Prije nekih 10ak dana sam izasao iz veze gdje sam bio veoma emotivno povezan sa tom osobom. Veza je trajala nekih pola godine. Iako to nije neki dug period, za mene je ovo najduza veza u kojoj sam trenutno bio. Vise nisam ni 'tako' mlad, uskoro ce 26. godina. Nije ni prva veza, a vjerovatno ni poslijednja u kojoj sam prekinuo sa djevojkom.

Ali imam jedan problem. Nikada do sada nisam imao ove osjecaje koje sada imam. Nikada prije se nisam zaljubio u nekoga. Ona je bila prva. Stvorio sam neku zavist za njom.

Pocelo je sve na ljeto. Ona je meni prisla, sto mi se jako svidjelo. Bila je veoma otvorena osoba! Znali smo citavu noc provesti zajedno samo pricajuci. Smrzavali smo se kraj rijeke, ali nam je vazno da smo bili zajedno.

A onda sam saznao nesto o njoj. Da je imala momka i da je sa njim u vezi dvije godine. Meni je to smetalo i nisam htio da se petljam. Ali dobio sam uvjerenje od nje da ju on maltretira i da ona jedva zeli da izadje iz te veze. I rekla mi je da ce to uskoro da uradi. I ja sam joj povjerovao. I to je trajalo nekih mjesec dana, da bi na moj rodjendan on saznao da se nas dvoje 'muvamo'. Nedugo nakon toga, oni su prekinuli.

Dakle, bio sam sa zauzetom djevojkom koja je pod svaku cijenu htjela da se rijesi 'ludjaka' koji joj je presjekao i vjerenicki prsten, koji ju je mjesecima tjerao u plac. Ali me je uvjeravala da ce da prekinu. A svjestan sam da ne bi prekinuli da on nije saznao za mene.

Nedavno, imao sam veliku svadju sa djevojkom. Naime, saznao sam da se dopisuje sa tim bivsim i da se planira sa njim da vidi. Vjerovao sam joj da joj on samo nedostaje i da hoce da zavrsi neke stvari sa njim jer nisu bas najbolje zavrsili. Ali bilo je vise od toga. Danas su ponovo u vezi. Za cudo, to mi ne smeta. Bio sam izuzetno emocionalno vezan za nju, poslijednjih pola godine sam njoj posvetio, zapustio i sebe, i prijatelje i roditelje. Dao sam joj sve i jos malo, a za uzvrat sam trazio samo da bude iskrena. Nije mogla da bude iskrena od prvog dana, i mnogo puta sam ju uhvatio u malim lazima. Sad mi je zao sto nisam prekinuo ranije, kada je sve to pocelo.

E sada, gdje je tu problem? Problem je sto prva djevojka koja mi se svidjala, jos nekada davno, prije 10ak godina, me je na neki nacin sjebala na dobrih godinu dana. Izasli smo na sladoled, opet je bilo vrijeme oko mog rodjendana. Prije toga smo pricali dugo vremena, bezvezni djeciji razgovori. Ja sam imao 17, a ona 16 godina ako se tacno sjecam. I kada smo pricali, ja sam rekao da mi se svidja, i da bi htio da budem sa njom. Ona mi je rekla da joj se isto tako svidjam, ali da joj se neko drugi vise svidja i da ju sacekam, jer bi ona da pokusa sa tim drugim likom. Naravno da nisam cekao, od tada nisam ni rijec s njom progovorio.

Slijedeca djevojka koja mi je relativno nesto znacila mi je pravila fizicke probleme.  Ona je bila 3 godine starija od mene i moja prva djevojka sa kojom sam imao seks. Ja sam osoba kojoj brzo dosadi jedno te isto, tako da sam prekinuo sa njom jer mi nije nista drugo bila nego prilika da naucim nesto. Ruzno zvuci, i jeste ruzno, sta da se radi kada je tako. Pocela je da prijeti mojoj familiji, da iz Beograda dolazi u BiH da me vidi. Bas je bilo nezgodno to vrijeme. Srecom pa sam krenuo na faks ubrzo pa smo izgubili svaki kontakt.

U medjuvremenu, na faksu sam upoznao jednu djevojku koja nije skidala pogled sa mene na predavanjima. Sa nekim mojim razmisljanjem, osjecajem neobaveznosti, prisao sam i bili smo zajedno par puta. Nista ozbiljno. Ali me je ta osoba pocela da uhodi, da mi salje poprilicno uznemiravajuce poruke. Srecom sve je prestalo kada je nasla nekog momka.

E sad dolazimo do problema. Pocinjem da mislim da sam ja problem u svemu ovome. Oduvijek sam bio poprilicno iskrena osoba i obicno kazem koje su mi namjere. Pitam se zasto uvijek privlacim osobe koje mi naprave neki problem? Ili ja sam sebi pravim problem jer me privlace takve osobe? Razmisljam iskreno da odem do psihologa/psihijatra i da popricam sa njima malo o svemu. Nedavno sam i posao izgubio zbog bolesti, pa sada trazim neki razlog da navece zaspim i ujutro se probudim. Osjecam da tonem. Znam da ce taj osjecaj da prodje, ali  kad?

