PREMIJERI CRNE GORE I SRBIJE MILO ĐUKANOVIĆ I ALEKSANDAR VUČIĆ U BLISKIM VEZAMA SA MOHAMEDOM DAHLANOM



Vučić, Dahlan i Đukanović Namjestili milionske poslove optuženom za ubistvo Arafata Fotografija na kojoj su Vučić, Đukanović i Dahlan, po pisanju arapskog medija „Inlajtpres”, snimljena je kući srpskog premijera u Beogradu u martu ove godine Crnogorska vlast je Dahlanu i njegovom partneru Mohamedu Rašidu poslednjih godina omogućila brojne povlastice, uključujući i projekte na Kraljičinoj plaži i Skočiđevojci Palestinske vlasti zatražile pomoć od Interpola u postupku hapšenja Dahlana, kojeg je sud u Ramali osudio u odsustvu Ne­ka­da­šnji pa­le­stin­ski mi­ni­star bez­bjed­no­sti Mo­ha­med Da­hlan, ko­ji je u svo­joj ze­mlji osu­đen na vi­še­go­di­šnju za­tvor­sku ka­znu, sa­sta­je se sa pre­mi­je­ri­ma Cr­ne Go­re i Sr­bi­je Mi­lom Đu­ka­no­vi­ćem i Alek­san­drom Vu­či­ćem, što po­tvr­đu­je i fo­to­gra­fi­ja ko­ju ob­ja­vlju­je „Dan”. Da­hlan, ko­jeg je pa­le­stin­ski pred­sjed­nik Mah­mud Abas op­tu­žio za umi­je­ša­nost u ubi­stvo Ja­se­ra Ara­fa­ta i pro­ne­vje­ru na de­se­ti­ne mi­li­o­na do­la­ra iz dr­žav­nih fon­do­va, zva­nič­no ima če­ti­ri fir­me u Cr­noj Go­ri, a cr­no­gor­ska vlast je nje­mu i nje­go­vom part­ne­ru Mo­ha­me­du Ra­ši­du po­sljed­njih go­di­na omo­gu­ći­la broj­ne po­vla­sti­ce.
Po na­lo­gu cr­no­gor­skog pre­mi­je­ra Đu­ka­no­vi­ća, Da­hlan je 2012. go­di­ne po­stao i dr­ža­vlja­nin Cr­ne Go­re. Fo­to­gra­fi­ju na ko­joj su Vu­čić, Đu­ka­no­vić i Da­hlan ob­ja­vio je arap­ski me­dij „In­laj­tpres”, a vje­ru­je se da je sni­mlje­na u ku­ći srp­skog pre­mi­je­ra u Be­o­gra­du u mar­tu ove go­di­ne.
Sud u Ra­ma­li je u ma­ju ove go­di­ne u od­su­stvu osu­dio Da­hla­na na dvi­je go­di­ne za­tvo­ra zbog mal­ver­za­ci­ja, a pa­le­stin­ske vla­sti su, pre­ma pi­sa­nju no­vin­ske agen­ci­je „Man­njuz”, za­tra­ži­le po­moć od In­ter­po­la u po­stup­ku nje­go­vog hap­še­nja.
Me­đu­tim, in­ter­net por­tal „Mi­dli­ster­naj” na­vo­di da Da­hlan ži­vi u Uje­di­nje­nim Arap­skim Emi­ra­ti­ma, ko­ji ne pri­zna­ju od­lu­ke pa­le­stin­skih vla­sti. Taj por­tal tvr­di da je biv­ši pa­le­stin­ski mi­ni­star pre­ko svo­jih ve­za omo­gu­ćio Đu­ka­no­vi­će­vu po­sje­tu kra­ljev­skoj po­ro­di­ci Uje­di­nje­nih Arap­skih Emi­ra­ta u ja­nu­a­ru pro­šle go­di­ne.
Da­hlan i Ra­šid su u Cr­noj Go­ri osno­va­li vi­še kom­pa­ni­ja, ko­je su bi­le za­du­že­ne kod Pr­ve ban­ke, či­ji je naj­ve­ći ak­ci­o­nar pre­mi­je­rov brat Aco Đu­ka­no­vić, i to u iz­no­su od pre­ko 13 mi­li­o­na eura.
Ključ­ni Da­hla­nov part­ner Mo­ha­med Ra­šid re­gi­stro­vao je u Pa­na­mi jed­nu od kom­pa­ni­ja ko­je su ak­tiv­ne u Cr­noj Go­ri. U pi­ta­nju je Mon­te me­na. Uz Ra­ši­da, biv­šeg Ara­fa­to­vog sa­vjet­ni­ka, me­đu osni­va­či­ma je bio i mi­li­jar­der Sa­mih Sa­vi­ris, ko­ji pla­ni­ra grad­nju kom­plek­sa na Lu­šti­ci. U toj fir­mi su i biv­ši Đu­ka­no­vi­ćev sa­vjet­nik Vo­jin Vla­ho­vić i pre­mi­je­rov bi­znis part­ner Ve­se­lin Vu­ko­tić.
Kom­pa­ni­ja Mon­te me­na pla­ni­ra­la je luk­su­zni pro­je­kat na Sko­či­đe­voj­ci, bli­zu Pe­trov­ca. Me­đu­tim, Hi­po Al­pe Adria di­ve­lop­ment ban­ka ogla­si­la je pro­da­ju atrak­tiv­nog ze­mlji­šnog na toj lo­ka­ci­ji. Kom­pleks je po­nu­đen po ci­je­ni od 11,35 mi­li­o­na eura, što je du­plo vi­še od du­ga Ra­ši­do­ve fir­me pre­ma ban­ci, ko­ja po­tra­žu­je 5,8 mi­li­o­na eura.
S dru­ge stra­ne, sajt „Asrar Ara­bi­ja” ob­ja­vio je da iza po­sla pro­da­je Kra­lji­či­ne pla­že sto­ji upra­vo Da­hlan. Ten­der­ska ko­mi­si­ja je ne­gi­ra­la tu in­for­ma­ci­ju. Por­tal „Asrar Ara­bi­ja” ob­ja­vio je spi­sak svih fir­mi u Cr­noj Go­ri ko­je kon­tro­li­še Da­hlan: Le­van in­ter­ne­še­nal kor­po­rej­šen, Kvins bič di­ve­lop­ment, Midl ist re­a­li­stejt, Mon­te me­na in­vest­ment, Trast hol­ding, Pri­ma in­vest i Mon­te­ne­gro kom­pa­ni for re­a­li­stejt.
Fir­ma Kvins bič di­ve­lop­ment na­ja­vi­la je grad­nju kom­plek­sa na Kra­lji­či­noj pla­ži i in­ve­sti­ci­ju od 180 mi­li­o­na eura. Đu­ka­no­vi­će­va De­mo­krat­ska par­ti­ja so­ci­ja­li­sta obez­bi­je­di­la je in­ve­sti­to­ru broj­ne po­volj­no­sti u ugo­vo­ru.
Osim za ubi­stvo Ara­fa­ta, Da­hlan je op­tu­žen i da je umi­je­šan u još pet li­kvi­da­ci­ja, za šta ga je u mar­tu ove go­di­ne op­tu­žio Mah­mud Abas.
Du­go­go­di­šnji pa­le­stin­ski vo­đa Ja­ser Ara­fat umro je pod mi­ste­ri­o­znim okol­no­sti­ma 2004. go­di­ne, a mno­gi nje­go­vi sled­be­ni­ci vje­ru­ju da je otro­van. Da­hlan, či­je bo­gat­stvo sajt „Ri­čest” pro­cje­nju­je na 120 mi­li­o­na do­la­ra, re­kao je ra­ni­je da su Aba­so­ve op­tu­žbe be­smi­sli­ca, da je u Pa­le­sti­ni iz­lo­žen po­li­tič­ki mo­ti­vi­sa­nom pro­go­nu i da je sud is­ko­ri­šćen za eli­mi­na­ci­ju po­li­tič­kih ri­va­la ak­tu­el­nog pred­sjed­ni­ka.
M.V.


