Могериниjeва о возу: Била сам крајње забринута, захваљујем Вучићу


Кораци које је ЕУ остварила заједно с Београдом и Приштином прошле године су на неки начин били историјски, сматра висока представница ЕУ. Федерика Могерини је захвалила премијеру Вучићу за руководећу улогу коју је испољио у тешким тренуцима.

Висока представница Европске уније Федерика Могерини изјавила је у Бриселу да је била "крајње забринута "због опасности да инцидент с возом између Приштине и Београда лако доведе до заоштравања" и захвалила српском премијеру Александру Вучићу "за руководећу улогу у тим тешким тренуцима".

Федерика Могерини је новинарима после заседања шефова дипломатија ЕУ рекла да није "само пратила ситуацију с возом", већ је била и лично у контакту са српским премијером Вучићем, додајући да је била "крајње забринута због тога што је ситуација могла лако да се заоштри".

"Моја порука двема странама је била да се избегне заоштравање, да се избегну потези и поруке и настоји да се заједнички ангажује кроз дијалог тако да то донесе резултате за обе стране. И то не само за институције на обе стране, већ за људе", рекла је Могеринијева на питање како гледа на ту ситуацију и изгледе за даљи дијалог Београд-Приштина.

Могеринијева је рекла да су кораци које је ЕУ остварила заједно с Београдом и Приштином прошле године "на неки начин били историјски".

"Ми смо успели у томе да се што брже и што више напредује на перспективи ка Европској унији и то за цео регион", рекла је Могерини.

Висока претавница је рекла да је успех и што је "изграђен позитиван дијалог између Београда и Приштине".

"То понекад захтева политичку храброст, ја то добро знам, политички вољу и вођство, политичку визију и ми смо у томе помогли, а кад је у питању даљи дијалог, пре то треба питати Београд и Приштину", рекла је Могеринијева.

Додала је да "на обе стране" види одлучност да се настави.

"То каткад значи и да се морају донети тешке одлуке и опредељења за које се добро знало какав имају залог из добрих разлога за обе стране, али посао и решеност коју видим и у Београду и Приштини су снажни", рекла је Могеринијева.

"Дозволите да захвалим премијеру Вучићу за руководећу улогу коју је испољио у тешким тренуцима", рекла је висока представница ЕУ, додајући: "А то мислим да њему даје добру основу да истраје у оном што чини за земљу, људе и регион у дијалогу".

Амандмани посланика ЕП – подршка отварању поглавља са Србијом


Посланици Европског парламента поднели су укупно 325 амандмана на нацрт извештаја о Србији, а велики број парламентараца тражи отварање свих технички припремељених поглавља у преговорима са Србијом и позива Србију на ефикаснију примену реформи у области владавине права, као и договореног у дијалогу са Приштином.

На текст известиоца ЕП за Србију Дејвида Макалистера ове године поднето је 103 амандмана више него што је то био случај са "са рекордних" 222 амандмана поднетих на прошлогодишњи извештај о напретку Србије на путу ка чланству у ЕУ.

Овога пута највећи број интервенција посланици Спољноплитичког одбора Европског параламента уложили су на делове извештаја који се односе на нормализацију односа Београда и Приштине, стању у области правосуђа, медија и борбе против корупције у Србији, као и на односе Србије са Русијом.

Велики број посланика ЕП кроз своје амандмане, у које је Танјуг имао увид, позива ЕУ да отвори поглавље 26 у преговорима са Србијом као и "остала технички спремна поглавља''.

Наглашава се чињеница да напредак у преговорима Србије са ЕУ у великој мери зависи од напретка у поглавиљима које се односе на владавину права и нормализацију односа са Косовом.

Европски парламентарци овога пута појачано инсистирају на ефикасној примени договореног у дијалогу Београда и Приштине, а на првом месту траже што брже формирање Заједнице српских општина.

Када су у питању унутрашње реформе у Србији, европски парламентарци најавише пажње су посветили инсистирању на независном правосуђу, борби против корупције, транспарентном финасирању политичких странака и изборних кампања.

