Све су то минијатуре у поређењу са овим царем

http://en.wikipedia.org/wiki/Marcelo_R%C3%ADos

He was arrested in Rome in 2001 after he punched a taxi driver on the nose and then had a fight with the policemen arresting him

 

In 2003, while training for a Davis Cup tie with Ecuador, he allegedly urinated on some men in a La Serena bar's bathroom and was later expelled from his hotel after being accused of swimming nude.

 

He reportedly told Monica Seles to move her "fat ass" while on a lunch queue

 

Легендица. Идем чисто неким хронолошким редом, доћиће и он.

Čekaj mene za Lendla.

Џон Доналд „Дон“ Баџ (енгл. John Donald "Don" Budge; Оукланд, Калифорнија, 13. јун 1915—Скрантон, Пенсилванија, 26. јануар 2000) је био амерички тенисер. Баџ је први тенисер у историји који је освојио календарски гренд слем (1938), победивши на сва четири највећа турнира у једној години. Он је, такође, рекордер по броју узастопно освојених гренд слемова (6). На почетку каријере био је аматер, а касније је прешао у професионалце. Пензионисао се 1955. године.


Биографија

Баџ је рођен 13. јуна 1915. године у Калифорнији. Отац му је био фудбалер. Баџ је у младости био заинтересован за друге спортове, али је убрзо схватио да је природно надарен за тенис. Почео је да студира на Калифоријском универзитету, али га је напустио да би играо тенис за САД. Тада је имао деветнаест година.

Већ са 21 годином игро је на Вимблдону, где га је поразио тада први аматерски играч света, Фред Пери. Баџ је следеће године преузео ту титулу од Перија, након што је овај постао професионалац. Te године је, такође, освојио Вимблдон у све три конкуренције (појединачно, парови и мешовити парови) и донео титулу Дејвис куп тиму САД када је победио Готфрида фон Крама из Нацистиче Немачке резултатом 3:2.

Следеће, 1938. године, Баџ је ушао у тениску историју тако што је постао први играч који је освојио сва четири гренд слем турнира у једној години. До данас, његов успех (у мушкој конкуренцији) поновио је само Род Лејвер (1962. и 1969). Баџ је током 1937. и 1938. победио у 92 узастопна меча.

Баџ је постао професионалац 1939. године. Током Другог светског рата служио је у ваздухопловној јединици, где је приликом једне вежбе повредио раме, што га је заувек онемогућило да се врати на свој најбољи ниво. Пензионисао се 1955, а 1964. примљен је у Тениску кућу славних.

Баџову игру карактерисао је моћан сервис и одличан бекхенд. Такође је остао упамћен по изузетно пристојном понашању на терену, без излива беса и свађа са судијама.

Баџ је 1999. возећи ударио у дрво. Од те повреде никад се није опоравио и умро је неколико месеци касније, у јануару 2000. Имао је жену Лоријел и два сина, Дејвида и Џефрија.

Izvor: Wikipedia


Укратко

Први човјек који је освојио сва четири слема у једној сезони - 1938.



Након њега то је само Род Лејверу пошло за руком. Поред тога Баџ је до данас једини тенисер који је освојио шест слемова за редом. Освојио је и четири турнира из серије про.

                                                               Иван Лендл

Некада




Овде је освојио Гароса. 






Овако изгледа сада.








Иван Лендл (чеш. Ivan Lendl; 7. март 1960, Острави, Чехословачка) је бивши професионални тенисер, који је играо за Чехословачку и Сједињене Америчке Државе. Његова највиша позиција на АТП листи било је 1. место, које је достигао 28. фебруара 1983. године. Био је доминантан током '80-их и почетком '90-их. Тенис магазин га је 2005. именовао једним од десет највећих тенисера свих времена.

У својој каријери, освојио је осам Гренд слем титула. Једанаест узастопних година достизао је бар једно финале гренд слема, што је рекорд који је касније изједначио Пит Сампрас.

