Koju hranu voli vaša štitna žlezda?

Ukoliko sumnjate da nešto nije u redu s radom vaše štitne žlezde, ne libite se od svog lekara da tražite uput da izvadite krv i proverite tireoidne hormone (T3, T4, TSH). Bilo da se otkrije da imate smanjeno lučenje štitne žlezde, bilo da je u pitanju njen povišen rad, leka ima. Takođe, najveći deo problema moguće je regulisati pravilnom ishranom.

Šta je to hiperitireoza?

- Za osobu koja je nervozna žali se da je izgubila na telesnoj težini iako ima dobar apetit, ima lupanje, a ponekad i preskakanje srca, opadanje kose, toplo preznojavanje može se pretpostaviti da ima hipertireozu - rekla je prof. dr Vesna Dimitrijević Srećković, endokrinolog Kliničkog centra Srbije.

Ona je objasnila da se, takođe, često javljaju promene na očima – ispupčene očne jabučice, sjajne oči, pogled ukočen, topli oznojeni dlanovi, topla koža, vlažna i baršunasta. Srčani ritam je ubrzan, mogu se javiti aritmije, a u težim slučajevima srčano popuštanje i embolija.

Šta je hipotireoza?

- Nasuprot tome, osobu sa hipotireozom karakteriše umor, malaksalost, zimogrožljivost, najčešće dobijanje na telesnoj težini, otečenost, opstipacija (probavni problemi)… – kazala je Tanjugu doktorka Dimitrijević Srećković.

Ona je dodala da, kod velikog broja osoba sa hipotireozom, u početku mogu da izostanu simptomi, a smetnje koje oboleli imaju veoma su nejasne i nekarakteristične. ali se s vremenom javljaju klasični simptomi bolesti. Doktorka objašnjava da su pacijenti usporeni, otečenog lica bez mimike, oteklih očnih kapaka, bledožućkaste, suve, hrapave i hladne kože.

- Glas je često promukao, srčana radnja usporena, u težim slučajevima na srcu i plućima se javlja izliv, srce može biti uvećano, nisu retki ni menstrualni poremećaji i sterilitet muškaraca i žena, a mogu se javiti depresija i psihoza – kaže Dimitrijević Srećković.

Dijagnoza i terapija

Ona je objasnila da je, da bi se postavila dijagnoza poremećaja štitaste žlezde uz opisanu kliničku sliku, dovoljno proveriti hormonski status štitaste žlezde i odlučiti se za terapiju. Pored hormona, može se uraditi i ultrazvučni pregled koji može otkriti čvor štitaste žlezde (često toksična nodozna struma) i u tom slučaju treba uraditi dopunsku dijagnostiku – scintigrafiju štitaste žlezde čiji nalaz može da pokaže hiperfunkcioni “vruć” čvor koji je uzrok hipertireoze.

Hipertireoza

Govoreći o terapiji hipertireoze, Dimitrijević Srećković je rekla da se koriste antitireoidni lekovi “metimazol” i “propiltiouracil”, uz beta blokatore koji usporavaju srčani rad i sedative koji smiruju nervozu. Ona je istakla da je neophodna kontrola leukocita na svakih sedam dana, jer lekovi za štitastu žlezdu mogu ponekad da izazovu smanjenje broja leukocita, pa se terapija u tom slučaju mora prekinuti.

- Posle nekoliko meseci do godinu dana pacijent ulazi u remisiju bolesti (oporavak) koja može trajati i više godina, a onda se u jednom trenutku najčešće javlja recidiv bolesti pa se terapijski postupak mora ponoviti, a u nekim slučajevima primenjuje se terapija radio jodom ili operativno lečenje – rekla je Dimitrijević Srećković.

Hipotireoza

Za razliku od hipertireoze, lečenje hipotireoze je jednostavno i postiže se doživotnom supstitucijom preparata “tiroksina”, hormona štitaste žlezde. Doza se određuje prema vrednostima hormona u krvi (T4 i TSH) pa su važne redovne kontrole na dva do tri meseca da bi se primenila optimalna doza leka.

