Ti zlocini su dokumentovani, bili opisani u udzbenicima za istoriju u osnovnim skolama.
Snimani su i filmovi, znam da je bio jedan crno beli - tj. vrlo star, snimljen u SFRJ, a bilo ih je dosta.

  Poslušaj svoj savet i pripazi na ponašanje. Dokazaću da si ili neinformisan ili patološki lažov. Bezobrazluk i klevete ostavi za ćaću i mater.


Мирослав Филиповић



  Za početak samo jedan od svjećenika na svom misionarskom zadatku.

Fratri i ustaše kolju Srbe

„Dragi Srbi, našli ste nam se na stazi, i ako nećete biti dragovoljno pokatoličeni, tako nam Vatikana, na našem ‘svetom putu’ i u ‘ime Hrista’, bićete u jamama! Sa našim kamama! Jer, tamo vam je mejsto“.Župnik Mate Moguša u „Novom listu“ od 24. jula 1941. godine je naglasio: „Do sada smo za katoličku vjeru radili molitvenikom i križom, a sad je došlo vrijeme da radimo puškom i revolverom“.FRATAR SREĆKO PERIĆ: “Braćo Hrvati, koljite sve Srbe, a najprije moju sestru koja je udata za Srbina a onda dođite da vas ispovedim”…….. Prema američkim izvorima preko 1400 katoličkih sveštenika u NDH je u toku Drugog svetskog rata lično klalo, mučilo, silovalo, ubijalo na razne načine i nasilno prevodilo u katolicizam Srbe.Trojica komandanata Jasenovca bili su katolički sveštenici.

  Još malo o svječenicima pre nego što se vratim na sliku popa koju si ti okačio.

  Kraške jame Velebita – mjesta za likvidaciju zatočenika

Zločin u Prebilovcima je jedan od najsramnijih događaja u ljudskoj istoriji, ali pošto su žrtve Srbi sve se brzo zaboravilo

  Ovo su samo neke od jama koje su zabetonirane . Podrazumeva se da se broj ubijenih ne zna. Prebilo0vci su poseban slućaj, preporučujem čitanje.

Zafranović: Taj strašni nacionalizam u hrvatskom biću


Onda, sukob sa Tuđmanom, koji taj film spominje u jednoj od njegovih knjiga. Ja ih zovem Biblija, kao film koji prati Hrvatsku, kao film koji je donio ponovo 700.000 ubijenih u Jasenovcu. Tuđman je govorio i pisao da film nije ni vidio, da je govorio napamet jer tamo toga nema. To su mi upravo zamjerili Srbi, koji su bili nezadovoljni filmom jer nisam stavio broj žrtava. Nazvao sam Tuđmana povjesničarom amaterom jer je govorio napamet. Njegova je optužba, u ono ratno vrijeme, značila odstrel. Našao sam se među neprijateljima hrvatskog naroda, koje treba likvidirati.

Godina 1991. Sjećam se, montirao sam film Testament u prostorijama koproducenta Hrvatske televizije. Onda se zvala Zagrebačka televizija u Biankinijevoj ulici. To je bio film povodom suđenja Andriji Artukoviću, ministru unutrašnjih poslova NDH. Bio je moment da se analizira zločinačka struktura te Hitlerove i Musolinijeve države i tvorevine.

Na vrata je ušao Karamba Krstulović, jedan od rukovodioca ondašnje Televizije Zagreb, kojeg sam poznavao iz Splita. Rekao mi je vrlo strogo – Moraš u roku od 24 sata napustiti prostorije ove montaže i napustiti ovu televiziju. Prije odlaska, nešto mekše, gotovo prijateljski, mi je šapnuo – Bježi iz zemlje, glava ti je u torbi, na listi si neprijatelja Hrvatske.

  Delovi iz linkovanog teksta.

  Samo da dodam da je započeto istraživanje i eshumacija u Jasenovcu prekinuto bez objašnjenja. Nestali su takođe svi pisani tragovi konji su S.Živanović i društvo ostavili iza sebe.