У око 20 амандмана говори се о неопходности гарантовања независности медија, слободе изражавања и заштити новинара у Србији.

Од власти у земљи тражи се да омогуће несметано функционисање и пруже пуну подршку раду независних тела у земљи.

Представници Спољнополитичког комитета ЕП кроз своје амадмане похвалили су Србију за опхођење према мигрантима.

Потпредседница ЕП Улрике Луначек каже да је Србија урадила "више за мигранте него многе земље чланице ЕУ".

Луначек је указала и на "нехумане услове" у којима се тренутно многи мигранти налазе на територији Србије и позвала Европску комисију да помогне у решавању тог проблема.

Као и прошле године, велики број амандмана европских посланика говори о неопходности усклађивања спољне и безбедносне политике Србије са ЕУ, у првом реду када је реч о односима са Русијом.

Као што се и очекивало, посланици ЕП из редова хрватских представника у својим амандманима највише су инсистирали да у текст будуће резолуције о Србији уђу захтеви који се односе на примену закона о заштити права мањина, али и укидање одредби српског закона о јурисдикцији за процесуирање ратних злочина почињених на територији бивше Југославије.

Својим амандманом хрватска представница у ЕП Ружа Томашић позива Србију да "Хрватској достави податке о несталима и врати отето културно благо".

Истовремно, хрватски посланици предлажу да у текст резолуције о Србији уђе и део који говори о неопходности "решавања билатералних питања што раније у приступном процесу, а у складу са преговарачким оквиром".

Међу осталим темама којима су се парламентарци бавили у својим амандманима на нацрт извештаја о Србији нашле су се и оцене "назадовања" у сарањи Србије са Трибуналом у Хагу, али и коментари на последња дешавања око заустављања воза који је из Београда кренуо ка Косовској Митровици и хапшење бившег премијера Косова и једног од вођа ОВК Рамуша Хардинаја по српској оптужници.

Током наредних месец дана унутар ЕП усаглашаваће се поднети амандмани са текстом извештаја Дејвида Макалистера.

Спољнополитички одбор Европског парламента требало би 27. фебруара да гласа о компромисном тексту који би требало да буде изгласан у форми Резолуције о Србији на пленарном заседању Европском парламента у марту у Стразбуру.

Резолуције ЕП су правно необавезујући документи који имају одређену политичку тежину, јер шаљу политичку поруку и препоруку ЕУ.

Александра Ђуровић потпредседница ПС СЕ


Шеф сталне делегације Скупштине Србије у Парламентарној скупштини Савета Европе Александра Ђуровић изабрана је за потпредседницу тог тела на пленарном заседању организације. Ту функцију ће обављати током ове и следеће године, саопштено је из Скупштине Србије.

У саставу делегације Србије која учествује на јануарском заседању ПС СЕ су и посланици Марија Обрадовић, Биљана Пантић Пиља, Жарко Обрадовић, Елвира Ковач и Јован Јовановић.

Главне теме заседања су миграције, слобода медија, ситуација у Сирији и Украјини, положај Рома и социјална једнакост, а посланицима ће се обратити комесар Јоханес Хан, председник Кипра Никос Анастасиадес и председник Румуније Клаус Вернер Јоанис.

Током заседања се очекује расправа о поштовању људских права на Косову и Метохији на политичком комитету и поштовања преузетих права и дужности Србије које проистичу из чланства на мониторинг комитета.

Александра Ђуровић ће имати и билатерални састанак са председником ПС Савета Европе, Педром Аграмунтом, током којег ће бити разговора о модалитетима учешћа представника са Косова и Метохије у ПС Савету Европе.

Александра Ђуровић је посланик Српске напредне странке у српском парламенту, шеф скупштинске делегације је од јануара 2013. године и члан Председништва Политичке групе Европских народних партија (ЕПП) у ПС Савету Европе.

Србија диже стандарде за безбедност хране


Србија мора да спроведе одговарајуће мере да би могла да на тржишту Европске уније тргује производима од меса и млека, храном за кућне љубимце и животињским кожама, речено је у Београду на конференцији за новинаре поводом завршетка пројекта изградње капацитета за унапређење објеката за производњу хране.

