Rusko moderno i najnovije naoruzanje svih vrsta

Русија направила формулу за гориво суперсоничних ракета

24.02.2015. -

Руски научници направили су нову тајну формулу за гориво које ће омогућити да суперсоничне ракете лете брже од пет маха.

Заменик министра одбране Русије Дмитриј Булгаков изјавио је да Русија тренутно ради на имплементацији тог горива које ће омогућити још већу способност далекосежних ракета да буду невидљиве за радаре.

Према мишљењу војних експерата, ракете које лете брзином од пет маха, односно 6.125 километара на сат, спадају у ред хиперсоничних летелица и представљају велики проблем за постојеће антиракетне системе приликом њиховог обарања. Експерти тврде да хиперсонично наоружање драстично пребацује тежиште светске војне равнотеже.

С друге стране, руски војни институти развили су и формулу за дизел гориво које омогућава рад на изузетно ниским температурама, односно до —65 степени Целзијуса. То гориво омогућиће боље перформансе наоружању које се користи на Арктику.

Izvor Sputnjik

Руска ракета 40Н6 с уништава ракете на висинама до 185 километара

14.03.2015. -

Није главни ракеташ америчке армије тек тако јавно признао да га брине нарастање руске ракетне моћи.

Оружане снаге РФ су добиле нову зенитну ракету у оквиру чувеног ПВО система С-300В4, чије чак прве верзије да су имале Србија и Сирија - нико не би смео ни да их пипне.

Ради се о ракети 40Н6 с дометом пресретања до 400km и, како тврде упућени, могућношћу гађања циљева у ближем космосу.

Испитивања те ракете трајала су од 2008. године, и њена појава у војсци је прави пробој у области националне одбране.

Армија Русије има на располагању три различите породице система ПВО с ознаком С-300: објектне-стационарне, армијске-мобилне и бродске.

Најпознатија је прва - С-300 „Фаворит“ - са њеном веома модернизованом верзијом С-400 „Тријумф“.

У овом тренутку око две хиљаде различитих верзија система С-300 (шифра ГРАУ 35Р6) и С-400 (првобитно С-300ПМУ-3, 40Р6) које је произвео Конструкторски биро „Алмаз“ обезбеђују заштиту главних административних, индустријских и војних центара Русије.

Управо четврта генерација система ПВО, С-400 (првобитно С-300ПМУ-3) и С-300В4, треба да добију ракету 40Н6 са дометом пресретања 400km у даљину и 185km по висини.

Унапред се претпостављло да ће ракета бити иста и за армијску и за објектну верзију система, што је такође својеврстан пробој.

Први пут се за ракету с ознаком 40Н6 чуло још крајем 90-тих.

Високи војни функционери су више пута изјављивали да војска само што није добила ту ракету.

Међутим, године 2007. Оружане снаге Русије су добиле прве системе С-400 без ње, а без ње се мало разликују од система С-300, не рачунајући ракете малог и средњег домета 9М96, чија је прецизност повећана захваљујући систему самонавођења на финалној деоници путање.

Први примерци ракете су највероватније били направљени још почетком 2009-те.

Први делови за склапање пробне партије допремљени су у фабрику најраније почетком 2012. године, а прва летна тестирања 40Н6 спроведена су на лето исте године.

Производња последње партије пре серијске производње почела је у новембру 2013.

Према неким информацијама, државна испитивања су ишла споро због ниског квалитета производа коопераната. Такође, проблем је био постизање захтеване висине пресретања - 185 километара.

Izvor RIA