Јоксимовић: ЕУ није потпуна без Србије, очекујемо нова поглавља


Министарка задужена за европске интеграције Јадранка Јоксимовић сматра да концепт Европске уније не би био потпун без југоисточне Европе и Србије. Верује и очекује да ће Србија ускоро отворити још нека поглавља у преговорима са Бриселом.

На обележавању 10 година чланства Бугарске и Румуније у ЕУ, Јоксимовићева је рекла да Србија због претходних искустава, остаје опрезна у најавама.

"Данас говорити о ЕУ без југоисточне Европе и без Србије значи да концепт ЕУ не био пун у геополитичком, геоекономском и геостратешком смислу", нагласила је Јоксимовићева.

Честитајући у име владе Србије Бугарској и Румунији "значајан јубилеј", Јоксимовићева је рекла да сва позитивна искуства те две државе могу да помогну Србији на њеном путу у ЕУ, као и важне лекције које су Бугарска и Румунија научиле током придруживања Европској унији.

Јоксимовићева каже да је Србија на свом путу европских интеграција има своје специфичне проблеме и препреке, али и специфичне капацитете и квалитете и истакла је важност реформи за унапређење друштва у Србији, како би грађани могли једног дана да кажу да живе боље.

"И поред евроскептицизма, наши грађани сматрају да су земље ЕУ ипак најбољи модел живота и рада", рекла је Јоксимовићева, истичући важност чланства у ЕУ, коме Србија тежи.

Када сте чланица ЕУ, каже Јоксимовић, учествујете у доношењу одлука, а Србија у неким процесима може да учествује као земља кандидат за чланство. Она је подсетила на помоћ ЕУ Србији 2014. године у поплавама, када је, како је навела, ЕУ нашу земљу посматрала као своју чланицу.

"Економски и политички оквир, који чини данас Европску унију, дају стабилност и извесност, уз све проблеме које данас има ЕУ", сматра Јоксимовићева.

Министарка наводи да сам процес реформи не престаје чланством у ЕУ, већ и да тада има пуно изазова, те да се морају показати резултати.

Поводом навода како Војводина није укључена у процес преговора са ЕУ, Јоксимовић је рекла да тај процес воде националне владе, те да влада Србије брине о интересима свих грађана и ради на регионалном развоју целе Србије.

"Интерес сваког грађанина Србије је важан, ма где живео", рекла је Јоксимовићева, истичући да Србија има стратешки циљ - преговори и чланство у ЕУ.

Јоксимовићева је навела да ће на том путу проблеми и препреке увек постојати, али и да упорност, рад и посвећеност циљу доносе резултат.

put u eu nema alternativu...

kao ni iluzija...

Јоксимовић: Јасна подршка Шведске европским интеграцијама


Шведска пружа јасну подршку европским интеграцијама Србије, изјавила је у Стокхолму министарка задужена за европске интеграције Јадранка Јоксимовић.

Министарка Јоксимовић, која на позив министарке за послове са ЕУ и трговину Шведске Ан Линде борави у званичној посети тој земљи, рекла је да је та држава један од најзначајнијих партнера Србије у процесу европских интеграција и да пружа Србији подршку за отварање поглавља за која смо спремни.

У тренутку кад се у ЕУ о процесу проширења говори као о нечему што није приоритет и као о релативно непопуларној теми, Шведска се принципијелно и доследно залаже за политику проширења као једну од најбољих политика ЕУ, која доприноси бољој економији Уније, али и безбедности, навела је Јоксимовићева.

Она је пренела да и званичници са којима је разговарала наводе да Шведска принципијелно подржава процес проширења кроз зацртане критеријуме, те да ће се снажно залагати и бити активна у убеђивању свих у ЕУ да билатерална питања не треба уносити у преговарачки процес, већ да такве ствари треба решавати дијалогом и кроз билатералне разговоре.

Министарка задужена за европске интеграције је навела да у Шведској сматрају да Србија добро напредује на путу реформи и европских интеграција, те да ћемо имати подршку те земље за отварање поглавља за која смо спремни - пре свега Поглавља 26, али и за поглавља 20 и 29.

Јоксимовићева је рекла и да је са државом секретарком у Министарству спољних послова Шведске разговарала о томе како се Србија позиционира у односу на глобалну стратегију безбедности ЕУ која се припрема.

Каже да Србија има подршку и разумевање Шведске, као активне чланице ЕУ која није чланица НАТО, за своју политику неутралности, која не спречава европске интеграције.

