Херцег Босна :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Хаг у среду пресуђује лидерима босанских Хрвата
Хашки трибунал изрећи ће 29. новембра коначну пресуду шесторици званичника босанских Хрвата, предвођених Јадранком Прлићем.

ИЗВОР: БЕТА НЕДЕЉА, 26.11.2017. | 10:14
Подели
Фото: Тхинкстоцк
Фото: Тхинкстоцк
Они су првостепено били осуђени на дуге затворске казне због злочина над Муслиманима, 1993-94. године, у оквиру злочиначког подухвата који су тужиоци назвали стварањем Велике Хрватске.

Првостепеном пресудом, изреченом 2013, Трибунал је Прлићу, ратном премијеру самопроглашене Хрватске Републике Херцег-Босна (ХРХБ), изрекао затворску казну од 25 година.

Министар одбране ХРХБ Бруно Стојић, начелник Главног штаба Хрватског већа одбране (ХВО) Слободан Праљак и заменик команданта ХВО Миливој Петковић тада су неправоснажно кажњени са по 20 година затвора.

Командант Војне полиције ХВО Валентин Ћорић тада је осуђен на 16 година затвора, а председник комисије ХРХБ за размену заробљеника Берислав Пушић на затворску казну од 10 година.

Сви осуђени, али и Тужилаштво на првостепену пресуду су уложили жалбе.

Током расправе о жалбама, у марту ове године, Прлић и остали затражили су да буду ослобођени кривце.

Тужилаштво је, међутим, за њих затражило оштрије казне. За Прлића, Стојића, Праљка и Петковића, тужиоци су затражили казну од 40 година затвора.

По Тужилаштву би Ћорићу казну требало повећати на 35 година, а Пушићу на 25 година затвора.

Првостепеном пресудом, Прлић и остали проглашени су кривим за кампању прогона Муслимана из осам општина у западној Херцеговини и средњој Босни од пролећа 1993. до пролећа 1994.

Та кампања укључивала је убиства, силовања, депортације, нечовечно поступање, противправно затварање, нехумана дела, уништавање и одузимање имовине, безобзирно разарање насеља и културних и верских објеката, принудни рад и противправно терорисање цивила.

Та злодела - квалификована као злочини против човечности, кршење закона и обичаја рата и тешке повреде женевских конвенција - почињена су у општинама Мостар, чапљина, Љубушки, Прозор, Столац, Вареш, Горњи Вакуф, Јабланица.

Неправоснажном пресудом је било утврђено да су ти злочини почињени у оквиру удруженог злочиначког подухвата чији је циљ било успостављање "хрватског ентитета, делимично у границама Хрватске бановине из 1939. године", насилним и трајним протеривањем муслиманског становништва из осам општина у БиХ.

Циљ стварања тог ентитета - ХРХБ - по пресуди је било "поновно уједињавање хрватског народа", будући да је злочиначким планом било предвиђено да се он "или уједини са Хрватском, у случају да распада БиХ" или остане у БиХ "с тесним везама с Хрватском".

Тужиоци су то назвали успостављањем "Велике Хрватске".

Трибунал је пресудио да је у осмишљавању тог злочиначког подухвата учествовао тадашњи председник Хрватске Фрањо Туђман, а да га је у БиХ остваривала, поред Хрватског већа одбране - оружане формације босанских Хрвата - и војска Републике Хрватске.

Као учесници у злочиначком подухвату, поред Туђмана и оптужених, у пресуди су наведени и тадашњи министар одбране Хрватске Гојко Шушак и начелник Генералштаба ХВ Јанко Бобетко који су "координисали деловање" са оптуженима.

Према пресуди, ХВО је с пролећа 1993. напао Муслимане у западној Херцеговини и средњој Босни, незаконито притварајући цивиле под нехуманим условима у више логора, где су мушкарци злостављани и убијани, а жене подвргаване сексуалном насиљу.

После неког времена, ХВО је, по пресуди, Муслимане протеривао на територију под контролом Армије БиХ или у треће земље, најчешће - преко Хрватске.

Хрватске снаге "систематски су протеривале Муслимане из западног Мостара" из западног у источни део града, задржавајући мушкарце у логору Хелидром, без обзира да ли су били војници или не, где су подвргавани злостављању, а неки су и убијени. Као пример сексуалних злодела при прогону муслиманског становништва из западног Мостара, у пресуди је наведено силовање једне 16-годишње девојке.

На исти начин, ХВО је третирала и Муслимане у логорима Војно, Дретељ и Габела у западној Херцеговини.

По затварању логора 1994, Муслимани су били приморани да потпишу да ће отићи у треће земље или на територију под контролом АБиХ.

Источни Мостар је од лета 1993. до априла 1994. био "под опсадом" ХВО, која га је интензивно гранатирала, убијајући цивиле. Хрватске снаге ускраћивале су муслиманском становништву хуманитарну помоћ, погоршавајући животне услове у источном делу града.

Пресудом је утврђено да је 8. новембра 1993. један тенк ХВО цео дан пуцао по Старом мосту у Мостару, који је сутрадан срушен.

У пресуди је, као посебно бруталан, издвојен злочин у селу Ступни До у општини Вареш, где је ХВО, 23. октобра 1993. убила 36 особа, међу којима је било и троје деце, починивши и силовања.

Неправоснажна пресуда Прлићу и другима најдужа је у историји Трибунала и има 2.620 страница.

Сви оптужени су се у априлу 2004. добровољно предали Трибуналу.

Суђење Прлићу и саоптуженима почело је у Хагу 26. априла 2006, а завршне речи одржане су од 7. фебруара до 2. марта 2011.

Током 465 радних дана, тужиоци су пред суд извели 249 сведока, а све одбране 56 сведока.

Првостепену пресуду, Трибунал им је изрекао 29. марта 2013.

Расправа о жалбама оптужених и тужилаца на првостепену пресуду завршена је 28. марта ове године.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=11&dd=26&nav_category=64&nav_id=1329550