Ishrana

Doktorka objašjava da uvećanje štitaste žlezde može da izazove hrana s većim procentom joda, a toksična struma češća je kod onih koji jedu morske alge. Sveža keleraba, prokelj, karfiol, kelj sadrže strumogene supstance i previše ovog povrća u presnom stanju može da izazove strumu, ali se strumogene supstance kuvanjem mogu uništiti.

O preporukama za ishranu kod hiper i hipotireoze doktorka Dimitrijević Srećković i prof. dr Vladimir Vukašinović sa Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu pišu i u knjizi “Post put u život – Hrišćanski post u prevenciji i lečenju dijabetesa, ateroskleroze i kancera“.

Hipertireoza

Kod pacijenata sa hipertireozom u stanju ubrzanog metabolizma dolazi do promena na mišićnoj i koštanoj masi pa se preporučuje povećan unos aminokiselina, proteina i kalcijuma (1200 mg dnevno). Hrana koja povoljno deluje kod obolelih od hipertireoze su integralne žitarice, kupus, prokelj, karfiol, rotkvice, spanać, pasulj, začin kurkuma a značajan je unos vitamina C i omega-3-masnih kiselina.


Zeleno lisnato povrće kao što je kupus, kelj, prokelj, repa, keleraba, sadrže strumogene supstance koje ometaju preuzimanje joda i na taj način smanjuju proizvodnju hromona štitaste žlezde, a proso deluje na isti način u smanjenju funkcije štitaste žlezde. Soja je jak supresor tiroidnih hormona i može biti korisna kod hiperfunkcije štitste žlezde, ali je treba koristiti u fermentisanom obliku, kao što su soja sos, tofu, miso…


U poslednje vreme sve više se ističe biljka aronija koja pored mnogih svojstava reguliše i rad štitaste žlezde, jer u svojim plodovima sadrži veliku koncentraciju antioksidanasa (tanine, biofenole, flavonoide, antocijanine, katehine) i moćan je antioksidans. Dimitrijević Srećković i Vukašinović kod hipertireoze ne preporučuju boravak na moru, izlaganje visokim temperaturama, sunčanje i aktivno bavljenje sportom, a savetuju boravak na planini i svežem vazduhu, umerenu fizičku aktivnost, šetnju i izbegavanje stresnih situacija.

Hipotireoza

Kod pacijenata sa hipotireozom oni savetuju unos plavih riba kao što su tunjevina, skuša, haringa, losos koje su bogate selenom i omega-3 masnim kiselinama, morski plodovi i školjke. Takođe se preporučuje veći unos žitarica, integralni pirinač bogat selenom, orašasti plodovi, suncokretove semenke, citrusno voće, banane, jagode, šljive, a od povrća se posebno ističe značaj šargarepe i paprike.

Doktorka Dimitrijević Srećković savetuje korišćenje maslinovog i ribljeg ulja, mlečne proizvode sa dodatkom probiotskih kultura, a od čajeva zeleni.


- Oslabljen rad štitaste žlezde direktno utiče na metabolizam pa je neophodan dovoljan unos vode – najmanje 8 do 12 čaša dnevno je potrebno za povećanje metaboličkih procesa – kazala je ona i dodala da je, s obzirom na to da je stres glavni faktor koji utiče na razvoj hipotireoze, najbolji način za njegovo smanjenje redovna fizička aktivnost koja utiče na ubrzanje metabolizma i povećanje aktivnosti žlezde.

Oprez s kafom!

Dimitrijević Srećković i Vukašinović upozoravaju na štetno dejstvo konzumiranja veće količine kafe, jer ima i stumlativni i strumogeni efekat, što predstavlja problem onima koji imaju i hiper i hipotireozu. Oni tu činjenicu podupiru argumentima da je kafa jak stumlans u produkciji hormona kod hipertireoze pa može pogoršati njenu funkciju, a kod hipotireoze kafa ometa preuzimanje joda i sprečava stvaranje tiroidnih hormona.

