05.08.2014, 00:02



Rizik od epidemije ebole u Evropi, samim tim i u Srbiji, gotovo da ne postoji, iako je epidemija ove zarazne smrtonosne bolesti, koja je zahvatila četiri afričke zemlje, dosad najvećih razmera.

ZARAZA - Na Aerodromu “Nikola Tesla” sprovode se preventivne mere kroz pojačan zdravstveni nadzor, a od danas će se putnicima koji dolaze iz zaraženih područja deliti letak sa zdravstvenim upozorenjem. Karantin za potencijalno zaražene nalazi se uz samu aerodromsku pistu, tako da rizični putnici neće ni ulaziti u zgradu aerodroma. - Sanitarni inspektori putnike koji dolaze iz rizičnih zemalja, upućuju sa rešenjem u Institut za javno zdravlje, gde im se uzima anamneza. Svrha toga je da ako tokom inkubacije do 21 dan dođe do pogoršanja zdravstvenog stanja, lekari mogu da posumnjaju na ebolu. Prvi simptomi su nespecifični, sve počinje kao prehlada, pa lekar, ako nema informaciju da je pacijent došao iz rizičnog područja, može da pogreši u dijagnozi ili da se i sam zarazi - kaže dr Zoran Nikolić, načelnik Granične sanitarne inspekcije.

 
Ako putnik u avionu ima simptome zaraze, posada aviona to javlja kontroli na aerodromu, a sanitarni inspektori putnika izoluju u namensku prostoriju. - Odmah se obaveštava dežurna epidemiološka ekipa Zavoda za javno zdravlje "Batut", koja sa specijalizovanom ekipom Hitne pomoći, ovakvog pacijenta prevozi na Infektivnu kliniku - objašnjava Nikolić. Povoljnost pa našu zemlju je što nema direktnih letove sa Beogradom iz zemalja u kojima je epidemija ebole. - Putnici, koji dolaze sa rizičnih područja, pre Beograda već prođu najmanje jednu kontrolu na nekom do tranzitnih aerodroma. Od epidemije ebole nekoliko putnika je stavljeno pod nadzor jer su dolazili sa ugroženih područja, ali nikakvi simptomi se nisu javljali ni posle perioda inkubacije - precizira Nikolić.

 

Činjenice o eboli - Ebola je smrtonosna zarazna bolest, a stopa smrtnosti je do 90 odsto - Virus se prenosi na čoveka sa divljih životinja - Epidemija ebole traje u Gvineji, Sijera Leoneu, Liberiji i Nigeriji - Izolovani virus pokazuje da je reč o novom soju virusa ebole - 22. marta potvrđen prvi slučaj u Gvineji - 1.323 osobe su obolele dosad - 729 osoba je umrlo - 1976. godine u Sudanu i Kongu prva epidemija ebole - 2000. dosad najveća epidemija u Ugandi sa 425 obolelih i 224 smrtna ishoda - 2012. prethodna epidemija u Kongu i Ugandi - 308 putnika ove godine na aerodromu u Beogradu stavljeno pod zdravstveni nadzor zbog sumnje na zarazne bolesti Simptomi - Groznica, slabost, bol u mišićima, glavobolja, bol u grlu, povraćanje, proliv, osip, krvarenje - Do infekcije dolazi u kontaktu sa krvlju, telesnim tečnostima ili kontaktom sa kontaminiranim predmetima - Ne postoji lek, niti vakcina protiv ebole

 

Štiti samo skafander ZAŠTITA - Protiv visokosmrtonosne ebole nema vakcine niti antivirusnog leka, a jedini način da se čovek zaštiti od obolelog je da bude u skafanderu, da ima specijalne naočari, kapuljaču, specijalno odelo, rukavice.

Izvor: 24sata

00:26, 06.08.2014. editirano: 01:48, 06.08.2014.

Lekari u Beogradu utvrdili da Č. D. (57), koji je radio u Libiji, nije zaražen opakom bolešću, iako ima visoku temperaturu
Ebola, infektivna klinika


BEOGRAD - Pacijent iz okoline Sombora Č. D. (57) primljen je u Infektivnu kliniku u Beogradu pod sumnjom da je zaražen ebolom. Prema saznanjima Kurira, u ovoj beogradskoj klinici utvrđeno je da, srećom, nije reč o ovoj zaraznoj bolesti.

