Svepravoslavni sabor: Ni Rusi neće na Krit?

SVETI sinod Ruske pravoslavne crkve (RPC) u ponedeljak će na vanrednoj sednici doneti konačnu odluku da li će učestvovati na Svepravoslavnom saboru, čiji je početak planiran za 17. jun na Kritu. Od stava Moskovske patrijaršije u velikoj meri zavisi da li će istorijski sastanak najviših delegacija pravoslavnih crkava uopšte biti održan, odnosno da li će imati samo tehnički karakter.


Srpska pravoslavna crkva, koja je iznela niz primedbi na predloženi dnevni red, dokumente predviđene za razmatranje, kao i način donošenja odluka, preporučila je odlaganje Sabora, ali bez otkazivanja već zakazanog skupa. Sveti sinod SPC predložio je da se kritski sastanak iskoristi za nastavak konsultacija i pripreme za veliko sabranje pravoslavnih poglavara i arhijereja.

- Postoji mogućnost da Moskovska patrijaršija odbije učešće na Saboru. Ova mogućnost posebno je verovatna posle otkazivanja učešća Antiohijske, Bugarske i Gruzijske crkve, kao i rezervisanog stava naše crkve - objašnjava sagovornik "Novosti" iz SPC. - Moguće je da se Ruska crkva pridruži našem zahtevu da se Sabor odloži, a vreme do tada iskoristi za bolju pripremu skupa.

Na ovakav scenario upućuje niz signala koji su prošle nedelje stigli iz Moskve. Šef odeljenja za spoljne odnose RPC mitropolit Ilarion (Alfejev) posle objavljivanja pisma patrijarha Irineja poglavaru Vaseljenske patrijaršije Vartolomeju naglasio je da odluke Sabora bez prisustva svih crkava neće imati legitimitet. Najveća pravoslavna crkva na svetu zatražiće i hitno održavanje predsaborske konferencije čiji bi zadatak trebalo da bude razmatranje primedbi koje su iznele nezadovoljne crkve.

U ovom krugu će se naći i SPC, koja je iznela svoje nezadovoljstvom što se nijedan od njenih predloga nije našao na dnevnom redu Sabora. Patrijaršija u Beogradu je očekivala da će joj biti omogućeno da na ovom skupu iznese problem koji ima sa Rumunskom pravoslavnom crkvom, zbog nelegalnog delovanja njenih sveštenika u istočnoj Srbiji. Nekanonsko delovanje rumunskih klirika i osnivanje paralelne episkopije, zbog čega su odnosi između dve crkve pred pucanjem, postalo je ključni razlog za odbijanje učešća Srpske patrijaršije na sastanku na Kritu.

Patrijaršije koje su otkazale učešće na kritskom sastanku navele su niz razloga za svoje poteze. Oni se pre svega tiču međusobnih problema koje imaju jedne sa drugima, ali i odbijanja Vaseljenske patrijaršije da rešenja ovih pitanja uvrsti u pripremu Sabora. Poslednja crkva koja je otkazala putovanje na Krit je Gruzijska, koja je svoj otkaz obrazložila nezadovoljavajućim devetim mestom u zvaničnom poretku crkava Vaseljenske patrijaršije - Diptihu. Gruzijci su nezadovoljni i što su sa liste tema skinuta važna pitanja koja se tiču sticanja braka i kalendara.

PROBLEM I PROCEDURA

CRKVE koje su se usprotivile održavanju Sabora na Kritu kritikovale su i predviđenu proceduru u kojoj će delegacije raditi. SPC je upozorila na nejasan položaj episkopa, za koje nije precizirano da li će imati status učesnika ili posmatrača. Upozoreno je i na činjenicu da neće svi biti ravnopravni, jer je pojedinima uskraćeno pravo glasa. Patrijaršiji u Beogradu nije po volji ni što je patrijarh vaseljenski Vartolomej, kao predsedavajući, sebi dao preširoka prava, što je ugrozilo princip saborske jednakosti.

Izvor: Novosti

Ништа док анатеме не почну да падају.