Najnovija istraživanja pokazuju da postoji povezanost celijačne bolesti i bolesti štitaste žlezde, odnosno da osobe koje pate od autominuih bolesti štitaste žlezde imaju 400 odsto veću šansu da obole od celijačne bolesti. Međutim, posle 3 do 6 meseci dijete bez glutena pokazan je pad nivoa antitiroidnih antitela i zato osobe sa autoimunom bolešću treba da izbegavaju žitarice koje sadrže gluten kao što su pšenica, ječam, ovas, raž…

Izvor:  Telegraf

Ako imate snižen nivo hormona štitaste žljezde i uzimate lijekove treba znati sljedeće:

- ne uzimati kafu najmanje sat vremena od uzimanja tablete hormona

- ne uzimati gvozdje ili kalcijum barem 4 sata od uzimanja hormona

- provjeriti nivo joda u organizmu

- ne piti sokove od cijedjenog povrća koje je bogato strumogenim supstancama, ograničiti njegovu upotrebu u ishrani i koristiti ga kuvanog. Strumogene namirnice su:

- soja
- brokoli
- prokelj
- kupus
- karfiol
- rotkva
- kelj
- keleraba
- proso
- laneno seme
- breskve
- kikiriki
- pinjoli
- rotkvice
- cvekla
- spanać
- jagode
- tikve, tikvice


Nikad nemojte da vadite samo TSH, vadite zajedno i T3 i T4.
Zaboravite na uštedu, ovdje se ne štedi, nivo TSH nije dovoljan za dobru dijagnozu.

Ljekari na zapadu (a vjerovatno i kod nas) su skloni da se oslanjaju samo na ono što nalazi pokazuju i da u potpunosti zanemaruju ono što im vi govorite.
Ako su vam hormoni "u granici" a vi i dalje imate iste simptome, vrlo je moguće da je za vas ta količina nedovoljna.
Pokušajte da se dogovorite sa svojim ljekarom da vam prilagodi dozu, dok se ne vratite u normalu, ako neće pokušajte da nadjete drugog ljekara, nekog koji će vas slušati, a ne samo gledati u papir.

Za hašimotovce je važno znati - nakon štitne antitjela kreću na mozak. Jako je važno da što duže održite štitnu u životu, da bi zaštitili taj vitalniji organ.

Štitasta žlezda

Štitasta (štitna) žlezda stvara hormone kojima reguliše metabolizam ostalih organa tako što ga ubrzava ili usporava pa se zato kaže da neki ljudi imaju „brz“ odnosno „spor“ metabolizam.

Uloge štitaste žlezde

Štitasta žlezda ima mnogo važnih uloga u našem organizmu. Pored regulacije metabolizma, štitasta žlezda uz pomoć svojih hormona:

- utiče na pravilan rast i razvoj fetusa i dece (naročito nervnog sistema),
- podstiče stvaranje proteina (belančevina),
- ubrzava razgradnju masti iz masnog tkiva,
- ubrzava rad srca i povećava njegovu snagu (minutni volumen srca),
- povećava potrošnju kiseonika i stvaranje toplote,
- povećava snagu mišića umerenom koncentracijom svojih hormona, a izaziva umor i tremor (podrhtavanje)   njihovom visokom koncentracijom,
- podstiče budnost, pamćenje i sposobnost učenja,
- povećava nervozu,
- utiče na pravilnu seksualnu funkciju muškaraca i žena, kao i na održavanje normalnog toka trudnoće.

Generalno, za organizam nije dobar ni uvećan ni smanjen rad štitaste žlezde.
Naziv štitaste žlezde potiče od starogrčke reči tyreos što znači štit pa se štitasta žlezda naziva i tireoidna žlezda. Njen latinski naziv je Glandula thyreoidea.

Štitasta žlezda

Štitasta žlezda ima oblik štita ili leptira i nalazi se u vratu.
Štitasta žlezda se nalazi se na prednjoj strani vrata, ispod kože i mišića, a ispred grkljana i dušnika. Ima oblik štita ili leptira sa raširenim krilima.

Štitasta žlezda kontroliše rad ostalih organa preko svojih hormona: tironin – T3 i tiroksin – T4. Za njihovo stvaranje je veoma važan jod koga štitasta žlezda preuzima iz krvotoka.
Štitasta žlezda proizvodi i hormon kalcitonin, koji učestvuje u regulaciji koncentracije kalcijuma u organizmu.
Zašto je kalcijum bitan za zdravlje možete saznati u članku Kalcijum, a ako vas interesuje rad kojih sve organa kontrolišu hormoni štitaste žlezde, onda pročitajte Hormoni štitaste žlezde.