Трогодишњим пројектом је обухваћена и обука за управљање споредним производима животињског порекла, финансирала га је ЕУ са два милиона евра, а спровеле су га управе за храну Холандије, Данске и Летоније.

Обуку о процедури за унапређење објеката за производњу хране, како би се спречиле заразне болести животиња и болести које се преносе на људе, прошло је 155 ветеринарских инспектора, а 38 за побољшање управљања споредним производима животињског порекла.

То је само део шире финансијске помоћи ЕУ да Србија подигне ниво усаглашености у области безбедности хране и ветеринарске политике у вредности од 28 милиона евра.

Стручњаци ЕУ пружили су подршку Влади Србије у припреми Националне стратегије за унапређење објеката за храну животињског порекла која је усвојена пре десетак дана.

Министар пољопривреде и заштите животне средине Србије Бранислав Недимовић рекао је да ће то министарство учинити све што је неопходно да се потрошачима нуди само безбедна и конкурентна храна.

Он је истакао да би у септембру требало да се распишу први позиви за новац из европских ИПАРД фондова.

Заменик шефа Делегације ЕУ у Србији Оскар Бенедикт истакао је да Србија да би се "придружила ЕУ и имала приступ том тржишту, мора да достигне стандарде у производњи хране".

"Није лако постићи стандарде, али имате људе, политичку подршку и ако се усредсредите, резултати су извесни", рекао је Бенедикт.

Додао је да ЕУ спроводи више пројеката у овој области у Србији, међу којима је и искорењивање беснила, а даља подршка одвијаће се преко ИПАРД фондова.

Амбасадор Холандије Хендрик ван ден Дол истакао је да су "стандарди у производњи хране кључни" и да Србији један од стубова извоза треба да буде пољопривреда.

"Холандија је мала земља с добрим географским положајем и инфраструктуром и прошле године је извезла појопривредних производа у вредности 84 милијарде евра и на другом месту је иза САД по вредности извоза, захваљујући између осталог и стандардима за безбедност и квалитет хране", рекао је Ван ден Дол.

Отправник послова амбасаде Данске Мортен Сковгор Хансен истакао је да је та земља спремна да подели са Србијом добра искуства у санитарно-ветеринарској контроли хране, захваљујући којој су обезбеђена безбедност хране, заштита потрошача и конкурентност.

Srbija primljena u Eurotransplant, pacijenti brže do organa


Bord Eurotransplanta odlučio je večeras da primi Srbiju u tu organizaciju, što znači da pacijenti koji čekaju transplantaciju mogu brže dobiti organ, potvrđeno je u Ministarstvu zdravlja.


Članstvo u Eurotransplantu povećava mogućnost da pacijent pre dobije organ, a organi se rasporedjuju u zemlje članice po prioritetu i hitnosti.
 
Ugovor o članstvu biće potpisan na godinu dana, a u medjuvremenu Srbija će morati da ispuni odredjene zahteve. Tim Ministarstva zdravlja Srbije predstavio je danas Bordu Eurotransplanta šta je do sada u Srbiji urađeno na polju transplantacije i koji su ciljevi za ovu godinu.
 
U prezentaciji je navedeno da je transplantacija u Srbiji obnovljena 2010. godine i da je do danas uradjeno 720 transplantacija bubrega, 35 transplantacija jetre i 30 transplantacija srca. Srbija trenutno ima manje od tri donora na milion stanovnika, a za punopravno članstvo u Eurotransplantu potrebno je deset. Hrvatska u ovom trenutku ima 40 donora na miliona stanovnika.
 
Donorsku karticu trenutno u našoj zemlji ima oko 150.000 ljudi. Plan ministarstva je da se u 2017. godini poveća broj donora i to pet do sedam na milion stanovnika. Biće uveden dvadesetčetvoročasovni kol centar za transplantacije i biće odredjeni nacionalni koordinatori za transplantacije koji će dežurati 24 sata.
 
