Novosađanke kukaju da ih niko neće! :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

FRAJERI, ŠTA JE S VAMA? Novosađanke kukaju da ih niko neće!

Novi Sad je postao crna rupa za singl devojke. Pošto je potpuno jasno da u Novosađankama nije problem, mislimo, pogledajte ih samo na plaži- postavlja se pitanje zašto će svi junaci pre u crnu zemlju umesto u lepoticu pogledati

Novo vreme i običaji doveli su do toga da je grad pun slobodnih devojaka pogotovo u starosti od 25 do 35 godina, piše 24sata.rs.

- Ovde u izlasku ako te neko pogleda imaš sreće, a da priđe to već nema šanse. Ako to već napravi, misli da je time sve završio. Neverovatno koliko mojih vršnjakinja nema dečka. Drugarice mi se sve češće žale da ne mogu više naći ni dečka za jednu noć, barem da se zabave. Već dve godine pokušavam da nađem muškarca – kaže tridesetogodišnja Duška Gavrić inače diplomirani psiholog.

Kao razlog tome navodi da je sve postalo površno, pa i ljudski odnosi, a Novosađani kao da su na to još dodatno tromi i ne žele da ulože niti najmanji trud u upoznavanje novih osoba. To potvrđuju i podaci koji kažu da među muškarcima skoro 40 odsto njih starijih od 15 godina ili je razvedeno ili se nikad nisu ženili.

Dok među ženama u ovu grupu spada oko 35 odsto njih. Na teritoriji Novog Sada, po podacima Republičkog zavoda za statistiku, ima 49.261 samih muškaraca starijih od 15 godina i 44.550 žena. Ova situacija menja izgled grada koji je preplavljen mestima za „samce“ - restoranima, grilovima, kafićima i perionicama veša.

- Egoistički model života je u trendu. Ljudi sve češće potencijalnog supružnika ili decu doživljavaju kao opterećenje, pre svega finansijsko. Moderan čovek razmišlja šta je korisnije i bolje za njega lično, a iz te perspektive porodica se jednostavno posmatra kao preveliki trošak – smatra psiholog Marko Stojanović.

Prosečna starost neoženjenih muškaraca u gradu je 29, 6 godina, a neudatih žena 29, 9 godina. No za razliku od naprednijih zemalja u kojima je samački trend u skladu sa konformističkom ideologijom, kod nas je finansijska kriza jedan od glavnih uzroka sve većeg broja samaca. S druge strane pred Osnovnim sudom u Novom Sadu iz godine u godinu povećava se broj zahteva za razvod braka. U 2010. godini pokrenuto je 1011 zahteva za razvod.

Brojka se povećava pa je od 2011. godine do ove ta cifra došla na 1230 razvoda godišnje.

http://informer.rs/vesti/drustvo/33847/FRAJERI-STA-JE-S-VAMA-Novosadjanke-kukaju-da-ih-niko-nece
.........................................................................

Jedan od komentara:
"Jedno vece sam sedela na keju kada su dva starija coveka stala i pocela da se krste. Citiram: "Boze sta je sa ovom decom, nekada su muskarci uzivali u drustvu lepih devojaka a gle' ovu tugu. One na jednom kraju betona, oni na drugom kraju zadovoljni sa tom flasom sto drze u ruci, niko nikome ne prilazi, jad i beda.Da se vratite 20 godina u nazad da vidite sta je studentski zivot, ljubav i druzenje''. I to je stvarno tako bilo, svako na svoj kraj i ne primecuju da su tu. Iskreno zene jesu izbirljive i zahtevi su im ogromni, ali pun je grad balvancina koji samo u dupe gledaju, bitno im je ko je kako obucen pa i sami oni... Da ne spominjem spiku ''E a sta studiras?'' prvo pitanje posle predstavljanja, i to mi se desilo par puta gde sam pozelela da mi nikad vise niko ne pridje. Kriva je i jedna i druga strana, naviklo se da se startuje preko fejsa, za ovakve korake su muda davno nestala. Odavno nisam videla momka koji slobodno u trenerici i duksu seta u centru grada, bre zalizali ste se ko krave, nosite zenske pantalone, svi ste postali hipsteri i svi izgledate identicno. Za devojke da ne govorim...Cast izuzecima."

/////////////////////////////////////////////////////////////////////

Ljubodrag Duci Simonovic je to svojevremeno mnogo dobro pojasnio:

"Čovek u savremenom kapitalizmu ne gubi slobodu, kao što to tvrdi Sloterdijk, već biva okovan novim lancima. U suštini, radi se o uspostavljanju totalitarne kontrole nad čovekom koja je moguća zato što su građani zaglibljeni u blatu potrošačkog društva i što vlada konformistički mentalitet. Na političkom tržištu najrazvijenijih kapitalističkih zemalja Zapada dominiraju malograđani. To je ono što neposredno uslovljava prirodu političkih programa i političke prakse političkih partija. Ono što je gore od najubitačnijeg oružja, tajnih službi, odnarođene policije i vojske, je pristajanje (malo)građanina na kapitalizam.

Malograđanin prihvata gubitak osnovnih ljudskih i građanskih prava da bi mogao da mu se povećava potrošački standard. Za njega je kapitalistički poredak prihvatljiv sve dotle dok mu pruža mogućnost da „uživa“ u trošenju i uništavanju. Zapravo, malograđanin aktivno učestvuje u stvaranju totalitarne države i totalitarnog društva koje se zasniva na tome da je sam, na kapitalistički način uslovljeni, život postao teror nad čovekom. U na kapitalistički način degenerisanom čoveku gomila se sve veće nezadovoljstvo koje se sve više ispoljava kao destruktivna manija koja je usmerena protiv svega što je živo. Umesto potrebe za pravednim i slobodnim svetom, dominira potreba za uništavanjem i to upotrebom sve razornijih tehničkih sredstava. Smisao „akcije“ svodi se na izbacivanje nezadovoljstva na način i putem sredstava koja nameće kapitalizam kao destruktivni poredak. Tipičan primer su sve češća masovna ubistva građana od strane pojedinaca. To je pobuna na kapitalistički način degenerisanog čoveka putem na kapitalistički način degenerisanih metoda i sredstava „borbe“. Imajući u vidu da je sve veća količina sve ubitačnijeg oružja u rukama sve većeg broja građana, stvara se sve veća mogućnost za međusobno istrebljivanje ljudi. Destrukcija putem tehničkih sredstava sa kojima može da se postigne trenutni efekat postaje model ponašanja koji nameće vladajuća životna logika kapitalizma uobličena u principu „Uništi konkurenciju!“. To je logika koja uslovljava kako odnose između ljudi, klasa, nacija, rasa, religioznih zajednica, država, kapitalističkih korporacija, tako i odnos malograđanina prema prirodi.

U “konzumerskoj” fazi razvoja destruktivni potencijali kapitalizma doživeli su metastazu i on je postao totalitarni destruktivni poredak. Zapravo, sam na kapitalistički način uslovljeni život postao teror nad čovekom. Svaki segment društvenog života i svaki deo prirode podređeni su destruktivnom procesu kapitalističke reprodukcije. Kada sam život postane teror nad čovekom, onda je besmisleno nastojanje da se terorizam definiše u normativnoj ravni i reguliše zakonima."