Pa ovako. .  Zovem se Milica, imam 16 godina i idem u drugi razred Medicinske skole. .  Glavni problem je sto ne znam sta mi se desava, kao da ne prepoznajem sebe.  Odjednom me sve zivo mrzi, u stanju sam da sedim po ceo dan u sobi i da blenem u jednu tacku, ne mogu lepo da se organizujem.  Evo primera radi, resim ja da ucim ozbiljno, napisem plan, sve lepo, a pridrzavam se jedino odmora i slobodnog vremena.  Pobegnem sa casa, kako bih izbegla losu ocenu zato sto nisam stigla da naucim na vreme, jel logicno niko ne bi stigao da nauci dobro kad mu se nagomila pola gradiva, i onda sam tako u fazonu 'u dobro je sad sam se izvukla, za sledeci cas moram da spremim'.  Dosao sledeci cas, ja naravno, otvorila nisam. .  Nemam nikakvu motivaciju, sve mi je nekako smorno.  Neki put se zapitam, koja je uopste svrha mog zivota, i kome ja trebam.  U svakom slucaju, nisam ovde da biste me osudjivali ili bilo sta takvo, nego pisite nesto sto bi moglo da pomogne.  Hvala

Pa šta je ovde problem?
Mislim ono, i mene mrzi da učim, al jebi ga bolje sad da učiš nego posle...
To je do tebe...
Tvoj stav, tvoje razmišljanje.

Problem je sto sam u prvoj godini bila 5.0 i sto ne mogu da se sastavim da naucim dve lekcije kako treba

Pa opet je do tebe: ne želiš/mrzi te da učiš...
Dešava se...
I ja sam sad na kraju bio 4.76 a sad na tromesečju 3.42...
Treba da učiš više, ako želiš to naravno.

Ја тако прошо читаву средњу школу...

Шта ја знам постављај услове себи...реци себи ако не добијем следећи пут пет нема излазака или нема компа или интернета или шта ја знам...или још боље нек ти родитељи то забрањују...

Uzmi nekim sportom pocni da se bavis...

svrha tvog zivota je da upoznaš mene.

znala sam da je to u pitanju

Najbolje je da mi nista ne zabranjuju ni pod tackom raznom i da me nekako motivisu.. Brate dobijem 5 'super' dobijem 4 'u avgust ces ti meni da ides, ako nema veze, bice neka tezga na pijaci za tebe, nemoj da se brines'

kakva crna tezga,dodji meni ja ću da te ženim