 Ponovo se prekopava Šaranova jama na Velebitu  Više detalja na: Ponovo se prekopava Šaranova jama na Velebitu (Video) - [url]http://banija.rs/novosti/15923-ponovo-se-prekopava-saranova-jama-na-velebitu-video.html[/url]


Logor Jadovno i Šaranova jama godinama su zlonamjerno korišteni kako bi se hrvatski narod prikazao genocidnim

  ndh na delu.

  Ovo sam na bezinu našao na netu, ima toga još. Ko želi neka prati linkove i malo istražuje da ne bi pao na ustašku propagandu patoloških lažova i nedužnih neinformisanih persona.

  Taman da je svaki Srbljin bio Atila Hun ne bi mogao da se poredi sa ovim monstrumima. A ovi koji9 zlonamerno zataškavaju i lažu su još gori od ovog civilizacijskog otpada.

  Zbog mira u kući nije istražen ni Jasenovac ni ko zna koliko jama i stratišta.

... Pojedinci bi i dete u šumadijskoj nošnji proglasili monstrumom jer je direktan naslednih uniforme srpskih vojnika. ...

Ovo sto si napisao je malo veca budalastina.

  Više je nego očigledno da si ograničen i da ti logka nije jača strana. Nikakav problem, nisi ti kriv što te ne opravdava.

  Između "Pojedinci bi..." i jesu zjapi provalija. Jezik za zube i kvalifikaciju lupetanje ostavi za sebe jer ako slabo kapiraš ne znači da sebi možeš da dozvoliš luksuz da vređeš ljude.
  

  Da se vratim na sliku pravoslavnog popa koju si okačio i time samo potvrdio ono što sam napisao o relativizaciji. Iza popa stoji nekoliko boraca a iza svjećenika u Bolajburgu skoro ceo državni vrh nove ndh.

  To što ti tvrdiš da je isto ne može niti će ikad biti isto. Zanimljivo je to kako ti kao atesta koji stalni kači nekoliko pravoslavnih popova koji su osramotili svoj rod, mantiju i obraz nikada nisi komentirasio nijednog svjećenika. Možda jesi, nisam video pa se unapred izvinjavam. Samo o fra majstoroviću i stepincu može tona svačega da se napiše. I to ništa dobrog.

  U redu je ako si neinformisan i ne znaš činjenice. Ako nisi onda pitaj sebe da li možeš sebe da ubrojiš među ljude. Isto važi i za one koji ovo čitaju.

  Još jednom, klevete i prozivke ostavi za nekog drudog jer ću te prijaviti pa neka vide šta će sa tobom.

  

  

 

https://www.youtube.com/watch?v=UsejOtxTTmA


  Kad god vidim postove svrabiše i češka i još ponekih članova
 
  Ko želi neka gleda od početka pa do trećeg minuta. Zli Sloba ostade poslednji komunista koji je želeo da spreči raspad partije a samim tim kasnije i SFRJ.

  Secesionistička razbraća su sve spremila za rastur a za to su optužili Srblje.

  Rođaci koji su živeli u Zagrebu pričaju kako je od oktobra počelo punjnje poštanskih sandučića lecima koje je štampao hdz. Pisali su svoje gluposti hrvatska puška o hrvatskom ramenu i slično pozivajući pučanstvo da glasa za hdz na prvim izborima.


  I Arbanasa, hrvata i svih ostalih koji su živeli u Srbiji i eks SFRJ.

  Zato nas truju kojekavi opskurni likovi ovom eu ustaškom propagandom.

  Hrvatsko društvo je bolesno društvo. Društvo zrelo za psihijatisjko posmatranje i izolaciju. Najbolje je ne imati nikakva posla sa njima bar 50 godina.

  Čast izuzecima.

Dokazi.

