Нисам видео да постоји ова тема, па ајде да је започнем.. Јако ми је занимљив реп који се бави средњим веком и митологијом, ево нпр неких добрих песама
Шкабо - Браћа
Шкабо - Змај Реда
Београдски синдикат - Освета
Београдски синдикат - На бојном пољу

а посебно бих издвојио и једну science fiction
Београдски Синдикат - Залазак трећег сунца.

Прве три песме, по мом лаичком мишљењу, лирички су савршено написане..

То што ниси видео не значи да не постоји 
Углавном постојале су неке теме али су толико често коментарисане да су отишле у заборав.

Што се тиче ових песама, добре су. Сећам се кад сам у петом разреду чуо На бојном пољу било је баш врх. Залазак трећег сунца исто такође супер. Браћа и Змај реда слушам највише, Шкабо стварно одрадио добар посао, поготово у песми Браћа. Змај реда има јаку поруку и генијалан закључак:

Смирај дана носи покрет тешко поражене војке
поље црвене је боје где је тиранина гробље.
Барјактари копља горе, да се барјаци вијоре
овенчани жаром борбе доносимо дар слободе.
Предах мира, трачак наде да то трајни је потез
једне империје моћне јер је овај крај* ко проклет,
ту се интереси ломе, туда увек сила прође,
лелек жена чест је овде, "На раскршћу до Европе" (мисли се на Србију)

* - ја мислим да се овде мисли на крај као на место (Србију)  не на крај у смислу да се нешто ту завршава.

Освета исто добра песма, али убедљиво "најслабија" од свих овде поменутих. Ал не можеш ни да их кривиш, 10 година на сцени је БС (у тренутку издавања Дискретни хероји) тако да, губи се инспирација временом. 

Да, слажем се..
Мени је песма ,,Браћа'', убедљиво најјача, можда и најјача порука. Док се у ,,Змај реда'' песма освреће на историјску позадину деспота Стефана Лазаревића, тик по очеву опелу, тешка круна на мом челу..., у песми Браћа, симболика је много већа па има и разних тумачења, да су то два брата исте мајке (Србија и ЦГ), затим да је то славна прошлост Србије, која је издана од нове Србије која је запала у разврат и декаденцију,

А у срцу, после свега, мржње нема за брата
У тамницу док ступа, снагом последњег даха
Желим му повратак на пут с' ког је скренуо у разврат
Напуштам долину плача. Замном остаје нада

И на крају нада у победу над неморалом и декаденције, у борби која претходи.

Свестан да сам грешан, да одавде нема назад
Од сада носим крст, на души смрт свога брата
Само један је правац да се спере срамна љага
Празним ризнице, богатства трошим на оруђа ратна
Од града до града ширим борбени барјак
Под којим од давнина моји чине дела салвна
Ова земља је наша! Нема другог господара
Сваки педаљ крви вредан. Окрећем се против Царства
Декаденције и мана којим прете свима нама

Evo analiza pesme Zalazak treceg sunca. YouTube komentar, veoma zanimljivo.

PRVI DIO

“Zalazak trećeg sunca, nepodnošljiva vrelina
brujanje mašina, skučena metalna kabina.
Moj svet je praznina samo kamen i prašina
i pokoje sećanje, odblesci davnina.
Obronci planina, šume, kristalna jezera,
moje novo okruženje razara atmosfera
histerije, ludila, raspada sistema
zemlju napadaju bolesti, pošast ko himera.
Konačna dilema: preživeti il' stati?
Razmatram situacije koje uslediće zatim
bespoštedna borba il' spokoj u raki?
Zloslutna izmaglica već danima me prati
ali šta su ovde dani kad vreme je stalo
i ono malo preživelih je posrnulo i palo?
Egzistencije sramne dotukle ih rane
porok im je vodilja na putevima tame.
Tela zagadjuju otrovom, svi navučeni su mahom
obrazac ponašanja koji uslovljen je strahom.“

Jedan postapokaliptični svijet koji prikazuje ništa drugo do unutrašnje stanje glavnog aktera. To je svijet depresije, besmisla i ovisnosti, protkan strahom.

DRUGI DIO

„Alarm detektora kretanja, poznat odraz na viziru.
Nakaze su tu! Neće otići u miru!
Šaljem izvidjačku sondu da preleti mračnu hordu
obaveštavam toranj da spreme se za borbu
i molim se Bogu, mada sumnjam u Njega,
za pokolj ili trijumf da se okonča ova beda.
Primam signal iz sonde, neverovatni podaci
o neprijatelja snazi! Ako postoje junaci
nisam jedan od njih! Maksimalnom brzinom
letim ka bazi, sve do sudara sa dinom!
Situacija bez izlaza, nemam vremena da mislim
kontrolu nad delom mi preuzima instinkt,
koji sumanutim trkom vodi me put otvora
u magmatskoj steni. gori pogonska komora!
Ostavljam za sobom zvuk eksplozije prodoran
gubim tlo pod nogama, klizim ko niz tobogan!.“

Ovisnik pokušava da se bori protiv svoje slabosti. Analizira situaciju u kojoj se nalazi. Pokušava da nadgleda sebe i da „leti“ iznad svega toga. Ali to je veoma teško. Upada u krizu i iskušenje ga obara („gubim tlo pod nogama, klizim ko niz tobogan”).