Pravilna ishrana za pravilan rad štitaste žlezde

Za pravilno funkcionisanje štitaste žlezde naročito je bitan jod. Jod se iz spoljašnje sredine unosi hranom i vodom, a dnevna potreba odrasle osobe za jodom iznosi 150µg (mikrograma) odnosno ~1mg nedeljno.

Namirnice bogate jodom su:

- crni luk,
- produkti mora (riba, morska trava, suve morske alge, rakovi itd.),
- pečurke,
- jetreno ulje bakalara.

Joda ima i u mesu, jajetu, mleku, belom luku, ananasu, kruškama, limunu i dr, ali u manjim količinama.
U mnogim delovima sveta pa i kod nas, koncentracija joda u zemlji je niska, što znači da joda nema u dovoljnoj meri ni u vodi ni u hrani. Uglavnom su to planinske oblasti. Tipični primeri su planinske oblasti Nepala i Alpa, a u našoj zemlji ravnice duž slivova velikih reka kao što su Velika i Južna Morava.

Zbog smanjenog unosa joda kod odraslih se javlja struma ili gušavost, dok se kod dece javlja i niz drugih štetnih poremećaja poput mentalne zaostalosti (kretenizma).

Uz nedostatak joda u ishrani, deficit joda se može javiti i kao posledica konzumiranja hrane koja ima velike količine strumogenih namirnica koje smanjuju apsorpciju joda. To su npr.:

- kupus,
- kelj,
- karfiol,
- keleraba,
- spanać,
- brokoli.

Kako bi se sprečile posledice deficita joda od 1953. godine u našoj zemlji se vrši jodiranje kuhinjske soli – dodavanjem 20 mg jodnih jedinjenja na 1 kg soli. Dnevne potrebe za jodom podmiruje 7 - 8 grama ove soli (oko 2 kafene kašičice). Vremenom se koncentracija joda u soli smanjuje, naročito ako se sô čuva na visokoj temperaturi. Zato sô treba dodavati hrani nakon kuvanja jer gubitak joda kuvanjem može biti i preko 50%.

Preteran unos namirnica bogatih jodom takođe može negativno uticati na organizam i dovesti do posledičnog uvećanja štitaste žlezde sa smanjenjem njene funkcije. Smatra se da ukoliko dnevni unos joda ne prelazi 2mg, nema opasnosti od štetnih efekata joda na organizam.

Poremećaji štitaste žlezde

Struma, poznata i kao „guša“, predstavlja uvećanje štitaste žlezde koje se može javiti i kod povišenih, ali i sniženih koncentracija tireoidnih hormona. Postoji toksična i netoksična struma:

- Toksična struma je najčešće povezana sa povećanim nivoom hormona,
- Netoksična struma je uzrokovana nedostatkom joda (poznatija kao „endemska struma“).
Takođe, struma može biti praćena i normalnim nivoima hormona štitaste žlezde u krvi.

- Hipertireoidizam (najčešći primer je Grejvsova (Gravesova) bolest) označava povećanu koncentraciju tireoidnih hormona. Može i ne mora biti praćen pojavom strume.
- Hipotireoidizam (najčešći primer je Hašimoto (Hashimoto) tireoiditis) predstavlja smanjenu koncentraciju tireoidnih hormona. I u ovom slučaju se može javiti struma.

Maligni tumor (rak) je relativno čest, može se javiti kod osoba svih uzrasta i oba pola, pri čemu se češće javlja kod žena i osoba starijih od 30 godina.

Solitarni čvor je veoma česta pojava, prema pojedinim istraživanjima više od pola odrasle populacije ima ovu promenu. Uglavnom je benignog karaktera.

Tireoiditis je zapaljenje štitaste žlezde koje je najčešće praćeno poremećajem funkcije, uglavnom hipertireoidizmom.