Јесте сестро све си у праву, СПС-овци, радикали, Вуковци и сви остали који теби нису симпатични су клали, убијали, имали логоре за српску децу, такмичили се у клању итд. Док су ДС екипа, Ђинђић, Тадић па све до Јанковића заправо велики борци за Србију, учинили су доста доброг за српски народ и учинили би много више да није ових кољача који и дан данас кољу Србе и бацају их у јаме. Ајде бежи бре ДС ботино...

da, hteo je da sacuva partiju tako sto ce da postane glavni mimo volje ostalih.


da je ipak hteo da spreci raspad jugoslavije, to bi bilo resavano u sloveniji

svestena lica i bogosluzitelji nisu nikakvi predstavnici boga...niti bilo sta blizu...

to su ljudi kao i svi drugi...

ЗАШТО СЕ ЋУТИ О СЛОВЕНАЧКИМ ЗЛОЧИНИМА ИЗ 1991?


Година 1991, Словенија: Логор у напуштеном руднику Дол при Хра­с­ни­ку. Заробљене старешине и њихове породице (жене и деца), вој­нике на од­слу­же­њу војног рока, цивиле, везаних руку на леђима по­бу­ње­ни­ци довозе ка­мио­ни­ма фургонима са искљученом вентилацијом, трпају у руд­ничке лифтове, спу­ш­та­ју у окна пуна воде, прашине и гасова и ту ос­та­в­ља­ју. Лица „на обради“ трпају у на­пуштене прљаве просторије са бе­тон­ским по­дом, по 150 (!!!) особа у простор ве­личине 14х6 метара, без воде и хра­не, ће­ба­ди за спавање! Одузимају им све: но­вац, накит, лична доку­ме­н­та го­во­ре­ћи да „држави (!?) која ратује са другом др­жа­вом требају сре­д­ства за рат“.

03.03.2013. jadovno.com, intermagazin.rs, за ФБР приредила Биљана Диковић

Логор Крањ: око 40 војника ЈНА раздвојили по националној при­па­д­но­сти – у један угао Хрвати, у други Шћиптари, у трећем Срби, Македонци и Цр­ногорци. Он­да је настало садистичко иживљавање над младићима (19 – 20 го­дина старости!) Србима, Македонцима и Црногорцима: туча у гомили мо­т­кама, бејзбол па­лицама, металним шипкама, дебелим шумским ланцима, свим и свачим, шу­ти­рање чизмама и цокулама, описивање на „узорку“ вој­ни­ка како ће их ноћу кла­ти!

Један војник ЈНА, заробљеник, убијен на лицу ме­ста!

Ненаоружане уби­ја­ли метком у потиљак.

Посебно зверско уби­ство једног цивилног лица на слу­жби у ЈНА и једног војника српске на­­ционалности!

Војницима Хр­ва­ти­ма, Му­сли­ма­нима и Шћиптарима су дали кар­те за пут, цивилно одело и пу­ш­ти­ли кућама.

Скидали војнике до гола, па им за 10. 000 (!) динара продавали дроњке ци­ви­лне одеће, ко није имао новац морао је у логорима на најпонижавајући на­чин да заради.

Одузимали им ствари као у фашистичким логорима Ау­ш­виц и Дахау, вој­ницима српске, црногорске и македонске националности пре­гледали и вадили зу­бе под позлатом (два војника да­ла писане изјаве).

Војници ухваћени на пре­ва­­ру, сву­чени у пи­џаме, мучени, а потом уто­ва­ре­ни у теретне ва­гоне за Београд, уз натпис „Стока за Ср­би­ју“. Вагони су при­ка­че­ни за међународни воз Љубљана – Бео­град. Срећни што су уопште жи­ви, при­ми­рили су се док нису стигли у Бе­оград. Виком су дозвали же­ле­з­ни­чаре који су от­­во­ри­­­ли вагоне. Војници су прошли вишемесечну тор­­туру у ло­горима. Део Ср­би­­ја­на­ца (Срба, Ма­ђа­ра и Му­слимана) до куће је сти­гао пре­ко Мађарске. Такође су били ух­­ваћени на пре­ва­ру, мучки, у време при­ми­р­ја.