Oboleli čovek najpre je zbrinut i pregledan u somborskoj opštoj bolnici. Prvi simptomi izuzetno visoke temperature ukazivali su na to da bi moglo biti reči o nekoj tropskoj zaraznoj bolesti. Pošto je Č. D. nedavno boravio u Libiji, a u Africi je izbila dosad najveća epidemija ebole, somborski lekari odlučili su da bolesnika hitno pošalju u beogradsku Infektivnu kliniku, gde je prekjuče i stigao.

Otklonjena sumnja

- Tačno je, pacijent sa izuzetno visokom temperaturom primljen je kod nas. Čovek je nedavno stigao iz Libije, gde je radio na gradilištu, a ovde nemamo odeljenje infektologije, pa smo zato odlučili da je neophodan hitan transport u Beograd, u Infektivnu kliniku, kako bi sumnja na ebolu bila otklonjena ili potvrđena - izjavio je za Kurir dr Milan Grba, direktor Opšte bolnice u Somboru.
Direktor Kliničkog centra Srbije dr Miljko Ristić potvrdio je za Kurir da je prekjuče primljen pacijent iz okoline Sombora sa simptomima koji su ukazivali na tešku zaraznu bolest.
Dr Miljko Ristić: Urađene su sve analize i potvrđeno je da nije reč o eboli Dr Miljko Ristić: Urađene su sve analize i potvrđeno je da nije reč o eboli

- Nema razloga za paniku. Urađene su sve neophodne analize i potvrđeno je da nije reč o eboli. U ovom trenutku ne mogu da preciziram šta je prouzrokovalo visoku temperaturu kod pacijenta, ali ebola, provereno, nije - bio je izričit dr Ristić.

Umrlo više od 700 ljudi

Ebola napada sitne krvne sudove u organizmu i pored visoke temperature prate je opšta slabost, bol u glavi i mišićima, a vrlo brzo dolazi i do krvarenja, unutrašnjeg i spoljašnjeg. Virus se među ljudima prenosi kontaktom s krvlju i drugim telesnim tečnostima zaraženog.
Aktuelna epidemija ove teške zarazne bolesti u Africi već je zahvatila Liberiju, Gvineju, Sijera Leone i Nigeriju. Prema poslednjim podacima, do sada su obolele 1.323 osobe, a 729 je umrlo.

Zbog širenja bolesti
KARANTIN NA AERODROMU

Zbog opasnosti od širenja opasne bolesti, na beogradskom aerodromu „Nikola Tesla“ nedavno je uveden karantin. Naime, kako je saopštio Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, prema Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, sve osobe koje dolaze iz zemalja u kojima ima virusa hemoralgijskih groznica (u koje spada i ebola) stavljaju se pod zdravstveni nadzor.
Na internet stranici „Batuta“ navodi se da se po istom zakonu karantin sprovodi ako su zdrave osobe bile ili postoji sumnja da su bile u kontaktu s obolelima od kuge, velikih boginja i virusnih hemoralgijskih groznica (izuzev hemoralgijske groznice s bubrežnim sindromom).

(Kurir)

Izvor: Tanjug

Vašington -- Američko Ministarstvo zdravlja naložilo je svojim državljanima da ne putuju u tri afričke zemlje gde vlada epidemija ebole.

Istovremeno, mediji javljaju da će Amerikanci započeti testiranja vakcine protiv ebole na ljudma, "nakon uspeha na radu sa primatima".

Amerikancima se ne preporučuje da putuju u Gvineju, Liberiju i Sijera Leone, gde je od januara ove godine umrlo više od 700 osoba od veoma zaraznog i smrtonosnog virusa ebole.

Predstavnik ministarstva Tom Friden izjavio je da se ebola širi u tim zemljama zapadne Afrike i da je taj virus "strašan i nemilosrdan".

SAD su slično upozorenje izdale 2003. godine kada je vladala epidemija SARS-a (atipične upale pluća) u Aziji. Medjutim, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) nije sada izdala takvo upozorenje za zemlje pogodjene ebolom.

SAD su uputile oko 50 svojih stručnjaka u Afriku za pomoć obolelim i planiraju da upute još toliko narednih dana. Dva američka lekara su se razbolela od ebole u Liberiji.

Velika Britanija je takođe izrazila zabrinutost zbog mogućeg širenja zaraze i zbog toga je organizovan sastanak kriznog štaba "Kobra".

Ipak, belgijski naučnik, koji je sa saradnicima otkrio ebolu 1976. godine, Peter Piot isključio je mogućnost o eventualnom širenju epidemije tog opasnog virusa van Afrike.