Delegacija SPC na Kritu ali uz garancije
Beta | 15. jun 2016. 14:09 | Komentara: 0
Delegacija Srpske pravoslavne crkve učestvovaće na saboru na Kritu, koji počinje ove nedelje, ali uz garancije da će skup prihvatiti prethodne dogovore i da će u dnevni red uvrstiti pitanje crkava u dijaspori

Delegacija Srpske pravoslavne crkve učestvovaće na saboru na Kritu, koji počinje ove nedelje, ali uz garancije da će skup prihvatiti prethodne dogovore sa Carigradskom patrijaršijom i da će u dnevni red uvrstiti pitanje pomesnih crkava u dijaspori, rečeno je agenciji Beta.

Kako su Beti rekli visoki crkveni zvaničnici, odluku je doneo Sinod SPC u proširenom sastavu, u čijem je radu učestvovao deo vladika iz Srbije.

Oni su odlučili da delegacija SPC ima pravo da napusti skup, ukoliko se ne složi sa dnevnim redom.


Pitanje pomesnih crkava je jedna od tema oko koje se ne slažu najveće pravoslavne crkve jer Vaseljenska patrijaršija insistira da je za njih nadležna ona, a ne crkve iz zemalja ih kojih potiče dijaspora.

Izvor Bete je rekao da je zbog odustajanja ruske, bugarske, gruzijske i još nekih crkava, Sabor izgubio prefiks "Vaseljenski", te će to biti samo "pomesni sastanak dela pravoslavnih crkava".

Izvor: Novosti

IGRA PRESTOLA Šta se krije iza razmirica pravoslavnih crkava povodom Sabora na Kritu


U svetu postoji 14 samostalnih pravoslavnih crkava. Patrijaršija Rusije, čija je pravoslavna crkva najveća na svetu, kao i pravoslavne crkve Gruzije, Srbije i Bugarske, te Antiohijske pravoslavne crkve u Damasku, otkazale su svoje učešće na Saboru. Iz Moskve je stigla poruka da će Sabor podeliti pravoslavlje umesto da ga ujedini. Patrijarh Vartolomej insistira na održavanju te manifestacije planirane za 19. jun.

Još u maju su počele razmirice i to zbog planiranog rasporeda sedenja na Saboru: slovenske crkve su bile nezadovoljne time što su patrijaršije koje su pod uticajem Grčke, patrijarhu iz Konstantinopolja dodelile istaknutu poziciju.

„Delati kao jedinstvena celina“

„Za žaljenje je to što predstavnici pravoslavnih crkava imaju teškoće sa sedenjem za istim stolom i diskusijom o otvorenim pitanjima“, kaže teolog Tanasis Papatanasiju za Dojče Vele.

Različite pravoslavne crkve su u nekoj vrsti međusobne konkurencije: „Ponekad se radi o vlasti, vladavini pa i nacionalnim interesima“.

Iako Papatanasiju kritički vidi to što su pravoslavni vernici relativno kasno informisani o održavanju Sabora, on je ubeđen da bi otkazivanje manifestacije ili njeno odlaganje na neodređeno vreme bilo pogrešno:

„I ranije je bilo sinoda na kojima nisu učestvovale sve pravoslavne crkve“.

„U prvom redu je važno da se predstavnici crkve sastanu kako bi razmenili mišljenja o važnim pitanjima našeg vremena“, kaže taj teolog. On smatra da pravoslavna crkva najpre mora da ponovo nauči „da razmišlja i dela kao jedinstvena celina“, te da je najvažnija spremnost na dijalog. Osim toga, Sabor bi, kako kaže, trebalo da se suprotstavi nekoj vrsti „unutarpravoslavnog fundamentalizma“, koji odlučno odbija svaki dijalog sa drugim pravoslavnim crkvama.

Papatanasiju očekuje da panpravoslavni Sabor produbi dobre odnose sa katoličkom i evangelističkom crkvom. Osim toga, trebalo bi dogovoriti i redovno održavanje takvog sastanka, na primer, jednom godišnje. Prvi pokušaji organizacije takvog Sabora potiču iz 60-ih godina. Još tada su utvrđene teme o kojima bi trebalo razgovarati, ali danas su tu i nove teme poput bioetike ili interneta. Doduše, to su stvari o kojima ne može da se razgovara pre nego što se uspostavi konsenzus o tolerantnom dijalogu.


