Veliki rat najavljen Majskim prevratom

Uloga velikih sila u ubistvu poslednjih Obrenovića i pljačka dvorskih arhiva sakriva se duže od veka



SVEČANA uniforma kralja Aleksandra Obrenovića i venčanica kraljice Drage bili su u ponudi na aukciji 1904. u Londonu samo nekoliko meseci posle atentata. Kupci su se nadmetali za dijademu srpske kraljice sa brilijantima i grivnu ukrašenu brilijantima i safirima, poklon ruskog cara. Licitiralo se i za turski orden Medžedije i persijski orden Sunca, bogato ukrašenih brilijantima. U Beču je istovremeno održana aukcija opljačkane imovine Obrenovića, na kojoj je najveća atrakcija bila jahta „Draga“, svadbeni dar beogradske opštine.

Čerupanje imovine Obrenovića počelo je odmah posle atentata, a prva ne meti je bila dvorska arhiva, koja je bila puna nezgodnih svedočanstava.

Prodaja te imovine na licitacijama u Evropi odvijala se neometano iako je Srbija bila pod sankcijama. Posle atentata 19. maja 1903. proglašena je „zemljom zaverenika i kraljeubica“ s kojom su evropske zemlje, na insistiranje Velike Britanije, prekinule diplomatske odnose. Ali ne i misteriozne puteve kojima su u „moralne“ države, zgrožene atentatom, stizale pokradene dragocenosti iz dvora Obrenovića. To je još jedna nerazrešena tajna veza velikih sila s Majskim prevratom, kad su na istorijsku scenu stupili Apis i „zaveritelji“, kasnije povezivani i sa Sarajevskim atentatom.

- Nikada nećemo pouzdano moći da razrešimo pitanje ko je sve stajao iza atentata na poslednje Obrenoviće. Velike sile su verovatno imale podatke o zaveri koja je pripremana duže od dve godine, u njoj je uzelo učešće više od 100 ljudi, pa su se čak i u javnosti pojavile vesti o njoj. Plahoviti, talentovani a u ličnom životu veoma nesrećni Obrenović nije imao saveznika u vremenu kad je počela velika evropska trka u naoružavanju - kaže istoričar dr Čedomir Antić.

Zaverenici su u maju 1903. žurili da okončaju poduhvat koji su nazivali revolucijom.

- Sve je trebalo spremiti tako da ubistvo Aleksandra i Drage bude ne samo izvršeno već da možemo odmah preuzeti vlast i osigurati u zemlji red i poredak, kako ne bi revolucija zahvatila veće razmere i time dala povod Evropi a naročito susednoj Austrougarskoj da se umeša u naše unutrašnje stvari. Ona je pripremila granične trupe, dva korpusa, da upadnu u Srbiju u cilju uvođenja reda i umirenja - zabeležio je jedan od vodećih oficira zaverenika Antonije Antić, sinovac Đorđa Genčića, uticajnog političara i ministra u „revolucionarnoj vladi“ formiranoj posle prevrata.

Memoari zaverenika otkrivaju da je Genčić otvoreno pitao i ruskog i austrijskog poslanika šta bi njihove države radile ako Aleksandar Obrenović nekim slučajem strada. Među istoričarima je duže od veka aktuelna tema ruske uloga u Majskom prevratu.

- Mnogi poznati istoričari su podsećali na ruskog poslanika u Beogradu koji je sa svoje terase gledao događaje u dvoru „kao s balkona u pozorištu“. Nešto pre atentata ruski car je posetio vojnu akademiju u kojoj je pitomac bio i princ prestolonaslednik Đorđe Karađorđević. Car je samo njega pozvao na razgovor. To je svedočanstvo o stavu ruske carevine prema još vladajućem kralju Aleksandru Obrenoviću - kaže dr Antić.

Atentat je izazavao zgražanje evropske monarhističke javnosti, samo je u francuskoj štampi nazivan revolucijom.

- Jedino je u sedištu Francuske Republike ubistvo monarha loše reputacije primljeno sa više razumevanja. Osuda je bila opšteevropska, ali je u jednoj od velikih sila dobila razmere osude celog naroda i države. Bila je to Britanija, početkom 20. veka, najmoćnije i najveće svetsko carstvo - kaže istoričar dr Slobodan Marković.

Tri godine pre atentata uticajni britanski novinar Vilijam Stid objavio je „definiciju“ Srbije koja je od 1903. postala opšte mesto u antisrpskoj propagandi.