Piot je podsetio da se zaraza širi u neposrednom kontaktu sa inficiranom osobom.

Liberija je pre tri dana zatvorila sve svoje granice i uvela stroge sanitarne mere na glavnim tačkama ulaska u zemlju, dok je u Sijera Leoneu uvedene vanredno stanje.

I Nigerija je prošle nedelje uvela pojačane mere granične kontrole posle potvrde da je jedan Liberijac umro od ebole u Lagosu, što je prvi slučaj te bolesti u Nigeriji.
CDC preuzima zaraženog Amerikanca

Humanitarni radnik iz SAD, koji se inficirao virusom ebole tokom rada u zapadnoj Africi, biće prebačen narednih dana u Univerzitetsku bolnicu Emori u Atlanti, saopštio je američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).

Radnik, čije ime nije saopšteno, biće smešten u paviljon sa najvećim stepenom bezbednosti, saopštio je juče CDC, koji je osposobio tu bolničku jedinicu.

Portparolka CDC-a Barbara Rejnolds izjavila je da će prebačaj radnika biri organizovan u saradnji sa Stejt departmentom.

Ona je rekla da Centar nema podatke o tome da je pacijent zaražen ebolom ikada lečen u SAD, ali se zna da je pet pacijenata obolelih od sličnih virusa hemoragične groznice poput ebole u prošlosti ušlo u zemlju.

Mediji su ranije preneli da su se dva državljana SAD u zapadnoj Africi zarazila virusom - doktor i žena koja je radila za jednu humanitarnu organizaciju.

Oboje su pomagali obolelima u Liberiji.

CNN i ABC su preneli da su to dvoje zaraženih već prebačeni na lečenje u Ameriku, ali agencija Rojters navodi da nije mogla da dobije potvrdu takve informacije.

Prema poslednjim podacima Svetske zdravstvene organizacije, od početka epidemije ebole u januaru ove godine u nekoliko država zapadne Afrike, umrlo je više od 700 osoba a zaraženo je najmanje 1.200.

Ebola ili hemoragična groznica, veoma je zarazno virusno oboljenje. Oboleli dobijaju groznicu, praćenu bolovima u mišićima, naglim rastom temperature, glavoboljom i slabošću organizma, a ponekad se javi unutrašnje krvarenje i krvarenje iz nosa i ušiju.

Protiv te bolesti i dalje ne postoji vakcina ili neki drugi siguran lek, tako da stopa smrtnosti može da dostigne i 90 odsto.

(B92)

Neidentifikovani muškarac sa simptomima ebole primljen je juče u njujoršku bolnicu Mount Sinai, a lokalni mediji javljaju da se u Ameriku nedavno vratio s puta iz Zapadne Afrike, u kojoj ovaj opaki virus hara proteklih nekoliko meseci.

Prema bolničkom saopštenju, pacijent je primljen s visokom telesnom temperaturom i gastrointestinalnim simptomima.

 

Nakon toga, stavljen je u karantin i u toku su dijagnostička ispitivanja kojim bi trebalo da se utvrdi da li je u SAD doneo smrtonosni virus.


-Preduzeli smo sve potrebne korake kako bismo zaštitili ostale pacijente, posetioce i osoblje - navodi se u saopštenju ove bolnice.
 

Ukoliko se utvrdi da ovaj čovek ima ebolu, to će biti prvi slučaj da je neko doneo opaki virus u Ameriku.

 
Moguć slučaj obolevanja i u Saudijskoj Arabiji

 

Saudijska Arabija obavlja testove na muškarcu za kojeg se sumnja da je zaražen virusom ebole dok je nedavno bio na poslovnom putu u Sijera Leoneu, saopštilo je danas Ministarstvo zdravlja ove zemlje.


U saopštenju se navodi da je Saudijac četrdesetih godina smešten u bolnici u Džedi i da pokazuje "simptome viralne hemoragične groznice", koji liče na simptome ebole.

(Blic online)

 

Kako glupi tekstovi, al' dobro to prodaje novine inače  

Objavljeno: 4. avgust 2014. u 22:21

Amerika ima lek

Tri super-tajne, eksperimentalne epruvete koje su bile čuvane na temperaturama ispod nule, prebačene su avionom u Liberiju prošle nedelje u poslednjem očajničkom pokušaju da se spase američki misionari zaraženi virusom ebole, sudeći po izvoru upoznatim sa detaljima lečenja, piše „CNN„.