Hipertireoidizam - simptomi

Hipertireoidizam znači povećanu funkciju štitaste žlezde i intenzivnije lučenje tireoidnih hormona.
Simptomi su:

- ubrzani metabolizam,
- ubrzana potrošnja energije,
- gubitak telesne težine i pored dobrog apetita,
- stvaranje toplote,
- često preznojavanje,
- ubrzano lupanje i preskakanje srca (aritmija),
- povećan apetit i pokretljivost creva što za posledicu može imati dijareju,
- topla i vlažna koža, crveni dlanovi, povećana pigmentacija i depigmentacija,
- anksioznost i nervoza,
- opadanje kose.

Pravilna ishrana kod povećane funkcije štitaste žlezde

Kod osoba sa povećanom funkcijom štitaste žlezde preporučuje se povećan unos aminokiselina, proteina i kalcijuma.

Takođe, preporučuju su:

- integralne žitarice,
- strumogeno povrće (kupus, kelj, karfiol, keleraba, spanać, brokoli), kao i pasulj i rotkvice,
- začin kurkuma,
- omega-3-masne kiseline,
- vitamin C,
- soja, ali u fermentisanom obliku kao soja sos, tofu, miso.

Osobama sa povećanom funkcijom štitaste žlezde se ne preporučuje boravak na moru, sunčanje, izlaganje visokim temperaturama i aktivno bavljenje sportom, dok se sa druge strane preporučuje boravak na planini, umerena fizička aktivnost i izbegavanje stresnih situacija.

Hipotireoidizam - simptomi

Hipotireoidizam znači smanjenu funkciju štitaste žlezde i slabije lučenje tireoidnih hormona.
Simptomi su:

- pad metabolizma,
- povećanje telesne težine,
- usporen rad srca,
- osetljivost na hladnoću (zimogrožljivost),
- slaba pokretljivost creva, što kao posledicu može imati zatvor (opstipaciju),
- bleda, suva i perutava koža,
- žućkasta nijansa kože čela, dlanova i tabana,
- krti i lomljivi kosa i nokti,
- usporenost,
- zaboravnost,
- umor i malaksalost,
- depresija i psihoza,
- impotencija kod muškaraca i poremećeni menstrualni ciklus kod žena,
- smanjen libido i sterilitet kod oba pola,
- otečeno lice i očni kapci.

Pravilna ishrana kod smanjene funkcije štitaste žlezde

Kod osoba sa smanjenom funkcijom štitaste žlezde preporučuje se unos sledećih namirnica:

- plava riba kao što su tunjevina, skuša, haringa, losos jer su bogate selenom i omega-3-masnim kiselinama,
- morski plodovi i školjke,
- integralni pirinač bogat selenom,
- orašasti plodovi,
- suncokretove semenke,
- citrusno voće i banane,
- jagode i šljive,
- šargarepa i paprika,
- maslinovo i riblje ulje,
- zeleni čaj.

Zbog smanjene funkcije štitaste žlezde i usporenog metabolizma, preporučljivo je povećati unos vode u organizam.
Glavni faktor koji utiče na pojavu i razvoj hipotireoidizma je stres, a najbolji način za njegovo smanjenje redovno upražnjavanje fizičkih aktivnosti koje podstiču aktivnost štitaste žlezde i ubrzavaju metabolizam.

Šoljica kafe

Unos veće količine kafe ima štetno dejstvo.
Unos veće količine kafe ima štetno dejstvo na pravilan rad štitaste žlezde jer kafa istovremeno poseduje stimulativni i strumogeni efekat na njenu aktivnost. Naime, kafa podstiče stvaranje tireoidnih hormona što predstavlja problem u slučaju da je aktivnost štitaste žlezde već povećana, dok sa druge strane, otežava apsorpciju joda iz krvotoka što predstavlja problem kad je aktivnost štitaste žlezde smanjena.

Dijagnoza poremećaja štitaste žlezde

Klinički pregled podrazumeva pipanje štitaste žlezde, čime se može steći uvid u to da li je žlezda uvećana, kao i slušanje stetoskopom kod izraženih uvećanja.

Snimanje štitaste žlezde ultrazvukom
Drugi i vrlo čest način dijagnoze poremećaja je metoda snimanja štitaste žlezde:
ultrazvukom kako bi se ustanovilo da li postoji uvećanje štitaste žlezde i prisustvo čvorića i cista,
nuklearna metoda snimanja koja se sprovodi pomoću vezivanja radioaktivnog joda u tkivu žlezde,
CT skener i magnetna rezonanca (MRI).

