Divoje, u drugoj temi si za papu Pija XII napisao u vezi tobožnje osude nad zločinima nacista:


Eto dvostrukih aršina. A to je povezano i sa ovom temom i ustašama, tj. njihovim delovanjem u Jasnovcu. Tako je general fon Horstenau, Hitlerov izaslanik u Zagrebu, zapisao u svom ličnom dnevniku za 1942. godinu da su ustaški logori u NDH bili „suština užasa“ a Artur Hefner, oficir zadužen za transport radne snage u nemački Rajh, napisao je za Jasenovac 11. novembra 1942.: „Koncept logora Jasenovac trebalo bi zapravo shvatati kao kompleks od nekoliko logora, koji su udaljeni po nekoliko kilometara jedan od drugog, a grupisani su oko samog Jasenovca. Bez obzira na javnu propagandu, ovo je jedan od najstrašnijih logora, koji bi se mogao porediti jedino sa Danteovim „Paklom“.“ (delovi teksta iz Politike i iz istorijskih knjiga)

Za razliku od nemačkih logora u kojima je ubijanje bilo industrijsko, u Jasenovcu je ubijanje bilo divljačko, vršeno je uglavnom ručno, ručnim alatima, noževima, polugama, maljevima, čekićima. Ustaše su smatrale da nijedan Srbin nije vredan metka.

Filozof i istoričar, Karlhajnc Dešner, u jednoj od svojih knjiga – „Politika rimskih papa u 20. veku”, ističe: „Pije XII je Pavelića blagoslovio „u početku njegove jezive karijere, u njenom toku i na samrtnoj postelji” (knjiga 2. str. 154).

Vatikan na čelu sa Pačelijem (Pije XII) nije video ništa loše što je „verni i odani katolik” Ante Pavelić u vreme monstruozne države NDH (1941-1945), prema pisanju Hermana Nojbahera, na najmonstruozniji način pobio 750.000, a po svedočenju general-majora SS trupa Ernsta Fika 700.000 srpske nejači. Odobrio je papa, na taj način, i da celokupnu imovinu SPC u NDH „prisvoji” rimokatolička crkva. Kako su završavali predstavnici SPC u ustaškoj Hrvatskoj, svedoče mučenja preko 500 pravoslavnih sveštenika i srpskih episkopa.

Koljače, ali samo neke, posle rata stigla je ruka pravde. Mnogi su, zahvaljujući Titovoj podršci uspeli da pobegnu u SAD, Argenitinu… Neki su se hvalili da im je Broz lično pomogao, poput Slavka Dasovića, koji je iz Amerike došao, posle nekoliko decenija, u Hrvatsku da umre. Vjekoslav Maks Luburić bio je nemački agent, ustaški zločinac. Godio mu je nadimak „bič božji”. Njegov život je prekraćen 20. aprila 1969. u gradiću Karkađentu, u blizini španske luke Valensije. Lično je bio odgovoran za smrt oko 220. 000 srpske nejači. Vjekoslav Majstorović, inače katolički fratar, upravnik Jasenovca, ili kako se negde predstavljao Filipović, priveden je pravdi 1945. U ime Zemaljske komisije, Majstorovića, odnosno Fra Satanu ispitivao Hrvat – Vojdrag Berčić. Advokati, lekari, sekretarica, svi si bili Hrvati, osim jednog Jevrejina. Srbi su stradali najviše i neuporedivo, a u procesu protiv Majstorovića – skoro da nije bilo Srba. Ni to, naravno, nije slučajno! Filipović, odnosno Majstorović, priznao je zločine. Na sudu se branio izjavom da je srpsku decu klao da od njih ne bi postali zločinci kad porastu. Osuđen je u Zagrebu na smrt, streljanjem juna 1945. Vatikan, rimokatolička crkva se nikada nisu ogradili od Majstorovića i njegovih zločina.

Američka komisija za utvrđivanje zločina pominje podatak o 1.400 katoličkih sveštenika koji su aktivno učestvovali u klanju i ubijanju, dok je Milan Bulajić, na osnovu iscrpnog istraživanja došao do podatka da je 1.171, katolički svetšenik ubijao srpsku nejač, sarađivao sa ustašama ili im pružao veliku pomoć. Među njima 27 fratara su bili profesori i čak 108 doktora nauka. Ante Pavelić je odlikovao sve te njegove „heroje” za „visoke” zasluge u NDH.

Pokolje Srba organizovalo je preko 130 rimokatoličkih sveštenika, a njih 27 se lično „dokazalo” u masovnom klanju. U knjizi „Jasenovački logor” dr Nikole Nikolića, hrvatskog lekara koji je preživeo Jasenovac piše da je fratar dr Srećko Perić ispred oltara u katoličkoj crkvi u Hrvatskoj naredio vernicima: „Hrvati, idite i pobijte sve Srbe, ali prvo ubijte moju sestru koja se udala za Srbina. Kada završite sa ubijanjem, vratite se natrag u crkvu i sva će vam djela biti oproštena!” Tog 20. avgusta 1941. više od pet hiljada Srba i srpske dece bilo je poklano. Franjevac dr Alojzije Ćosić dobio je hrvatski orden za zločine koje je počinio protiv Srba, Jevreja i Roma.