Ako neko ima neki savjet kako lakse zaboraviti onu gore situaciju, i uopste neku rijec ohrabrenja/osude, slobodno. Razgovor pomaze, pa makar bio i online.

nesikiraj se

on line pucacina (battlefield 1 ili titanfall2) cuda cini. zaboravices da zene uopste postoje a da ti imas patku medju nogama.
ako ti se ponavlja situacija, ti je privlacis.
ne razumem koja bolest moze da te otera sa posla u 26-oj, to nesto zarazno?
naravno, trebalo bi da prodjes inicijaciju i da pocnes da trazis belo svetlo tvorca. koje lezi u misteriji i tamo ce vecno ostati.

Pokusavam 

Znaci da puknem milju na nadogradjivanje PC-a da bih mogao da igram te igre? Zvuci kao zdravo rijesenje 
Salu na stranu, znam da bi neka aktivnost uvelike pomogla sa ovim. Imam previse slobodnog vremena, a onda pocnem da razmisljam. A to boli. 
Dobio sam otkaz jer sam bio bolestan. Ja sam savrseno spreman za rad, medjutim poslodavcu to nije pasalo, jer se ta bolest moze opet da dogodi. Nije nista pretjerano ozbiljno, a pogotovo nije zarazno

Ovo poslijednje nisam shvatio. Ili barem mislim da nisam najbolje shvatio.

Brate moj rodjeni, evo citam drugi put i k'o da sam ja pisao. 
Sad se vec plasim da nemam neki blekaut pa se logujem kao iamuser. To bi znacilo da sad pricam sam sa sobom a to nije dobro. 

Ne znam, brale. Savet nemam. Ako uspes da ne poludis - super. Ako poludis, jebiga onda.
Ili mozes dva vinjaka, jedan deprozepam.

Bromazepami ne pomazu. Zaspis lako al' kad se probudis u pola noci onda ces djoku da zaspis do jutra. 

I razmisljanja ti ta nemaju veze sa slobodnim vremenom. Ja sedim na poslu i listam 950.000 redova jebenog XML-a i treba da razmisljam o tome sto listam i ispravljam jer ako nesto zaserem nece da bude dobro, al' jebiga, mozak bas i nece da saradjuje.... 

Sve je dobro dok ne pocnes i da sanjas. Ako si dotle dos'o, onda ti spasa nema. 

Okreni, brale, na zajebavanciju. Vrisnuces.

Iz iskustva. 

Sve je u redu sa tobom. Ne ide ti trenutno, osetio si se usamljenim i pomalo depresivnim, to je sve normalno i razumljivo. Svako u nekom trenutku dođe u  sličnu situaciju slabosti. Preći ćeš već preko toga kad shvatiš koliko je besmisleno očajavati.

pokušavaj jače

trebalo bi da postavis duhovne i svetovne ciljeve u zivotu.
onda ce te dnevne brige da postanu manje bitne..

Ah, Petar Bozovic 
Nemam potrebe za tim mislima, i definitivno za njegovo rijesenje 
Svjestan sam da je ovo trenutni osjecaj, samo koliko to znaci kada te sa vremena na vrijeme pukne nesto u glavu. Recimo, sa svojim trenutnim stanjem, ne bih nikada objavio temu. Ali valjda mi je juce bilo potrebno. Sizofrenija mozda? Mozda sam i ja ulogovan pod Sancus s vremena na vrijeme

Mozda je navika. A mozda i skup sranja koje sada izlaze iz mene. U svakom slucaju za ocajem nema potrebe, tu se slazem. Da se ne lazemo, vec duze vremena mi nedostaje neki saosjecajni zagrljaj. Treba raditi na tome.

Moj je jedini cilj trenutno da dobijem kes od plate sto mi je prethodni poslodavac duzan, da se rijesim duga, procitam Rasposednuti od Ursule Legvin i da nadjem nesto da si ispunim dan. S obzirom da moja razmisljanja, da si postavim duhovne ciljeve, tek tad bi znao da sam puk'o 

dinastija jbt...

Ne poznajem gospodina.

A zezam se malo.
Ja sam poslednji koji treba nekog da savetuje.

Jebiga, pucace te s vremena na vreme i na kraju ces uvek da krivis sebe sto je nisi oterao u pm na vreme, posle prve lazi, al' ces onda da se setis da ti je stalo do nje i onda opet u krug. Jebiga.

Samo moli Boga da ti se posle par meseci ne javi i ne pocne da ti prica kako si bio u pravu sve i kako te voli.
Ako tu korake napravis, ima flipnes 100%, ja kad ti kazem. 