TREĆI DIO

„Bolno trljam potiljak, koliko bio sam bez svesti?
U mraku tražim izvor piska, postaje sve češći,
i ko zvuk aparata kad bolesni bledi
neprekidan, glasnik kraja koji sledi.
Svetlost, ispunjava celu odaju,
bljesak zaslepljuje oči, zenice se skupljaju.
Polako postajem svestan oblika ovog mesta
savršen tetraedar, u centru podnožja pijedestal.
Oko opisan krug meni starnim simbolima
piktografsko pismo, sigurno staro je eonima.
Kako sam dospeo ovamo?  Šta je ovo mesto?
Nigde ne vidim otvor, odakle dopire svetlo?
Preispitujem se dok proučavam mural
na jednom od zidova, opisuje ritual.
Ako ga dobro tumačim ovo je neka vrsta hrama
sveštenici formiraju krug oko piktograma.
Na postolju stoji dečak, koji zrakom iz očiju
u zidu otvara prolaz u drugu prostoriju,
u koju ulazi naoružan. Odatle crtež se račva
u prikaz moćnog božanstva i leš mrtvog dečaka.
Obred prosvećenja? Test za mlade ratnike?
Il nešto sasvim treće? Al prostorija sa slike
je možda moja jedina veza sa površinom,
tom se mišlju smirujem dok okružen tišinom,
koračam ka središtu jednakostraničnog trougla
penjem se na postolje napetih čula
u isčekivanju čuda. Stiže istog sekunda
telo prožima sila, iz očnih duplji svetlost kulja!
Ništa ne mora biti ko što nekad je bilo.
Spoznaja je blizu, budi spreman za epilog,
kad se vizija silnog otelotvori kroz život.
Taj trenutak pamtiću ostatak moga veka.
Kao nepregledno belilo planete večnog leda,
kao osećaj spokojstva, miline, svetla,
skidam kacigu, trljam oči, netremice gledam
opčinjen, sa osmehom i pogledom dečaka,
zaštićen i spokojan u okrilju oblaka,
i nema više ograda ni traga ljudske ruke
ko da nevreme je iza mene, ispred mirne luke.
I tako srećan ali neoprezan na tren sklopih oči
i nestadoh ko kapljica na užarenoj ploči,
i kao mačem po stomaku tada preseče me hladna
slutnja kao munja grom iz tmurna neba Hada.
Ispred mene par prilika izlaze iz otvora
i  prekri me crni oblak poput pogrebnog pokrova
ternutak tišine i napetosti krajnje
bljesak laserskog pištolja, u levu ruku sam ranjen.
Ja se prenuh u sekundi sav zaprepašćen od straha
uz talas hladne vode ko kad podigne se brana
i tada jasno kao dan shvatih šta mi se sprema
okom tražim zaklon ali zaklona nema!
Više refleksno no svesno brzo bacih se u stranu
punim oba pištolja vraćam kacigu na glavu
gledam suviše ih ima, bacam bombu neutrona,
ekspolozija razbija formaciju kordona!
Zujanje fejzera, miris sprženog mesa!
Ne znam stvarno šta da radim kada ne znam ni gde sam!
U prostoriji sam ja, ispred nepregledna masa,
dok nasumice pucam oni padaju bez glasa!
Ja se okrećem ka izlazu al da izadem ne mogu
oštar bol, padam, pogodjen u nogu!

Treći dio objašnjava svu teškoću čovjekove borbe sa ovisnošću. Sagledavanje sopstevnog života. Njegov prvi uspon i pobjeda koji ga vode do spoznaje mira i spokoja. Kao što se može vidjeti posjetila ga je viša sila i izvukla ga ukazujući mu na božanski moć. Nakon toga njegov život se mijenja iz korijena, ali ipak, kako se to često dešava, on opet pada (i tako srećan, ali neoprezan, na tren sklopih oči, i nestadoh ko kapljica na užarenoj ploči). Ponovo se nalazi u svome paklu i to mnogo gorem nego što je ranije bio.

“Da se predam!? Ipak ne dam! Život suviše je vredan!
Grabim pištolj pucam, pucam, pao je još jedan!
I osećaj besa dok gledam grozne nemani
ma, nek’  ide život! Dođite, sad potpuno sam spreman!
I na interfejs vizira pada odsjaj svetlosti uz kapljice krvi.“

Međutim imajući doživljaj božanskog, on opet ustaje i bori se protiv demona u sebi. Ranjen je i skoro mrtav, ali nastavlja da ubija zlo u sebi.

ČETVRTI DIO

„Novi odred spodoba se zaleće obrušava,
ja kosim kao furija, ni korak ne ustručavam!
Davno sam obučavam, sad sve mi se vraća
likvidacija pogledom kao oštricom mača!
Sada vladam situacijom, levitiram, manevrišem,
snagom svoga uma zveri dezintegrišem,
mogu da se skoncentrišem, tehnikom baratam
razlog njihovog dolaska napokon shvatam!
Zamahujem rukama, pokrećem vetar
usmeravam kristale i formiram spektar,
jedinstvo svih energija isijavam kroz etar,
poistovećujem se sa sredinom, kameleon,
prestajem da budem, sijam kao freon!

Krećem ka površini iz ovog pakla,
izlećem uz gejzir peska krvi i stakla!

Lebdim nad pustinjom do grupacije dina
upirem prst ka njima iz zemlje raste planina,
pod njom izviru reke, duž obala rastu šume,
postajem natprirodna sila, prisutan za uvek,
u svemiru i u svesti potomaka,
svetu knjigu pišu na osnovu odlomaka mog života,
trijumfa nad nakazama Sotone,
dalekih kolonija hramove krase moje ikone."

Poslednji dio je posvećen konačnoj pobjedi i čovjekovom prosvjetljenju koje  pronalazi nakon najteže bitke. On uspostavlja kontrolu nad sobom i svojim mislima, uništava demonske sile u sebi i izlazi na površinu. Tek tada počinje život, njegov novi život, i vaskrsenje. Osjeća se natprirodan. Konačno može da živi i da stvara. Nije više mrtav.

Занимљиво стварно