Наводећи да је ЕУ и даље место где се најбоље живи у свету, министарка је навела да се у Србији ЕУ понекад изједначава са НАТО, али је истакла да та политика неутралности не спречава интеграције у ЕУ, заједницу која је политички и економски најснажнији блок у свету.

Јоксимовићева је закључила да је Шведска важан партнер Србије и да је искрена у подршци проширењу.

Потенцијал за нове шведске инвестиције

Шведска је један од најзначајнијих билатералних донатора и најпоузданијих развојних партнера Србије, поручила је министарка Јоксимовић и додала да постоји потенцијал за нове шведске инвестиције.

Јоксимовићева је разговарала са министарком за послове са ЕУ и трговину Ан Линде и о потенцијалима даље економске сарадње и привлачењу шведских инвеститора.

Она је навела да шведске компаније послују по највишим стандардима, што је добро и за Србију.

Јоксимовићева је разговарала и са представницима шведске развојне агенције, која годинама помаже Србији на реформском путу.

Рекла је да се разговарало о даљим могућностима сарадње, посебно у области заштите животне средине и екологије, где је Шведска највише напредовала од свих земаља ЕУ и шире.

Финансијска и стручна помоћ Шведске ће зато бити изузетно важна и кроз процес преговарања у Поглављу 27, које се односи на животну средину, а у којем ће Србија морати да уложи много знања и новца, каже министарка.

"Шведска остаје један од највећих и најпоузданијих партнера Србије у процесу реформи и очекујем успешан наставак сарадње", закључила је министарка Јоксимовић.

Скоро половина грађана Србије подржава чланство у ЕУ


Учлањење Србије у Европску унију подржава 47 одсто грађана Србије, док је 29 одсто против, показало је истраживање које је крајем децембра спровела Канцеларија за европске интеграције.

Уколико би сутра био одржан референдум са питањем "Да ли подржавате учлањење Србије у ЕУ", 15 одсто не би гласало уопште, док девет одсто не зна шта би одговорило на то питање.

Истраживање јавног мњења "Европска оријентација грађана Србије", у којем је учествовало 1.054 испитаника старијих од 18 година, показало је да је подршка грађана реформама, као и претходних година, веома висока.

Од укупног броја испитаника њих 64 одсто сматра да би реформе неопходне за улазак Србије у ЕУ требало спроводити и мимо тога, због добробити грађана и стварања боље уређене Србије.

Као најзначајније реформе које највише утичу на свакодневни живот грађани виде реформу здравственог система (16 одсто), реформу правосуђа (14 одсто), борбу против корупције (16 одсто), реформу образовног система (10 одсто) и реформу пољопривреде (10 одсто).

Следећа по важности је реформа заштите потрошача (осам одсто), следе реформа заштите животне средине (шест одсто) и боља заштита људских права (шест одсто).

Највећи проценат грађана, њих 58 одсто, сматра да би проблеме Београда и Приштине требало решавати независно од тога да ли то тражи ЕУ, односно више од половине испитаника подржава опредељеност Владе Србије за наставак дијалога између Београда и Приштине и спремност да се дијалогом дође до одрживих решења.

Испитаници кажу да би чланство у ЕУ за 35 одсто њих била добра ствар, 31 одсто грађана сматра да је то лоше, а 34 одсто мисли да то није ни добра ни лоша ствар.

За највећи број грађана, њих 17 одсто, чланство у ЕУ представља више могућности за запошљавање, пут ка бољој будућности младих људи (16 одсто), могућност за слободније кретање унутар граница ЕУ (15 одсто), као и могућност да се уреди стање у нашој држави (11 одсто).

Недовољна информисаност грађана, када говоримо о бесповратној развојној помоћи Србији од 2000. до данас, посебно се огледа у томе што 25 одсто испитаника верује да је Русија највећи донатор нашој земљи у последњих 16 година, што није у складу са чињеницама.

Званични подаци говоре да, у периоду од 2000. до 2015. године, Европска унија и њене државе чланице, са око 2,7 милијарди евра донираних средстава представљају највеће донаторе, чиме су знатно допринели развоју Србије.

Са овим податком је упознат 21 проценат испитаника. Исти проценат се изјаснио за Кину, док је на четвртом месту Јапан са 11 процената.

Канцеларија за европске интеграције од 2002. године редовно спроводи истраживање јавног мњења како би се сагледала процена грађана, који су њихови интереси у процесу приступања Европској унији и како виде будућност коју очекују за себе и своју породицу.

Анкета је рађена према стандарду "Евробарометра".


 

ko je bre ovaj joksimovic...

 

yebat.....

