Šiiti i suniti protiv vahabizma - Svi protiv Saudijske Arabije

Saudijska Arabija iz nedelje u nedelju tone sve dublje. Još uvek zaglavljena u besmislenom ratu u Jemenu, sada je zatečena neobičnim saopštenjem koje potpisuje oko 200 sunitskih imama u kojem je vahabizam – u obliku u kojem se praktikuje u Saudijskoj Arabiji – proglašen „opasnom deformacijom“ sunitskog islama. Među visokim verskim poglavarima našao se i veliki egipatski imam Ahmed el-Tajeb iz Al-Azara, najvažnije teološke škole islamskog sveta, koji je prošle godine javno istupio protiv „iskvarenih tumačenja“ verskih tekstova, a sada se založio za „povratak velikim školama znanja“ izvan Saudijske Arabije.

Ovaj važan skup koji se odigrao u Groznom u Čečeniji ignorisali su praktično svi svetski mediji – osim Sharmine Narwani, bivše saradnice koledža Sent Entoni, i Benjamina Barthea iz Le Monda – iako bi posledice tog događaja mogle biti dramatičnije od građanskog rata u Siriji. Saopštenje koje je očigledno odobrio i Vladimir Putin može se tumačiti kao čin ekskomunikacije Saudijske Arabije, u meri u kojoj je to u svetu islama moguće.

Mada se Kraljevina u tekstu ne pominje po imenu, deklaracija je očigledan i direktan napad na zemlju koja svake godine troši milione dolara na održavanje mreže vahabističkih džamija, škola i imama širom sveta. Po mišljenju sunitskih verskih poglavara koji su se okupili u Čečeniji, najopasnija devijacija vahabizma jeste to što dozvoljava nasilje protiv nevernika, uključujući i muslimane koji odbacuju vahabistička tumačenja islama. Izvan Saudijske Arabije i Katara, glavni pobornici vahabističkih učenja su Isis, Al-Kaida i talibani.

Saudijska Arabija, naravno, uporno ponavlja da se protivi svakom obliku terorizma. Reakcija njenih zvaničnika na deklaraciju iz Groznog bila je zapanjujuća. „Svet se sprema da nas uništi“, izjavio je Adil Al-Kalbani. Kao veliki imam Džamije kralja Kaleda Bin Abdulaziza u saudijskoj prestonici Rijadu trebalo bi da zna o čemu govori. Kao što primećuje Sharmine Narwanim, loše vesti su nastavile da sustižu jedna drugu. Pred početak petodnevnog hadžiluka, libanski dnevnik Al-Akbar je objavio podatke za koje je rečeno da potiču iz saudijskog ministarstva zdravlja. Prema tim podacima, u poslednjih 14 godina tokom hadža u Meki poginulo je 90.000 hodočasnika. Ta brojka se zvanično poriče, ali šiitski muslimani u Iranu ne sumnjaju da je broj tačan. Stotine Iranaca su nastradale u danima hadža. Među njima je bio i Gazanfar Roknabadi, bivši ambasador i šef obaveštajne službe u Libanu. Vrhovni vođa Irana Ali Hamnei započeo je novi napad neviđenih razmera i optužio Saudijsku Arabiju za smrt hodočasnika. „Bezdušni Saudijci su povređene zatvarali u iste kontejnere sa mrtvima…“, objavio je u svojoj poruci povodom ovogodišnjeg hadža.

Saudijski zvaničnici su odgovorili da takve optužbe pokazuju koliko nisko je Hamnei pao. Abdulmohsen Alias, saudijski podsekretar za spoljne odnose, izjavio je da su Hamneijeve tvrdnje „neosnovane i da su deo zlonamerne iranske propagande“. U svakom slučaju, Iran je ove godine bojkotovao hadž (što u stvari nikoga ne iznenađuje), jer nije dobio garancije od Saudijske Arabije da će hodočasnici biti bezbedni. Hamnei je izjavio da su saudijski vladari „gurnuli islamski svet u građanske ratove“. Možda su njegove reči neodmerene, ali jedna stvar je izvesna: Saudijska Arabija se prvi put našla na meti gotovo istovremenog napada sunitskih i šiitskih lidera.

Saudijske zvaničnike je posebno pogodilo prisustvo velikog egipatskog imama Al-Tajeba na skupu u Groznom. Saudijska Arabija je ulila milione dolara u egipatsku ekonomiju otkada je brigadni general i predsednik Al-Sisi izveo državni udar pre više od tri godine. Saudijski zvaničnici se verovatno pitaju šta se dogodilo sa poslušnim liderima koji se ulaguju Kraljevini. „Saudijska Arabija je 2010. godine miroljubivo prelazila granice kao važan međunarodni faktor i sarađivala sa Iranom, Sirijom, Turskom, Katarom i drugima u traženju rešenja za regionalna žarišta“, piše Sharmine Narwani. „Do 2016. Saudijska Arabija je sahranila dva kralja, odbacila odmeren pristup spoljnoj politici, prihvatila „takfirsko“ ludilo i ispraznila budžetske rezerve. („Takfir“ je sunitski musliman koji optužuje druge muslimane ili hrišćane ili Jevreje za otpadništvo od vere.)

Kuvajt, Libija i Sudan su imali predstavnike u Groznom, uz – pogađate – Ahmeda Hasuna, velikog sirijskog muftiju koji je lojalan Asadu. Zanimljivo je da Abu Dabi nije bio zvanično prisutan, mada je njihova politika „deradikalizacije“ dobro poznata u čitavom arapskom svetu. Ipak, zna se da je predsednik (i diktator) Čečenije Ramzan Kadirov, koji je bio zvanični domaćin konferencije, u srdačnim odnosima sa Muhamedom Ben Zajed Al-Nahjanom, princom prestolonaslednikom Abu Dabija. Konferenciju je otvorio Putin, što jasno ukazuje na njegov stav prema Saudijskoj Arabiji. Ipak, nijedan od sunitskih delegata nije iskoristio priliku da od Putina zatraži da zaustavi bombardovanje Sirije. Što možda i nije neobično, jer je čitav skup protekao u raspravama o Isisu i borbi za njegovo konačno uništenje.

Delegatima sigurno nije promakla ironična činjenica da je skup održan u Čečeniji, zemlja koja je i sama prošla kroz veliko krvoproliće u kojem su glavni akteri bili Rusija i lokalni vahabistički pobunjenici. Očigledna su i velika pitanja koja ovaj skup pokreće. Ko je pravi predstavnik sunitskih muslimana, ako ne Saudijska Arabija? Šta će biti sa njom? Takvim pitanjima počinju revolucije.

The Independent, 22.09.2016.