„Potrebno stalno mesto za teologe“

Grčki teolog smatra da bi Drugi vatikanski koncil mogao da posluži kao uzor za panpravoslavni Sabor. Vatikanski koncil je pre 50 godina održan u drukčijim okolnostima: „Pripreme za taj koncil su bile primerne. Odgovarajuća dokumenta su objavljena pre manifestacije i po donošenju odluka. Nažalost je teško naći dokumenta pripremljena za pravoslavni Sabor.“

Osim toga, na Drugom vatikanskom koncilu se razgovaralo i o alternativnim i novim teološkim tendencijama, dok na pravoslavnom saboru „nažalost neće biti zastupljeni ni vernici, ni žene“, kaže Papatanasiju, koji smatra da su premalo zastupljeni i pravoslavni teolozi koji mogu da posluže kao most ka drugim hrišćanskim crkvama i „trebalo bi da dobiju stalno mesto u strukturi pravoslavne crkve“.

Izvor: Blic

Drama zbog Sabora na Kritu: Patrijarh Irinej sprečio puč u SPC

Kako "Blic" saznaje, danas je na sednici na kojoj se okupilo petnaestak vladika koje su uspele da za kratko vreme doputuju u Beograd, odlučeno da SPC učestvuje na Saboru svih pravoslavnih crkava. Time je ujedno i potvrđena odluka doneta na majskom Saboru SPC u Beogradu, a koju je bački pokušao da promeni.

Većina vladika ovaj "angažman" episkopa bačkog ocenjuje kao pokušaj puča u crkvi.

Patrijarh je vladike pozvao juče u podne kako bi se razrešio problem i donela odluka.

Kako saznajemo, patrijarhu je pre nekoliko dana arhiepiskop ohridski Jovan uputio pismo koje je potpisalo dvadsetak vladika. U tom pismu se ne imenuje vladika bački kao odgovoran za rušenje ugleda SPC i nastalu pometnju na međunarodnom nivou, ali se između ostalog kaže da je "jedan čovek bacio pod noge i Sabor, sabornost i patrijarha".

Odlukom da SPC, koja ima ugled u pravoslavnom svetu, učestvuje na Saboru svih pravoslavnih crkava na Kritu ujedno je i sprečen još jedan u nizu pokušaja Ruske crkve da koristi Srpsku crkvu kao marionetu za potkusurivanje u pravoslavnom svetu.

Sveti i veliki Sabor pravoslavne crkve održaće se od 17 do 26 juna na Kritu. Suština okupljanja pravoslavnih patrijarha i episkopa ima za cilj da pravoslavni svet nastupa jedinstveno u stavovima, a ne da svaka pomesna pravoslavna crkva donosi odluke o bitnim pitanjima.

Ruska crkva međutim, želi da sačuva primat u pravoslavnom svetu i ne moskovskoj patrijaršiji ne odgovara da se o svemu odlučuje zajedno - Sabornošću. Takođe, ruska crkva je miniranjem svepravoslavnog Sabora prvo otkazivanjem učešća bugarske crkve, a potom I umalo Srpske crkve pokušala da uruši ugled carigradskog patrijarha Vartolomeja.

SPC: Nije ni pretnja, ni ucena

SPC se posle današnjeg sastanka oglasila saopštenjem u kome naglašava da "imajući svest o veličini i značaju Sabora na Kritu, naša crkva želi da u duhu crkvograditeljstva doprinese da i ovaj Sveti i Veliki Sabor ispuni kriterijume i meru istinskih Sabora iz istorije Pravoslavne crkve i opravda svoj naziv".

SPC takođe dodaje da zahteva da problemi i pitanja ne samo Srpske Pravoslavne Crkve nego i onih najsvetijih Crkava koje su otkazale svoje učešće na Saboru, moraju biti razmatrani na ovom Saboru.

