Bas tako

Mislim da nikad nećemo saznati.


Baš zanimljiva situacija  

I to sto kazes...

ovde ti se uspeh svodi na materijalno bogatstvo. to je prolazno. u drugom smislu svi imaju šansu.

Свако од нас се нада да ће сутрашњи дан бити бољи, да иза угла чега добра шљака, добра жена. Осуђеници на смрт се надају да ће у задњи час стићи помиловање. Живот ваљда не би ни био могућ да је другачије.

Pa svi se nadaju boljem. Cak i ti sto nemaju 1000 dinara u dzepu mozda igraju loto i nadaju se da ce dobiti milion evra.

Sad, "rodjeni da uspeju" je redak koncept iz razloga sto retko ko ima toliko zelje i toliko vere u sebe. Dok si mlad svakako, kasnije to vec ide u neke realisticnije zelje. Tipa da ce mozda da se nadaju boljem poslu al svakako nece da se nadaju kamionima i milionima. 

To je normalno i manje vise svi tako razmisljaju (osim depresivnih ljudi).

Ima dosta eksperimenata (mislim da se to tice teorija atribucija ili nekih drugih slicnih i povezanih konstrukata).

Postavka je izgledala ovako nekako. Pitali su ljude koja je verovatnoca da se nekom drugom coveku (slicnom ispitaniku. ako su studenti, pitanje je o drugom studentu itd.) desiti neka negativna stvar (rak, razvod itd.) oni upisu neku brojku (ili odgovre na vec neki nacin) onda ih pitaju isto to ali za sebe. Najcesce odgovaraju da ce se nima, ispitanicima, redje i teze desiti te negativne stvari. Za pozitivne je obrnuto. Kod nekih manje, kod nekih vise, ali kod svih je tako.

Cak i kad im kazes kolika je objektivna verovatnoca.

Na primer: Kazes ispitanicima da se u Novom Sadu pola brakova zavrsi razvodom sto znaci da je verovatnoca da ce se neki novi brak raspasti 50%. Pitas ga, kolika je verovatnoca da ce se njihov brak zavrsiti razvodom. Vecina odgovori da je manja.

Tu je u igri i samopostovanje.

To su neki od boljih eksperimenata u psihologiji jer na prilicno jednostavan nacin i nedvosmisleno pokazuju nesto sto je na zalost dosta retko..

glasao

Naravno, to sto sam napisao se odnosi na neke realne stvari. Dakle ne na pitanja da li ces postati milioner ili nesto tome slicno... 

Verovatno u Srbiji dosta ljudi uspeh meri milionima, jer smo uglavnom svi gologuzija. Da mogu, bar nakratko, da dožive normalne uslove za život, videli bi kako za lep život ne trebaju kamioni zlata i silikonske lepotice, pa bi poželeli da se njihov uspeh poštuje zbog drugih vrednosti.