Nikolić od Rusa traži stranicu Miroslavljevog jevanđelja

 
POVRATAK u Srbiju originalnog 166. lista Miroslavljevog jevanđelja, koji se čuva u Nacionalnoj biblioteci Rusije u Sankt Peterburgu, biće jedna od tema o kojoj će 9. i 10. marta predsednik Tomislav Nikolić razgovarati u Moskvi sa svojim domaćinima - saznaju "Novosti".

Prema našim informacijama, rusko ministarstvo kulture, nije voljno da Beogradu prepusti ovaj dragoceni dokument, već je saglasno da nam da njegovu kopiju. Prepis, međutim, kod nas već postoji, zbog čega će naša strana, najverovatnije, pokušati da urgira da nam ustupe original.

Kuriozitet je što ta 166. stranica jedina neostaje da bi se kompletirao najstariji srpski ćirilični rukopis, a ona je u Rusiju dospela tako što ju je u 19. veku tadašnji kijevski arhiepiskop Porfirije Uspenski, koji je posetio Hilandar 1845. ili 1846, opčinjen lepotom knjige, krišom istrgnuo i odneo sa sobom.

Spomenik srpske pismenosti, inače, napisan je u 12. veku, a po napuštanju Hilandara do 1883. godine list je čuvan u Kijevu, da bi bio prenet u Imperatorsku javnu biblioteku, danas Nacionalnu biblioteku Rusije u Sankt Peterburgu. Na njemu se nalaze čtenija za 7. (20) januar, praznik Svetog Jovana Krstitelja.

Svetski istoričari nisu primetili list sve do pojavljivanja na arheološkoj izložbi u Kijevu 1874. godine i tada ga fotografiše Stojan Novaković, tadašnji upravnik Narodne biblioteke u Beogradu, koji čitavom rukopisu daje ime Miroslavljevo jevanđelje.

Stranica koja nedostaje bila je u Beogradu prošle godine u junu, u sklopu izložbe "Putevima Miroslavljevog jevanđelja" u Muzeju Vuka i Dositeja, ali je potom vraćena u Sankt Peterburg.

NA UNESKOVOJ LISTI - PAMĆENjE SVETA

Miroslavljevo jevanđelje nalazi se na Uneskovoj listi Pamćenje sveta, što je priznanje njegovoj istorijskoj važnosti. Nastalo je u Crkvi Svetog Petra i Pavla u Bijelom Polju. Napisano je u slavu srpskog kneza Miroslava, brata Stefana Nemanje, koji je vladao do 1198. Zahumljem.

Jevanđelje je u Hilandar preneo Stefan Nemanja kada se zamonašio i u tamošnjoj biblioteci je stajalo do 1896, kada je poklonjeno kralju Aleksandru Obrenoviću koji ga je poneo u Beograd.

Izvor: Novosti

Inace, citava prica oko Miroslavljevog jevandjelja je kao dobra detektivska prica.

Да смо паметни па да оригинал пошаљемо у Русију, што дубље у Сибир то боље. Овдје само чека неко ново бомабрдовање и пустошење.

Мислим да Томислав Николић шаље поруку Западу да Србија није на страни Русије.
"Ево цимамо Русе да нам врате страницу из Мирослављевог јеванђеља". Могу да се опкладим да Николић и не зна које тај Мирослав. 

Osim sto je to prica star vek i prosle godine je list "gostovao" u Beogradu.

I meni tako djeluje.

..

A prica je idiotska "Vrati mi vrati bundu"..

Prijatelji su nam, moze valjda list 

U pitanju je deo najznacajnijeg srpskog dokumenta. Bukvalno neprocenjive vrednosti koji je ukraden.

Kao sto su Francuzi i Englezi harali Grckom i Egiptom, tako je Uspenski harao Svetom gorom...

Inace, citava prica oko Miroslavljevog jevandjelja je na nivou dobrog avanturistickog romana... steta sto se ne uci...

Hmm..zvuci zanimljivo? Moze neka kratka verzija?

Ukratko.. nastalo krajem 12. veka, korisceno par godina za bogosluzenje u manastiru pored Bijelog Polja... zatim ga Sava odnosi na Hilandar gde se koristi do sredine 19. veka.
U to vreme su vecinu u Hilandaru cinili Bugari, tako da Uspenski pod nerazjasnjenim okolnostima iseca stranicu i odnosi u Rusiju gde je cuva nekih 20 godina, kada 80-ih godina 19. veka Uspenski poklanja zbirku carskoj biblioteci... Mislim, nije uzeo samo ovo, vec oko 160 od 370 srpskih kulturnih relikvija koje se i danas tamo nalaze... Sto bi rekli... bio je profi lopov.
Elem, posto je javno objavljen, video ga je filolog Ljubomir Stojanovic, koji zaintrigiran odlazi na Hilandar gde ga Bugari ometaju u proucavanju spisa...
Pa ipak... 1896., za vreme posete kralja Aleksandra Obrenovica Jevandjelje ponovo dospeva u srpske ruke i biva pod pratnjom poslato u Beograd... Zanimljivo je da je par dana po poseti u Hilandar dosao covek iz St. Petersburga (tamo se nalazila carska biblioteka) i po bilo koju cenu pokusao da otkup Jevandjelje koje je vec bilo na putu za Srbiju... Zbog toga je i putovalo, kao i kralj pod jakim obezbedjenjem..
U Beogradu boravi do ubistva kralja i Drage Masin, a u noci prevrata nestaje i pojavljuje se tek pred Prvi svetski rat i to u momentu kada se Drzavni trezor prazni i seli iz Beograda...

