100 GODINA CERSKE BITKE Drugo ime naše hrabrosti

Po strašnom noćnom pljusku, 15/16. avgusta 1914, na padinama Cera odigrala se bitka, slavna i sto godina kasnije.



Dok su svi očekivali da brojčano nadmoćnija austrougarska vojska munjevito osvoji Kraljevinu Srbiju već u prvim danima rata, iznenadna pobeda srpske vojske na Ceru zapanjila je ceo svet.

- Da bi se uvideo značaj te pobede, treba videti šta se dešavalo na drugim frontovima. U to vreme, Nemci su u Belgiji gazili sve pred sobom. Lijež je zauzet tokom Cerske bitke, a Brisel je pao dva dana posle srpske pobede. U isto vreme kada i Cerska bitka, na Istočnom frontu je počela borba kod Tanenberga u kojoj su Nemci teško porazili Ruse. Poraz je bio takav da se ruski komandant Samsonov ubio - kaže istoričar Predrag Marković.

Austrougarska monarhija je formirala na severu i zapadu Srbije front dug 550 kilometara.



Početkom avgusta armada Oskara Poćoreka kreće u ofanzivu sa naredbom da pobije sve živo pred sobom bez milosti. („Prema tom narodu svaka humanost je izlišna i štetna!“)

- Sa vojničke tačke gledišta, bilo je nelogično što je Poćorek pokrenuo ofanzivu iz Bosne, a ne sa severa. Međutim, samouvereni Poćorek mislio je da će prošetati kroz Srbiju - kaže istoričar Đorđe Đurić.

Na padinama Cera, srpska Kombinovana divizija sudarila se s austrougarskom 21. divizijom. Tako rasplamsana bitka je trajala naredna tri dana.

- U njoj su srpski vojnici i oficiri ispoljili veliku hrabrost i požrtvovanje, a komanda umešnost i odlučnost da se po svaku cenu odbrani zemlja - kaže Đurić.

Mada joj je donela svetsku slavu, pobeda na Ceru je Srbiju skupo koštala. Iz stroja je izbačeno 17.000 vojnika. Austougarska je priznala gubitke od 23.000 ljudi. Stepa Stepanović postao je drugi srpski vojvoda.

Nadmeni Poćorek

Samouvereni Oskar Poćorek, glavnokomandujući Balkanske vojske Austrougarske monarhije, mislio je da će brzo završiti posao u Srbiji, a austrougarska komanda u Beču bila je ubeđena da će njena armada od 200.000 vojnika s lakoćom savladati Srbiju. Poćerek se hvalio se da će „šetnju kroz Srbiju“ završiti za dve do tri nedelje, pre rođendana cara Franje Josifa 18. avgusta 1914. Istina je da su se tih dana vojnici Monarhije masovno davili u Drini, psujući svoje oficire i bežeći pred srpskom vojskom.

Prvi sukob avionima
U Cerskoj bici je došlo i do drugih stvari koje su se po prvi put dogodile u istoriji. „Odigrao se prvi avionski dvoboj. Jedan od tri srpska aviona susreo je austrougarski avion u izviđanju. Austrougarski pilot je mahnuo avijatičaru Tomiću, a onda je izvadio revolver i počeo da puca. Tomić se sagnuo, počeo da krivuda. Posle toga svi piloti su leteli naoružani“, kaže Marković.

Preuzeto sa ...

Dos'o svaba sve do Ralje, a od Ralje nema dalje.
Velicanstvena pobeda, nenadmasan primer rodoljublja i pozrtvovanja, genijalno komandovanje djenerala Stepe Stepanovica. Neverovatna borbenost i moral srpskog vojnika. Neka je vecna slava palim herojima nikada im se ne mozemo oduziti.