Према сведочењима вој­ни­­ка – на подсећања о уло­зи Срба у спа­ша­ва­њу Сло­ве­на­ца у Другом светском рату, пре­з­ри­во би одго­во­ри­ли: „То је било за тада ово је са­да!“, уз погрдне псовке. Исто је го­во­рио и „први пред­се­д­ник не­за­ви­с­не дежеле“ Милан Кучан који је на питање но­ви­­нара признао да је лично био прихваћен у с. Заклопача код Краљева, а део фа­милије у Новом Се­лу код Врњачке Бање.

После одлуке Владе СФРЈ о по­в­ла­че­њу ЈНА из Сло­ве­ни­­је, састави су премештени у Хрватску и Босну и Хер­це­го­ви­ну, а само ма­њи део у Србију. Тиме је  „словеначка ратна епопеја“ за­вр­шена.

Исти ужасни злочини, кажњиви по међународном ратном праву и Же­нев­­ским конвенцијама догађали су се и у логорима: Домжале, Доб при Мир­ни згра­де Казнено–поправног дома, затвор у Песници, у свим оп­штинским ми­ли­циј­ским станицама (подрумске ћелије) …

Поступци којима су, без преседана, кршене одредбе међународног ху­ма­ни­тарног права према цивилима:

Киднаповање возача камиона са шлеперима и постављање пред јединице ЈНА. Ако се возачи супроставе, убијани су уз повике: „Убиј стоку, убиј бан­ди­те, ако не­ће на барикаде да их побијемо овде на паркингу!“
Када су во­за­чи 27/28. јуна 1991. код места Требње покушали да побегну, на њих је от­во­ре­на ватра, све­до­чи Милан Судимац, возач  „Југопревоза“ из Крушевца.

У то­ку 26. јуна на ау­стриј­ској граници заустављена је колона од преко 100 ка­ми­она југословенских и стра­них и под оружјем натерани да возилима пре­пре­че пут. Они који су по­ку­ша­ли да напусте возила уби­јени су на лицу ме­ста.
Јединицу ЈНА на путу према гра­ни­ци по­бу­ње­ници су напали са свих стра­на. При пробоју јединице ЈНА до­ш­ло је до уништења камиона. Више во­за­ча је животима платило бес­кру­пулозну по­вре­ду правила оружаног су­ко­ба, од стране тзв. Словеначких ору­жаних снага.

* У Ружној долини побуњеници су испред својих положаја, под претњом ору­ж­ја, до­вели жене и децу из несловеначких породица и преко њихових глава от­ва­ра­ли ватру на колону ЈНА!

* У Випави, преко 300 цивила, жена и деце, породица припадника ЈНА, месец да­на је затворено у стамбеним зградама, без хране, во­де, ис­к­љу­чена и с­т­р­у­­­ја. На оне који су пошли по хлеб и воду, пуцали су сло­веначки снај­пе­ри­с­ти.

* У Љубљани, насеље Коседе, припадници ТО и МУП Словеније су из војних зг­ра­­да извели жене, децу и пензионере, постројили их у строј за стрељање, пси­хи­ч­ки и физички малтретирали уз отварање ватре из оружја!

* У насељу Звезда у Шентвиду хапшени су цивили који су улазили или из­ла­зи­ли из зграда где су становала војна лица, а потом одвођени у логоре!

* Пред касарну у Марибору побуњеници су довели жене и децу војних лица и ци­вил­них лица на служби у ЈНА, са упереним цевима пиштоља у главу натерали да позивају своје очеве и мужеве на предају!

* На путу за касарну Шентвид, приватно возило Наде Сворцан и Љу­би­це Саше по­буњеници су намерно усмерили на постављену мину. Ми­на је разнела ау­то­мо­бил. Нада је тешко повређена а Љубица остала без но­ге! У Универзитетском кли­ничком центру Љубљана нису им пружили по­м­о­ћ!