Dijagnoza poremećaja se može sprovesti i analizom krvi kojom se određuju nivoi tireoidnih hormona u krvi:
slobodnih tireoidnih hormona (FT3, FT4),
ukupnih tireoidnih hormona (T3, T4),
tireo-stimulišućeg hormona (TSH).

Biopsija štitaste žlezde

Biopsija štitaste žlezde uz pomoć igle.

Još jedan metod dijagnoze koji se primenjuje u slučaju da se sumnja na pojavu malignih čvorića je biopsija štitaste žlezde. Biopsija se obavlja se uz pomoć tanke igle koja se koristi za ispitivanje čvorića.
Ova metoda se sprovodi uz kontrolu ultrazvukom kada se tanka igla plasira direktno u čvorić nakon čega se jedan njegov deo izvlači i šalje na patohistološki pregled. Ova metoda je, ukoliko je stručno izvedena, generalno bezopasna i osim manjeg hematoma (koji se ponekad javlja) ne dovodi do većih komplikacija. Osim toga, metoda se smatra bolnom koliko i vađenje krvi iz vene.

Izvor:

Ah da, još nešto:

Kažu da nije dobro kontinuirano jesti (ili ona varijanta više malih obroka, grickalice između) ako imate hipotireozu.
Bolje je imati 3 dobra obroka dnevno.

Većinu kalorija treba unijeti u prijepodnevnim časovima i ne jesti 3-4 sata pred spavanje.

Takođe, redovna fizička aktivnost - koja obavezno uključuje treninge snage je poželjna.

Zašto je labaratorijski nalaz hormona TSH u stvari – beskoristan?

Kada prvi put odete nekom endokrinologu i on na osnovu vaših simptoma posumnja na oboljenje štitne žlijezde, prvo što će vam testirati će biti TSH. Svaki endokrinolog će vam objasniti da je to pouzdan test za provjeru funkcionisanja šitne žlijezde (bilo da je u pitanju oboljenje hipotireoza ili hipertireoza) i da je TSH mjerilo po kojem trebate dozirati svoje lijekove odnosno hormone štitne žlijezde. Reći će vam, na primjer, da što je vaš TSH bliži nuli, imate veće šanse da obolite od osteoporoze ili da dobijete srčani udar. Ili će vam reći da dok pijete hormone vaš TSH mora iznositi od 1.0-2-0 ili bilo koju drugu vrijednost.

Međutim, iskustva mnogih pacijenata  pokazuju da su takve tvrdnje totalno pogrešne. Iskustva pokazuju a ja potpisujem.

Ne samo da se pacijentima sa OČITIM simptomima hipotireoze kaže da nemaju problema sa štitnjačom zbog ‘normalnih’ vrijednosti hormona TSH (tj TSH se nalazi u okviru referentnih vrijednosti), nego im se i doza hormona odnosno lijekova određuje na osnovu vrijednosti TSH dok piju te lijekove IAKO ti isti pacijenti i dalje pate od istih tipičnih simptoma hipotireoze dok im je TSH u okviru referentnih vrijednosti.

Šta je u stvari TSH?

U našem tijelu, TSH (Thyroid Stimulating Hormone – hormon koji stimuliše štitnjaču) sintetiše i izlučuje naša pituitarna žlijezda – hipofiza. Dakle, TSH je hormon hipofize a ne štitnjače. TSH možete posmatrati kao nekog glasnika koji kuca na vrata vaše štitnjače. Njegova svrha je da reguliše rad vaše štitne žlijezde – da joj kaže da proizvede više hormona, ili da joj kaže da proizvede manje. Kod zdravog čovjeka, sadržaj te poruke će zavisiti od toga dali se u vašoj krvi nalazi premalo ili previše hormona naspram onoga koliko je vašem tijelu inače potrebno.