U Sr­bi­ji po­sre­do­vao u ugo­vo­ru od 200 mi­li­o­na

Pre­ma pi­sa­nju por­ta­la „Mi­dli­ster­naj”, Da­hlan sto­ji iza ugo­vo­ra vri­jed­nog 200 mi­li­o­na do­la­ra iz­me­đu srp­ske kom­pa­ni­je Ju­go­im­port SDPR, ko­ja se ba­vi pro­me­tom oruž­ja,  i arap­ske kom­pa­ni­je EARTH. Taj ugo­vor pot­pi­san je pro­šle go­di­ne na iz­lo­žbi me­đu­na­rod­ne od­bra­ne u Abu Da­bi­ju.
Biv­ši sa­vjet­nik u Mi­ni­star­stvu pri­vre­de Sr­bi­je Du­šan Pa­vlo­vić ka­zao je ra­ni­je da se do­go­vo­ri iz­me­đu Uje­di­nje­nih Arap­skih Emi­ra­ta i Sr­bi­je dr­že da­le­ko od jav­no­sti.
–Sva­ka in­ve­sti­ci­ja ko­ja do­đe iz UAE ima pri­o­ri­tet u od­no­su na do­ma­će do­go­vo­re – re­kao je ta­da Pa­vlo­vić.


In­ve­sti­tor na Sko­či­đe­voj­ci osu­đen na 15 go­di­na za­tvo­ra

Pre­ma pi­sa­nju agen­ci­je „Aso­ši­ja­ted pres”, pa­le­stin­ski an­ti­ko­rup­cij­ski sud je po­lo­vi­nom 2012. go­di­ne osu­dio Da­hla­no­vog part­ne­ra Mo­ha­me­da Ra­ši­da na 15 go­di­na za­tvo­ra. Sud je za­klju­čio da je Ra­šid kriv za pro­ne­vje­ru i pra­nje nov­ca i na­re­đe­no je od­u­zi­ma­nje nje­go­ve imo­vi­ne. Po pre­su­di, Ra­šid je sa sa­rad­ni­ci­ma pro­ne­vje­rio 33,5 mi­li­o­na do­la­ra iz pa­le­stin­skog in­ve­sti­ci­o­nog fon­da.
Ra­šid, ko­ji je i pla­ni­rao pro­je­kat na Sko­či­đe­voj­ci, na­pu­stio je pa­le­stin­sku te­ri­to­ri­ju po­sli­je smr­ti Ja­se­ra Ara­fa­ta u no­vem­bru 2004. go­di­ne. On ima po­slov­ne in­te­re­se u če­ti­ri bli­sko­i­stoč­ne ze­ma­lje i Cr­noj Go­ri.