На свим граничним прелазима које су побуњеници заузели, цивили, слу­ж­бе­ни­ци Савезне управе царина, су киднаповани, тучени, извођени на стрељање, ве­зи­ване им око врата траке за дављење, пуцано из пиштоља са цевима уз ухо.

* Пред касарну Словенска Бистрица 30. Јуна око 19. 00 часова припадници Јан­ши­не ТО су жену и децу капетана Драгана Стојановског довезли са упереним ору­жјем, уз претњу да ће их све побити.

* У Постојни масовна тортура 35 жена са децом војних лица несловенаца.

* У Сежани минирана (!!) стамбена зграда припадника ЈНА. Везаним и пре­м­ла­ће­ним женама, деци, старим пензионерима, Зденко Латин, официр дезертер из ЈНА стављао нож на грло и урлао: „Све ћу вас поклати!“ Послао је ау­то­мо­бил са озвучењем који је цели дан 30. јуна градом емитовао поруку: „Срби, на­пу­стите Словенију! Бићете поклани!“

После пребијања, сексуалног напаство­ва­ња, пљачке свега и скидања одеће, гушећи их у фургонима без вентилације, слао их у логоре у рудницима! Беби српкиње су искључили инкубатор, а потом је са мајком породиљом избацили на улицу: назови лекари су убили бебу!

Пред­се­д­ник ове општине је на улици премлаћивао несловеначку децу!

Уз примену перфидија забрањених Повељом УН (возила са ознаком Црвеног кр­ста, лажних парламентара са белом заставом, живог штита од жена и деце при­па­дника ЈНА, ничим изазвано отварање ватре и др.) , одмах по потписаном спо­ра­зуму о прекиду ватре нападнуте су касарне Ајдовшчина, Випава, Постојна, Љу­бљана, уз одмазду над породицама припаданика ЈНА, бранилаца. Том при­ли­ком су чињена кривична дела ратних злочина дела вероломства, коришћени за­брањени начини и коришћена забрањена средства ратовања као што су не­по­штовање договорених прекида ватре и беле заставе, употреба забрањене му­ниције која наноси сувишне и непотребне патње (набављене новцем Ва­ти­ка­на, Немачке и Аустрије од НАТО продаваца наоружања и муниције)…

Санитетском возилу са тешко рањеним војником Бјелогрлићем побуњеници за­бра­њују пролаз и он умире.
Капетану Драгану Благојевићу особље болнице у Ма­рибору не пружа лекарску помоћ иако има прострел плућа, метак у плућном кри­лу и врло високу температуру, а црвене беретке МУП не дозвољавају ње­го­во пребацивање хеликоптером за Загреб!

Потпуковника Радоицу Оташевића, на­кон тешке операције десне ноге, 29. јуна киднапују и одводе у логор Доб при Мир­ни.

Побуњеници су блокирали Војни рехабилитациони центар у Римским То­плицама и преко 150 болесника оставили без хране и лекарске неге! Ди­рек­тор Клиничког центра у Љубљани забранио је мајци покојног војника Слободана Стој­ковића из Матарушке Бање који је погинуо 27. Јуна у Грзину, да преузме те­ло свог сина!

Припадници Јаншине ТО читаво време сукоба су држали под бло­ка­дом Војну болницу „Младика“ у Љубљани, оставивши болеснике без хране, во­де, лекова!

Поручника др Сенада Дураковића побуњеници хапсе при пру­жа­њу помоћи повређеним цивилима, тучен да приступи ТОС.

На санитетско возило ко­јим је др Горан Голубовић превозио рањеног поручника Дарка Булатовића ис­па­љена је ракета!

Др Вукица Булатовић ухапшена при пружању лекарске помоћи на граничном прелазу Шентиљ и одведена у затвор у Песници.