Kada štitna žlijezda ne radi kako treba, djelimično i li u potpunosti, količina hormona TSH se gomila i gomila u organizmu jer taj hormon radi upravo to – podstiče štitnu žlijezdu na rad. Baš zato će na vašim rezultatima vjerovatno biti vrijednost TSH-a preko normalne granice. I obrnuto, ako štitna radi previše nije joj potreban hormon koji će je podsticati na rad te će TSH biti ispod nivoa normalne vrijednosti.

Kada se počelo sa TSH analizom?

Test na TSH je razvijen u sedamdesetim godinama prošlog vijeka, i tada je oko 200 volontera testirano da bi se utvrdila tzv ‘normalna’ vrijednost ovog hormona. Naravno, svi volonteri su imali zdravu štitnu žlijezdu i nisu imali problema sa viškom ili manjkom hormona. Utvrđeno je da bi normalne vrijednosti TSH hormona bile 0,2-4,2.

Ali opet, šta ako su neki od tih volontera, pa makar i 5% njih bili na ivici hipotireoze, i sa tim svojim TSH hormonom od 4,2 su značajno pomjerili ‘normalnu’ granicu prema gore? Koliko ljudi sa TSH od 4.0 je rečeno da su u okviru normalnih vrijednosti i da nemaju nikakvih zdravstvenih problema dok su oni proživljavali najgore moguće simptome? I opet, svako je čovjek za sebe, možda se ja bolje osjećam kada mi je TSH bliži 0, dakle ispod 0,2… Sve je individualno.

Zar neko treba čekati da mu TSH pređe granicu od 4,2 da bi mu dijagnostifikovali bolest a on, sa druge strane, ima sve očite simptome bolesti – usporenost, pospanost ili možda višak kilograma?

Kako je moguće da se bolest štitne žlijezde određuje prema vrijednosti hormona druge žlijezde, u ovom slučaju hipofize?

Sada ću napisati po ne znam koji put – da bi se u potpunosti isključila ili potvrdila bolest štitne žlijezde, ono što trebate da uradite su: fT3, fT4 i oba antitijela (ATPO i Atg). Ne T3, ne T4, ne TSH jer vam oni neće dati nikakav uvid u vaše stanje. fT3 i fT4 su slobodni hormoni koji kruže vašim tijelom i daju vam energiju i jedino njihove vrijednosti vam jasno govore šta se dešava u vašem tijelu. Sve ostalo je mazanje očiju i pražnjenje vaših džepova.

Ali zašto forsiraju testiranje TSH?

Jer hipotireozu (a svako oboljenje štitnjače na kraju završi hipotireozom) liječe sa levotiroksinom ili nekim drugim lijekom kome je jedini sastojak T4, a T4 kada dostigne optimalnu dozu u krvi, tj rang normalnih vrijednosti, snižava TSH. I onda se desi da je TSH niži (kako i treba da bude), fT4 ili T4 u okviru normalnih vrijednosti  vi ste navodno zdravi. Nalazi su vam super. Pih!

Tako sam i ja bila super, baš. Sa fT3 hormonom u tragovima, sa 10kg viška i bukvalno sa ‘rupama’ na glavi od opadanja kose. Da ne spominjem kako je to sve uticalo na moj trening, posao i društveni život.

Zato, batalite taj TSH. Njegova vrijednost jeste i uvijek će biti samo broj. Ono što je bitno su simptomi, kako se osjećate i u to treba da ubijedite vašeg endokrinologa. Ako ne želi da vas sluša, promijenite ga. Bar endokrinologa ima…

Ova bolest mijenja život i zahtjeva određeno prilagođavanje, ali terapija je od ključne važnosti jer bez nje – pa, nećete preživjeti. Uzmite svoje zdravlje u svoje ruke, čitajte, pišite, idite drugim doktorima dok god ne osjetite da ste bolje. Stvarno bolje, oni stari vi. Tada ćete znati da ste na pravom putu. I onda samo tako nastavite.

  Hvala za bavljenje temom.Nije zgoreg znati.

Svak se češe gdje ga svrbi, pa tako i ja. Hvala!

Trenutno čitam neku knjigu o štitnoj, koja na kraju ima i preporuku u vezi ishrane. Pa kad dodjem do tog dijela postaviću i to.