Organizaciju Eurotransplant čini osam zemalja, a to su Belgija, Nemačka, Hrvatska, Luksemburg, Holandija, Madjarska, Austrija i Slovenija, a za sve zemlje postoji jedinstvena lista čekanja. U okviru zemalja koje čine Eutrotransplant na listi čekanja je 15.000 pacijenata, a prošle godine uradjeno je 7.000 transplantacija.
 
Eurotransplant postoji 50 godina, a obuhvata oko 130 miliona stanovnika.

Да ли ће бити обновљена тужба против Србије за геноцид?


Мишљења државних званичника и политичких аналитичара су подијељена у питању евентуалног поновног покретања тужбе против државе Србије због геноцида, који је БиХ изгубила 2007. године.

„Новости“ пишу да Странка демократске акције и њен лидер Бакир Изетбеговић увелико прикупљају нове доказе против Београда, који би им послужили за „друго полувријеме“ процеса. Пошто рок за ревизију истиче 26. фебруара, ова запаљива тема опет је у жижи политичких кругова у Федерацији, наводи лист.

Предсједник Српске, Милорад Додик, сматра да је то „обична глупост“ и он за Новости каже да од тога нема ништа:

– Изетбеговић покушава да пошаље поруку у име БиХ, а Бакир није БиХ. Он је само бошњачки члан Председништва. Тужба БиХ према Србији је још једна муслиманска иницијатива и као такву је треба гледати. Уколико нема јединственог става Председништва БиХ, а нема га већ дуже време, то је депласирана прича која само служи за забављање јавности у Федерацији БиХ.

Због тога, сматра Додик, тужба не може да оде из БиХ и да је цијела прича „Изетбеговићева измишљотина да би био важан код Бошњака“:

– Причом о тужби он показује не дволичну, него троличну политику. Код њега имамо причу против Србије и Срба с једне стране, а с друге из СДА пласирају причу о сарадњи са Београдом.

Постоје, међутим, тумачења, по којима за ревизију тужбе не би била потребна сагласност српског члана Предсjедништва БиХ, уколико би се она сматрала наставком старог процеса. Иначе, да би се предмет извадио из архива, потребно је да суд утврди да се појавила „битна чињеница која није била позната у вријеме тока поступка“.

Да је овај услов испуњен, тврди члан Предсједништва СДА, Сенад Братић, који каже за Новости да ће се тужба обновити „јер се дошло до нових детаља“. О чему је ријеч, није хтио да говори за лист, али сматра да тужба неће нарушити односе Србије и БиХ:

– Тужба треба да скине ратну хипотеку са Србије, а не да се сада гледа хоће ли то покварити односе Србије и БиХ. Најбоље би било да тужба остане у сфери судског поступка, а не да постане предмет свађе и расправе на релацији Србија – БиХ. И поред тужбе, две државе морају да сарађују и унапређују све односе, а не да буду таоци прошлости.

По пресуди из 2007, Србија није крива за геноцид, али је Суд изнiо став и да наша држава није учинила све што је у њеној моћи да спријечи геноцид у Сребреници.

Да би се обновио поступак по тужби Босне и Херцеговине против Србије, морала би да постоји нова чињеница која би указивала на то да је Србија имала геноцидну намjеру у Сребреници, рекао је за Спутњик Тибор Варади, некадашњи заступник Србије у спору са БиХ.

Поводом најава из Сарајева да се размишља о подношењу захтјева за ревизију спора, Варади каже да није довољно да постоји нека нова чињеница у вези са тим, да би Међународни суд прихватио захтјев БиХ за ревизију спора са Србијом, већ да то буде битна чињеница таква да може да утиче на другачију одлуку од оне којом је Србију 2007. године ослободио одговорности за геноцид у Сребреници.

Суд ће одмах на почетку да оцијени да ли је чињеница такве тежине, додаје Варади, професор међународног права.

Поводом тврдњи Џефрија Најса, бившег тужиоца Хашког трибунала да постоје нови докази нађени након 2007. године и да је то темељ за подношење новог захтјева, Варади каже да би морала да постоји заиста крупна чињеница која повезује Србију са геноцидом у Сребреници.

