Za građane državne zajednice SCG dobijanje viza za svet i dalje verovatno najkomplikovanije

Šengenska viza nemoguća misija

Iako je većina ambasada uvela zakazivanje termina za viziranje pasoša, naš narod osuđen je na čekanje ispred Ambasade Mađarske od rane zore, a u nekim ambasadama samo što ne traže broj cipela, kažu oni koji su na putu do vize, pogotovu šengenske, prošli kao bosi po trnju

BEOGRAD - Željeni i planirani put u inostranstvo našim građanima vrlo često presedne zbog viznog režima mnogih zemalja u koje se ne može tako lako kročiti sa pasošem Srbije i Crne Gore. Ispred nekih ambasada, poput Mađarske, u redovima za vizu se čeka od rane zore, a putovanje u neku od zemalja Evropske unije i dobijanje Šengenske vize je prava nemoguća misija.

Priče sugrađana koji su to iskusili su potpuno različite, pa ukoliko je turističko putovanje u pitanju, najbolje je ipak ići preko turističke agencije jer se u tom slučaju, ako ništa drugo, izbegava višečasovno stajanje u redu.Građani koji putuju u SAD ili Kanadu već su unapred spremni na komplikovane uslove za dobijanje vize. Kako kažu u američkoj ambasadi u Beogradu, na osnovu Člana 214 (b) Zakona o imigraciji SAD, američki konzularni službenici moraju da pretpostave da svaki podnosilac molbe za neuseljeničku vizu ima nameru da se useli u SAD, osim ako se ne dokaže suprotno.

Većina odbijenih osoba nije u mogućnosti da prevaziđe ovu pretpostavku. Svako može da podnese novu molbu za vizu u skladu sa prethodno opisanom procedurom, međutim, službenici ove ambasade ne preporučuju da odbijena osoba podnosi nov zahtev u periodu od godinu dana od poslednjeg odbijanja, osim ukoliko postoji značajna promena u okolnostima vezanim za odbijenu osobu, ili neki drugi, primoravajući razlozi. Od 1. februara ove godine podnosioci molbe za neuseljeničku vizu moraju da plate i taksu za obradu molbe, koja iznosi 100 dolara u dinarskoj protivvrednosti.
   
      

Može i telefonom, al' je papreno

Najnoviji "hit" nekoliko ambasada je dobijanje informacija o viziranju pasoša preko Telekoma Srbije, odnosno pozivanjem na broj telefona 0903123123. Operaterka koja daje neophodne informacije rekla je za Glas da je cena poziva viša nego što je cena redovnog telefonskog impulsa, ali nije znala tačan iznos.
      
      
      
   

Naši građani najviše pritužbi imaju na proceduru dobijanja viza za Mađarsku. Istina, viza za ovu zemlju se ne plaća, a vas ipak boli to što ne možete da rezervišete termin, da dođete u ambasadu i završite posao. U većini zemalja EU ovo je uobičajena olakšica.

- U redu ispred ambasade bila sam već u šest ujutru. Budući da ambasada počinje da uzima pasoše od pola devet, posao bi bio završen do 10 najkasnije, ali kad pre vas uđu agencije sa 200-300 pasoša, možete da se pozdravite sa tim da ćete ući tog dana u ambasadu. Ostaje vam da poranite opet idućeg jutra i molite se da opet ne naiđe neka agencija, ili da i vi platite agenciji 500 dinara da ona završi posao umesto vas - kaže za Glas Beograđanka koja je prošle nedelje vadila mađarsku vizu.

Inače, za sve vize uglavnom je neophodna potvrda o zaposlenju, ako ste student potvrda sa fakulteta, plaćeno zdravstveno osiguranje (1,2 evra po danu), pasoš, fotografije. Zavisno od zemlje u koju se putuje, posebno evropske, potrebno je pozivno pismo domaćina, ili potvrda hotela o rezervaciji ili uplaćenom aranžmanu, kopija avionske karte, prosek primanja, otvoren račun u nekoj banci, a u mnogim ambasadama traži se i stanje na računu.

Pored nekih zemalja, gde se viza plaća na ulasku (Turska, Egipat, Tunis), procedura viziranja pasoša nije komplikovana ni za Češku i Slovačku. Potrebna su pozivna pisma, ako se putuje samostalno, a viza se dobija za dan-dva. Češka viza košta 41 evro, a slovačka se ne plaća, osim u slučaju kada se kroz ovu zemlju samo prolazi. Onda je cena tranzitne vize 30 evra.

Beograđanin Marko M. kaže da je letos imao velike komplikacije da dobije francusku vizu, kada je hteo da poseti svoju devojku u toj zemlji. Na kraju je platio 1.000 evra i "preko veze" izdejstvovao šengensku vizu.

Glasu je u Francuskoj ambasadi rečeno da su svi termini za viziranje pasoša zauzeti do 4. januara zbog predstojećih praznika. Ako neko ima veliku želju da tamo putuje, može povremeno da zove ambasadu i proveri da li je neko odustao.