Digitalno opismenjavanje počinje u vrtiću


Predstavnici ministarstava prosvete iz deset zemalja, okupljeni u Beogradu, uz pomoć stručnjaka iz Britanskog saveta raspravljali o tome kako da pomognu mladima koji nespremno ulaze na tržište rada, jer ne poseduju digitalne veštine koje traži 21. vek



Kako pripremiti mlade za digitalnu ekonomiju 21. veka i smanjiti jaz između veština koje budući zaposleni poseduju i onih koje traži industrija, između visoke stope nezaposlenosti i nedostatka digitalne pismenosti – teme su o kojima su razgovarali ministri i predstavnici deset zemalja istočne Evrope i centralne Azije, potpomognuti stručnjacima iz Velike Britanije. Tom prilikom je u Palati Srbija potpisan i sporazum o saradnji između Ministarstva prosvete i Britanskog saveta. Ova međunarodna konferencija je ujedno i uvod u trodnevni sajam „Nove tehnologije u obrazovanju 2017”, koji danas počinje u Belekspo centru, uz učešće 6.500 učitelja, nastavnika, univerzitetskih profesora, direktora škola, roditelja, kao i predstavnika privrednog i nevladinog sektora.

Srpski ministar prosvete Mladen Šarčević je rekao da se već neko vreme radi sa Britanskim savetom na zajedničkom dokumentu „Strateški okvir za smanjenje digitalnog jaza u zemljama zapadnog Balkana” i da će na ovoj konferenciji nastojati da pronađu ona mesta u sistemima obrazovanja u kojima su neophodne ciljane promene i podrška.

    Evropska komisija procenjuje da 50 odsto stanovništva EU ne poseduje digitalne veštine. Podaci iz Velike Britanije su da 72 odsto poslodavaca ne pozivaju na intervju za posao „digitalno nepismene” kandidate

– Bazična digitalna pismenost potrebna je svim građanima. Hvala vam što ste došli da udružimo napore i kroz saradnju i razmenu ideja i iskustava dođemo do novih mera obrazovne politike koje vode ka višem stepenu znanja i veština učenika i studenata potrebnih za učešće na digitalnom tržištu rada – rekao je Šarčević.

Ambasador Velike Britanije u Srbiji Denis Kif otvorio je konferenciju rečima da je pravilno ulaganje u digitalne veštine, naročito mladih, veoma važno za svaku ekonomiju. On je naveo procenu Centra za ekonomiju i poslovna istraživanja u Velikoj Britaniji koja kaže da bi ulaganja od 1,8 milijardi funti u razvoj digitalnih veština, u narednih 10 godina donela 14,3 milijarde funti kroz ostvarene uštede na državnom nivou, lične uštede i reinvestiranje tih sredstava.

– U protekle četiri godine veoma naporno radimo da unapredimo digitalne veštine zaposlenih u obrazovanju mladih na zapadnom Balkanu. U tom periodu, u našim programima je učestvovalo više od 10.000 ljudi, oko 200.000 je koristilo baš digitalni sadržaj, a preko društvenih mreža uključili smo oko milion ljudi – rekao je ambasador Kif.

Profesorka dr Džo Bil, direktorka za obrazovanje u Britanskom savetu, rekla je da Evropska komisija procenjuje da 50 odsto stanovništva EU ne poseduje digitalne veštine. Podaci iz Velike Britanije, rekla je, pokazuju da 72 odsto poslodavaca ne pozivaju na intervju kandidata za posao koji ne poseduje IT veštine, kao i da oni koji poseduju digitalnu pismenost zarađuju od tri do 10 odsto više od onih koji ih ne poseduju.

Kako je objasnila, Britanski savet u 110 zemalja, uz pomoć ministarstava prosvete, organizuje niz obuka za lidere u obrazovanju i nastavnike, kako bi se mladima pomoglo da steknu ključne veštine koje su im potrebne za zapošljavanje. Na tom putu će mladima i nastavnicima pomoći i sajam „Nove tehnologije u obrazovanju”, na kojem će biti 180 govornika i više od 40 kompanija.

Podsetimo, već četvrtu godinu zaredom, posetioci ovog događaja su u mogućnosti da čuju i upoznaju stručnjake, inovatore, entuzijaste i partnere iz regiona, ali i celog sveta i vide kako će izgledati (ili već izgleda) učionica budućnosti. Teme o kojima će se govoriti na konferenciji tiču se upotrebu IKT-a u u predškolskom, osnovnom, srednjem i visokom obrazovanju, inkluzivnom obrazovanju, razvoju liderstva u školama i razvoju ljudskih resursa. Učešće na konferenciji je besplatno, a predavanja će biti na srpskom i engleskom jeziku.