28. фебруара 1983. по први пут се нашао на врху АТП листе, а своју доминацију светским тенисом потврдио је када је у финалу Отвореног првенства САД 1985. победио Џона Макенроа. Укупно је на врху АТП листе провео импозантних 270 недеља. Дуже од њега на тој позицији су били Роџер Федерер и Пит Сампрас.





                                                              Гренд слем финала (19)

Победе ( 8 )

---

Година    Турнир    Противник у финалу    Резултат

---

1984.    Отворено првенство Француске у тенису    Сједињене Америчке Државе Џон Макенро    3–6, 2–6, 6–4, 7–5, 7–5

1985.    Отворено првенство САД у тенису    Сједињене Америчке Државе Џон Макенро    7–6, 6–3, 6–4

1986.    Отворено првенство Француске у тенису(2)    Шведска Микаел Пернфорс    6–3, 6–2, 6–4

1986.    Отворено првенство САД у тенису(2)    Чехословачка Милослав Мечирж    6–4, 6–2, 6–0

1987.    Отворено првенство Француске у тенису(3)    Шведска Матс Виландер    7–5, 6–2, 3–6, 7–6

1987.    Отворено првенство САД у тенису(3)    Шведска Матс Виландер    6–7, 6–0, 7–6, 6–4

1989.    Отворено првенство Аустралије у тенису    Чехословачка Милослав Мечирж    6–2, 6–2, 6–2

1990.    Отворено првенство Аустралије у тенису(2)    Шведска Стефан Едберг    4–6, 7–6, 5–2 ret.



Порази(11)

---

Година    Турнир    Противник у финалу    Резултат

---

1981.    Отворено првенство Француске у тенису    Шведска Бјерн Борг    6–1, 4–6, 6–2, 3–6, 6–2

1982.    Отворено првенство САД у тенису    Сједињене Америчке Државе Џими Конорс    6–3, 6–2, 4–6, 6–4

1983.    Отворено првенство САД у тенису(2)    Сједињене Америчке Државе Џими Конорс    6–3, 6–7, 7–5, 6–0

1983.    Отворено првенство Аустралије у тенису    Шведска Матс Виландер    6–1, 6–4, 6–4

1984.    Отворено првенство САД у тенису(3)    Сједињене Америчке Државе Џон Макенро    6–3, 6–4, 6–1

1985.    Отворено првенство Француске у тенису(2)    Шведска Матс Виландер    3–6, 6–4, 6–2, 6–2

1986.    Вимблдон    Немачка Борис Бекер    6–4, 6–3, 7–5

1987.    Вимблдон (2)    Аустралија Пет Кеш    7–6, 6–2, 7–5

1988.    Отворено првенство САД у тенису(4)    Шведска Матс Виландер    6–4, 4–6, 6–3, 5–7, 6–4

1989.    Отворено првенство САД у тенису(5)    Немачка Борис Бекер    7–6, 1–6, 6–3, 7–6

1991.    Отворено првенство Аустралије у тенису(2)    Немачка Борис Бекер    1–6, 6–4, 6–4, 6–4







                                                        Тенис Мастерс Куп финала (9)







Победе (5)

---

Година    Место одржавања    Противник у финалу    Резултат у финалу

---

1981    Њујорк, САД    Сједињене Америчке Државе Витас Герулајтис    6–7, 2–6, 7–6, 6–2, 6–4

1982    Њујорк, САД    Сједињене Америчке Државе Џон Макенро    6-4, 6-4, 6-2

1985    Њујорк, САД    Немачка Борис Бекер    6–2, 7–6, 6–3

1986    Њујорк, САД    Немачка Борис Бекер    6-4, 6-4, 6-4

1987    Њујорк, САД    Шведска Матс Виландер    6–2, 6–2, 6–3








Порази (4)

