Posto sam prozvan da ne znam odgovor na sopstveno pitanje, moram uputiti razjasnjenje. Pitanje nema veze sa populacijom, ekonomijom, matematikom ili sl. iako na prvi pogled sve upucuje na taj problem. Naravno, moze se tumaciti i sa tih stanovista.

Cime merite moral u coveka? Prvo treba shvatiti da je covek sam sebe postavio na vrh lestvice, evolucijom, inteligencijom, socijalnom razvijenoscu i sl. Ok je ubiti bakteriju ili biljku, jer oni ne pate. Malo su vece debate o tome treba li ubijati insekte, ali beznacajno. Dalje, vecina ljudi je okej kada treba ubiti glodara, ili slicnu malu zivotinjicu, recimo zeca, mada se tu vec javlja kod mnogih pitanje savesti. Sto se penjemo vise uz lestvicu, eticki je sve teze stvoriti patnju. I dok mi diskutujemo o moralnosti da li ce neko ubiti milion komaraca, ili potrovati hiljadu glodara, cinjenica je da ce to vecini ljudi, sem malog procenta ekstremnih prirodnjaka, biti savrseno opravdano. A isto tako vecina ljudi smatra da je pogresno nanositi patnju majmunima ili orka kitovima. Tako definisemo moral, preko kapaciteta za nanosenje patnje.

Postavili smo sebe na pijedestal i sebi dali za pravo da odlucujemo za mnoge stvari nad kojima ne bi trebalo da imamo kontrolu. Odgovor je NE. Ko poseduje toliki kapacitet da pobije 3 milijarde ljudi? Ko bi sebe stavio iznad svih ljudi na planeti? Onaj koji bi odabrao da pritisne prekidac, bio bi mnogo gori od jednog coveka koji je bio takav - Hitler.

Ajmo i naucno. Posto ima i ljudi koji bi pritisli prekidac i pobili pola populacije, sta mislite, koliko bi vremena proslo do toga da stvari opet budu iste kao i pre genocida? Trebalo nam je 50ak godina da napravimo jos 4 milijarde ljudi. Siromastvo bi se vratilo bukvalno preko noci. Repopulacija bi trajala krace a zagadjenje bi bilo jos drasticnije, na stranu sto niko ne bi morao odgovarati za prethodno stanje stvari. Ako ovo shvatimo, pitanje se malko pojednostavi: da li biste pobili pola populacije nizasta?

Takodje ne. Bez strukturalnog resenja, taj fiks bi bio samo kratko dobijanje na vremenu. Daleko je bolje resavanje stvari u korenu, pa i da traje duze, nego upotrebiti takvu brzu soluciju. Zato smo i opstali toliko dugo, bez obzira sto smo cesto donosili pogresne odluke, pogresivi smo na kraju krajeva.

Naposletku, ako vam se te teorije ne dopadaju, da probamo razmisljanje prosecnog coveka:

U tih 50% ce verovatno uci i mnogo glupih ljudi, neprijatelja, debila i sl. ali ce biti i dosta pripadnika sluzbi od kojih zavisimo, ljudi koji su nam potrebni tipa sektor zdravstva, bezbednosti, upravljanja, sto bi nas svelo na bronzanu eru u najboljem slucaju. Velika je sansa da bih izgubio nekog od svojih prijatelja, porodice, familije. Mozda bi nam i bilo bolje. Mozda bismo napredovali vise, iskorenili zlo, ukinuli novac, putovali eventualno u svemir i bili kraljevi univerzuma, ali opet bi pobili pola moje porodice i tvoje i svacije. Da li bih pritisnuo. Ne. Nekako mi nije u redu pobiti pola ljudi zbog utopije koja se mozda ne bi ni desila, jer od starta to nije nikakva utopija.

Odgovor je ne u kojoj god sferi da razmisljamo, logicnoj, moralnoj, naucnoj, religioznoj, socijalnoj. Moze se o svakoj ponaosob detaljno pisati, samo da se ima volje. Drugi deo pitalice da cemo umreti svi za 100 godina je trik pitanje koje treba da indukuje potrebu za opstankom, jer generalno zivot ne traje vecno, svi cemo umreti jednog dana. To su moji stavovi. Inace, ako vas interesuje, pitanje potice iz knjige "Inferno" Dena Brauna.