Годишњица Другог светског рата у Југославији

Данас је Дан сећања на почетак Другог светског рата у Југославији. Тим поводом, у Београду се одржава низ комеморативних свечаности посвећених одавању почасти невино страдалим грађанима и припадницима оружаних снага Краљевине Југославије, који су се супротставили далеко надмоћнијем непријатељу.

Поводом Дана сећања на жртве немачког бомбардовања Београда 6. априла 1941. године, секретар Привремене управе града Горан Весић и представници Удружења цивилних инвалида рата и Удружења Београђана положили су јутрос око осам часова венце код фонтане "Врело живота", преноси Бета.

Bombardovanje-Beograda.jpg
Београд после бомбардовања
Полагањем венаца на спомен обележје у Карађорђевом парку представници Привременог органа Београда и Удружења грађана "Шести април" одали су почаст страдалима у нацистичком бомбардовању Београда 1941. године.

У име Града венац је положио Горан Весић који је уједно и најавио изградњу јединственог споменика у част свим Београђанима који су страдали у нацистичком и савезничком бомбардовању 1941. и 1944. године.

Према његовим речима, данас се обележава страдање више хиљада Београђана који су погинули само зато што су се усудили да се супротставе нацистима и покажу став на тадашња дешавања у свету.

"Бомбардовање 6.априла 1941. и 1944. увек треба да нас подсећа на невине жртве које су погинуле у граду који је био проглашен отвореним и који се није бранио, а који је кажњен само зато што се нисмо уклапали у њихову поделу света", рекао је Весић.

Централна комеморативна свечаност биће одржана у подне, код споменика страдалим пилотима у Априлском рату који се налази на Земунском кеју.

Комеморативну свечаност ће уз пуне државне и војне почасти предводити начелник Генералштаба Војске Србије, генерал Љубиша Диковић који ће у име Владе Србије, положити ловоров венац крај Споменика страдалим пилотима. Венце ће положити и представници Града Београда и невладиних организација.

Предвиђено је и полагање венаца код гранитног крста у порти Вазнесењске цркве, у којој се налазило склониште у коме је током шестоаприлског бомбардовања страдало више стотина грађана Београда.

Како је раније најављено из Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, венце ће у порти цркве положити представници Града Београда, преживели и потомци страдалих.

Предвиђено је и полагање венаца у Алеји страдалих у шестоаприлском бомбардовању на Новом гробљу.

Наиме, део грађана, од више хиљада њих који су страдали током шестоаприлског бомбардовања, сахрањен је у алеји на Новом гробљу, а ту ће венце положити представници Владе Србије, Града Београда, преживели и потомци страдалих.

Bombardovanje.jpg
Београд после бомбардовања
Војне снаге Трећег рајха напале су Краљевину Југославију на данашњи дан 1941. године. Немачки авиони су најпре бомбардовали престоницу Београд, а потом и Краљево, Ниш и друге градове. Напад који је почео без објаве рата означио је почетак Другог светског рата у Краљевини Југославији.

Прве бомбе пале су на Београд у 6.30, док је већина становника још спавала. Немачки бомбардери су истог дана, у четири наврата, разорним и запаљивим бомбама засули град, а око 16 часова из правца Румуније долетело је тридесетак злогласних бомбардера, "штука", из којих се пуцало по колонама избеглица, док су панично напуштале разорени град.

Авиони су полетали са аеродрома из Беча, Граца и Арада. Тадашња престоница Југославије поново је нападнута 11. и 12. априла. Напади су трајали и ноћу, а на град је изручено 440 тона смртоносног товара.

Тачан број жртава никада није прецизно утврђен. На списку погинулих у Београду, који је тада имао 370.000 становника, води се 2.274 грађанина, док неке процене говоре о близу 4.000 страдалих.

Град је претрпео непроцењиву материјалну штету. Потпуно је разорено 714 зграда, теже оштећено 1.888 зграда, а делимично оштећено 6.829, међу њима и зграда Старог двора, чија је купола срушена.

Гађане су густо насељене четврти, болнице, Учитељски дом, Каленић пијаца, железничка станица, Главна пошта, земунски аеродром. У порти Вазнесењске цркве побијено је и рањено неколико стотина цивила, а више стотина грађана страдало је када је директно погођено градско склониште у Карађорђевом парку.

Потпуно је уништено здање Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу, подигнуто 1832. године. Била је то једина национална библиотека која је намерно нападнута и уништена током Другог светског рата. У пожару после бомбардовања нестао је цео фонд са 350.000 књига, укључујући и средњовековне списе непроцењиве вредности.

Pravci-napada.jpg
Правци продора немачких снага током Априлског рата
Библиотека је имала и збирке турских рукописа, више од 200 старих штампаних књига од 15. до 17. века, старих карата, гравира, уметничких слика и новина, као и све књиге штампане у Србији и суседним земљама од 1832. године.

До напада на Краљевину Југославију дошло је после војног преврата и демонстрација 27. марта против Тројног пакта, који је два дана раније склопила тадашња влада Цветковић-Мачек.

