Објављено 16. март 2016.
 
БЕОГРАДСКИ КРВАВИ УСКРС

Предајмо светској јавности, целом културном човечанству у име српског народа ову црну књигу непобитних докумената о ваздушном терору Британо-Американаца, који је извршен над престоним градом Србије првог и другог дана православног Ускрса, 16 и 17 Априла 1944 године, под изговором да се бомбардују „војни објекти“.

Могли бисмо пустити у свет без иједне речи протеста и револта овај неми филм смрти и ужаса, ове призоре пустоши и уништења, да сами говоре веродостојношћу чињеница о страшном злочину извршеном над Београдом.

Ове порушене хумане и социјалне установе, ови уништени домови породичног мира и среће, са унакаженим и безобличним лешевима, јесу једно трагично сведочанство о лицемерству Британо-американаца, који су цинички јавили преко радија свету и својим народима да су „бомбардовани војни објекти у Београду“.

Треба помислити и то, да је овај злочин терористичког бомбардовања Београда свесно и намерно извршен баш на први и други дан највећег хришћанског празника Христовог Васкрсења и да ова крвава честитка Ускрса Београду и српском народу од стране његових „савезника“ и „ослободилаца“ представља најтеже замрачење људске савести и човечности у данашњем времену.

Српски народ на основу ових непобитних докумената свој крик бола и огорчења, упућен савести целог културног човечанства, претвара у оптужбу противу данашњих управљача Енглеске и Америке због њиховог варварског и нечовечног начина ратовања противу деце и жена, противу мирног становништва једне окупиране земље, која је одавно избачена из ратног строја и паћенички сноси последице свога ратног пораза.

Очекујемо и тражимо најстрожију моралну осуду и примену свију санкција противу виновника овог незапамћеног злочина над једним малим, напаћеним народом од стране великих и моћних сила света, које у безобзирној борби за победу својих себичних империјалних циљева без милости приносе на жртву цео један народ.

Ови моћни и велики враћају нас за неколико векова назад у историју, јер једна од моралних и културних тековина савременог човечанства јесте строго разликовање војника од грађанина, који је под заштитом Међународног ратног права. А шта да кажемо за нејаку децу и небрањене жене, који су већ вековима под окриљем људске савести, који су поштовали сви културни народи?

Желимо исто тако да ова документа, из којих се виде „војни објекти“ које је бомбардовала британо-америчка авијација, дођу до очију енглеског  и америчког народа, уверени да ће се и њихове савести побунити противу својих безобзирних и бесавесних управљача. Верујемо да ће и они сами осудити одговорне чиниоце, који издају таква бездушна наређења за терористичко уништавање једног народа, кога они сматрају својим савезником и пријатељем, народа који је за њихов рачун ушао у један рат у коме он није имао шта да добије, а знало се унапред да ће га изгубити, народа, који већ три године, слушајући њихове поруке, дао је већи данак у крви него што су њихове многољудне милионске земље до сада имале жртава.

Ова документа поред тога су још и непобитан доказ равнодушности и непријатељства енглеске политике према судбини српског народа, која је доследно спровођена за сто година новије историје. Врхунац овог непријатељског става испољио се 16 и 17 априла, када су тобожњи „савезници“ и „ослободиоци“ сејали немилосрдно смрт међу грађанством Београда, града који је имао једну од најтежих мученичких историја, али који никада овако неправедно и незаслужено није био унесрећен.

„Савезници“ су тобоже гађали немачке „војне објекте“, али су погађали храмове човечности и милосрђа, породилишта, дечја склоништа, болнице, радничке станове, домове са породицама окупљених у свечаном расположењу око домаће трпезе славећи Христово Васкрсење.

Док је света и века остаће у незаборавној успомени српског народа овај крвави београдски Ускрс, овај страшни злочин бомбардовања једног отвореног града под срамним изговором уништавања „војних објеката“. Овакво терористичко бомбардовање Београда не може се оправдати никаквим војно-стратегиским разлозима, јер и да је цео Београд до последњег дома био срушен, поравњен са земљом, да је изгинуло све његово становништво, до последњег одојчета у колевци, опет свршетак рата не би био ни за тренут убрзан нити би његов исход за длаку био измењен.

Зато у име вечне правде и морала српски народ, апелујући на савест целог културног човечанства, верује да ће Бог казнити кривце за овај злочин, који ће остати забележен као ругло двадесетог века у аналима човечанства.