Samo još da otkrijem kako da pitam mog ljekara sve što me zanima, a da ne završim sa nogom u dupetu.
Ako neko zna kakvog dobrog endokrinologa u BG, koji zna i da sluša, bila bih zahvalna.

Kad je bila havarija na ukrajini...ispusten radioaktivni jod ...i bilo leto...svi spavali sa otvorenim prozorima...i masa ljudi je strdala zbog te stitne zlezde...

Bilo pre sto godina na tv...

Zdravo svima,

  Najpre, hvala na korisnim komentarima.  

  Pre oko pola godine sam skoro sasvim slučajno proverio nivo atpo i dobio rezultate na kojima je atpo bio 20ak puta veći.   Drugim rečima, moja provera nije bilo uzrokovana nekim simptomima.
Od tada pratim atg, atpo, tsh, t3, t4, ft3 i ft4.   Baš sam u ponedeljak uradio analizu i dobio sledeće: tsh 2.  26 (ref.   0.  4 - 4.  0); t3 1.  27 (ref.   1.  1 - 2.  6); t4 95.  4 (ref.   58.  0 - 161.  0); ft3 4.  72(ref.   3.  39 - 6.  47); ft4 12.  2 (ref.   10.  29 - 21.  88); atg 2853.  0 (ref.   <= 40); atpo 581 (ref.   <= 35).  
Dakle, atg i atpo su prilično iznad granice.   Išao sam kod endokrinologa i rekla mi je da samo pratim tsh, t3, t4 i dok je to u normali da nema nekog lečenja.   Ja želim da verujem da to nije slučaj i da ishranom može da se utiče na nivo antitela.   Jedino što ne znam kako.   :) Ima li neko predlog šta bih mogao da radim u mom slučaju?

Verovano ću uskoro uraditi alergo-test da vidim ima li hrane koja mi smeta.   Imam 28 godina, a oko svoje 5.   sam imao testiranje na alergo-test i bio alergičan na otprilike sve što su testirali (jaja, mleko, meso, žitarice, paradajz, neke lekove .  .  .  ).   Ta alergija se povukla posle relativno kratkog vremena (bilo je davno da bih se sećao detalja) i posle toga nisam imao vidnih reakcija.   Vidne reakcije koje sam imao je naticanje glasnih žica i crvenilo po koži praćeno svrabom.  

Hvala.   :)

Srdačno,

Nivo hormona ti je dobar, da ne kažem idealan i dok je tako endokrinolog neće ti propisati nikakvu terapiju.

Ne znam gdje si, ali bi bilo dobro da uradiš i UZ štitne, zbog evenutalnih tumora.

Takođe povećana antitijela ne moraju da znače da imaš Hašimota - ima još drugih autoimunih bolesti koje imaju slične simptome i podižu nivo antitijela u organizmu.

Npr. meni su na osnovu simptoma + antitijela reumatolozi prije 15 godina rekli da imam Sjögren's syndrome, da bi prošle godine otišla do endokrinologa koja je uradila testove na 3-4 autoimune bolesti: Hašimoto, Sjögren, Lupus i još nešto...  i došla do zaključka da je jedina prisutna bolest kod mene Hašimoto i da je on tu od mojih tinejdžerskih godina.

Tehnologija napreduje. Tehnika napreduje. Ljekare treba mjenjati, jer te pogrešna dijagnoza može navesti da se liječiš od bolesti koju nemaš, a ne od one koju imaš.

A što se ishrane tiče:

- raznovrsna ishrana, bez vještačkih hormona, boja, konzervanasa,
- sa smanjenim unosom šećera (tjestenina, slatkiši, voće...)
- kvalitetni proteini - nikako soja
- sat vremena šetnje ili bajsa i joga 3xnedeljno
- puno raznovrsnog povrća, malo termički obrađenog
- smanjiti kafu i mliječne proizvode

I svi bi bili mnogo zdraviji. Nažalost ono što je najlakše, najteže se sprovodi u praksi.

Takođe boravak u prirodi, more ili visine preko 700 metara, borovina, sve pomaže.

Na zapadu je takođe trend da se ljudi testiraju na deficite mikorelemenata - jer nedostatak nekog može ozbiljno da poremeti rad organizma, nažalost to kod nas niti je praksa, niti se može.