Отпор пакту са силама Осовине разљутио је Немачку, јер је пореметио планове о нападу на Совјетски Савез, па је истог дана, на основу Хитлерове наредбе, у оперативном штабу Немачке армије донета одлука (Директива 25) да се, осим Грчке, и Краљевина Југославија уништи као држава.

Команда немачке Четврте ваздушне флоте разрадила је план напада под називом "Казнена одмазда", којим је предвиђено и бомбардовање Београда, а операцијом је командовао генерал Александар Лер.

Бранећи слободно небо Београда, погинуло је 11 пилота Шестог ловачког пука, којима се град одужио са великим закашњењем, тек 1997. године, откривањем споменика на Земунском кеју код хотела "Југославија".

И Краљево је нападнуто 6. априла, а у нападу на Ниш, 8. априла, погинуло је око 600 људи.

Југославија је капитулирала за само 11 дана, а краљ и влада напустили су земљу три дана раније. Земља је раскомадана и подељена између Немачке, Италије, Мађарске и Бугарске, с тим што су Србију окупирале Хитлерове снаге.

Седам дана пре него што је окончана инвазија, 10. априла 1941. године, уз подршку Мусолинијеве Италије, проглашена је Независна Држава Хрватска, са усташким вођом Антом Павелићем на челу. Према подацима проф. др Драгољуба Живојиновића, у Априлском рату страдало је око 20.000 људи.

Izvor:RTS

A u danke dojchland Blic...objavljuje pricu kako je Hitlerova sado mazo ljubimica bila jevrejka...

Nanu li vam fasisticku...

BOMBARDOVANjE BEOGRADA
 
Nemci imali oko 1.000 poginulih, 1.500 ranjenih, izgubili 146 aviona

Oko dva miliona vojnika nacističke Nemačke obrušilo se 6. aprila 1941. na Kraljevinu Jugoslaviju.

KADA je Hitler 6. aprila 1941. aktivirao „Direktivu 25“, naređenje da se napadne Jugoslavija, na našu zemlju iz Austrije, Mađarske, Bugarske, Rumunije, Albanije krenulo je dva miliona vojnika, a uzletelo oko 2.000 nacističkih aviona. Vojska Jugoslavije uspela je da mobiliše između 650.000 i 700.000 vojnika, koje, međutim, nije razvila u borbeni poredak.
Epilog, na jugoslovenskoj strani, uglavnom u Srbiji, u bombardovanju i borbama sa Nemcima poginulo je 10.000 civila i vojnika. Na teritoriji cele zemlje za desetak dana zarobljeno je 375.000 vojnika Kraljevine. Nemci su imali oko 1.000 poginulih i 1.500 ranjenih, a izgubili su 146 aviona.

Ove brojke svedoče da se Nemci, ipak, nisu „prošetali“ kroz Srbiju.

- Ne može se reći da se Srbi nisu borili - objašnjava Predrag Miladinović, istoričar i publicista.

Pored legendarnog Šestog puka, istorija beleži juriš Šestog konjičkog puka na Šabac, koji su Nemci zauzeli, i njihovo herojsko stradanje. U isto vreme, polaznici Podoficirske artiljerijske škole u Paraćinu, iako ih je komandant „solunac“, shvativši šta se događa, razrešio zakletve, izlaze sa starim topovima pred Nemce, i gine ih oko 130. Kod Mladenovca naši tenkovi napadaju elitnu oklopnu nemačku diviziju i ubijaju im komandanta...
- Bombardovanje Beograda bila je ključna tačka nemačkog plana sa ciljem da se razori srpska prestonica i volja Srba da se bore - nastavlja Miladanović. - Samo prvog dana rušilačkog pohoda na Beograd nemačka avijacija napravila je oko 500 letova i bacila 360 tona bombi.


OSVETA ZA PRVI SVETSKI RAT

GOVOREĆI o nemačkom planu za napad na Jugoslaviju, ovaj istoričar podseća da su Nemci naročito bili „motivisani“ da razore Srbiju. Mnogi tadašnji najviše rangirani oficiri nosili su brojne „uspomene“ sa naših prostora iz Prvog rata i vapili su za osvetom.

- Aleksandar fon Ler, komandant napada na Beograd, prvi borbeni let u životu napravio je 31. avgusta 1914. nad Beogradom i bio je svedok sramotnog Poćerekovog poraza. Ervin Romel, potonja „pustinjska lisica“, ranjen je 1915. u Srbiji dok se borio u sastavu Alpskog korpusa generala Mekenzena. Admiral Karl Denic, komandant nemačkih podmorničara, prvo potapanje podmornice preživeo je 1918. kraj Ulcinja. General Artur Fleps, komandant 7. SS divizije takođe je ratovao 1915. u Srbiji. Manfred fon Rithofen, poznatiji kao Crveni Baron, svoje prve izviđačke letove imao je nad Srbijom 1915.



Izvor