Kraljičinu plažu kupuju parama ukradenim od naše države Odluka crnogorske vlade da dodijeli državljanstvo Dahlanu neprihvatljiva je, posebno što je on osuđen u Palestini za pronevjeru – kazali su za „Dan” iz kabineta palestinskog predsjednika Dahlanu je izrečena kazna od dvije godine zatvora i on se, prema palestinskom zakonu, smatra odbjeglim kriminalcem, dok je Rašid osuđen na 15 godina zatvora – saopštili su iz Biroa Mahmuda Abasa Bi­ro pa­le­stin­skog pred­sjed­ni­ka Mah­mu­da Aba­sa sa­op­štio je da su si­gur­ni da je no­vac ko­ji su Mo­ha­med Da­hlan i Mo­ha­med Ra­šid ko­ri­sti­li za in­ve­sti­ci­je u Cr­noj Go­ri, uklju­ču­ju­ći ku­po­vi­nu Kra­lji­či­ne pla­že, pro­ne­vje­ren iz jav­nih fon­do­va Pa­le­sti­ne. To je na­ve­de­no u zva­nič­nom od­go­vo­ru Bi­roa pa­le­stin­skog pred­sjed­ni­ka na pi­ta­nja „Da­na”.
Iz Aba­so­vog bi­roa su ob­ja­sni­li da su Da­hlan, biv­ši mi­ni­star bez­bjed­no­sti Pa­le­sti­ne i Ra­šid, ne­ka­da­šnji sa­vjet­nik po­koj­nog li­de­ra te ze­mlje Ja­se­ra Ara­fa­ta, osu­đi­va­ni kri­mi­nal­ci, i da su u bjek­stvu od pra­vo­sud­nih or­ga­na.
Ta­ko­đe, Bi­ro pa­le­stin­skog pred­sjed­ni­ka je uka­zao da je za njih ne­pri­hva­tlji­va od­lu­ka cr­no­gor­ske vla­sti da 2012. go­di­ne do­di­je­li dr­ža­vljan­stvo Cr­ne Go­re Da­hla­nu, ko­ji je, ka­ko tvr­de, osu­đen na vi­še­go­di­šnju ka­znu za­tvo­ra u svo­joj ma­tič­noj ze­mlji.
Da­hlan, za ko­ga po­je­di­ni arap­ski me­di­ji tvr­de da sto­ji iza fir­me „Kvins bič di­ve­lop­ment” sa ko­jom je Vla­da Cr­ne Go­re pot­pi­sa­la ugo­vor za Kra­lji­či­nu pla­žu – Du­bo­vi­ca, u bli­skim je ve­za­ma sa pre­mi­je­rom Mi­lom Đu­ka­no­vi­ćem, tre­nut­no naj­ve­ći dio vre­me­na pro­vo­di u Uje­di­nje­nim Arap­skim Emi­ra­ti­ma, a ima re­gi­stro­va­ne fir­me u Cr­noj Go­ri.
Abas je Da­hla­na pri­je ne­što vi­še od po­la go­di­ne op­tu­žio da sto­ji iza ubi­stva Ja­se­ra Ara­fa­ta. Pre­ma zva­nič­nom od­go­vo­ru Bi­roa pa­le­stin­skog pred­sjed­ni­ka Mah­mu­da Aba­sa na pi­ta­nja „Da­na”, oni su si­gur­ni da je no­vac ko­ji su Da­hlan i Ra­šid pro­ne­vje­ri­li is­ko­ri­šćen za ne­le­gal­ne in­ve­sti­ci­je u Cr­noj Go­ri.
– Da­hlan je osu­đen za kri­vič­no dje­lo i iz­re­če­na mu je ka­zna od dvi­je go­di­ne za­tvo­ra. On se, pre­ma pa­le­stin­skom za­ko­nu, sma­tra od­bje­glim kri­mi­nal­cem. On je, ta­ko­đe, op­tu­žen za pro­ne­vje­ru ogrom­ne ko­li­či­ne do­la­ra, ali sud mu još ni­je iz­re­kao pre­su­du – kon­sta­to­va­no je u od­go­vo­ru Bi­roa pa­le­stin­skog pred­sjed­ni­ka Mah­mu­da Aba­sa.
Oni su na­gla­si­li da je Ra­šid osu­đen na 15 go­di­na za­tvo­ra za pro­ne­vje­ru 34 mi­li­o­na, i pre­su­dom je od­re­đe­no da mo­ra da dr­ža­vi pla­ti i ka­znu od 15 mi­li­o­na do­la­ra. Ta­ko­đe, ka­ko su ob­ja­sni­li, pro­tiv Ra­ši­da u Pa­le­sti­ni po­sto­je i dru­ge op­tu­žbe, ali se po­vo­dom njih još če­ka od­lu­ka su­da.
Iz Bi­roa su na­gla­si­li da još ni­je­su sla­li za­htje­ve Cr­noj Go­ri da blo­ki­ra imo­vi­nu Da­hla­na i Ra­ši­da i da ih uhap­si.
Na pi­ta­nje da li su Da­hlan i Ra­šid ko­ri­sti­li pro­ne­vje­re­na sred­stva iz Pa­le­sti­ne u Cr­noj Go­ri, po­seb­no za ku­po­vi­nu Kra­lji­či­ne pla­že, iz Bi­roa pa­le­stin­skog pred­sjed­ni­ka Mah­mu­da Aba­sa je od­go­vo­re­no da su si­gur­ni da su pro­ne­vje­re­na pa­le­stin­ska sred­stva ko­ri­šće­na za te in­ve­sti­ci­je.
– Da, mi smo si­gur­ni da je taj no­vac pa­le­stin­ski no­vac, i da ga Da­hlan i Ra­šid ne­le­gal­no ko­ri­ste za in­ve­sti­ci­je u Cr­noj Go­ri – uka­za­no je iz Bi­roa pa­le­stin­skog pred­sjed­ni­ka.
Upi­ta­ni da pro­ko­men­ta­ri­šu od­lu­ku Vla­de Cr­ne Go­re da do­di­je­li dr­ža­vljan­stvo Da­hla­nu, ka­za­li su da je to pot­pu­no ne­pri­hva­tlji­va od­lu­ka.
– Od­lu­ka cr­no­gor­ske vla­de da do­di­je­li dr­ža­vljan­stvo Da­hla­nu je ne­pri­hva­tlji­va, po­seb­no što je on osu­đen u Pa­le­sti­ni za pro­ne­vje­ru pa­le­stin­skog nov­ca. Sto­ga, ni­je pri­hva­tlji­vo da mu se do­dje­lju­je dr­ža­vljan­stvo, osim ako sve po­dat­ke u ve­zi nje­ga ne obez­bi­je­di dr­ža­va Pa­le­sti­na – na­ve­de­no je iz Bi­roa pa­le­stin­skog pred­sjed­ni­ka Mah­mu­da Aba­sa na pi­ta­nja „Da­na”. Arap­ski no­vin­ski por­tal „Asrar Ara­bi­ja”, u sep­tem­bru je ob­ja­vio da Da­hlan pre­ko za­stup­ni­ka ili lič­no u Cr­noj Go­ri po­sje­du­je osam fir­mi, od ko­jih je jed­na „Kvins bič di­ve­lop­ment”, re­gi­stro­va­na na Ma­lom br­du u Pod­go­ri­ci, sa ko­jom je pot­pi­san ugo­vor za Kra­lji­či­nu pla­žu – Du­bo­vi­ca. Na­i­me, por­tal „Asrar Ara­bi­ja” ob­ja­vio je spi­sak svih fir­mi u Cr­noj Go­ri za ko­je tvr­de da ih po­sje­du­je Mo­ha­med Da­hlan, a to su „Le­van in­ter­ne­še­nal kor­po­rej­šen”, „Kvins bič di­ve­lop­ment”, „Midl ist re­a­li­stejt, „Mon­te me­na in­vest­ment”, „Trast hol­ding”, „Pri­ma in­vest” i „Mon­te­ne­gro kom­pa­ni for re­a­li­stejt”.
Pre­ma na­vo­di­ma por­ta­la „Asrar Ara­bi­ja”, Da­hlan je u Pa­le­sti­ni op­tu­ži­van za pro­ne­vje­ru na de­se­ti­ne mi­li­o­na eura iz jav­nih fon­do­va, a do­bio je 2012. go­di­ne dr­ža­vljan­stvo Cr­ne Go­re po na­lo­gu pre­mi­je­ra i li­de­ra DPS-a Mi­la Đu­ka­no­vi­ća. Da­hla­nov sa­rad­nik Mo­ha­med Ra­šid bio je uklju­čen u od­re­đe­ne po­slo­ve na Sko­či­đe­voj­ci, ali i na Ko­šlju­nu, usled če­ga je na­sta­la afe­ra u ko­joj je op­tu­žen pred­sjed­nik bu­dvan­ske op­šti­ne La­zar Ra­đe­no­vić (DPS) i još ne­ko­li­ko li­ca.
Kao ovla­šće­ni za­stup­nik od­re­đe­nih fir­mi iza ko­jih, pre­ma na­vo­di­ma „Asrar Ara­bi­ja”, sto­ji Da­hlan po­ja­vlju­je se Jan­ko Šku­le­tić iz Pod­go­ri­ce. Ina­če, Ra­šid je u Tiv­tu imao za­jed­nič­ku fir­mu „Pri­ma in­vest” s ku­mom biv­šeg mi­ni­stra Pre­dra­ga Ne­ne­zi­ća, Dan­kom Go­spi­ćem, ali je ta kom­pa­ni­ja u me­đu­vre­me­nu iz­bri­sa­na iz cen­tral­nog re­gi­stra Pri­vred­nog su­da.
Iza „Kvins bič di­ve­lop­men­ta”, pre­ma re­gi­stru Pri­vred­nog su­da Cr­ne Go­re, sto­ji kom­pa­ni­ja Hi­dra ko­meršl in­vest­ments LLC, či­je je sje­di­šte u Uje­di­nje­nim Arap­skim Emi­ra­ti­ma. Pre­ma na­vo­di­ma sa saj­ta „uaekon­taks”, fir­ma je re­gi­stro­va­na na adre­si u Abu Da­bi­ju. 
Sre­di­nom av­gu­sta ove go­di­ne, ma­ga­zin „Mi­dli­staj” ob­ja­vio je da je Mo­ha­med Da­hlan po­čet­kom ja­nu­a­ra 2013. go­di­ne pre­ko svo­jih ve­za u Du­ba­i­ju omo­gu­ćio Đu­ka­no­vi­će­vu po­sje­tu Uje­di­nje­nim Arap­skim Emi­ra­ti­ma. Po na­vo­di­ma iz tog tek­sta, Da­hlan je omo­gu­ćio za­klju­či­va­nje ugo­vo­ra vri­jed­nog 200.000.000 eura sa be­o­grad­skom fir­mom Ju­go­im­po­rt SDPR o is­po­ru­ci oruž­ja.  Por­tal „Asrar Ara­bi­ja”, ta­ko­đe, na­vo­di da je Da­hlan svo­je­vre­me­no bio umi­je­šan u is­po­ru­ke oruž­ja Li­bi­ji za vri­je­me Ga­da­fi­je­vog re­ži­ma. 
Od 423.000 kva­drat­nih me­ta­ra u Du­bo­vi­ci, 188.000 kva­dra­ta je u vla­sni­štvu op­šti­ne Bar, a 230.000 kva­dra­ta u vla­sni­štvu op­šti­ne Bu­dve. Pla­ni­ra­na je, po na­vo­di­ma iz Vla­de Cr­ne Go­re, iz­grad­nja eks­klu­ziv­nog tu­ri­stič­kog kom­plek­sa i ula­ga­nje 180 mi­li­o­na eura. 
Ina­če, Da­hlan je bio je­dan od naj­moć­ni­jih lju­di u Ga­zi dok je vla­dao Fa­tah, bio je i šef oba­vje­štaj­ne slu­žbe tog po­kre­ta.
M.VE­ŠO­VIĆ