---

Година    Место одржавања    Противник у финалу    Резултат у финалу

---

1980    Њујорк, САД    Шведска Бјерн Борг    6–4, 6–2, 6–2

1983    Њујорк, САД    Сједињене Америчке Државе Џон Макенро    6–3, 6–4, 6–4

1985    Њујорк, САД    Сједињене Америчке Државе Џон Макенро    7–5, 6–0, 6–4

1984    Њујорк, САД    Немачка Борис Бекер    5–7, 7–6, 3–6, 6–2, 7–6









                                                            Рекорди и достигнућа






    Освајач осам гренд слем титула (изједначен са Џимијем Конорсом и Андреом Агасијем, само шест тенисера је било боље у историји).
    Победио у 222 меча на гренд слем турнирима (изједначен с Конорсом и Агасијем).
    Достигао је осам узастопних финала на Отвореном првенству САД (1982-1989), а од тога је освојио три титуле (1985, 1986, 1987).
    Играо у три узастопна финала на Отвореном првенству Аустралије, четири на Отвореном првенству Француске и два на Вимблдону. Бјерн Борг, Рафаел Надал и Роџер Федерер су једини тенисери уз Лендла који су играли четири узастопна финала на ОП Француске.
    Лендл је достигао 27 полуфинала на 34 укупно одиграних гренд слем турнира.
    Други по броју достигнутих узастопних полуфинала у историји опен ере (иза Роџера Федерера).
    Током једанаест узастопних година (1981-1991) играо је макар једно гренд слем финале (изједначен са Питом Сампрасом, 1992-2002).
    Један од пет играча који су били на 1. месту АТП листе најмање три узастопне године (уз Конорса, Макенроа, Сампраса и Федерера).
    Један од пет играча који су били на 1. месту АТП листе током целе сезоне (уз Конорса, Сампраса, Лејтона Хјуита и Федерера).
    Четири пута је освојио награду ИТФ за тениског шампиона године (1985, 1986, 1987, 1990).
    Три пута га је АТП именовао за тенисера године (1985, 1986, 1987).
    Други по броју освојених турнира (94). Више од њега освојио је само Конорс (107).
    Трећи по броју недеља који је провео на врху АТП листе (270). Бољи од њега су само Федерер (302 недеље) и Сампрас (286 недеља).
    Дели друго место са Питом Сампрасом по броју освојених Тенис Мастерс Купова (5). Бољи је само Роџер Федерер (6).

Лендл ће остати запамћен као велики шампион. Али и као баксуз. Није освојио слемове у неким финалима када је морао. Нажалост никада није освојио Вимблдон. Имао је потенцијал да постане већа легенда али га није искористио.

Хвала Новаку Ђоковићу што ми је омогућио да завршим са детаљним проучавањем и студирањем Бекерове и Едбергове каријере и напокон пређем на Виландера и Мека. То је онај осјећај када као дјеца на Сеги Меги/Нинтнеду 2-3 године  играте двије видео игре а онда вам један дан родитељи донесу два нова комада а ви у трансу не можете да вјерујете шта се дешава.

Илије Настасе


Илије Настасе (рум. Ilie Năstase, 19. јул 1946) је бивши румунски тенисер. Вишеструки је победник гренд слем турнира у појединачној и у игри парова. Настасе је између 23. августа 1973. и 2. јуна 1974. био први на АТП листи. Један је од пет тенисера у историји који је успео да освоји више 100 АТП титула (58 у појединачној конкуренцији и 45 у игри парова). Освојио је седам гренд слем титула, две у појединачној конкуренцији, 3 у игри парова и 2 у игри мешовитих парова. Такође је четири пута победио на Тенис мастерс купу. Магазин Тенис га је 2005. године поставио на 28. место најбољих тенисера у периоду 1965-2005.