Председник Српске владе

Ђенерал

МИЛАН Ђ. НЕДИЋ

Протествује у име српског народа

ЧУЈТЕ И ЗАПАМТИТЕ: ОВЕ УСКРШЊЕ ЖРТВЕ БИЋЕ ОСВЕЋЕНЕ,

ЈЕР ЗАТО ВАПИЈЕ БОЖЈА ПРАВДА.

ОСВЕТА ЋЕ БИТИ СТРАШНА КАЗНА БОГА ЖИВОГА ЗА НЕДЕЛА ЉУДСКА, ЗА ОВЕ НЕВИНЕ ЖРТВЕ!

ЈА ПРОТЕСТВУЈЕМ У ИМЕ СРПСКЕ ВЛАДЕ, ПРЕД БОГОМ, СРПСКИМ НАРОДОМ И ЦЕЛОМ СВЕТСКОМ ЈАВНОШЋУ: ШТО СУ ЕНГЛЕЗИ И АМЕРИКАНЦИ, „НАШИ САВЕЗНИЦИ“, ЗБОГ КОЈИХ СМО ИЗГУБИЛИ СЛОБОДУ И ДРЖАВУ И ВЕЋ ПОДНЕЛИ ТЕШКЕ ЖРТВЕ У КРВИ, БОМБАРДОВАЛИ БЕОГРАД КОЈИ ЈЕ СТРАХОВИТО СТРАДАО ЗБОГ ЊИХ 6 АПРИЛА 1941 ГОДИНЕ.

ДИЖЕМ ГЛАС ПРОТИВУ ОВИХ ПРОСВЕЋЕНИХ ВАНДАЛА ШТО СУ ЗА ОВАЈ ЗЛОЧИН ИЗАБРАЛИ НАЈВЕЋИ ХРИШЋАНСКИ ПРАЗНИК У ГОДИНИ. КЛАЊАМ СЕ ПРЕД СВИМА НЕВИНИМ ЖРТВАМА И ЗОВЕМ СВЕ БЕОГРАЂАНЕ ДА СЕ ВРАТЕ СЕБИ, МАЈЦИ СРБИЈИ И СРПСТВУ, НА ЊИХ САМО ДА МИСЛЕ, ЈЕР КАО ШТО ВИДИТЕ У СВЕТУ, НЕМА ЉУБАВИ.

СЛАВА ЖРТВАМА ЕНГЛЕСКО-АМЕРИЧКОГ ТЕРОРА, МУЧЕНИЦИМА НАШЕГ МУЧЕНИЧКОГ БЕОГРАДА!

ЖИВЕО СРПСКИ НАРОД!

ЖИВЕЛА МАЈКА СРБИЈА!



ОТВОРЕНО ПИСМО БОЖИДАРА Ђ. НЕДИЋА ЕНГЛЕСКОМ КРАЉУ

Београд, 27 априла

 

...ВЕЛИЧАНСТВО!

ОГРОМНИ ЧОПОРИ АВИЈАЦИЈЕ, НАТОВАРЕНИ ТЕШКИМ БОМБАМА, СА ОЗНАКОМ НА СВОЈИМ АПАРАТИМА ЕНГЛЕСКЕ ТРОБОЈНИЦЕ, ИЗРУЧИЛИ СУ СВОЈ СТРАХОВИТИ ТОВАР НАД БЕОГРАДОМ, НАЈМНОГОЉУДНИЈИМ ГРАДОМ МОЈЕ ЗЕМЉЕ. ТО СУ УЧИНИЛИ НА САМ ДАН ПРАВОСЛАВНОГ УСКРСА, КОЈИ ЈЕ ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ ХРИШЋАНСКИХ ПРАЗНИКА. УМЕСТО РАДОСТИ НЕЈАКОЈ ДЕЦИ И ЖЕНАМА ЗА ОВАЈ ПРАЗНИК, ВАШИ АВИЈАТИЧАРИ РАЗНЕЛИ СУ УТРОБЕ И ОБЕЗГЛАВИЛИ ТЕЛЕСА У МАСАМА, САМО МРТВИХ ПОБИЈЕНО ЈЕ ПРЕКО 2.000, А СА РАЊЕНИМА БРОЈ ПРЕЛАЗИ ВИШЕ ХИЉАДА. МОЖЕТЕ МИСЛИТИ, ВЕЛИЧАНСТВО КАКВА ЈЕ НЕСРЕЋА ЗАДЕСИЛА МОЈ НАРОД, КОЈИ ЈЕ, У САВЕЗНИШТВУ СА ВАШОМ ВОЈСКОМ ВОДИО РАТ, УПРОПАСТИО ЗЕМЉУ, ИЗГУБИО ДРЖАВУ И ЗА ТРИ ГОДИНЕ, ПО САВЕТИМА ВАШЕ ОДГОВОРНЕ ВЛАДЕ САБОТИРАО ОКУПАТОРА, БОРЕЋИ СЕ ПО ШУМАМА, ТЕ ЈЕ НАНИЗАО ЈОШ МИЛИОН ГРОБОВА. САД ЈЕ ДОЧЕКАО ДА ГА ЊЕГОВИ РАТНИ ДРУГОВИ И САВЕЗНИЦИ, ВАШИ АВИЈАТИЧАРИ, НАГРАДЕ НА ТАЈ НАЧИН, ШТО СУ МУ ПОБИЛИ 10.000 НЕВИНИХ ЖРТАВА И РАЗРУШИЛИ ХИЉАДЕ ДОМОВА.