На хеликоптере са ознаком Црвеног крста отварана ватра у Илирској Бистрици и при превозу пос­мртних остатака водника Рама Салихуа за Љубљану, затим 3. Јула хе­ли­ко­п­тер погођен са 10 метака.

Дана 3. Јула тромблонском мином нападнуто са­ни­те­т­ско возило: рањени војник преминуо, рањени мајор Александар Стефановић и ка­петан Бранко Тркуља одведени без пружене лекарске помоћи у логор у руд­ни­ку.

Дана 30. Јуна у време прекида ватре мучки рањавају поручника Драгана Бу­бала и његовог војника: побуњеници нису дали да им се пружи помоћ, па је по­ручник издахнуо чије тело нису хтели предати док пуковник Ђуровић није до­бро­вољно остао као талац у замену за тело поручника!

Тела посаде хе­ли­ко­п­те­ра пилота капетана 1. класе Миленка Јоргића, поручника Елдина Храповића, ста­ри­јег водника 1. Класе Мирослава Шандора, одбија да преда Јелко Кацин ми­ни­стар за информисање Словеније, већ тела користи у пропагандне сврхе: поред њих се сликају високи функционери „дежеле“!

У центру Љубљане, 29. јуна по­бу­ње­ници малтретирали чланове делегација Међународног Црвеног крста из Же­не­ве и Југословенског Црвеног крста СФРЈ!

Притворени војник Небојша Триван: „Негде око 19:20 припадник ТО вртећи пу­ш­ком убио је на лицу места једног војника коме не знам име, али је био у са­с­та­ву моје страже. Хтели смо му помоћи али нам нису дали.“

Сијасет је докумената и сведочанстава о повреди међународног права према при­твореним лицима, у бројним логорима, где су на најзверскији начин мучени и убијани ци­вилни службеници савезних установа (Савезни СУП, Савезна управа ца­ри­на..), цивили несловеначке националности, цивили чланови по­ро­ди­ца војних и ци­вилних лица на служби у ЈНА, заробљени припадници ЈНА, итд.

Оваква и још тежа поступања била су масовна! Наређивао их Јанша и ње­го­ви „команданти“, министар унутрашњих послова, а одо­бравао Кучан и његови са­радници у политичком и државном врху.

Тиме су тешко повредили: члан 3 Же­нев­ске конвенције 1 – 4 из 1949; Правилник о за­ко­ни­ма и обичајима рата на ко­п­ну – прилог Четврте Хашке конвенције из 1907; Мартенсову клаузулу из исте кон­венције; одредбе Допунског про­то­ко­ла Женевске конвенције од 12. Августа 1949. (Протокол II) , одредбе Повеље ОУН, о забрани перфидија у примирју и спо­разумном прекиду ватре; злоупотреба знака Црвеног крста превожењем цр­вених беретки МУПС; напади на возила са ознаком Црвеног крста и убијање ле­кара и медицинских сестара при превозу рањених војника и цивила…

Почињена кривична дела ратног злочина над цивилним ста­нов­ни­ш­т­вом у оружаном сукобу су: насиље над животом, здрављем и физичким или мен­та­л­­ним благостањем људи; узимање талаца; акти тероризма; вре­ђање и га­же­ње људског достојанства; недопуштене претње; повреде пре­ма рањеницима, бо­лесницима, мртвим лицима, лекарима и са­нитетским тран­с­п­о­р­­ти­м­а.

Остаје, очигледно само за историју отворено питање: Зашто утврђена и документована, кривична дела ратног злочина, према одредбама међународног ратног права, Тужилаштво Суда УН за ратне злочине у Хагу није процесуирало злочине побуњеника и званичника СР Словеније?

Да је ова тема забрањена у Европи, па и у Србији, говори чињеница, да је чак и само помињање ове теме довољан разлог да ауторизован и потписан чланак аутора, савременика догађаја, не објави ни један медиј. И тако више година… Жртве и њихове породице остају без правде и спокоја… Над народима бивше Југославије и њиховом стварном помирењу остаје тамна сенка неправде и горког сазнања Срба, Мађара, Муслимана, Македонаца, Црногораца да смрт невиних није једнака пред Правдом Европе.