Doktor Kent Brentli se 22. jula probudio sa osećajem groznice. Plašeći se najgoreg, odmah je sebe stavio u izolaciju. Simptomi su se kod Nensi Vrajtbol pojavili tri dana kasnije. Brzi test krvi na terenu potvrdio je infekciju kod oboje nakon što su počeli da ispoljavaju simptome poput groznice, povraćanja i dijareje.

Veruje se da su ovi misionari zaraženi ebolom od strane drugog medicinskog radnika u njihovoj bolnici u Liberiji, iako zvanični rezultati istrage tek treba da budu objavljeni.

Predstavnik Nacionalnog instituta za zdravlje kontaktirao je njihovu organizaciju u Liberiji i ponudio eksperimentalni tretman poznat kao ZMapp za dva pacijenta, sudeći po izvoru.

Ovaj lek razvila je biotehnološka kompanija Mapp Biopharmaceutical Inc, a pacijentima je rečeno da ovaj lek nikada pre nije bio isproban na ljudskoj osobi ali da je pokazao obećavajuće rezultate na malim eksperimentima na majmunima.

Sudeći po dokumentima kompanije, četiri majmuna inficirana ebolom preživela su nakon primenjivanja terapije na njima u prvih 24 časa nakon zaraze.

Dva od četiri dodatna majmuna kod kojih je terapija započeta unutar 48 časova nakon infekcije su takođe preživela.

Jedan majmun koji nije primao lek umro je pet dana nakon izloženosti eboli.

Brentli i Vrajtbol bili su svesni rizika uzimanja novog, malo poznatog tretmana, ali su pristali.

Majmuni su lek primili unutar 48 časova od infekcije – Brentli je lek primio tek nakon 9 dana.

Lek je dobijen tako što su miševi bili izloženi fragmentima virusa ebole a potom su antitela koja su razvili miševi uzeta kako bi se stvorio lek koji funkcioniše tako što sprečava da virus uđe i zarazi nove ćelije.

Epruvete ovog leka stigle su u bolnicu u Liberiji gde su misionari bili smešteni a doktorima je rečeno da dozvole da se one ugreju prirodnim putem bez dodatnog zagrevanja. Očekivalo se da će biti potrebno da prođe 10 časova pre nego što ZMapp bude dostupan pacijentima.

Brentli je tražio da Vrajtbolova prva dobije lek zato što je on bio mlađi i očekivao je da će imati bolje šanse za borbu, i ona se složila. Međutim, dok se prva epruveta otkravljivala, njegovo stanje se pogoršalo.

Stanje mu se toliko pogoršalo da je rekao doktorima da umire.

Znajući da je njegova doza i dalje smrznuta, pitao je doktore da li može da dobije prvu dozu. Ona mu je doneta, a svega sat vremena nakon primanja leka njegovo stanje se drastično poboljšalo.

Jedan od njegovih doktora opisao je celu situaciju kao “čudo”.

Brentli je već sledećeg jutra bio u stanju da se sam istušira pre nego što je posebnim medicinskim avionom evakuisan u SAD.

Vrajtbolova je takođe primila lek. Njena reakcija nije bila toliko čudesna, ali nakon primanja druge doze njeno stanje se značajno popravilo.

Bilo joj je dovoljno dobro da može da bude evakuisana.

ZMapp nije odobren za upotrebu na ljudima, i još nije ušao ni u fazu kliničkih testiranja, što je standard za dokazivanje bezbednosti i efikasnosti nekog leka.

Proces kojim je ovaj lek omogućen za ova dva pacijenta je izuzetno neobičan i najverovatnije je učinjen dostupnim putem “upotrebe iz saosećanja” od strane Administracije za hranu i lekove SAD. Ova upotreba dozvoljava pristup eksperimentalnim lekovima van kliničkih testiranja.

Dobijanje odobrenja za ovakvu upotrebu izuzetno je komplikovano i u pitanju je dugotrajan proces, ali u ovom slučaju, zaraženi su dobili pristup tretmanu za svega desetak dana nakon zaraze virusom ebole.

(B92)

a mi smo inace mislili da ameri nemaju lek

Objavljeno: 12. avgust 2014. u 17:30

Pod zdravstveni nadzor, zbog kontrole eventualnog širenja ebole, u Srbiji je od petka stavljeno osmoro ljudi koji su doputovali iz ugroženih područja. To je uobičajena procedura pred pretnjom zaraze od koje je od feruara u zapadnoj Africi umrlo više od 960 ljudi.