ВЕЛИЧАНСТВО!

ДОЗВОЛИТЕ ЈЕДНО ПИТАЊЕ: ЈЕ ЛИ ОВАЈ ЗЛОЧИН ИЗВРШЕН ПО ВАШЕМ НАРЕЂЕЊУ, ИЛИ БАР СА ВАШИМ САЗНАЊЕМ? ТО ШТО ПИТАМО, ОДНОСИ СЕ И НА ЕНГЛЕСКИ НАРОД. ЈЕ ЛИ ОН ПРЕКО ВАС ДАО СВОЈ ПРИСТАНАК?...



ПРОТЕСТ СРПСКЕ ВЛАДЕ МЕЂУНАРОДНОМ ЦРВЕНОМ КРСТУ

Претседник владе генерал Недић упутио је Међународном Црвеном Крсту у Женеви следеће писмо:

Под видом рушења војних објеката англо-америчка авијација извршила је 6 о.м. на дан протестантског Великог четвртка пето терористичко бомбардовање српског града Ниша, порушивши при том болнице и цркве побивши на стотине невиних грађана, махом жене и децу. Убрзо затим, на дан православног Ускрса 16 и 17 о.м. извршила је иста авијација терористичко бомбардовање Београда тако да се велики делови града налазе потпуно у рушевинама. Порушено је општинско породилиште, дечији домови, тешко су оштећене све болнице а исто тако срушено је више стотина зграда за становање, док број људских жртава за сада прелази две хиљаде.

Српска влада обраћа Вам се као највишој међународној хуманој установи са молбом да код енглеске и америчке владе предузмете хитне кораке да се заштити српски народ.

Рат противу незаштићеног српског становништва не да се оправдати никаквим разлозима.

Бол и огорчење српског народа су неописани. И Божја и људска правда захтевају да се престане са оваквим уништавањем српског народа који је у току овога рата поднео велике жртве.



Ако има Бога, ако има правде и морала бездушни британо-американци морају добити заслужену казну за свој бездушни напад и уништавање дечијег склоништа на први дан Ускрса 1944 године.

Знамо да сваки рат има за циљ уништење противника, али се никада нисмо надали да ће српска одојчад по породилиштима бити "војни објекти" моћних Енглеза и силних Американаца.

И српска деца, никоме крива нити дужна, платила су својим невиним анђеоским животима морално слепило и ратну безобзирност оних, који се представљају као да ће их "ослободити" и "усрећити".

Београдско породилиште и Београдско дечје склониште остаће као најтужнији споменици британо-америчког ратног варварства. Тешка клетва ојађене и уцвељене Српске мајке вапије до неба и тражи казну за бездушне британо-америчке управљаче.



УНИШТАВАЊЕ САНИТЕТСКИХ ХУМАНИХ И СОЦИЈАЛНИХ УСТАНОВА

Министар Таса Динић дао је после бомбардовања следећу изјаву:

"Оштећене су пре свега све болнице. У кругу Опште државне болнице највише је упропашћено дечије унутрашње оделење. У главној војној болници погођено је рендгенолошко и зубно оделење и било је мртвих. Жртве су били болесници, а и две болничарке теже су повређене. На болницу за душевне болести пало је такође више бомби али није било жртава. Настрадала је такође болница за заразне болести, амфитеатар патолошког Института и Централни хигијенски завод.

Ортопедски завод са болницом и Инвалидско оделење потпуно су уништени и ту се једино не може обављати рад. Сем тога, демолиран је Државни дом за мушку децу и Дом слепих. Школа за нудиље је срушена и две сестре су погинуле. Берза рада је тешко оштећена, као и Главни уред за осигурање радника.

Дом Српске заједнице рада добио је пуни погодак.

