Kul, lijepe slike.

Цар Нићифор II Фока

Цар Нићифор II Фока (963-969), један од најславнијих византијских војсковођа и царева. Он је по оцу био изданак магнатске породице Фока, једне од најистакнутијих у Малој Азији, а по мајци потицао је из, такође, угледног и богатог рода Малеина. Уопште, Фоке су припадале војничкој аристократији Византијског царства.
Начин на који је убијен, а у тесној вези са традицијом непобедивог војсковође, допринео је да много година касније Нићифор Фока постане мученик и понегде, пре свега на Светој гори, буде слављен као светитељ. Ова традиција се, по свој прилици преко Атоса, проширила и у словенске земље.

Један од највећих царева византијског царства Јустинијан и његова неустрашива жена Теодора .

Иначе, Теодора је спасила трон Јустинијану. Јер, у току побуне на Хиподрому ( звана "Ника" ), Јустинијан је хтјео да побјегне...Међутим, Теодора га је одговорила а његови генерали Велизар и Нарзес су се побринули да власт остане у рукама цара Јустинијана..

Грчка ватра, тајно оружије византинаца.

Грчку ватру је, према Теофану, измислио архитекта Калиник из града Хелиопоља који се тада налазио у Сирији или Египту и донео ју је у Цариград нешто пре почетка прве арапске опсаде (674—678). Захваљујући грчкој ватри, Византинци су успешно одбили нападе Арабљана на Цариград, и то не само 674—678, него и другу велику опсаду Арабљана 717. године..Ради се о течном пламену који се избацивао из неке врсте сифона који су се називали стрепте. Никада се није сазнао прави хемијски састав ове запаљиве течности, али се сматра да је сигурно један од основних састојака била шалитра.

Западна минијатура – приказ освајања и пљачке Цариграда од стране крсташа 1204. године

Византијска закогнетка... Па ето, изнесите своје мишљење

"Отац мој ме роди, из утробе мајке моје, а ја потом родих мајку оца свог"!

Odlicna tema

одговор је Адам

„Цариград је једини град на свету који се распростире на два континента – Европи и Азији...Отуда се са извесним заносом говори о томе да је Цариград мостобран између Европе и Азије, да гордо стоји на самом крају Европе и да је окренут моћној Азији, да је 'златни мост' који сједињује Исток и Запад, да је својеврстан беочуг који повезује два континента, да је са историјом на 'ти', да је, најпосле вечни град и Рим Истока.
Цариград се убраја међу оне престонице без којих се не може замислити држава у којој се налазио.”

(Радивој Радић, Цариград – приче са Босфора, Еволута, Београд 2008.)