Internet igrica "Kendi kreš saga" (Candy Crush Saga), u kojoj slažete slatkiše po bojama, za korisnike je besplatna aplikacija. Posle nedavnog izlaska na berzu, njena vrednost je prošle sedmice procenjena na čak 7,1 milijardu dolara, a "gejmeri" širom sveta potpuno su "navučeni" na popularne "slatkiše".



Svaki dan Candy Crush igra 93 miliona ljudi, a kupovinom života i pomoći za prelazak nivoa dnevno se preko "slatkiša" akumulira 800.000 dolara!
Pola milijarde ljudi preuzelo je ovu aplikaciju, a kompanija "King didžital entertejment" (King Digital Entertainment) je zahvaljujući Candy Crushu samo prošle godine zaradila 568 miliona dolara, po podacima koje prenosi "Njujork tajms". Tajna zavisnosti od ove igrice je jednostavna: iluzija da imamo kontrolu nad nivoima koji postaju sve teži.

Igrica je jednostavna, može da je igra i predškolac: samo sastavite tri slatkiša iste boje. Iz nivoa u nivo, stvar se komplikuje i dobijate različite zadatke. Ali - svi se svode na sastavljanje slatkiša istih boja. Na početnim nivoima, igra nas "pušta" da s lakoćom obavimo zadatak, zbog čega osećamo zadovoljstvo. Mozak zbog tog zadovoljstva oslobadja hemijsku supstancu dopamin - neurotransmiter koji je ključan u zavisnostima, ali i za učenje.

Da se Candy Crush ne komplikuje iz nivoa u nivo, brzo bi nam dosadili i žele, i specijalni slatkiši... ali, Candy Crush nas sve više izaziva i teško je odustati...
"Navlačenje" na Candy Crush dešava se na isti način kao "navlačenje" na slot mašine: mami nas i činjenica da je nemoguće predvideti pobedu ili poraz... ali nekako se pobedjuje taman toliko često da nas namami da se ponovo vratimo.
Student psihologije sa Kembridža Stiv Šerman, koji proučava zavisnost od kocke, objašnjava za "Gardijan" da je utisak da imamo kontrolu ključ zavisnosti od ove igrice, kao i zavisnosti od kocke.
 
"Iluzija kontrole ključni je element u održanju zavisnosti, pošto nam usadjuje osećaj da imamo veštine i kontrolu. Brojni 'busteri', koji nam pomažu da predjemo nivoe, čine da igrač veruje da utiče na ishod igrice - što je tačno samo u određenoj meri", dodaje.



Poseban "stimulans" za Candy Crush je i ograničenje broja života: kad pet puta ne predje nivo, igraču praktično iscuri vreme. Zato nikad nije zadovoljan i hoće još. Igrači su zato spremni da plate da igraju još, a kreatori igrice zadovoljno "trljaju ruke".

Istraživači sa Harvarda i Univerziteta Britiš Kolumbija predstavili su ovaj efekat, koji su nazvali "hedonistička adaptacija". Sproveli su istraživanje u kojem su grupi ljudi zabranili da jedu slatkiše sedam dana, a drugoj grupi dozvolili da ih jedu koliko žele. Potom su obe grupe spojili u laboratoriji i svima podelili čokolade. Pokazalo se da su oni koji su sedam dana bili bez slatkiša osećali mnogo veće zadovoljstvo tim zalogajem, od ispitanika iz druge grupe.

Nije slučajno ni to što u Candy Crushu po bojama ređamo baš slatkiše: hranu često koriste za prikaze u kockarskim igrama, jer prikazi hrane izazivaju pozitivne asocijacije.

"Gardijan" zaključuje da je (naša omiljena) Candy Crush igrica ipak - osim u nekoliko bizarnih slučajeva u kojima su majke zaboravljale da pokupe decu iz škole, jer nisu mogle da prestanu da igraju - za većinu bezopasna.

Izvor: Blic