Парламентарни избори у Немачкој

Колико су поуздане анкете у Немачкој?
Иако су прогонзе о Брегзиту и Трампу засноване на испитивањима јавног мњења биле нетачне, Немци верују у тачност својих анкета. За ДW говоре испитивачи јавног мњења у Немачкој.
Деутсцхланд Бранденбургер Тор Берлин (пицтуре-аллианце/Билдагентур-онлине/Сцхоенинг)
Већина посматарча сматра да је изборна трка у Немачкој већ одлучена, јер канцеларка Ангела Меркел има 15 процената предности у односу на кандидата Мартина Шулца. Питање је само колико су тачне ове цифре настале на основу испитивања јавног мњења - сетимо се само катастрофално погрешних предвиђања пред председничке изборе у САД или Брегзит.
Методе немачких испитивача јавног мнијења су различите: од телефонских интервјуа које спроводе етабилиране агенције као Инфратест димап и Форса, које имају уговоре са водећим медијима - до онаљн упитника платформи као што је YоуГов.
СПД се узда у анкете које су показале да је готово половина бирача неодлучна. Ипак, испитивачи јавног мњења сматрају да су такве наде узалудне.
„Били би то први избори у историји човечанства на којима би сви неодлучни гласачи похрлили једној странци", рекао је Нико Зигел извршни директор Инфратест димапа за ДW. Форса наглашава да гласачи стално оцењују конзервативце као далеко способније од својих ривала. Чак и YоуГов, на последњим резултатима анкета од 6. септембра, предност даје Меркел .
"Не сумњам у предност ЦДУ/ЦСУ”, каже за ДW испитивач из YоуГов, Холдер Гајслер. „Ради се о великом броју испитивања, која се спроводе одвојено и независно. Били бисмо заиста изненађени када би Шулц надокнадио разлику."
Зашто су Немци толико самоуверени? То је директно повезано са природом избора у Немачкој.
Брегзит и Трампа јебило тешко предвидети
Зигел сматра да проблем настаје када се "трендови" замене са „прогнозама". Код Брегзита је било тако мало разлике између „да" и „не", да испитивачи јавног мњења нису никако могли предвидети која ће страна да превагне.
Када је у питању Трамп, истраживачи јавног мнијења били су углавном у праву када се радило о гласовима бирача - да ће победити Клинтон. Међутим, они су дали потпуно погрешну слику о електорским гласовима, који заправо одређују ко ће бити председник.
"Ми у Немачкој се не бисмо усудили да на основу истраживања предвиђамо какав ће бити распоред места у Бундестагу. Истраживања у САД нису била лоша, али начин на који су примењена на електоре није био у реду", каже за ДW Петер Матушек.
То је важна чињеница. Анкете о политичким питањима могу бити корисне само за предвиђање победника или губитника уколико рефлектују начин на који се лидери бирају, али и политички пејсаж земље. То нас доводи до једног новог питања.
Колико је АфД (Алтернатива за Немачку) заправо јака странка?
Постоје бројне шпекулације о томе да ли резултати анкета тачно осликавању ниво подршке коју ужива ксенофобична, десничкарска и популистичка странка АфД. Према тренутним анкетама, АфД би могла имати подршку око 12 одсто бирача.
Испитивања нису успела да предвиде велики успех АфД-а на покрајинским изборима, када је странка добила и преко 20 одсто гласова, али мисле да ће сада на изборима за Бундестаг предвиђања бити тачнија.
„Верујемо да је подршка АфД-у прецизно осликана у нашим најновијим бројкама", каже Зигел. „Разлика између наших последњих предвиђања и стварних резултата АфД-а није била тако велика". YоуГов такође предвиђа да ће АфД остварити око 11 одсто гласова на изборима.
У Немачкој је сада на власти такозвана „велика коалиција", коју чине ЦДУ/ЦСУ и СПД, а ако је историја икакав показатељ, онда ће на изборима бити узбудљиво.
Зигер каже да би мале странке могле да профитирају. „Претпостављам да ће и ЦДУ/ЦСУ и СПД изгубити добар део подршке пре избора", казао је. „У тренду су мање странке – и то не само у нашим испитивањима."

http://www.dw.com/sr/koliko-su-pouzdane-ankete-u-nema%C4%8Dkoj/a-40530397

Ударац уочи избора: Меркелова кршила закон?
Берлин -- Немачки медији су, два дана уочи парламентарних избора, објавили процену правног одељења Бундестага, које је, како се оцењује, ударац за Ангелу Меркел.

ИЗВОР: ТАЊУГ ПЕТАК, 22.09.2017. | 14:52
Подели
Фото: Геттyимагес
Фото: Геттyимагес
У процени се закључује да отварање граница за избеглице није било правно утемељено.

"Савезна влада до данашњег дана није објаснила на темељу којег закона је на јесен 2015. допустила улазак у земљу избеглицама. По правилу су ове особе морале да буду послате натраг у Аустрију, која важи за сигурну земљу", наводи се у процени правног одељења научне службе Бундестага у коју је увид имао дневник "Велт".

Наводи се да правници Бундестага исто тако сматрају да је за одлуку ове врсте била потребно и одобрење парламента. Они се позивају на одлуку Уставног суда који је одредио да одлуке о усељењу у Немачку, везано за контролу удела становништва страног порекла, доноси законодавна власт, односно Бундестаг, па је тако и о отварању граница за избеглице требало да одлучују посланици парламента.

Подсећа се да је одлуку о отварању граница за избеглице 4. септембра 2015. донела сама канцеларка Ангела Меркел након консултација са неколико министара.

Према постојећим законима изузеће од "забране уласка" у земљу избеглицама из суседних, сигурних земаља може да изда само Министарство унутрашњих послова. Али овај формални чин никада није извршен тако да, како се закључује у вештачењу, одлука о отварању граница "никада није правно утемељена".

Наводи се да би вештачење научне службе немачког парламента могло савезну владу Ангеле Меркел да доведе у неприлике, јер су странке Алтернатива за Немачку (АфД) и Либерално-демократска странка (ФДП) најавиле покретање истражне комисије на тему одговорности за прилив избеглица у Њемачку уколико након недељних парламентарних избора уђу у Бундестаг.

Подсећа се да и десно популистички АфД и ФДП, према свим испитивањима јавног мњења, у недељу прелазе изборни праг и улазе у Бундестаг. Критика избегличке политике Ангеле Меркел темељ је успеха десних популиста из АфД, који би на овим изборима могли да постану трећа политичка снага у Бундестагу.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=09&dd=22&nav_category=78&nav_id=1306467