeći? Ne treba isključiti scenario iznenađenja, kao kad je donošen Ustav iz 2006. Dakle, da se na nekom ustavnom projektu radi daleko od očiju javnosti, tajno, potom se tekst objavi i bez ikakve debate pošalje Skupštini, uz jaku političku kampanju da se sprovede referendum i taj tekst koji javnost nije razmotrila, ipak usvoji", navodi ona.