 

    

Da se podsetimo:

Cerska bitka: Srpska pobeda koja je zadivila ceo svet

Cerska bitka, prva saveznička pobeda u Prvom svetskom ratu nad Centralnim silama (Austrougarska i nemačko carstvo), vođena je od 12. do 24. avgusta 1914. godine, a u istoriografiji se pominje i kao Jadarska bitka, jer su se glavne vojne operacije odvijale u slivu reke Jadar.



Po načinu vođenja i ishodu, Cerska bitka predstavlja remek-delo ratne veštine, a kao izuzetan primer prelaska iz strategijske odbrane u kontranapad, ona se i danas proučava na najpoznatijim vojnim akademijama, uključujući i američki Vest Point.

 Cerskoj bici prethodile su borbe srpskih predstražnih odreda na Drini i Savi, koji su puna četiri dana, od 12. do 15. avgusta, hrabro odolevali nadiranju znatno brojnijih i jačih austrougarskih trupa.

Znajući da Austrougarska priprema veliku letnju ofanzivu na Srbiju, srpska Vrhovna komanda pripremala se za taktičko-operativna dejstva i kontraofanzivu. Procenjujući da će glavnina austrougarskih snaga udariti sa severa i dolinom Morave, dok će pomoćne snage nadirati sa zapada od Drine, Komanda je svoje snage rasporedila na sledeći način: Prva armija, pod komandom generala Petra Bojovića, nalazila se na prostoru Grocke, Smederevske Palanke, Rače i Topole. Druga armija, pod komandom generala Stepe Stepanovića, nalazila se u rejonu Obrenovca, Lazarevca i Aranđelovca. Treća armija, pod komandom generala Pavla Jurišića, štitila je severnu i severozapadnu granicu od ušća Kolubare do Ljubovije, dok se Užička vojska, pod komandom generala Miloša Božanovića, nalazila u rejonu Užica, kako bi kontrolisala pravce koji od Višegrada i Bajine Bašte vode dolinom Zapadne Morave.

Nasuprot njima, Peta armija Austrougarske, pod komandom generala Franka, nalazila se na prostoru Bijeljina, Zvornik, Priboj, Brčko. Šesta armija, pod komandom generala Poćoreka, bila je grupisana u rejonu Vlasenica, Rogatica, Kalinovik, Sarajevo, dok se Druga armija, pod komandom Bem-Ermolija, nalazila u Sremu i Banatu. Austrougarska komanda glavninu snaga koncentrisala je na Drini, odlučujući se za severozapadni strategijski pravac što je donekle iznenadilo srpsku Vrhovnu komandu.

Uočavajući stratešku važnost planine Cer, a prema trenutnom rasporedu snaga, komandant Druge armije Stepa Stepanović izradio je plan dejstva Druge armije po glavnom strateškom pravcu, kao i plan sadejštva Treće armije i delova Prve armije (Moravske 2 i Timočke 1. divizije).

Bitka

Borbe su počele u zoru prelazom austrougarske armije kod sela Batara i Samurovića ade, sa ciljem daljeg prodiranja u Srbiju, dok je Druga armija forsirala reku Savu i zauzela Šabac.

Do prvog velikog okršaja na planini Cer došlo je u noći između 15. i 16. avgusta kod Tekeriša, a potom su borbe vođene sve do 20. avgusta na frontu širine 50 kilometara i pravcu Šabac-Tekeriš-Krupanj.

Austrougarske snage, koje je predvodio komandant balkanske vojske Oskar fon Poćorek, imale su više od 200.000 ljudi, dobro naoružanih i opremljenih, koji su dejstvovali uz odličnu logistiku i sadejstvo moderne artiljerije. Vojska Kraljevine Srbije, čiji je vrhovni komandant bio regent Aleksandar Karađorđević, imala je 180. 000 vojnika i neviđen moral.

Pobedi Srba, pored toga, doprinela je ispravna strategija vrhovne komande, ali i iskustva u modernom ratovanju koja su stekli u Balkanski ratovima. Austrougarske snage naterane su na povlačenje u noći između 19. i 20. avgusta, koje se nastavilo i narednog dana.