Aconja, bravo za razliko od evropejaca svoje tvrdnje si potkrepio izvorima. Tako i radim ( kada imam link ili izvor ).
Kod obožavala EU i rusofoba postoji samo "Blic", "B52", "Peščanik", "Vreme" i nažalost "Nin".

Negde sam pročitaoi da je nelegalni predstavnik NDH Rušinović ( poštp papa Pije XII priznavao Kraljevinu Jugoaslaviju ) da se u Vatikanu nalazi preko 1000 slika geustaškog genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima. Pa
da bi oprao svoju savest papa Pije XII naredio je budućem svecu nadbiskupu zagrebačkom dr Alojziju Stepincu da
ustašu i fratra  ekskomunicira iz Rimokatoličke crkve zbog zločina nad Srbima u samostanu Petrićevac. Ime i prezime nije bitno ali su ga svi zapamtili kao "fra Sotona".
Ja ne znam da je nadbiskup Stepinac i jednog ustašu-fratra prijavio nadređenom papi Piju XII.

Uh, zaboravih najvažnije. Jugoslovenski ambsador Hrvat Niko-Mirošević-Sorgo je protestovao zbog ustaških zločina i podrške "Crkve u Hrvata" ali papa Pije XII nikada nije osudio ustaški genocid.

( izvor: Veselin Đuretić "Vlada na bespuću" ; Beograd, 1983) 

samo sto je 700.000 preveliki broj. ukupan broj zrtava rata u celoj jugoslaviji je nesto vise od milion.

a prema popisima

Serbs                  Croatia   Bosnia and Herzegovina
1931 Census   633.000   1.028.139   
1948 Census   543.795   1.136.116   

Два милиона и већина су цивилне жртве јер смо ратовали јако кратко и неславно.

Корпа са остригама

„У априлу 1941, jа сам из Београда отишао у Загреб. Рат против Југославиjе се завршио пре неколико дана, Слободна држава Хрватска jе тек рођена, у Загребу jе већ владао Анте Павелић са своjим бандама усташа. Кад сам видео Анту Павелића први пут, оценио сам да jе добар, да jе основни елемент његовог карактера била људскост, jедноставна и племенита, сачињена од стидљивости и хришћанске љубави према ближњем. Његов глас jе био дубок, музикалан, веома приjатан. Причао jе на италиjанском, полако, са незнатним тосканским акцентом: причао ми jе о Фиренци, Сиjени, где jе дуги низ година био у егзилу. А jа сам мислио, слушаjући га, да jе управо таj био терориста коjи jе проузроковао убиство jугословенског краља Александра, да jе управо таj био човек коме jе на терету убиство Бартуа. Анте Павелић ме jе гледао са своjим црним и продорним очима, и покрећући своjе монструозне уши, говорио ми jе: ‚Ја ћу владати моjим народом са добротом и праведношћу‘ Неколико месеци касниjе, на краjу лета 1941, jа сам се враћао из Русиjе, уморан, болестан, после дугих месеци проведених у прашини и блату бескраjне равнице између Дњестра и Дњепра. Зауставио сам се у Букурешту да се одморим коjи дан. Напустио сам Букурешт, у Будимпешти сам се задржао само неколико сати и наставио сам за Загреб… Прошло jе подуже времена од како нисам видео Анту Павелића. Када сам ушао у његов студио, приметио сам да jе променио место намештаjа. Док смо разговарали, jа сам посматрао корпу од врбовог прућа, постављену на његовом столу, на левоj страни од Поглавника. Поклопац jе био подигнут, видело се да jе корпа била пуна морских плодова, тако су ми изгледали, рекао бих остриге, али извађене из љуштуре … ‚То су остриге из Далмациjе?’, упитао сам Поглавника. Анте Павелић jе подигао поклопац корпе и показуjући те морске плодове, ту љигаву и пихтиjасту масу острига, рекао jе, осмехуjући се, са тим своjим добрим и уморним осмехом. ‚То jе поклон моjих верних усташа: двадесет килограма људских очиjу.’ “

(Из XIII поглавља Малапартеовог Kaputta)



Procitao sam ceo tekst davno, negde ali nisam uspeo da ga nadjem pa vam ostavljam ovde samo deo ali je poenta tu...

Цивилне жртве су жртве усташког геноцида, нацистистичких и комунистичких одмазди над Србима.
Српске жртве у борбама су мање али ипак огромне.

Za to se zahvalite kralju Aleksandru.

Za Jasenovac, za Šumarice, Jajince, za Banjicu, Sajmište, streljanja OZNE po Srbiji kriv je opet Srbin.
Ti baš mrziš ovaj narod i Srbiju.

Za SHS, pa Jugoslaviju, Racicevo potpaljivanje Hrvata i pokaljanje im srpskih glava na pladanju...

Da... upravo to...

Ово твоје је на нивоу онога кад се деси силовање па неко каже: кога брига, сама је то тражила, облачила се ко курвица.