Каријера

На почетку каријере 1966. Илије Настасе је путовао по свету и такмичио се са својим добрим пријатељем Јоном Циријаком. Њих двојица су се такмичили за Румунију у Дејвис купу, са којом су три пута били финалисти (1969, 1971, 1972). Своју прву титулу у појединачној конкуренцији Настасе је освојио у Кану 16. априла 1967. Настасе је 1970. године постао један од најбољих играча на свету а велики број тениских стручњака га је рангирао на шесто место иза Род Лејвера, Кена Роузвола, Џона Њукома, Тонија Роуча и Артура Еша. Настасеов високи пласман је био резултат његових победа у Риму и у Селисберију. Те године је са Циријаком је победио у игри парова на Ролан Гаросу. Наредне године, Настасе је изгубио у финалу Ролан Гароса од Јана Кодеша. На крају сезоне освојио је свој први Тенис мастерс куп.

Године 1972. је постао другопласирани тенисер на свету, првенствено захваљујући победи на Ју-Ес опену. Овај турнир је био једини у сезони на ком су учествовали сви најбољи тенисери на свету. Два месеца раније на Вимблдону је поражен од Стена Смита у чувеном финалу у пет сетова. Иако је Смит победио Настасе је побрао симпатије публике. Исте године поражен је од Смита у финалу Дејвис купа које је одржано у Букурешту али му се зато реванширао на Тенис мастерс купу где је освојио своју другу узастопну титулу. Током сезоне 1973. био је у изванредној форми јер је победио на 17 турнира, укључујући Ролан Гарос, такође је освојио и титулу у игри парова на Вимблдону а био је поново најбољи на Тенис мастерс купу, ту сезону је завршио на првом месту АТП листе. Те године је победио на седам од осам мечева у Дејвис купу а Ролан Гарос је освојио без изгубљеног сета. Такође је победио и у Риму, Квинсу, резултат који нико није поновио у опен ери. У наредне две сезоне највећи успеси Илије Настасеа су финала Тенис мастерс купа, 1974. је поражен у финалу од Гиљерма Виласа док је 1975. победио у финалу Бјерна Борга.

У првој половини 1976. Настасе је освојио четири турнира, није се такмичио на Аустралијан опену, на Ролан Гаросу није играо због учествовања у такмичењу World TeamTennis. У другом делу сезоне поражен је од Борга у финалу Вимблдона и у полуфиналу Ју-Ес опена. Сезону је завршио на трећем месту АТП листе, иза Џимија Конорса и Бјерна Борга. У сезони 1977. играо је четвртфинале Вимблдона и Ролан Гароса, сезону је завршио као девети на АТП листи. Током наредних година није остварио значајније резултате. Повукао се у октобру 1985. као 39-годишњак.

Стил игре

Илије Настасе се сматра за једног од најталентованијих тенисера у историји, био је запажен како по свом тениском умећу тако и по забављању публике својим лудоријама и имитацијама. Чак је и током пресудних тренутака меча био у стању да направи неку лудорију, којом би забавио гледаоце. Због тога је добио надимак „букурештански лакрдијаш“. Настасе је без проблема играо и са основне линије као и сервис-волеј игру. Био је један од најбржих тенисера у то време а запамћен је и по одличним лоб ударцима и ретернима.


Izvor: Wikipedia


Највећи успјеси Настасеа су освојене двије гренд слем титуле у синглу (УС Опен 1972. , Ролан Гарос 1973.). Поред тога Настасе је први број1 у свијету од када је уведена АТП листа августа 1973. 1973. годину завршио је као број1 а укупно је на првом мјесту провео 40 недеља.

Ко је пратио завршни турнир у Лондону зна да се "Б" група звала "Илије Настасе" у част великог тенисера. Зато покрећем  тему да вас обавјестим. Новак је тријумфом у Лондону управо надмашио Настасеа по последња два сегмента у којима је Румун био бољи:

Укупан број мастерс купова (АТП финала, завршних турнира):

Новак Ђоковић 5
Илије Настасе 4

Укупан број трофеја:

Новак Ђоковић 59
Илије Настасе 58

Чињеница да га је тек сад надмашио говори о каквој се тениској људини радило.



Са завршног турнира 2015.  




Збогом велики Настасе! 

Погледајте најбоље поене Род Лејвера, човјека који је од 1960. до 1969. освојио 11 ГС титула!