Ti ne znaš moje ime
i
Ne možeš ga reci. . .
Jer je
Ono Tihi jecaj
starog
Oca
i
Poljubac na nozu,
Kap kise
na krilu sokola
Pepeo
male kolibe
i
Mutno secanje
na
San. . .

Rođeno je
u
suzi
Starog Kralja
sto
Izabra Vecnost
i
za nas
još
Nerođene. . .

Cvilelo je
u Kletvama
moje brace
sto su klali
za
Tvoga boga
i
cekali
Kraj. . .

Jer kad zaboravis

Umres

Polako. . .

Ti ga ne znaš
jer ga
Krstih
U Drvenoj crkvi
U Tamnoj sumi
U Gluvo doba neko
i
sakrih ga
U oci Vuka
sto gleda Hajduka
i
zna
Zašto smo tu. . .

Zato ga ne znaš. . .

Moje je ime
Top od tresnje
i
Drhtava Laz
na Zecijoj Usni. . .
Ledena Lobanja
sto
Spava u Zidu
i
Prkos
sto zvoni
kao
Pucanj
na onaj
Sveti Dan. . .

Kad Kraljevi umiru. . .

Moje ime ima
Crne Ruke
i
Ponosno srce
i
Volim ga
Jer uvek kaže NE
Čak i kad se
Boji. . .

Volim ga jer je kao Ja

A
i
Mrzim ga
Boze
Mrzim ga
Jer
me nekad Pece
kao
Kama
Na Vratu
Deteta
Pece me
Kao
Progutan Jauk
kao Nezavrsen Cas.

A moje je. . .

Moje ime je
decak sa
pistoljem u dzepu,
metak ispaljen da ubije brata,
strvina na česti
ikona na zidu,
Nemo Kolo,
pola litre brlje
i
mrtva devojcica
u kupatilu. . .
Moje ime je
Prljava marama na glavi majke
i hljeb koga nema,
dvoje
starih
sto umiru sami,
Glad
Dva Rafala
Tri vencanja
I Ruza na Ratnikovom grobu. . .

To sam ja

Nikada neće znati moje ime

Jer me probudilo jucer
oko ponoci
ili pre,
sa krikom iz pakla. . .
Gledao sam ga
kroz prozor
Kako stoji
na pustoj ulici
sa Bakljom u ruci
samo protiv svih
Okupano u srdzbi
Vristalo je za decaka, za brata, za strvinu i ikonu, za devojcicu, prljavu maramu i glad i stare i hleb koga nema. . .

Vristalo je za Nas

Ispucalo je sve rafale

Ukralo Ruzu

I probudilo mrtvoga Ratnika

Sa Njegovom Krvlju
na nasem asfaltu
Te Noći
nacrtalo znak. . .

Crtu koju Nećeš Preci