Da­hla­no­va fir­ma po­sje­du­je stan u Pod­go­ri­ci

U Pod­go­ri­ci, pre­ma zva­nič­nim ka­ta­star­skim po­da­ci­ma, fir­ma iza ko­je sto­ji Da­hlan, „Le­van in­ter­ne­še­nel kor­po­rejšn”, vla­snik je po­slov­nog pro­sto­ra od 81 kva­drat u Bulevar Džor­dža Va­šing­to­na. Taj po­slov­ni pro­stor ima za­bi­lje­žbu te­re­ta od Po­re­ske upra­ve Cr­ne Go­re, ko­ja Da­hla­no­vu fir­mu te­re­ti za hi­lja­du i po eura ne­pla­će­nog po­re­za.
Te­ško je re­ći sa si­gur­no­šću od ka­da tač­no Mo­ha­med Da­hlan po­či­nje da us­po­sta­vlja ve­ze u Cr­noj Go­ri ali je evi­dent­no da se Ra­šid i on po­ja­vlju­ju u od­re­đe­nim po­slov­nim kom­bi­na­ci­ja­ma još od 2005. go­di­ne.
Po re­gi­stru Pri­vred­nog su­da, u Cr­noj Go­ri mo­gu­će je na­ći ne­ko­li­ko fir­mi ko­je se vo­de na si­na pa­le­stin­skog pred­sjed­ni­ka Mah­mu­da Aba­sa, Ja­se­ra, a či­je je sje­di­šte na­vod­no u Bulevar Džor­dža Va­šing­to­na u Pod­go­ri­ci.