- U tom cilju, Sveti i Veliki Sabor treba da traje dok se sva pitanja ne razmotre i on ne može biti talac unapred sročenih i oktroisanih pravilnika. Tek sa punim konsenzusom Sabor se može smatrati Svetim i Velikim Saborom - navode u SPC.

Srpska Crkva međutim naglašava da ukoliko već prisutne crkve na Saboru odbiju da uzmu u razmatranje sva postavljena pitanja, probleme i nesuglasice, predstavnici SPC na Saboru biće, nažalost, prisiljeni da napuste zasedanje toga Sabora i da se na taj način pridruže crkvama koje su već odsutne.

- Ovo nije nikakva pretnja ni ucena nego dosledno sprovođenje stava i odluka Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske pravoslavne crkve održanog u maju mesecu 2016. godine - zaključuju u SPC.

Izvor: Blic

barem neko ovde da bude solo 

Patrijarh Irinej i delegacija otputovali na Krit

Patrijarh srpski Irinej otputovao je na sabor pravoslavih crkava koji će biti održan na Kritu, u Grčkoj, praćen visokom i brojnom delegacijom Srpske pravoslavne crkve, saopštila je danas SPC.

Zajedno sa patrijarhom Irinejom na kritskom saboru SPC će predstavljati 24 episkopa, objavljeno je na sajtu SPC.

SPC je u sredu potvrdila da će njena delegacija učestvovati na Vaseljenskom saboru na Kritu, koji počinje ove nedelje, ali je zatražila da se na skupu razmatraju i pitanja koja su predložile crkve, koje su otkazale učešće na Saboru. U suprotnom, saopštila je SPC i njena delegacija će napustiti sabor.

Vaseljenski patrijarh Vartolomej izjavio je u sredu da će istorijski sabor svih pravoslavnih crkava biti održan, iako je dolazak otkazala Rusija, kao četvrta pravoslavna crkva koja neće prisustvovati skupu na Kritu.

Patrijarh Vartolomej čije je sedište u Istanbulu i važi za prvog među jednakima, rekao je da se nada da će ruska crkva i još tri koje su odlučle da ne učestvuju promeniti mišljenje.

Skup koji treba da počne u nedelju trebalo je da okupi vođe 14 nezavisnih pravoslavnih crkava da promoviše jedinstvo među 300 miliona pravoslavaca, pripreman 55 godina.

Portparol Moskovske patrijaršije Vladimir Legoida izjavio je u utorak da je Sveti Sinod Ruske pravoslavne crkve zatražio da Vaseljenski patrijarh Vartolomej Prvi odloži Sveti i Veliki sinod svih pravoslavnih crkava, kako bi se rešile razlike koje su četiri od 14 nezavisnih pravoslavnih crkava navele kao razlog odbijanja učešća.

Moskovska patrijaršija je rekla da ne može prisustvovati sastanku, jer su druge pravoslavne crkve - Bugarska, Gruzijska crkva i Antiohijska patrijaršija čije je sedište u Siriji, odbile da učestvuju.

Izvor: Novosti

Zašto se srpski patrijarh optužuje da poslušuje đavola


Reagovanja na odlazak delegacije SPC na svepravoslavni sabor na Kritu pokazuje koliko je snažan svekoliki uticaj Rusije u Srbiji.



Javnost se obrušila na patrijarha Irineja samo zato što se nije priklonio Moskvi i što je sačuvao pravo SPC na nezavisan stav

Piše: Boško Jakšić

Srpska pravoslavna crkva podseća na Srpsku naprednu stranku: dok se deo arhijereja okupljenih oko patrijarha bori za istinsku autokefalnost odlučivanja, dok se lider vladajućeg SNS-a zalaže za evropski kurs Srbije, dotle crkvena pastva, odnosno većinsko članstvo SNS-a, pokazuje koliko je duhovno, svetovno i vazalno vezano za “majčicu Rusiju”.

Patrijarh Irinej sprečio je “puč” unutar Svetog sinoda kako bi se, po želji Moskovske patrijaršije, sprečilo da delegacija SPC otputuje na Krit gde u ponedeljak počinje Veliki i Sveti sabor pravoslavnog sveta.