Ni činjenica, tvrde epidemiolozi, da je ova bolest, možda, stigla u susedstvo, jer je u Bukureštu, kako su saopštili rumunski zdravstveni zvaničnici, jedna osoba koja je doputovala iz Nigerije sa simptomima ebole, smeštena u karantin, za nas ne povećava mnogo rizik od pojave bolesti otkrivene 1976. godine.

To, međutim, nikako ne znači da može da se isključi mogućnost od širenja ebole van trenutnog žarišta u tri afričke zemlje: Liberiji, Gvineji i Sijera Leoneu, u druge delove sveta, pa i na Balkan. Zato se i preduzimaju mere pojačanog sanitarnog nadzora, pišu Novosti.

“Granična sanitarna inspekcija dežura ceo dan i na osnovu spiska putnika koji dolaze iz područja ugroženih ebolom, na ulasku u zemlju s tim putnicima se razgovara i daju im se rešenja o sanitarnom nadzoru”, objašnjava magistar Bojana Grgić, epidemiolog, šef Odeljenja za epidemiološki nadzor Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut“.

- Posle toga oni su dužni da se u roku od 24 sata jave zavodu za javno zdravlje prema mestu stanovanja, gde dobijaju sve informacije. Zdravstveni nadzor traje 21 dan. Za to vreme putnik je u kontaktu sa svojim epidemiologom i ako se pojave simptomi koji bi mogli da se povežu sa ebolom, savet je da ne ide kod lekara u primarnu zdravstvenu zaštitu, nego će sve biti iskoordinirano da se, ako postoji realna sumnja, prebaci u infektivnu kliniku – navodi epidemiolog Grgić.

Magistar Grgić kaže da Svetska zdravstvena organizacija još nije zvanično objavila ništa o eventualnoj sumnji na ebolu u Rumuniji, ali da je za nas posle pojave pacijenta koji je tamo smešten u karantin, rizik od ove bolesti isti kao i ranije.

“Dosad smo imali dva pacijenta koja su u Kliniku upućena sa sumnjom na ebolu, a utvrđeno je da jedan ima zapaljenje pluća, a drugi malariju”, kaže profesor dr Mijomir Pelemiš, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti KCS.

- Apsolutno smo spremni da prihvatimo pacijenta sa ebolom ako se pojavi. U situaciji kad postoji sumnja na karantinsku bolest bitno je da se što manje ljudi uključuje. Ustanova koja upućuje sumnjivog mora to da najavi. Kod nas je određen poseban boks za pregled takvih pacijenata. Jedan lekar i jedna sestra ulaze u taj prostor iz Klinike, a pacijent direktno spolja – navode iz KCS.

Tu je, objašnjava prof. Pelemiš sva zaštitna oprema za lekara i sestru, a pacijent mora da nosi masku. Posle pregleda poziva se epidemiolog koji uzima podatke o kretanju pacijenta i ako postoji sumnja na karantinsku bolest on ide u izolaciju. Sa njim idu i lekar i sestra koji su ga pregledali, i tu ostaju sve dok se ne utvrdi da nema, recimo, ebolu, kad prestaju sve zaštitne mere, a ako je nalaz pozitivan lekar i sestra ostaju sa pacijentom da ga leče i neguju.

- Naši ljudi ne odlaze turistički u većem broju u afričke zemlje u kojima vlada epidemija ebole, najsmrtonosnija u poslednjih 38 godina, možda se nešto više putuje u Nigeriju – kaže dr Grgić za Novosti.

“Oni koji su tamo na privremenom radu, pre odlaska vakcinišu se protiv bolesti za koje postoji vakcina, i sva uputstva o mogućim putevima zaraze. Sada će preko naših konzulata i ambasada dobiti dodatne informacije vezane za ebolu, iako su ih već dobili i od lokalnih vlasti. Rizik da se zaraze je vrlo nizak, osim ako nisu zdravstveni radnici: oboleli su izolovani, teško da će doći u direktan kontakt sa njima, a oni koji su zaraženi a još nemaju simptome nisu zarazni za okolin”, prenose Novosti.

(Telegraf.rs)

Санитарни надзор значи да човек живи ''нормално'' и шири вирус унаоколо. Строжији санитарни надзор је за грип, него за еболу?
Колико је ''стручњака'' који врше санитарни надзор видело оболелог од еболе?
Обавештење: Шпански ВАТИКАНСКИ рибар људских душа је умро у Мадриду од еболе.