Za­kup du­ži od 20 go­di­na odo­bra­va par­la­ment

Pre­ma ugo­vo­ru iaz­me­đu „Kvins bič di­ve­lop­ment” i cr­no­gor­ske vla­de, pred­vi­đe­na je pro­da­ja 42,37 hek­ta­ra ze­mlje za 21,2 mi­li­o­na eura, uz da­va­nje u za­kup zo­ne mor­skog do­bra.
Ara­pi na­sto­je da zo­nu mor­skog do­bra za­ku­pe na 90 go­di­na s ob­zi­rom da će mi­ni­mal­na in­ve­sti­ci­ja iz­no­si­ti, ka­ko su na­ja­vi­li, 180 mi­li­o­na eura u na­red­ne če­ti­ri go­di­ne. U tom slu­ča­ju o ugo­vo­ru o za­ku­pu tre­ba­lo bi da se iz­ja­sni par­la­ment, a pro­ti­vlje­nje su is­ka­za­li SDP i opo­zi­ci­ja, ko­ji su kri­ti­ko­va­li od­red­be ugo­vo­ra sa arap­skim in­ve­sti­to­ri­ma.
Skup­šti­na mo­ra da da sa­gla­snost za za­kup zo­ne mor­skog do­bra du­ži od 30 go­di­na, na­kon što Vla­da to ami­nu­je. Ugo­vo­rom je pred­vi­đe­no da po pi­ta­nju even­tu­al­nih sud­skih pro­ce­sa u ve­zi ugo­vo­ra nad­le­žan bu­de sud u Lon­do­nu.


In­ve­sti­tor pri­vi­le­go­van

Od­red­be ugo­vo­ra iz­me­đu „Kvins bič di­ve­lop­ment” i Vla­de o lo­ka­li­te­tu Kra­lji­či­na pla­ža upu­ću­ju na to da se bu­du­ćim kup­ci­ma da­ju ta­kve pri­vi­le­gi­je ko­je ne­ma ni­jed­na kom­pa­ni­ja u Cr­noj Go­ri, a u od­re­đe­nim dje­lo­vi­ma se čak su­spen­du­ju i po­sto­je­ći za­ko­ni. Iz MANS-a je ra­ni­je upo­zo­re­no da ta­kav na­crt ugo­vo­ra ni­je mo­gu­će do­bi­ti, a da ne­ko u Vla­di, od­no­sno, De­mo­krat­skoj par­ti­ji so­ci­ja­li­sta ni­je bio ko­rum­pi­ran. MANS je na­ja­vio da će na­sta­vi­ti da pra­ti de­ša­va­nja u ve­zi sa ovim ugo­vo­rom, a od tu­ži­o­ca će zah­ti­je­va­ti da se ak­tiv­no uklju­či u pro­ces da ne bi­smo ima­li još je­dan ugo­vor kao što je bio onaj za pod­go­rič­ki Kom­bi­nat alu­mi­ni­ju­ma i ko­ji će na­pra­vi­ti šte­tu za gra­đa­ne Cr­ne Go­re i cr­no­gor­ski bu­džet.


Biv­ši mi­ni­star po­ve­zan sa Ši­na­va­trom

Osim za ubi­stvo Ja­se­ra Ara­fa­ta, ak­tu­el­no pa­le­stin­sko ru­ko­vod­stvo je Mo­ha­me­da Da­hla­na op­tu­ži­lo i da je umi­je­šan u još pet li­kvi­da­ci­ja. Tu iz­ja­vu je u mar­tu ove go­di­ne dao Mah­mud Abas. Da­hlan, ina­če, pre­ma in­for­ma­ci­ja­ma sa arap­skih saj­to­va tre­nut­no naj­vi­še vre­me­na pro­vo­di u Uje­di­nje­nim Arap­skim Emi­ra­ti­ma, gdje je sa­vjet­nik kra­ljev­ske po­ro­di­ce za bez­bjed­nost.
Pod­sje­ti­mo, du­go­go­di­šnji pa­le­stin­ski vo­đa Ja­ser Ara­fat umro je pod mi­ste­ri­o­znim okol­no­sti­ma 2004. go­di­ne, a mno­gi nje­go­vi sled­be­ni­ci vje­ru­ju da je otro­van. Da­hlan, či­je bo­gat­stvo sajt „Ri­čest” pro­cje­nju­je na 120 mi­li­o­na do­la­ra, re­kao je ra­ni­je da su Aba­so­ve op­tu­žbe be­smi­sli­ca, da je u Pa­le­sti­ni iz­lo­žen po­li­tič­ki mo­ti­vi­sa­nom pro­go­nu i da je sud is­ko­ri­šćen za eli­mi­na­ci­ju po­li­tič­kih ri­va­la ak­tu­el­nog pred­sjed­ni­ka.
Spe­ku­li­sa­lo se da je Da­hlan u Cr­nu Go­ru do­veo biv­šeg taj­land­skog pre­mi­je­ra Tak­si­na Ši­na­va­tru ko­ji je 2008. go­di­ne do­bio cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo, iako je bio osu­đen za ko­rup­ci­ju. Da­hlan i Ši­na­va­tra su u to do­ba ži­vje­li u Du­ba­i­ju. Ta­ko­đe, ni­ka­da ni­je do­ka­za­no da je Dahlan sto­jao iza po­sla sa fir­mom FZE Li­ber­ti. Na­i­me, Du­van­ski kom­bi­nat Pod­go­ri­ca du­go je pro­iz­vo­dio ci­ga­re­te mar­ke „kle­o­pa­tra” po na­rudž­bi kom­pa­ni­je FZE Li­ber­ti, ko­ja, ka­ko je utvr­đe­no na­kon pre­gle­da re­gi­stra fir­mi u UAE, uop­šte ni­je ni po­sto­ja­la.


Šta se krije iza dogovora Emirata i Srbije

Nezavisni arapski internet portal “Middle East Eye” otkriva detalje dogovora između Emirata i Srbije koji se kriju od domaće javnosti.

Teleprompter.rs prenosi prevod teksta objavljenog 15. avgusta na internet sajtu nezavisnog arapskog glasila “Middle East Eye” (MEE) pod nazivom: “The UAE’s shadowy dealings in Serbia”.

Mutne radnje UAE u Srbiji

Ujedinjeni Arapski Emirati optuženi su da koriste investicije u trgovini srpskim oružjem u cilju distribucije oružja po Bliskom istoku i deluju kao posrednik za Sjedinjene Američke Države i Izrael.

Ujedinjeni Arapski Emirati investirali su milijarde dolara u Srbiju u protekle dve godine.

Rukovodstvo Emirata sklopilo je unosne ugovore u cilju razvoja srpske industrije naoružanja, kupljen je značajan udeo u nacionalnoj avio kompaniji i srpskoj vladi su odobreni krediti u iznosu od nekoliko milijardi dolara.