Ako se dopisivala sa bivsim(a verovatno i vidjala sa istim) onda nema sta tu tebi da bude krivo. Teraj to u 3PM i trazi sledecu. Svi se "opeku", neko manje, neko vise. A i to ti se dogodilo u prvim mesecima prve ozbiljnije veze gde se obicno idealizuje osoba sa kojom si. Opet, nista strasno, desava se svima.

Inace sto se tice ovoga

Samo ti se nagomilalo. Al ako stvarno mislis da imas problema i zelis da popricas sa nekim, odi do psihologa. Ako je samo do devojaka i nije neki problem. Nalete ljudi i na mnogo gore slucajeve nego sto si ti naletao.

Znam da se zezas
Sumnjam da ce biti javljanja vise 
Manje-vise to se i desilo. Ne patim ja za njom. Fale mi neke stvari koje smo radili, samo zato sto ih trenutno nemam s kim da radim. Valjda tako treba i da bude, sta znam.


Vazi, hvala. Puno toga se nakupilo otkako znam za sebe, mislim da bi razgovor sa psihologom bio dobar.

I ja sam tako mislio.
I prvi i drugi put. 

Prvi put se zajebem i krenem glavom kroz zid i svira mi faul u napadu a drugi put su bili oni klasicni koraci. Na rolingu, kad ne mozes da se zaustavis.

I sad sam u ofsajdu. 

Ne znam sta da ti kazem. Sinoc me lupilo nesto po glavi, jedva sam zaspao. Jutros sam se probudio, napisao joj pismo gdje sam rekao da mi je zao zbog mog ponasanja, koje je bas, bas bilo lose. Svasta sam izgovorio kada smo prekidali. Popodne sam otisao da kupim cestitku sa kovertom, uzeo joj bonbone koje smo nekada zajedno jeli, pocjepao to pismo iz ljutnje. I onda sam napisao novo. Sad onako gledam u njega. Sto mi to treba? Znam da od nas nece biti nista, niti to zelim. A opet imam potrebu da se cujem sa njom. Uh.

Mene juce isto lupila u glavu na sevi ona mala budjava cetvorka s tegom. Ostale sare na celu, mogu Adidas da reklamiram po gradu. Onaj peder ispred mene se sklonio, nisam ni video da ide u mene.

Cuti, bre, ja sam svojevremeno po klupama u parku karanfile redjao. 

Ta pisma, to ne saljem. Samo poruke. Mada, moram da probam i to. Jos me na Posti nije blokirala. 

eh ako ti je ona bila jedini razlog zbog kojeg si htio da se probudis ujutru
ti si imao problem i pre nje....ona je onda bila samo inicijalna kapisla...

nema savjeta za to
niti ima adekvatan lijek....

stisni zube ..i pregrmi najgore....
kako bude vrijeme odmicalo i bol ce jenjavati...

vrijeme lijeci sve....

cim izlapi   miris njenog tijela iz tvojih nozdrva
izlapice i ona iz tvoje glave...

to ne znaci da sad trebas smrkat kokain i naljevati telkilu u oko 

nego i miris  i smrad se mogu prekriti samo drugim mirisom odnsno smradom...

ja sam to uvijek resavao raskalasnim zivotom i pokazivanejm svojih najgorih osobina citavom svijetu....
i ubrzo sam imao mnogo gorih i precih poblema od ljubavnih 
naravno to ne savjetujem tebi niti bilo kome... nego ti kazem
da ima i precih stvari od ljubavi..
kao recimo zdravlje....

jebes ti ljubav ako ti ona stvara zdravstvene probleme...
onda to nije ljubav nego otrov...

ako je postala otrov u  tvom tijelu
za 6 mjeseci..
mozda je i bolje sto se to zavrsilo....

kako rekoh...ona je trenutno otrov u tvom tijelu....
i truje te....
treba ti protivotrov...

ili sjedi i trpi....kao  milijarde druugih muskaraca pre tebe.....

 

Ma nije nikada bila razlog koji me pokrece u zivotu. To se odnosilo na skup svih sranja koje su mi se desili u neka dva mjeseca, od bolesti, gubitka posla, pa i do ovog raskida.
Jasno je meni da treba stisnuti zube i boriti se. Nervira me ovaj osjecaj.
Bas mi je krivo kako smo prekinuli. Tu sam se ja ponjeo kao najveci kreten. Svasta sam uradio i izgovorio i zao mi je zbog toga. Htio bih da joj to nekako kazem, ali smatram da je najbolje da joj se ne javljam jer ne bih da se i drugi put uplicem u njihovu vezu, makar prvi put bio relativno nevin ( mada nisam uopste!).

S obzirom da je nesto njenih stvari kod mene, i nesto mojih kod nje, kada ih budemo vracali, stavicu te bonbone u vrecicu sa ceduljom sa teksom koji ce da sadrzi jednu recenicu i u potpisu njen 'nadimak' za mene.
Zbog sebe samog moram to da uradim, da zna da nisam ljut. Na kraju, sta znas kad ce ti se neko bas svidjeti. Nije bas opravdanje, ali jbg.