Isterivanjem neprijatelja do Drine i završnim operacijama, od 21. do 28. avgusta 1914. godine, kada je oslobođen Šabac, okončane su takozvane cerske operacije.

Vojnici na Ceru
U teškim borbama Austrougarska je imala oko 25.000 poginulih i ranjenih i više od 4. 500 zarobljenih oficira i vojnika. Na srpskoj strani iz stroja je izbačeno 16.045 podoficira i vojnika i 259 oficira, od toga je bilo 2.107 poginulih i 250 zarobljenih.

U izveštaju o porazu austrougarske vojske, austrijski novinar Ervin Kiš je napisao: “Armija je potučena i nalazi se u bezobzirnom, divljem i paničnom bekstvu. Jedna potučena vojska, ne, jedna razbijena rulja, jurila je u bezumnom strahu prema granici (…) Sjajni su momci ovi Srbi, oni znaju da brane svoju zemlju”.

Presudnu ulogu odigrala je Druga armija, kao najznačajnija operativna grupa i njen komandant đeneral Stepa Stepanović, koji je izradio plan operativnih dejstava i u ključnom trenutku uputio jedan puk da ovlada grebenom Cer, što je odlučilo ishod bitke.Zbog izuzetnih zasluga u rukovođenju i komandovanju u Cerskoj bici, komandant Druge srpske armije Stepa Stepanović unapređen je u čin vojvode. Ta prva pobeda saveznika u Prvom svetskom ratu afirmisala je komandanta Stepu, što je bitno ojačalo i moral savezničke vojske.

Gonjenjem neprijatelja do Drine i završnim borbama kod Šapca, 21-24. avgusta 1914 godine, okončana je tzv. cerska operacija.

Vest da je srpska vojska do nogu potukla austrougarske trupe iznenadila je svetsku javnost, koja nije očekivala da se jedna mala država, iscrpljena Balkanskim ratovima u prethodne dve godine, može vojnički odupreti velikoj sili.

B92

Veceras tradicionalno ocekujemo celovecernji program na nacionalnoj TV,dokumentarni film o slavnoj bitci,gosti u studiju istoricari,generali,mape,interaktivne grafike kretanja trupa...

Tanjug | 16. 08. 2014. - 10:40h

Udarni deo Cerske bitke, okončane kao prva velika saveznička pobeda u Prvom svetskom ratu, koju je izvojevala srpska vojska, odigrao se u noći 15. na 16. avgust 1914. godine.



Činjenica da je malena Srbija uspela da na Ceru tako temeljito da porazi austrougarske trupe, koje su u svakom smislu bile u neporedivo boljoj poziciji od Srba, izazvala je tada šok i nevericu u Beču i Berlinu, ali i oduševljenje među saveznicima, a ugled Srbije neočekivano je porastao.


Teško iscrpeljna u bakanskim ratovima, protiv Turske i Bugarske, koje je uspešno dobila po cenu velikih žrtava, izmorena i nekonsolidovna mala Srbija je napadnuta od Austro-Ugarske s neskrivenom namerom da bude potpuno uništena.
 

Logika vlastodržaca u Beču upravo je i bila da je nastupio idealan trenutak da slabašna Srbija bude, kako se verovalo, jednim "malim ratom" uklonjena s mape.
Pošto su 12. avgusta Austrijanci, odnosno njihova Peta armija forsirali Drinu u rejonu Loznice, a pripadnici Austro-Ugarske Druge armije Savu na prostoru Sremska Mitrovica-Šabac, započele su borbe srpskih odreda na Drini i Savi, koji su se tokom četiri dana, od 12. do 15. avgusta, suprotstavljali nadiranju brojnijih i neuporedivo bolje opremljenih austrougarskih trupa.
 