Razlozi zbog kojih UAE investiraju u Srbiju obavijeni su velom tajne. Međutim, izvori “MEE” iz Srbije otkrivaju da te investicije prevazilaze sve potencijalne finansijske dobitke.

Prestolonaslednik Abu Dabija, princ Muhamed bin Zajed al-Nahjan, optužen je za posredovanje između Sjedinjenih Američkih Država i Izraela u Istočnoj Evropi, pokušavajući da eksploatiše lošu pravnu regulativu na srpskom tržištu oružja u cilju distribucije oružja širom Bliskog istoka.
Mohammed-Dahlan



Muhamed Dahlan, ključni igrač

Iza ove ogromne investicije krije se silueta Muhameda Dahlana (Mohammed Dahlan), bivšeg palestinskog moćnika u izgnanstvu. Za njega se tvrdi da predstavlja sponu u komunikaciji između obaveštajnih službi UAE, SAD i Izraela dok potpomaže korumpirane investicije Emirata u Srbiji od kojih najveću korist imaju srpski politički lideri.

Ulaganja Emirata u Srbiju

Ugovor vredan 200 miliona dolara između srpske kompanije “Yugoimport SDPR” (kompanija koja se bavi prometom oružja prim. aut.) i arapske kompanije “Emirates Advanced Research and Technology Holding (EARTH)” potpisan je prošle godine na Izložbi međunarodne odbrane u Abu Dabiju.

Izvor iz Srbije izjavio je za “MEE” da se ova investicija odnosi na srpski raketni sistem “ALAS” (Advanced Light Attack System), “višenamensko protivoklopno oružje efektivnog dometa do 60 kilometara”. Izvor “MEE” tvrdi da su UAE zainteresovani za ove rakete jer “bi trebalo da svojom snagom unište sve postojeće modele tenkova na svetu”.

Prema podacima “Međunarodnog instituta za istraživanje mira” iz Stokholma, UAE su četvrti u svetu po uvozu oružja. Samo su 2012. godine potrošili 19 milijardi dolara na vojnu opremu. Uzimajući u obzir da u UAE živi manje od milion stanovnika, u smislu komada oružja po glavi stanovnika, UAE se smatraju najnaoružanijom nacijom na planeti.

Odnos između UAE i Srbije, u pogledu odbrane, sve više se zbiližava, kaže izvor “MEE” iz Srbije i dodaje da se “prvobitni oblici saradnje zasnivaju na nivou bezbednosnih agencija, vojne policije i specijalnih jedinica kao i u oblastima informacionih i komunikacionih tehnologija i odbrana od sajber napada”.

Iako izvor “MEE” tvrde da su UAE pretežno zainteresovani za rastuću srpsku odbrambenu industriju, Emirati su uložili novac u nekoliko drugih grana privrede.

Jedan od najistaknutijih ugovora bio je sa “Etihad Airways” oko kupovine 49 odsto gubitaškog srpskog preduzeća “JAT Airways” u avgustu 2013. godine. Kao plod te investicije, osnovana je nova kompanija, “Air Serbia”, sa ciljem da postane lider u transportu u Istočnoj Evropi.

Bivši ekonomski savetnik u Vladi Srbije označio je ovaj ugovor kao koruptivan.

“Etihad je za dogovor sa JAT-om obezbedio zajam, ne investiciju, koji bi kasnije trebalo da bude pretočen u deonice”, izjavio je za “MEE” Dušan Pavlović, bivši savetnik u Ministarstvu privrede od septembra 2013. godine do januara 2014. godine.”Republika Srbija je garanter za ovaj zajam i ako nova kompanija propadne, građani Srbije će biti ti koji će morati da plate 40 miliona evra.”

“Ukoliko bi se ovo dogodilo, biće potrebno isplatiti dodatnih dva miliona evra na ime pravnih troškova kompaniji za koju su vezani ljudi bliski premijeru Srbije”, kaže on.

Dogovori između UAE i Srbije čuvaju se u tajnosti daleko od javnosti zbog jednog uslova u ugovoru koji su potpisale obe vlade u martu 2013. godine, navodi Pavlović.

“Ovaj ugovor sadrži odredbe kojima se poništavaju neki domaći zakoni. Na primer, svaka investicija koja dođe iz UAE ima prioritet u odnosu na domaće dogovore”, dodaje on.

“U ugovoru o ulaganju UAE u Srbiju piše da detalji svih dogovora moraju biti čuvani u tajnosti.”

Pavlović je osporio većinu ovih investicija i kritkovao srpsku vladu iz razloga što laže svoje građane.

On je predloženu multimilijardersku investiciju Emirata u nekretnine u Beogradu ocenio kao “totalno apsourdnu”, napominjući da u siromašnoj državi kao što je Srbija “jednostavno ne postoji tržište za luksuzne stanove”.

Takođe je kritikovao prodaju poljoprivrednog zemljišta UAE u vrednosti od nekoliko stotina miliona evra jer se lokalnim meštanima onemogućuje pristup velikim poljoprivrednim površinama. On je tvrdnje vlade da je zemljište napušteno ocenio kao “potpunu laž”.

Srpski zvaničnici s ponosom su proglasili interesovanje UAE za Srbiju kao dokaz da Srbija postaje ključni regionalni igrač.

“UAE veruju u političku stabilnost Srbije, u naše ljudske resurse i to [investicije] je rezultiralo prijateljstvom i razumevanjem između Aleksandra Vučića i šeika Muhameda bin Zajeda”, rekao je Siniša Mali, ekonomski savetnik premijera i kandidat za gradonačelnika Beograda, za televiziju “Bloomberg” u martu ove godine.

Iako se zna da postoje dobri lični odnosi između srpskih i emiratskih lidera, izvori “MEE” iz Srbije tvrde da iza saradnje između UAE i Srbije stoje geostrateški ciljevi.

“Moguće je da UAE koriste bliske veze i investicione strategije u Srbiji kako bi se suprotstavili turskim rivalima u pogledu stvaranja čvrstog obruča i proširenja ekonomskih i geopolitičkig uticaja na Balkanu”, kaže izvor “MEE”.