Niži rang Srbije na Ekonomistovom Indeksu demokratije


Srbija je medju 73 zemlje sveta čiji je skor na Indeksu demokratije britanskog Ekonomista opao u odnosu na 2015. godinu, a region Istočne Evrope je u celini zabeležio najveći pad od 2006. kada je ovaj indeks uspostavljen.

Sada je Srbija 64. na listi 167 zemalja i 12. od 28 zemalja Istočne Evrope u koju spadaju i baltičke zemlje, Jugoistočna i Srednja Evropa, i, kao i dobar deo zemalja regiona i EU, pripada kategoriji demokratija s propustima. To znači da postoje izborne slobode i da se poštuju osnovna prava, mada postoje slabosti u drugim aspektima demokratije, poput narušavanja medijskih sloboda, problema u upravljanju, nedovoljne političke kulture i niskog nivoa političkog učešća.

Na skali od 1 do 10, Srbija je za izborni proces i pluralizam dobila ocenu 8,75, za gradjanske slobode 7,06, za političko učešće 6,67, za funkcionisanje vlade 5,36 a za političku kulturu 5.

U izveštaju se upozorava da se čini da je u Srbiji po prvi put od pada Miloševićevog režima bilo nepravilnosti u sprovodjenju izbora i prebrojavanju glasova u aprilu 2016, a slabljenje izbornog procesa zabeleženo je u još nekim zemljama istočne Evrope.

Srbija je od 2006. kada je počelo objavljivanje indeksa najnižu ocenu imala 6,33 a najvišu 2014. i 2015. godine – 6,71 poen.

U Istočnoj Evropi kao celini, demokratija je unazadjena i zabeleženo je najdramatičnije nazadovanje u čitavoj deceniji od pokretanja Indeksa demokratije, sa padom u 19 zemalja, stagnacijom u 6, i skromnim napretkom u 3 zemlje.

U ovom regionu nijedna zemlja nije rangirana kao potpuna demokratija, iako je 11 zemalja u EU. Kao posebni problemi u 2016. navode se slabljenje izbornog procesa u nekim zemljama, što kako se navodi u izveštaju, nagoveštava da se dovodi u pitanje i formalni okvir demokratije.

U istočnoj Evropi je najbolje rangirana Estonija sa skorom od 7,85, i ukupnim 25. položajem, od bivših jugoslovenskih republika najbolja je Slovenija sa skorom od 7,51 i 38. mestom, Bugarska je 47. sa skorom od 7,01, Hrvatska na 54. mestu sa skorom od 6,75, a Rumunija je na 61. mestu sa skorom od 6,62.

Zemlje regiona koje su niže rangirane od Srbije pripadaju uglavnom takozvanom hibridnom režimu, koji podrazumeva slabu vladavinu prava i civilno društvo, nepravilnosti na izborima zbog kojih one nisu slobodni i fer, kao i rasprostranjenu korupciju i pritiske na novinare i nedostatak nezavisnosti pravosudja.

To su Albanija sa skorom od 5,91 na 81. mestu, Crna Gora sa skorom od 5,72 na 85. mestu i BiH sa skorom od 4,87, na 101. mestu.

Rusija je svrstana u autoritarni režim, sa Kazahstanom, Azerbejdžanom, Uzbekistanom, Tadžikistanom i Turkmenistanom.

Indeks demokratije 2016. godine za svet u celini iznosi 5,52 što je pad u odnosu na 5,55 iz 2015. godine na skali od 0 do 10, pri čemu je pad zabeležen u 72 zemlje, poboljšanje u 38 država, dok je 57 zemalja stagniralo.

Posmatrano po regionima, najveći pad je zabeležen u regionu Istočne Evrope – s 5,55 na 5,43 poena, poboljšanje nije zabeleženo ni u jednom regionu, a samo su dva stagnirala – Azija i Okeanija (Australija, Novi Zeland i Nova Gvineja) i Severna Amerika.

Prema ovom izveštaju Ekonomista, danas skoro svaki drugi stanovnik sveta (49,3 odsto) živi u nekom obliku demokratije, mada tek svaki 22. (4,5 odsto) živi u potpunoj demokratiji, skoro svaki drugi (44,8 odsto) u demokratiji s propustima, skoro svaki peti (18 odsto) u hibridnom režimu i skoro svaki treći u autoritarnom režimu (32,7 odsto).