- Srbija kipti od zavera. To je njeno uobičajno stanje. Mala kraljevina koja leži između Austrije i Rusije, sa rivalskim dinastijama i nezadovoljenim častoljubljima, jedno je od politički najgrozničavijih središta u Evropi. U Srbiji se ubistvo već dugo smatra kao jedno od prirodnih i gotovo neophodnih političkih metoda - otrovno je pisao Stid.

Ovaj stav je od 1903. u bezbroj varijacija ponavljan u zapadnoj štampi, iako su dopisnici iz Beograda, odmah posle atentata izveštavali da u Srbiji na vlasti nije vojna hunta, već vlada u kojoj su političari.

- Srpski narod je bio svestan da je stvorio i državu i krunisane glave, a ne obrnuto. Zato je osećao da ima pravo da arbitrira i da promeni dinastiju, ako ona ne ispunjava misiju da brine o napretku države i nacije. Srbija je pokazalo da prevrat ne znači kraj države, već naprotiv njen napredak što je bila nezgodna poruka za druge monarhije. Iako se u Majskom prevratu na sceni pojavljuju ličnosti koje se povezuju s Velikim ratom, on do danas nije dovoljno istražen - kaže istoričar dr Miroslav Svirčević.

On smatra da je Britaniju naročito brinulo što su prevrat organizovali oficiri, koji bi mogli da povedu rat za oslobođenje srpskih zemalja pod turskom okupacijom.

- Srbija je u zapadnoj politici smatrana „predstražom Rusije na Balkanu“ koja će „dovesti kozake na topla mora“. Zato se naročito Velika Britanija od polovine 19. veka oštro suprotstavlja srpskim naporima da stvore i prošire državu, smatrajući da će ona srušiti Osmansku imperiju koja štiti britanske interese u Sredozemlju - kaže dr Svirčević.

Pokazalo se da su bili u pravu, jer su upravo „zaveritelji“ bili najbolji oficiri balkanskih ratova. Ipak, istoričari naglašavaju da je netačan stereotip da su Srbijom posle 1903. vladali oficiri zaverenici.

- Posle prevrata nastao je period parlamentarne vladavine koji je po trajnosti i kvalitetu bez premca. U kontekstu tog vremena Srbija je bila uzorna parlamentarna država. Iako je uticaj zaverenika u javnosti bio veliki, on nije bio presudan, a Srbiju su vodile njene vlade - kaže dr Antić.

ZAVERENIČKA REPUBLIKA

DEO zaverenika, levičarski političari i visokoškolska omladina želeli su posle atentata da promene državno uređenje.

- Pred dvorom muzika svira „Hej trubaču“. Otud od „Londona“ gura jedna gomila đaka i visoko vitla šeširima: „Živela sloboda! Živela Srbija! Živela Republika“ - zabeležio je Dragiša Vasić atmosferu u Beogradu jutro posle atentata.

Političke vođe zavere nisu dozvolile ukidanje monarhizma.

- Među mlađim oficirima bio je znatan broj republikanaca, ali su nas stariji, a naročito Genčić, od toga odvratili ukazujući nam na teškoće od Evrope, a naročito od Rusije i Austrije koje ne bi dozvolile da se na Balkanu zasnuje republikansko revolucionarno gnezdo - zapisao je Antonije Antić.


“CRNA RUKA“ NIJE PUCALA

ISTORIČARI smatraju političkom manipulacijom poistovećivanje zaverenika iz 1903. s mnogo kasnije osnovanom organizacijom „Ujedinjenje ili smrt“, popularno nazvane „Crna ruka“.

- Zaverenici iz Majskog prevrata i „Crna ruka“ nisu isto. Čuveni Apis nije bio ni jedini ni glavni zaverenik. Mnogo se spekulisalo s učešćem crnorukaca u Sarajevskom atentatu, ali treba podsetiti da Austrougarska uopšte nije optuživala „Crnu ruku“. Pojedini mladobosanci su se pre opredelili za terorizam nego za „Crnu ruku“. Ubistvo Ferdinanda je bio povod a ne uzrok rata. Atentat u Sarajevu bio bi izvršen ovako ili onako - kaže dr Čedomir Antić.

Izvor

@Maradic

"Мајски преврат" најавио Први светски рат ?
Б. Субашић је добар новинар и радо читам "Вечерње новости" али већу глупост није могао да напише.

Додуше, "Марсејски атентат" сматрао је бритаснки Сек. за спољне послове за "прве пуцње Другог светског рата".