Гш. Пуковник
Живомир Р. Подовац

Прилог:

Погинули припадници ЈНА (за које су утврђени подаци): старији водник 1. Кл. Шандор Ф. Ми­рослав, 1956; ст. Водник Брндушановић К. Мирко, 1959; поручник Бубало Н. Драган, 1964; заставник ­Хаџиселимовић Ш. Мустафа, 1949; поручник Храповић Х. Елдин, 1965; капетан 1. Кл. ­Јор­гић Ј. Миленко, 1956; потпоручник Милошевић С. Александар, 1970; капетан 1. Кл. Мрлак А. Ан­тон, 1950; капетан 1. Кл. Пантелић О. Слободан, 1946; водник Салихи Б. Рама, 1969; старији водник Си­биновски Б. Бојанче, 1959; капетан Стојановић Р. Зоран, 1955; цивилно лице на служби у ЈНА Седлар Р. Бра­н­ко, 1954; војник Ћати И. Стипо, 1968; војник Бабић И. Љубо,?; војник Бјелогрлић В. Де­јан, 1971; војник Бојанић М. Бранко, 1971; војник Цуцак И. Халил, 1972.; војник Де­ја­новић Д. Душан,?; војник Хилми С. Попај,?; војник Имамовић Ф. Фахир, 1972; вој­ник Шимуновић П. Антоније, 1972; разводник Јешић М. Зоран, 1972; војник Јели­чић А. Иван, 1972; војник Јовановић С. Ратко, 1972; војник Касуми А. Флорим, 1971; вој­ник Лучић?. Мирко, 1970; војник Малетић Л. Горан,?; војник Мирковић Н. Зо­ран, 1972; војник Митић М. Стојан,?; војник Обрадинов Ј. Војко, 1970; војник Ђокић Б. Драган,?; војник Османи?. Неџмедин, 1970; војник Палић Р. Мухамед, 1971; де­се­тар Шпелко Ф. Франц, 1971; војник Пивач И. Борислав, 1972; војник Поњавић Б. Шпи­ро, 1972; војник Родић С. Драган, 1969; војник Сотинац П. Домагај, 1968; вој­ник Станковић М. Горан, 1972; војник Стевановић Р. Обрад, 1971; војник Стојковић С. Сло­бодан, 1972; војник Танасковић М. Милан, 1972; Н. Н. Припадник ЈНА.

НАПОМЕНА АУТОРА:

У државним архивама Р Словеније и СФРЈ Југославије, постоје и спискови побијених цивила од стране побуњеника СР Словеније.

Тужилаштво у Хагу може доћи до њих. Ми обични грађани, истраживачи – не.

(сајт jadovno.com)

da je ipak hteo da spreci raspad jugoslavije, to bi bilo resavano u sloveniji

 Misliš na ovo ?

  Za ovo je zaslužno kolektivno predstevništvo koje je upravljalo vojskom a ne Sloba.

  da, hteo je da sacuva partiju tako sto ce da postane glavni mimo volje ostalih.

  Tema kongresa nije bio izbor glavnog. Imaš i to na snimku.

  Znam da je teško da ukapiraš i usvojiš neosporne činjenice. To te ne opravdava da nastaviš sa u buduće nastaviš da lažeš bar po ovom pitanju.

bio je ovaj slovenac...koji je upravljao gazelom...i pao usred ljubljane...

nisu ga gasili...

Шта смо кој к...ц тражили у Словенији, па и у Хрватској, кад мени један Крајишник (Ђујићевац) каже да је боље било да су прихватили план 3-4, јер то је био максимум.

Уместо да смо се окренули ка БиХ и КиМ, очувању ЦГ и Македоније ... ми смо изгубили скоро све.

Vi niste radili nista, ali ste gurali druge.