“Strateško pozicioniranje UAE nasuprot turskim regionalnim uticajima na Balkanu verovatno je osnovni razlog za stratešku saradnju između UAE i Srbije.”

“Ovo je sigurno urađeno po nalogu SAD i Izraela.”

Izvor “MEE” tvrdi da su Srbi prirodno nastrojeni da se suprtostve turskim uticajima na Balkanu zbog “bojazni da Turska može iskoristiti svoju moć da ponovo kolonizuje Srbiju”.

Analitičari kažu da je Srbija otvoreno neprijateljski nastrojena prema Turskoj uzimajući za primer otkazivanje trilateralnog sastanka sa Turskom i Bosnom prošle godine.

“Trebalo bi držati na umu da pravoslavna Srbija nikada nije bila posebno oduševljena ponovnim jačanjem uticaja Turske na Balkanu, za razliku od muslimanske Bosne”, kaže za “MEE” srpski novinar i analitičar Vladimir Pekić.

Pekić još dodaje da UAE možda ulažu u srpsku odbrambenu industriju kako bi se suprotstavili ruskim uticajima na Balkanu.

“Moguće je da UAE pronalaze način kako da aktiviraju srpsku odbrambenu industriju, imajući u vidu to da Srbija odbija da postane članica NATO-a, na način na koji bi to SAD i EU prihvatili”, kaže on. “Srbija konstantno balansira između EU i Rusije u pogledu spoljne politike i Zapad možda pokušava da spreči zbiližavanje Srbije i Putinove Rusije iz oblasti odbrane”.

Interesovanje UAE za Srbiju ne pokreće samo političko manevrisanje na Balkanu. Ulaganja u srpsku odbrambenu industriju mogu da dovedu do jačanja njihove moći na Bliskom istoku, tvrde visoki bankarski zvaničnici.

“Jedan zvaničnik vlade mi je rekao prošle godine u Beogradu da UAE žele da proslede zalihe oružja svojim prijateljima u regionu”, kaže Timoti Eš (Timothy Ash), šef odeljenja za nova tržišta banke “Standard Bank”, za “MEE”. “Srbija ima veliku industriju oružja i višak vojne opreme. Očito je da za tu visokokvalitetnu opremu postoji tržište na Bliskom istoku.”

“U Srbiji postoji veoma sofisticiran sektor oružja sa mnogo feksibilnijom regulativom za izvoz i UAE žele to da iskoriste”, dodaje on.

UAE su se u prošlosti našli na udaru zbog reizvoza oružja na Bliski istok. Švajcarska je 2012. godine na kratko suspendovala sve dozvole za izvoz oružja UAE nakon medijskih saznanja da su se ručne granate proizvedene u Švajcarskoj, a potom prodate Emiratima, našle u rukama grupe pobunjenika u Siriji.

Švajcarci su ukinuli zabranu nakon što su zvaničnici UAE “u pisanom obliku uverili [švajcarsku vladu] da, osim ručnih granata, nijedna druga vrsta sredstava za ratovanje uvezena iz Švajcarske nije reeksportovana.”

Pojedine kontroverze oko industrije naoružanja UAE vezuju se za prestolonaslednika Abu Dabija lično. “Njujork tajms” (New York Times) je 2011. godine objavio da je šeik Muhamed zadužio Erika Princa (Erik Prince), osnivača “Blackwater Worldwide”, da oformi privatnu plaćeničku armiju u njegovo ime.

Armija je bila oformljena iz više razloga, uključujući i taj da bi se “smirila pobuna unutar UAE”. Princ je angažovao stotine kolumbijskih plaćenih vojnika, izbegavajući da angažuje Muslimane jer “se na njih ne može računati da ubijaju druge Muslimane”.

Mogućnost istraživanja novih tržišta oružja koja su slabo regulisana očito predstavlja izazov za UAE, objašnjava (Timoti) Eš iz Standard Banke. Iako je rat na Kosovu izazvao probleme u odnosima između Srbije i Emirata, ti problemi su prevaziđeni uz pomoć političara koji su videli obostranu korist od ponovnog uspostavljanje pozitivnih odnosa, navodi on.

“Bivša Jugoslavija je kroz istoriju imala tesne odnose sa Bliskim istokom. Vučić je te dugogodišnje odnose iskoristio”, dodaje on. “On je te odnose kultivisao i to za Abu Dabi predstavlja priliku da se započnu lepe investicione prilike.”


Uloga Muhameda Dahlana

Aleksandar Vučić izabran je za premijera Srbije u aprilu ove godine. On je ranije bio poznat po velikoj mržnji prema Muslimanima. Godine 1995. izjavio je da će Srbija “ubiti 100 Muslimana za svakog Srbina koji bude ubijen” tokom građanskog rata.

Vučić je sada u, kako on opisuje, “bliskim ličnim odnosima” sa šeikom Muhamedom.

Taj blizak odnos i kasnija velika ulaganja UAE u Srbiju mogući su samo zahvaljujući jednom čoveku: Muhamedu Dahlanu (Mohammed Dahlan).

Dahlan, bivši palestinski špijunski vođa u Gazi, živi u izgnanstvu u UAE od kako je prognan sa Zapadne obale u junu 2011. godine. Palestinski predsednik, Mahmud Abas (Mahmoud Abbas), optužio ga je za finansijsku proneveru i njegovu ulogu izraelskog agenta u pokušajima atentata na pokojnog Jasera Arafata (Yasser Arataf).

U javnosti je poznat kao savetnik za bezbednost šeik Muhameda.

Dahlan je bio okosnica u poboljšanju odnosa između Srbije i UAE 2012. godine nakon što su odnosi zahladneli kada su Emirati četiri godine ranije, kao prva arpaska zemlja, priznali Kosovo kao nezavisnu i legitimnu državu.

Dahlanova uloga posrednika zasnovana je na njegovim ličnim interesima u Istočnoj Evropi, sa akcentom na Crnoj Gori. Dodeljeno mu je crnogorsko državljanstvo 2012. godine uprkos “veoma restruktivnoj politici” koja ne dozvoljava dvojno državljanstvo, opisuje srpski analitičar Pekić.

