Даровитост динарског типа






Насупрот уображеном, некултивисаном, некултурном човеку ‒ саботеру целокупног друштва, Јован Цвијић поставља оног културног, култивисаног, супериорног. А то значи, између осталог, бити спреман (попут њега) на пешачење, стално, мучно пешачење (и буквално, и метафорички) које такође представља елемент обдарености, оне данас најређе. Тај зачудни тајни принцип богумила који га је фасцинирао, а који је тако дуго остао објекат неспоразума у редовима стручњака смућених контрадикторним информацијама историјских докумената, као и метафизиком стећака, научно је формулисан и прихваћен тек деценијама касније.

Из Цвијићеве перспективе гледано, постоје три степена које један народ прелази у свом глачању према коначној културној форми.



Добро осетити и тачно описати природу дефекта ‒ што звучи просто, али није нимало. За овај степен потребни су људи Цвијићевог формата ‒ мудри, учени, неуморни, храбри и родољубиви.
Даље, потребни су људи који ће поштено признати да је Цвијић био у праву. Претпоставимо да је то (бар донекле) била прошла генерација, с обзиром на то да јој није измакла Цвијићева вредност.

Најзад, ако смо већ увидели и признали, онда треба приступити радикалном лечењу према већ описаном рецепту. Под претпоставком да је крајње време да то учини наша генерација, ако је (и даље) тачна констатација да „тупавих готово нема".

Разуме се, научник је имао и много лепих речи за наш динарски тип, али је те ствари излишно понављати јер смо их и сувише свесни.

Изгледа, према томе, да ћемо великог научника, мислиоца и учитеља Јована Цвијића најбоље прославити похвалом његових прекора, који прескачу декаде да би нам (и даље) потписивали карактеристике.

И, вративши се на његову анализу талента и талентованости, закључимо дефиницијом: Уметност је биполарна дисциплина која зависи од квантитета талента и капацитета радне способности.

Она се подржава или подразумева на целом подручју цивилизованог света. Мора се, међутим, довести у сумњу ако имамо у виду баш територије на којима живе Срби.

Ту се, наиме, уверавамо да „радна способност" није никаква посебна категорија, већ искључиво једна од изразитих манифестација талента.

Дакле, саставни део елементарне даровитости.