General Stepa Stepanović, koji se po povratku vojvode Putnika nalazio na čelu Druge armije, dobio je naredbu 14. avgusta u kasnom popodnevnim satima da povrati Šabac.
 

U jutarnjim satima 15. avgusta, suočena sa nadiranjem Austro-Ugarskih trupa put Valjeva, srpska vrhovna komanda naredila je da Treća armija na svaki način zapreči potez ka Valjevu iz doline Jadra, a Druga armija da se zaputi ka Tekerišu, te da udari neprijatelja u levi bok.
 

Tu, na jugozapadnim obroncima planine Cer, kod Tekeriša, u noći 15. na 16. avgust, dogodio se žestok sudar dve vojske, koji će se posle ogorčenih borbi, zavrsiti odlučnom srpskom pobedom.
 

Usledilo je povlačenje 21. austrougarske divizije, potom 8. korpusa, da bi u krajnjem 5. armija Austro-Ugarske vojske odstupila nazad preko Drine.
Kako je Austro-Mađare zahvatila panika, posle iznenadnih srpskih pobeda, u njihovim jedinicama nastalo je rasulo i opšta demoralizacija.
 

Atmosferu tih dana, među saborcima, Egon Ervin Kiš, poznati novinar i literata, koji se tu nalazio kao pripadnik Austro-Ugarskih trupa, opisao je na sledeći način, negde krajem avgusta te 1914. godine, u svom dnevniku: "Armija je potučena i nalazi se u bezobzirnom, divljem i paničnom begu. Jedna potučena vojska - ne, jedna razbijena rulja, jurila je u bezumnom strahu prema granici...".
 

Bila je to prva velika saveznička pobeda u Prvom svetskom ratu. Kada je Cerska operacija okončana 24. avgusta, od oko 200.000 austrougarskih vojnika, koliko je provalilo u Srbiju, u njoj nije ostao nijedan, izuzev 4.500 zarobljenika.
 

Tokom krvavih borbi gubici austrougarskih trupa dostigli su 27.000, dok je iz stroja izbačeno oko od 16. 500 srpskih vojnika, od čega 2.107 poginulih. Gonjenjem neprijatelja do Drine i završnim borbama kod Šapca, 21-24. avgusta 1914. godine, okončana je Cerska operacija.
 

Kao posledica uspešnog komandovanja i odlučne pobede general Stepa Stepanović dobio je čin vojvode.

(Blic online)

Jes pa da nas ne prime u EU. 
Heroj I SR

Jedna od bitaka koja se izucava na cuvenom West Pointu. Prva nasa pobeda, a i nasih saveznika u Prvom Svetskom Ratu. 

DSS: Sramežljivo obeležavanje stogodišnjice Cerske bitke

Demokratska stranka Srbije izrazila je danas nezadovoljstvo načinom na koji se obeležava stogodišnjica Cerske bitke, upitavši da li se čini dovoljno da se očuva uspomena na pale rodoljube.

U noći 15. na 16. avgust 1914. godine započela je bitka na Ceru, herojska odbrana otadžbine Srbije, u kojoj je život izgubilo najmanje 3000 srpskih vojnika, podseća DSS.

Deset dana kasnije, na tlu Srbije više nije bilo austrougarskih vojnika i ova pobeda srpske vojske predstavlja prvu savezničku pobedu u Prvom svetskom ratu. Za većno pamćenje ostaju herojstvo i žrtve srpskih vojnika i zločini austrougarske vojske na okupiranoj teritoriji Srbije, navodi se u saopštenju.

"Na današnji dan, stogodišnjicu bitke na Ceru, moramo da se zapitamo da li zvanična Srbija ovaj datum obeležava na odgovarajući način, šta čini da uspomena na pale rodoljube traje u srpskom narodu i kakvu poruku šalje time što se ovaj i drugi slični datumi slavne srpske istorije obeležavaju gotovo sramežljivo i u pola glasa," navodi DSS.

Preuzeto sa ...