Crnogorski zvaničnici nisu objavili razlog zbog kojeg su Dahlanu dodelili državljanstvo, ali izvor “MEE” iz Srbije nagoveštava da to verovatno ima veze sa njegovim unosnim poslovima u Crnoj Gori, napominjući da postoje čvrsti dokazi da je Dahlan iskoristio Crnu Goru kako bi oprao novac iz Palestine koji je proneverio.

Dahlan je u Crnoj Gori registrovao brojne kompanije uključujući i “Levant International Incorporation”, koja je registrovana za poslove savetovanja i upravljanja, kao i kompaniju “Manarah Holding”, koja je osnovana za razvoj projekata u vezi sa nekretninama.

U javnosti ne postoje detalji oko finansijskog poslovanja ovih kompanija, ali internet sajt “The Richest”, koji se bavi procenom bogatstva javnih ličnosti, procenjuje Dahlanovu neto vrednost na oko 120 miliona dolara.

Čini se da je Muhamed Rašid (Mohammad Rashid) Dahlanov ključni saradnik u Crnoj Gori. On se u privrednom registru pojavljuje u četiri Dahlanove kompanije. Rašid je Kurda iz Iraka, a ranije je bio ekonomski savetnik Jasera Arafata.

Rašid je registrovao nekoliko kompanija u Crnoj Gori i dobio nekoliko pozajmica u vrednosti od 13 miliona evra od braće Đukanović, od kojih je jedan, Milo, premijer Crne Gore.

Preko jedne od Dahlanovih kompanija, “Monte Mena Investments”, koja je registrovana još u Panami, Dahlan, prema rečima izvora iz Srbije, sarađuje sa egipatskim milijarderom Samihom Savirisom (Samih Sawiris). Saviris je 2011. godine dobio crnogorsko državljanstvo i spekuliše se da planira da investira milijardu evra u crnogorsko poluostrvo Luštica.

Tvrdi se da je Dahlan iskoristio svoje crnogorske veze kako bi omogućio posetu premijera Mila Đukanovića Emiratima prošle godine. Prema rečima srpskog premijera Vučića, ta poseta je bila ključna u poboljšanju odnosa sa Crnom Gorom kada je izjavio da mu je “drago što je Đukanović o Srbiji rekao par dobrih reči u toku razgovora sa zvaničnicima UAE. Bio je dovoljno kulturan da ih posavetuje da ulože u srpsku odbrambenu industriju.”

Taj savet je rezultirao ulaganjem Emirata u srpsku industriju oružja u proteklih nekoliko meseci.

U aprilu 2013. godine, predsednik Srbije, Tomislav Nikolić – Vučićev ključni saveznik, odlikovao je Dahlana Ordenom srpske zastave za “njegov doprinos mirnoj saradnji i prijateljskim odnosima između Srbije i UAE”.
vucic-dahlan



Tomislav Nikolić odlikuje Muhameda Dahlana (FOTO: Tanjug)

Dahlan može biti savetnik iz oblasti trgovine oružjem jer za sebe tvrdi da poseduje iskustvo iz oblasti tajne trgovine oružjem. Palestinska stranka “Fatah” optužila ga je da je bio umešan u poslove isporuke oružja poreklom iz Izraela lideru Libije Muameru Gadafiju (Muammar Gaddafi). Vikiliks je objavio depeše koje otkrivaju da je imao veze sa Libijom jer se 2010. godine u Španiji sastao sa Gadafijevim sinom Saifom (Saif).

Pored potpore ulaganjima UAE u srpsko oružje, izvesno je da Dahlan igra ključnu ulogu u ispunjenu cilja Emirata da se zadovolje američki i izraelski interesi u Istočnoj Evropi. Izvor iz srpske obaveštajne službe, koji je zahtevao anonimnost, za “MEE” kaže da Dahlan ima “tople odnose” sa bivšim direktorom CIA, Džordžom Teneton (George Tenet), kao i veze sa Amnom Šahakom (Amnom Shahak) iz izraelske armije i Jakov Perijem (Yaakov Perry) iz Mosada.

Izvor još tvrdi da Dahlan ima veze sa razotkrivenim izraelskim agentima u Istočnoj Evropi preko Adnana Jasina (Adnan Yasin) koji trenutno živi u Sarajevu. Jasin je nekada bio zaposlen u palestinskoj oslobodilačkoj organizaciji. Bio je uhapšen u Tunisu 1993. godine kada su francuske bezbednosne agencije “izrazile zabrinutost zbog njegovih aktivnosti”.

Jasin je priznao da je 1991. godine radio za Mosad.

Prema pisanju sajta “Intelligence Online”, između UAE i Izraela postoji direktna veza. U izveštaju iz 2012. godine piše da je “trgovina između dve države, najviše iz oblati bezbednosti, iznosila blizu 300 miliona dolara prošle godine [2011].”

Iako prisustvo Izraela Zalivu nije ozvaničeno, nedavno je otvorena “virtuelna ambasada” na Tviteru kako bi se promovisao “dijalog sa narodima članica Saveta za kooperaciju arapskih zemalja”.

Zalivski monarsi su posebno osetljivi kada se u javnosti dovedu u vezu sa Izraelom. Ambasador Saudijske Arabije u Velikoj Britaniji prošlog meseca izdao je saopštenje u kojem odbacuje tvrdnje da je njegova država, kao i Egipat, sa Izraelom učestvovala u koordinisanju smrtonosnog napada na Gazu kada je stradalo blizu 2.000 Palestinaca.

Vest o mutnim poslovima UAE u Srbiji u kojima je ključnu ulogu imao Muhamed Dahlan neće pomoći državama (Persijskog) zaliva u nameri da sakriju povezanost sa Izraelom.

Moćni šeik Muhamed bin Zajed opisuje odnos sa Srbijom na dvosmislen način. On je pohvalio “iskrenost srpskih prijatelja” i dodao: “Mi [UAE] verujemo u Srbiju. Verujemo u naše prijateljstvo.”

Zbog tajanstvene prirode bilateralnog dogovora između Emirata i Srbije, nije moguće sa sigurnošću precizirati koji su tačno ciljevi tih odnosa. Međutim, pojedinim analitičarima je veoma jasno da iza ovonastale ljubavne afere Emirata sa Istočnom Evropom postoji mnogo više nego što se čini na prvi pogled.

I ovo ce neko da procita?

Gomila njih, čekaj da svane pa ćeš videti