U svakom slučaju najteže je dobiti špansku vizu i potrebno je pribaviti mnogo dokumentacije, a ni tada nije sigurno da će se viza dobiti. U skoro svim zapadnoevropskim zemljama u garantnom pismu koje dostavlja domaćin takođe se traže uslovi koji nama izgledaju neverovatno - od određenog broja kvadrata viška stambenog prostora predviđenog za goste, potvrda o finansijskom i imovnom stanju, koje bi moglo da pokrije troškove eventualnih nezgoda.- Samo što nisu tražili broj cipela momku kod kog sam putovala, kaže Vesna Stanković, koja se ovih dana vratila iz posete Londonu.



Izvor: Glas Javnosti \ G. Tadić

So true...
Mada ja sam dosad imala srece da ipak dobijam vize kad se vec toliko izmaltretiram.

Šengenska viza na crno 1.000 evra

Posao koji je Aloiz K, vlasnik malog preduzeća iz Burgenlanda, delio sa austrijskim vicekonzulom Peterom H. bio je vrlo unosan, ali i jednostavan. Preko oglasa u srpskim medijima nudili su austrijske i šengenske vize na prodaju, po prosečnoj ceni od 1.500 evra. Aloiz nije usamljen slučaj među austrijskim preduzetnicima koji su spremni da izdaju pismene pozive - garante, a saradnike imaju među direktorima srpskih preduzeća koji potvrđuju da dotična lica imaju stalan posao (nezaposleni ne dobijaju šengensku vizu). Austrijski činovnici, zaposleni u ambasadama u Beogradu i Budimpešti, izdavali su vize. I to je taj zatvoreni krug ilegalne trgovine vizama. Nedavno je taj posao provaljen, izbio je veliki skandal u EU. To, međutim, ne znači da je posao sa ilegalnom trgovinom šengenskih viza u Srbiji stao.

U beogradskim medijima još uvek su aktuelni oglasi kojima se nude šengenske vize na prodaju. Njihova prosečna cena je 900 evra.

„Trenutno smo u zastoju. Javite se za dve nedelje“, kaže muški glas, prekidajući vezu. „Žalim slučaj. Radimo samo šengenske vize za muškarce. Zašto, ne mogu da vam objašnjavam. Koliko to košta za muškarce?! Nije bitno, žensko ste i ne mogu vam više ništa reći“, čuje se muški glas koji potom prekida vezu.

A zatim, konačno na poziv na broj mobilnog preporučenog u oglasima dobijamo informaciju od ljubazne ženske osobe, dok u pozadini trešti novokomponovana muzika. „Dobićete vizu za mesec dana. Da, šengenska za Austriju. To je 900 evra. Predaćete mi dokumenta, da ste u radnom odnosu..., radnu knjižicu, prosek plate... Mi obezbeđujemo pozivno pismo za vas. Neko naš iz Austrije, nije sada bitno ko, garantovaće za vas i vaš smeštaj, dobro..., to je pro forme, radi ambasade...Vi ćete ući u ambasadu, prethodno ćemo reći ko je garant i imamo mi tamo neku vezu... 900 evra skupo?!!! Pa, samo za garantno pismo plaćamo 500 evra, 400 evra za tamo onog u ambasadi što nam pomaže i moje usluge su oko 200 evra. Da..., čula sam da su neke po Austriji hapsili zbog viza. Pa???! Šta ja imam s tim?! Ne radim ništa što je ilegalno, i kažnjivo! Jeste li vi iz policije?“, čulo se, a zatim je veza prekinuta.

Pozivom na sledeći broj predstavili smo se kao novinari „Blica“, tada nam je rečeno da se ovim poslom nabavke viza bave mnoge agencije od 1999. godine. S druge strane veze M.B. priča: „Agencije su nastajale i nestajale za dan-dva. Pojavljivale se ponovo na nekoj drugoj adresi. To vam je dovoljan znak da se radi o prevarantima. Mnogo je onih koji su svih ovih godina po svaku cenu želeli da napuste Srbiju, to je najbolji saveznik prevaranata na kojeg su mogli da računaju.

M.B. u sušnim danima, kada se na njegov mobilni ponuđen u oglasima niko ne javlja, nudi svoje usluge sasvim otvoreno stacioniran pred vratima ambasada u Beogradu, ali sa policijom, kaže, nikada nije imao problema.

„Da li sam tokom svih ovih godina bio spreman da dam 1.000 evra za vizu koja bi mi omogućila da napustim ovaj mrak? Da, svakako. Ali uvek bi se nešto izjalovilo kada god sam pokušao preko tih sumnjivih varijanti. Konačno sam vizu dobio tek posle 5. oktobra, kada sam pokušao do nje da dođem sasvim regularnim putem, bez ičije pomoći“, kaže četrdesetogodišnji Ž.V. iz Beograda. „Tada je, međutim , već bilo kasno. Otišao sam i vratio se. Moje vreme da se negde drugde snađem u međuvremenu je prošlo“, kaže.

Tužilaštvo u Beču došlo je do podatka da su austrijska diplomatska predstavništva nezakonito izdala oko 10.000 viza. Samo Aloiz K. izdao je oko 2.000 garantnih pisama. A kada je razotkriven, priznao je da dobijao 140 evra po pismu i da je to delio sa austrijskim vicekonzulom Peterom H.



Izvor: Blic \ Tanja Nikolić - Đaković