U 2015. je svaki jedanaesti (8,9 odsto) živeo u potpunoj demokratiji, a razlog za osetan pad u 2016. je što je SAD iz kategorije puna demokratija prešla u kategoriju demokratija s propustima.

Promena kategorije SAD nije direktno povezana sa izborom milijardera Donalda Trampa za predsednika te zemlje, budući da se u Ekonomistovom indeksu objašnjava da je pad poverenja u vladu, izabrane predstavnike i političke partije palo na izuzeto nizak nivo u SAD, šo je dugoročni trend koji je prethodio izboru Trampa za predsednika SAD u novembru 2016. godine.

Od gradjana koji žive u autoritatnom režimu, veliki deo je u Kini.

Navodi se da je i u nekim članicama EU zabeleženo nazadovanje, pa su u Litvaniji korupcijski skandali smanjili poverenje u glavne partije koje su na izborima u oktobru izgubile vlast, dok u nekim zemljama poput Češke, Estonije i Poljske sve manje gradjana gleda na demokratiju kao na najbolji oblik vladavine.

U Rumuniji pobeda nekadašnje vladajuće partije na parlamentarnim izborima bila ubedljiva, ali je mala izlaznost od 39,5 odsto pokazala da birači pridaju mali značaj strankama i političarima.

Posmatrano po broju zemalja, 19 se smatra punim demokratijama, 57 demokratijama s propustima, 40 hibridnim režimima i 51 autoritarnim režimima.

Obuhvaćeno je 167 zemalja, pri čemu su na čelu Norveška, Island i Švedska, a od članica EU u potpune demokratije spadaju i Danska, Irska, Luksemburg, Holandija, Nemačka, Austrija, Malta, Velika Britanija i Španija.

Na začelju je Severna Koreja, a neposredno ispred su Sirija i Čad.

"Srpsko-bugarski gurmanski voz" štiti leskovački roštilj i bugarski hleb


Kako bi se leskovački roštilj uvek pravio po proverenom receptu majstora iz ovog grada, a ljubitelji ovih specijaliteta od mesa uvek znali šta je stvarno roštilj “po leskovački”, a šta lažna reklama, on će, kao rezultat srpsko-bugarskog projekta, dobiti međunarodni zaštitni žig za specifične gastronomske proizvode.

Na ovaj način neće biti dovoljno samo koristiti leskovačko roštiljsko meso, koje je već zaštićeno, već i poštovati pravila i standard toga kako se prave pljeskavice, ćevapi i ostale roštiljske đakonije.

Sertifikacija i zaštita ovog gastronomskog specijaliteta po kome je Leskovac prepoznatljiv, a čiji naziv mnogi koriste kako bi namamili kupce, zadatak je prekograničnog projekta “Bugarsko-srpski gurmanski voz" koji sufinansira Evropska unija.

Sa srpske strane Regionalna privredna komora Leskovac baviće se dobijanjem međunarodnog zaštitnog žiga za “leskovački voz” od roštilja i biti njegov nosilac, dok će Privredna komora Vratse obaviti sertifikaciju specijaliteta tog dela Bugarske – neolitskog hleba.

Kako objašnjavaju u leskovačkoj Privrednoj komori, namera projekta nije izvoz roštilja već “uvoz” turista i zaštita i standardizacija leskovačkog roštilja, kako u zemlji, tako i inostranstvu.

Kako bi se ovi specijaliteti iz Srbije i Bugarske pripremali po utvrđenim standardima, tokom projekta će o pravilima biti podučeni budući kulinari i profesionalni kuvari iz obe zemlje.

    Biće opremljene kuhinje u Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija Leskovac, kao i u Stukovnoj školi "Aleko Konstantinov" iz Mezdre, koje su partneri na projektu. Tako će one dobiti neophodnu opremu za demonstraciju kulinarskih veština, a namera nam je da one postanu centri za edukaciju studenata i profesionalaca na polju pripreme tradicionalnih gurmanskih proizvoda sa registrovanim Zaštitnim žigom – kažu u Regionalnoj privrednoj komori Leskovac.

