Bogoplodilac 

Ja se ospem kad čujem EURA

Znači... ko god ne voli pogrdne izraze ''keva'' i ''ćale'', to znači da je on automatski za ''velikopoštovana majka mičenica'' i ''velikopoštovani otac bogoplodilac''. Fak jea, Burek logika!!! 


Elem, a moram da pitam, šta toliko fali reči ''majka''?  Ili ''mama''? Odnosno tata ili otac... Izgleda da je u Srbiji postalo sramota kada odrasli upotrebljavaju te reči. Koliko sam primetio, neko nepisano pravilo glasi da ako jedna osoba kaže ''idem da pomognem nešto majci'' a druga kaže ''idem da pomognem nešto kevi'', ova prva se automatski može smatrati maminim sinom, klincem, ili prosto staromodnom osobom samo, zato što ne koristi sleng?  A ova druga je, jelte, oličenje muškosti i zrelosti.  To posebno primećujem kod muškaraca, ko da je neka sramota reći mama. Kao, ako kažeš mama ili majka, odma ćeš da se pretvoriš u bespomoćnu bebu u pelenama... 

Štaviše, to keva i ćale su meni uvek zvučali pomalo pogrdno. Kao nešto loše, nešto što označava matorce koji samo nešto smaraju ili traže. Da ne pričam da to ''keva'' vuče poreklo iz hebrejskog, u kome valjda znači ili je značilo - žena. Znači majci se obraćaš sa ''ženo!''. Super.

Inace, izgleda da cu morati ponovo da postavljam znake [sarcasm on] i [/sarcasm off]

A jbg, iskreno posle hiljada tema i rasprava baš u tom fazonu ''a znači ti nisi za levo? znači sigurno si za desno!'' sve mi je teže da razlikujem ko je ozbiljan, ko sarkastičan a ko se samo šali. 


Al opet stoji to da je za mnoge ljude danas maltene sramota reći mama i tata. Al zato ako govoriš keva i ćale, onda si automatski oličenje zrelosti.

Nije me sramota, ali mi bolje zvuči, i da, mislim da si u pravu što se tiče razloga zbog kojeg keva bolje zvuči.

Kao što ne volim da me mama zove nadimkom. Zvuči mi debilno.

Meni to brate pederski u ovim godinama,ne zovem ga tako još od kad sam klinac bio,sad mu se obraćam po imenu i to je to...

To kako ćeš se obratiti roditelju sve zavisi od toga da li ti trebaju pare 

A šta ga znam, dvojica braće od tetke koji imaju 30 i više godina i dan danas zovu oca sa ''tata''. I nikad mi nije delovalo čudno, mislim nikad nisam čak ni pomislio ''e vidi, pa oni i dalje kažu tata''. A znam i starije ljude koji rade isto. I opet, nikad nisam razmišljao o tome, odnosno nikad mi nije bilo čudno ili glupo.

Mislim da je sve to malo posledica psihologije mase odnosno uticaja mase, jer većina ljudi još kao klinci vide da svi ili mnogo ljudi oko njih kaže keva i ćale, pa iako nisu za to, usvoje te termine čisto da ne bi ispadali detinjasti i nezreli ili prosto da ne bi odstupali. I interesantno je da znam dosta ljudi koji su u fazonu ''ma bre ne treba nikad da mariš šta drugi misle o tebi'' ali npr ne bi ostali na mama i tata baš zbog toga da ne budu detinjasti ili čudni drugima. A s druge strane, ja sam od onih koji često razmišlja o tome šta će drugi reći ili misliti o meni, pa ipak, kad se radi o ovome, i dalje se držim termina mama i tata. Pa neka misle ljudi šta god hoće. A i radim to zbog poštovanja prema prema roditeljima odnosno starijima.

Ja koristim sve zajedno... Ne mogu sa majka, mater i otac.

Sto sam matorija, pocinjem caleta\tatu da zovem po imenu, a u komunikaciji sa drugim ljudima ih, takodje, oslovljavam po imenu...

Cale i keva koristim u neformalnom razgovoru... i vise kao postapalicu... Ipak, to je osobina koju sam nasledila od svog muskog roditelja koji je svog oca zvao cale i calac, a brata burazer.. cak je i moju babu ponekad zvao keva... kad ne slusa

"Kao što ne volim da me mama zove nadimkom. Zvuči mi debilno."

Mozda zato sto imas debilan nadimak?

Sve je u redu, i keva i majka i madre i sta god. Samo bez deminutiva.

I po imenu je ok, koristim i to uz keva o cale.