Lider SNS-a Aleksandar Vučić ponavlja da evropske integracije ostaju prioritet i Vlade koju namerava da formira, ali suočen je ne samo sa direktnim pritiscima Moskve koja bi da diktira sastav kabineta, već i većinskim raspoloženjem svoje stranke koje je prorusko, protiv Brisela i Vašingtona i protiv pregovora sa Prištinom.

Kada je Sveti arhijerejski Sinod doneo odluku da delegacija SPC učestvuje u radu sabora deset pomesnih pravoslavnih crkava – uprkos nedolasku ruske, bugarske i gruzijske crkve, kao i antiohijske patrijaršije –u srpskoj javnosti rasplamsala  se debata koja otkriva koliko su duboki ruski uticaji. “Bruka”, “sramota”, komentarišu vernici besni što se patrijarh nije solidarisao sa Ruskom crkvom.

Pomalo neočekivani spor na crkvenoj relaciji Beograd-Moskva razotkrio je moć ultrakonzervativne dogme i nespremnosti na promene koja koči modernizaciju. Pritom je povukao za sobom svu silu teorija zavera.

Kao što beogradski tabloid uporno širi tezu da zapadni ambasadori pripremaju “državni udar”, tako crkveni “čistunci” procenjuju da je odluka SPC da pošalje patrijarha na Krit ravna “izdaji” Rusije jer se radi o “projektu” CIA.

(Ne)poslušnost srpske crkve

“Sprema se težak raskol i udarac na Rusku pravoslavnu crkvu. Sprema se od strane Konstantinopolja priznanje autokefalnosti Ukrajinske pravoslavne crkve… Ovaj Sabor nije ništa drugo do kolac u pravoslavno srce”, zaključuje neimenovani strateg globalnih crkveno-političkih odnosa, jedan od onih koji ne kriju bes što srpska crkva nije stala uz skute ruske.

Mnogo je onih koji su izgleda i dalje naviknuti da SPC gotovo slepo sledi uputstva iz Moskovske patrijaršije. Često se, na primer, tumačilo da SPC sprečava dolazak rimskog pape u Beograd direktno po zahtevu bivšeg patrijarha moskovskog i cele Rusije Alekseja, a sada patrijarha Kirila. Ova praksa mogla bi da se promeni posle februarskog susreta patrijarha Kirila sa papom Franjom na Kubi, ali otisci koje je u svesti prosečnog srpskog pravoslavca ostavilo doskorašnje učenje Moskve su očigledno veoma duboki.

Moskovska patrijaršija godinama pokušava da se nametne kao vrhovni autoritet za oko 300 miliona pravoslavnih vernika. Pozivajući se na neimenovane crkvene visokodostojanstvenike, grčki izvori pišu da Moskva pokušava da ospori status Vaseljenskog patrijarha Vartiolomeja Prvog kao “prvog među jednakima” i podsećaju da Ruska crkva nije ni postojala kada je održan poslednji ekumenski sabor hrišćanske crkve.

Rusi su bez sumnje očekivali da SPC ne šalje delegaciju na Krit, na istorijsko okupljanje pravoslavnih crkava kakvog nije bilo još od 787. godine. Trebalo je, po cenu novih raskola, umanjiti značaj inicijative patrijarha Vartolomeja da okupi lidere svih 14 autokefalnih pravoslavnih crkava. Ukoliko pravoslavni svet nije monolit u kome Ruska crkva, kao najbrojnija, ima glavnu reč, onda Ruska crkva i ne želi da se pojavi.

Srpski patrijarh Irinej ipak je otputovao kao jedini poglavar jedne slovenske pravoslavne crkve. Čak je za svoje savetnike imenovao mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija i vladiku bačkog Irineja – istog  koji je pre toga bio identifikovan kao inspirator “puča” jer je bez znanja patrijarha i Sinoda uputio pismo patrijarhu Vartolomeju u kome ga obaveštava da SPC neće učestvovati na Velikom i Svetom saboru.