Zbog vaznosti po Srbiju, Jevandjelje sa vojskom i vladom krece na putesestvije preko Raske i Albaniju sve do Krfa,  gde je blagajniku otkriveno o cemu se radi... Zanimljivo je da je brod na kome se nalazio blago iz drzavnog trezora bombardovan od strane austrije, a pilot je bio Srbin, tako da nijedna bomba nije pogodila cilj...
Na Krfu ostaje na cuvanju Pasicu i Stojanu Proticu do povratka u Beograd 1918.

Period izmedju dva rata  provodeci u Narodnoj biblioteci, ali ga 1935. Pavle poklanja svom muzeju... sto bi rekli.. legalizovana kradja... Elem, ispostavilo se da je to bio dobar potez, jer je to jedan od retkih dokumenata koji je prezivao sestoaprilsko bombardovanje kada je gotvo celokupna srpska istorija zavrsilau plamenu na Kosancicevom vencu...

Odmah po ulasku u Beograd, nacisti krecu u potragu za Jevandjeljem koja je, srecom, cuvano u filijali Narodne banke u Uzicu, tako da ostaju praznih saka...
Ratne godine provodi u manastiru Raca pored Uzica... gde ga iguman zakopava u oltar, tako da ostaje neosteceno iako su manastir Nemci i Bugari pljackali i palili vise puta od 1941/1943. Partizani su trazili zlato, cetnici da im preda jevandjelje, pa u strahu da ga ne ukradu, iguman uzima Jevandjelje pod misku i nosi ga ponovo u uzice gde ostaje do oslobodjenja sakriveno medju racunovodstvenim spisima.

Po oslobodjenju je predato novoformiranom Narodnom muzeju gde u neadekvatnim uslovima boravi do 1966. godine. Posle toga je sklonjeno u fundus gde je povremeno izlagano narednih 20 godina..

Zanimljivo je da je fototipsko izdanje napravljeno tek 1998. godine i to uz velike prepreke od strane drzave, koja nije htela da finansira ovaj projekat... u medjuvremeno je restaurirano i konzervirano i cuva se u posebnim uslovima u Narodnom muzeju koji ne radi.

Inace... vec decenijama se jurimo sa Rusima da vrate list... ali... slaba vajda od toga...

Vrh. Mogao bi makar dobar dokumentarac od ovoga.

Bas sam gledala ovih dana.... to sto je Uspenski pokrao je i blagoslov i prokletstvo...
Srecom pa su komunisti bili dovoljno inteligentni da ne pale knjige, sto je vise odlika nekih progresivnijih snaga... tipa nacista i fasista... tako da su bar neke stvari sacuvane...

Inace, sto se tice cuvanja kulturnih i verskih relikvija, Srbi su vrlo specificni...

Pisala sam svojevremeno... moj deda je u svojoj ostavi cuvao povelje kojima su Marija Terezija i njen sin Jozef... davali Srbima u Krajini razna prava... na imovinu, obrazovanje, ispovedanje vere, upotrebu jezika... iz prostog razloga sto je pred rat obnavljan muzej eparhije Gornjokarlovacke... komore za cuvanje spisa, obezbedjenje, osvetljenje i tako to..

Kada je izbio rat... tj. kada su pocela prva previranja, deo je odmah poslan u Beograd, deo u Zagreb, a deo je prosvercovan u Vrginmost... par dana pre nego sto su vladicin dvor i crkva dignuti u vazduh...

Inace, jedna od stvari za kojima je Hica tragao je ruka sv. Teodora Komogovinskog... grozna stvar.. veruj mi ... iz nocnih mora... koju je isto cuvao u kuci... tokom rata se setala po sumama i gorama nase zemlje ponosne, a zatim su Hrvati pokusali da preotmu izloze u muzeju u Zagrebu... pa su se malo proganjali, ali je ostala u posedu SPC.

Enivej... ovo je samo deo prica.. koje znam iz prve ruke... 

Ne sumnjam da ih ima podosta...

Твој дида Индијана Џонс. 

To to. 

Pored svog tog misterioznog nasledja, nama je avanturisticki film Sejtanov ratnik.. shukurac. Vis kolko ima materijala bokte mazo. Eh.. mozda nekad.

Ma, jock.. samo ljudi ne razgovaraju sa svojim matorcima...
Jeste da se povremeno pogube, ali kada udare po proslosti... svasta pocne da ispada... 

Обично почну лешеви да испадају, зато и не причају док их не притиснеш.

Jok, cuvace se u u Sumadiji ili Vojvodini 

Naravno da ce da bude u Uzicu kad je frka, tu je jedino sigurno

neka im list, jebo ih list

Sad ce Divoja da se dovuce i kaze kako treba da im damo i ostatak...

Ako IM баш треба ја бих дао и остатак. Рецимо неком твом пријатељу треба нека антикварна књига или тако нешто да ли би одбила ? Не верујем.

П.С. Заборавих. Ако се ти "довлачиш" то је твоје. Ја дођем нормално. Разумеш ?

Znaci, tvojom logikom Rusi nam nisu prijatelji jer nece da nam daju deo naseg kulturnog blaga koje je ukradeno.

OK. S tim mogu da se slozim.

To ti verujem. Za one KGB -monahe koji hoće da zapale Sv. Goru to ti baš ne verujem.