Osim što će oko 40 studenata završiti trening o tome kako se prave roštilj iz Leskovca i neolitski hleb iz Bugarske, plan je da to nauči i 20 profesionalnih kuvara sa obe strane granice.

    Treninzi će biti sprovedeni od strane eksperata za tehnologiju hrane i pripremu tipičnih jela regiona. Na seminarima će profesionalni kuvari učiti da pripremaju kompletan meni koji se sastoji od tipičnih jela srpske i bugarske kuhinje u tradicionalnom maniru – objašnjavaju u Komori.

Oni će zajedno nastupati na sajmovima, a plan projekta je i da se organizuju 4 gastro-turistička foruma, dva u Srbiji, dva u Bugarskoj, na kojima će se promovisati specijaliteta srpske i bugarske kuhinje.

    Za vreme trajanja projekta 15 malih i srednjih preduzeća, odnosno preduzetnika, inicijalno će biti korisnici zaštitnog žiga za gastronomske proizvode usluge - navode u Komori.

Pored toga, plan je i da se osnuje bugarsko–srpski “Gastro klub”, koji bi funkcionisao kao biznis klub čiji bi članovi bile organizacije koje se bave turizmom i gastronomijom.

Projekat "Bugarsko-srpski gurmanski voz" finansira se preko Interreg IPA Programa prekogranične saradnje Bugarska – Srbija. Dodelom ugovora o donaciji u novembru prošle godine u Ministarstvu za regionalni razvoj i javne radove  Bugarske i zvanično je počeo da se realizuje.

Ukupna suma predviđena za njegovo sprovođenje iznosi 170.800 evra, a predviđeno je da traje 15 meseci.

​Južne vesti" će se u narednom periodu baviti temama koje brinu građane Srbije, a tiču se eventualnog ulaska u Evropsku uniju.

Da li će moći i dalje da slobodno putuju po Evropi? Da li će imati pristup EU fondovima? Da li će proivođači morati da menjaju svoju proizvodnju da bi je uskladili sa standardima EU ? Da li će moći da i dalje da peku rakiju?

Sagovornici Južnih vesti o ovim i sličnim temama biće proizvođači sa juga Srbije, studenti, poljoprivrednici, predstavnici institucija…

Javna promocija evropskih vrednosti od ključnog je značaja za stalni napredak Srbije ka EU.

Južne vesti će pokušati da kroz više različitih priča prikažu pozitivne aspekte članstva u EU i koje su prednosti EU donosi "običnim" građanima.

ЛСВ: Укључити представника Војводине у преговоре са ЕУ


Лига социјалдемократа Војводине позвала је власти да укључе представнике Војводине у преговоре са ЕУ и донесу Закон о финансирању надлежности АП Војводине.

ЛСВ констатује да је Србија начинила низ корака у евопским интеграцијама и отварању поглавља у преговорима са ЕУ, али напомиње да је неопхондно у преговоре укључити и представнике Војводине.

Ова странка каже и да је крање време да се донесе Закон о финансирању надлежности АП Војводине, који се, како напомињу, стално одлаже и на шта указује и Европска комисија.

"Подсетимо, и известилац Европског парламента Дејвид Мaкалистер је, у свом извештају, препоручио да је потребно без одлагања донети Закон о финансирању надлежности Војводине и да војвођанска аутономија не би требало да буде ослабљена," наводи се у саопштењу ЛСВ-a.

Зато је, како истиче ЛСВ, крањи тренутак да Војводина добије Закон о финансирању надлежности и да републичка влада у процес преговора са ЕУ укључи регионалне и локалне власти, јер преко 70 процената свега о чему се преговара управо ће морати да се имплементира на нижим нивоима власти.

"Преговарачким тимовима су потребни стручњаци не само из војвођанске администрације, него разни други експерти из Војводине и професори са Универзитета у Новом Саду," наводи се у саопштењу.

Истине ради, није само актуелна власт та која игнорише улогу Војводине у процесу ЕУ интеграција, наводи ЛСВ.