Time su na Kritu učinjeni gestovi dobre volje kako bi došlo do pomirenja srpskih vladika i dva crkvena krila – liberalnog i proruski konzarvativnog – a patrijarh Irinej otišao je i korak dalje. U poslednjem pokušaju da skup na Kritu posluži kao “istinsko svedočanstvo jedinstva Svete saborne i apostolske crkve”, on je predložio da se “uvaženim predstojateljima” Antiohijske, Ruske, Gruzijske i Bugarske crkve uputi još jedan poziv da se u nedelju pridruže sabornom služenju liturgije na praznik Silaska Svetoga Duha na Apostole – Pedesetnicu.

SPC na meti oštrih kritika

U javnosti su odmah reagovali razni komentatori koji su se svom žestinom obrušili na patrijarha Irineja samo zato što se nije priklonio Moskvi i što je sačuvao pravo SPC na nezavisan stav – što je temeljni kanonski princip pravoslavnog sveta.

Čak i u slučaju da su za mnoge komentare bili zaduženi “botovi” koji revnosno u svakoj prilici brane Rusiju i napadaju Zapad, reagovanja su koliko indikativna, toliko zabrinjavajuća. Vernici odani Moskvi ne kriju nervozu koja često prerasta u agresiju.

“Nemaju Božijeg straha i čine poslušanje đavolu. Bože oprosti im jer ne znaju šta rade”, piše neki anonomni komentator o “grupi samopostavljenih erhijereja”.

Odbojnost prema bilo kakvim promenama – poput božićnjeg kalendara, posta ili drugog braka – je snažna. Pokazuje se da mnogi u Srbiji nisu pripravni na ekumenizam ni unutar pravoslavlja, još manje u odnosima sa drugim hrišćanskim zajednicama o čemu na Kritu između ostalog treba da se razgovara.

“Ako naša SPC potpiše bilo kakav dokument o implementiranju ‘dijaloga’, odmah se ispisujem iz SPC, zajedno s mojom porodicom i upisujem se u bilo koju drugu pravoslavnu crkvu koja ne želi nikakve ‘dijaloge’ s jereticima, kako dolikuje normalnom pravoslavnom razmišljanju”, jedan je od komentara očekivane kritske debate o odnosima pravoslavlja sa drugim hrišćanskim zajednicama.

Osnovna teza koja provejava je podrška “slovenskoj crkvi” naspram “jelinske crkve” oličene u Konstantinopolju. Slovensko i pravoslavno okupljanje je ključni instrument kojim Moskva danas pravoslavne narode Zapadnog Balkana pokušava da privuče Evroazijskoj federaciji koja se sve češće predstavlja kao alternativa Evropskoj uniji. Ne čudi komentar da je “sadašnji prvojerarh Carigrada najpokorniji sluga antihristovske Amerike”.

Danas u srpskom Parlamentu postoje otvoreno proruske i anti-evropske stranke jakog klero-nacionalnog naboja. Njihovo biračko telo disciplinovano se oglašava u svakoj prilici kada treba napasti protagoniste evropskih integracija. Tako i ovom prilikom.

Sada je na meti zilota vrh SPC-a, institucije koja je po raznim istraživanjima uživala najveći ugled među Srbima. Njihov otpor prema promenama, propraćen željom za poslušništvom Velikom bratu iz Moskve, preti da podeli srpske pravoslavne vernike u istoj meri kao što geopolitika srpske građane sve opasnije deli na pristalice Istoka i Zapada.

“Šteta (odlaska na Krit) je toliko ogromna da predstavlja konačnu fazu rastočenja srpske nacionalne biti. Pravoslavlje je bilo poslednji kohezioni faktor očuvanja srpske nacije, a ovi mantijaši su nas prodali i predali. Ovo više nije naša crkva”, gotovo apokaliptički zaključuje neimenovani autor poruke u “Politici”.



http://balkans.aljazeera.net/vijesti/zasto-se-srpski-patrijarh-optuzuje-da-poslusuje-davola

Neki su, kanda, zaboravili na vekovnu autokefalnost srpske crkve...