Иако су биле тешко оштећене, све установе, изузев оних срушених наставиле су рад, а многе га нису уопште прекидале, упркос бомбардовању. Пример у томе давале су Општа државна болница, Главна војна болница, Болница за душевне болести и Болница за заразне болести, која је под ватром успела да евакуише најтеже болеснике. Исто тако показало је велико пожртвовање Материнско удружење. А и све остале установе продужиле су свој рад, иако, на жалост, не све у својим просторијама...."

 



Француски министар пропаганде Андре Шарл поводом Англоамеричког терористичког бомбардовања Београда одржао је преко француског радиа говор у коме је, између осталог, рекао:

"Има један, по броју мали, али велики по духу и витештву народ у Европи, који се зове Српски, а који је одувек био предмет симпатија нас Француза. Тај народ коме сте се ви, Енглези правили пријатељима, данас је вашом заслугом упропашћен и уништен и на путу је, опет вашом заслугом, да га сасвим нестане. Последњи догађаји са бомбардовањем њихове престонице Београда представљају несумњиво једну од највећих ваших свињарија, коју сте ви учинили у овом рату. Пре нешто више од три године ви сте Енглези те исте Србе натерали да уђу у рат који њима није требао.

Већ пуне три године ви Енглези вршљате по тој истој намученој земљи натерујући је да брат на брата диже оружје и најзад да пре неколико дана, на највећи српски празник, ударите на њихову престоницу. Збиља, ово је за вас, иако сте Енглези, исувише. Француска, са нашим шефом државе Филипом Петеном саучествује у тузи и болу кога данас витешки и јуначки народ Србије подноси под теретом кога му ви, Енглези, намећете.

Али запамтите, да кад једном дође час одмазде народа Европе, које сте ви издали, и овај догађај биће убележен у стране дуговања."



НАЈВЕЋИ МЕЂУНАРОДНИ СКАНДАЛ

Више од две недеље је прошло од, за здрав разум непојмљивог, али ипак за то ништа мање ужасног злочина извршеног над Београдом и његовим становницима. У историји данашњега рата дани 16 и 17 априла 1944 године остаће као највећи међународни скандал. Али и као највећа сувишна и ником потребна жртва наша.

Из јаднога и искрвављенога Београда дигли су се гласови који су звали у помоћ, који су звонили на узбуну и који су оптуживали. Кад бих имао прилику да говорим са Његовим Величанством Краљем, ја бих му рекао да се лешеви већ данима носе камарама у непрегледне заједничке гробнице из Београда који је сав у развалинама и пустоши, из престонице Његовог прадеде, деде, оца и Његове.

...Ми смо чули енглеске званичне и незваничне извештаје како су у Београду тучени само војни објекти. Изгледа да је то и енглески премијер господин Черчил тврдио.

То је безочна лаж.

Ми не знамо шта су англоамерички авијатичари намеравали да туку, али исувише добро знамо шта су погодили. Приредили су масовни покољ београдског становништва и најбезобзирније разарање овога нашега града.

Не знамо да ли је требало да  буде, али је то био типично терористички напад са непоштедним уништавањем наше престонице.

...Јадно изгледа данас несрећни Београд. Не само читаве улице, у којима нема ни војног ни привредног ни саобраћајног објекта, већ читави блокови улица са земљом су сравњени. На стотине се броје породице које су до последњег члана уништене. Био сам два дана после бомбардовања на гробљу. Иако су чланови екипе добровољних гробара већ два дана непрекидно покопавали жртве, на улазу у гробље стајала је страшна поворка од 450 мртвачких ковчега. То су били они знани, они који су имали породице да се за њихову сахрану побрину. По капелама стајали су лешеви жена, људи и деце, искидани, онакажени, наслагани до у висини човека. То су биле незнане жртве око којих су лутали сви они којима су бомбе такозваних "савезника" оно што им је најмилије било уништиле и отеле. Мајке су тражиле децу, жене мужеве, деца родитеље.

...Најстрашније је то што је огроман број наше деце побијен. Има их око хиљаду међу погинулим. Од Витлејемског покоља Иродовог није тако масовно убијање деце извршено у току од два дана како су авијатичари Његовог британског величанства и господина Рузвелта извршили над српском децом на њихов Ускрс.

Видео сам једну жену рашчупане косе и помућеног погледа како иде улицом, док се свет са ужасом уклања од ње. Она једнако шири руке и виче:

"Мико сине, где си, мајка ти је ручак спремила!"

Англоамеричке бомбе су јој убиле мужа и двоје деце, а она у својој душевној поремећености тражи само свога разнетог првенца. И то није једна једина полудела мајка која данас лута Београдом.

Могао бих стотину и стотину имена поубијане српске деце изнети.

Ниједан народ у Европи ма са које стране зараћених сила се налазио, не страда на овај начин као ми. Нигде толике супротне пропаганде не истребљују у узајамној борби један народ и ниједна престоница није на овако необјашњив и неразуман начин свирепо тучена. Јер, постоји факт да је на Београд сејана смрт беспоштедно, од кварта до кварта, од улице до улице, свуда по целој вароши.

Ја бих Његовом Величанству Краљу рекао да се триста хиљада београђана, од којих је скоро сваки изгубио или најближе или рођаке или пријатеље са ужасом обраћају њему и питају:

"Зашто? У име чега? По чијем налогу? У какву сврху је овај у историји незабележени злочин извршен над Београдом и његовим становништвом?...

Из говора главног уредника Новог Времена Станислава Кракова.

 

 ПОГОВОР

 

Горка иронија судбине прати не само људе него и градове.

У прошлом светском рату, племенити француски народ одао је своје признање Београду својим највишим одликовањем - Орденом Почасне Легије. У сдашњем рату Англо-американци, ваљда из захвалности за 27 март 1941, одужују се српској престоници обасипајући је бомбама са својих четворомоторних авиона. Tempora mutantur...

Трагична је историја Београда. Ко га још није бомбардовао! У прошлом век Турци, а у овом Аустријанци, Маџари, Немци, и сад најпосле Енглези и Американци. Сва ранија бомбардовања могу се разумети и донекле оправдати. Али против овог последњег буни се не само морал него и обичан, здрав разум.

Прошла су она времена кад се још могло говорити о политичком престижу великих сила и о моралном угледу великих народа. Двадесети век је век ЛИКВИДАЦИЈЕ. И сам тај берзански израз даје обележје времену у коме живимо. Чисто меркантилног порекла, та реч прешла је из јеврејске пословне терминологије у политички речник. У своме бездушно материјалистичком схватању човека и живота, бољшевизам и плутократија су проширили, и језиковно и практично, примену тога сувопарног израза и на регулисање друштвених и међународних односа.

У том правцу, као и у свему што је противно култури и хуманости, Совјетска Унија предњачи. Тамо ЛИКВИДИРАТИ једног човека, једну групу људи, једну друштвену класу, једну покрајину има исти значај као и сваки обичан обрачун у коме се примењује најкраћи поступак. Реч се одмах приводи у дело. Рушење градова, сејање ужаса и смрти, истребљивање мирног становништва, једном речи, сваки акт вандализма, бољшевици и њихови савезници називају ЛИКВИДАЦИЈОМ. За њих је рат посао, као и сваки други, који се цени према својој материјалној рентабилности. У њиховом речнику "ЛИКВИДИРАТИ" противника не значи победити га, већ збрисати са лица земље, дакле просто "УБИТИ" га. Али - као сваки еуфемизам - за њихов слух је много пријатнији израз из њиховог берзанског језика, јер оно што не вређа њихово уво не узнемирује ни њихову савест.

Ружно је за народе, онако исто као и за појединце, кад учине нешто недостојно и нечасно, па ма каквим се именом тај њихов чин крстио. Специјално, у бомбардовању Беорада од стране Англо-Американаца, има нешто што је занавек погодило њихов престиж. То је нискост побуда које су их навеле на то недостојно дело.

Англо-Американци нису извршили тај злочин за свој рачун, него су, као прости најамници, радили за рачун Јосипа Броза Тита, најобичнијег криминалног преступника и највећег српског крволока. Тито је намеравао да "ликвидира" српски народ, али у томе није могао успети. Потребна му је била помоћ Енглеске, од које је захтевао, преко Стаљина, да одмах приступи "ликвидацији" престонице Краља Петра II, кога Енглези и Американци сматрају за свога савезника. И они су се Титовој жељи одазвали. то ће Срби вечито памтити. Српске мајке и српска невина сирочад неће допустити да се то мрско недело икад заборави.

Када велики народи изгубе сваки појам о части и образу, остају у њиховој историји љаге које се никад не могу опрати.

Др. М. СПАЛАЈКОВИЋ

 

Документа и фотографије смо преузели из књиге "Београдски Крвави Ускрс" објављене 1944 године, са поговором г. М. Спалајковића
http://www.cirilica-beograd.rs/495-%D0%B1%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BA%D1%80%D0%B2%D0%B0%D0%B2%D0%B8-%D1%83%D1%81%D0%BA%D1%80%D1%81

слава народу победителю...