"Ispovest coveka koji je sreo Boga". :: Religija ~ Filozofija ~ Sociologija

31.08.2013. / ree-Akademediasrbija

Autor: Mellen-Thomas Benedict,

Mellen Tomas Benedikt je umetnik koji se vratio iz sveta mrtvih. Tomas je zaista umro 1982. godine od raka. Imao je dijagnozu, lečenje i život bolesnog čoveka. Postoje dokumenti, postoje snimci, postoji dokumentovana istorija bolesti. Benedikt je umro i ležao je punih sat i po na stolu kao potpuno hladan leš. Međutim, kosmička energija ili kako već hoćete, započela je put čiji ishod možete pročitati u nastavku.

Govori Mellen Tomas Benedikt : 1982. godine umro sam od smrtonosnog raka. Stanje u kojem sam bio više nije bilo za operaciju, a svaka vrsta hemoterapije koju su mi doktori mogli pružiti bi me napravila više kao biljku. Dali su mi šest do osam meseci života. Bio sam lud za informacijama u 1970-tima, te sam čitajući postao sve više utučen zbog nuklearne krize, ekološke krize i svega ostaloga. Kako nisam imao nikakvu duhovnu podlogu počeo sam verovati da je priroda napravila grešku i da smo mi ti kancerogeni organizmi na našoj planeti.

Nisam video nikakav izlaz iz svih problema koje smo stvorili za sebe na planeti. Percipirao sam sve ljude kao rak i to je ono što sam i dobio.To je ono što me ubilo. Budite oprezni kakvi su vam pogledi na svet. Može vam se vratiti, posebno ako je to negativan pogled na svet. A ja sam imao naročito negativan. To me dovelo u moju smrt. Pokušao sam različite vrste alternativnog lečenja, ali ništa nije pomoglo. Tako sam utvrdio da je ovo zapravo bilo između mene i Boga. Do tada se nikada nisam suočio ili imao posla sa Bogom.

Nisam bio zainteresovan za nikakvu vrstu duhovnosti u to vreme, ali sam započeo put učenja o duhovnosti i alternativnog lečenja. Odlučio sam pročitati sve knjige koje sam mogao i detaljno proučiti temu, jer nisam želeo biti iznenađen na drugoj strani. Tako sam počeo čitati o različitim religijama i filozofijama. Sve su bile vrlo interesantne i davale su nadu da postoji nešto s druge strane. Završio sam na posebnoj medicinskoj nezi. Sećam se da sam se probudio jedno jutro kod kuće oko 4:30 i znao sam da je došao kraj. Ovo je bio dan kada ću umreti, pa sam nazvao nekoliko prijatelja da se oprostim. Probudio sam i svoju negovateljicu i rekao joj. Imao sam sa njom privatni dogovor da će ostaviti moje mrtvo telo na šest sati nasamo, jer sam pročitao da se različite interesantne stvari događaju kada umreš. Otišao sam nazad spavati.

Sledeće čega se sećam je početak tipičnog iskustva bliskog smrti. Odjednom sam bio potpuno svestan i stajao sam uspravno, ali moje telo je bilo u krevetu. Oko mene je bila tama. Biti izvan tela bilo je još više jasno nego obično iskustvo. Bilo je toliko jasno da sam mogao videti svaku prostoriju u kući, mogao sam videti vrh kuće, mogao sam videti oko kuće i ispod nje. Kraj mene je sjajila snažna Svetlost. Okrenuo sam se prema toj Svetlosti. Bila je vrlo slična onoj kakvu su drugi ljudi opisivali u svojim iskustvima bliskim smrti. Bila je veličanstvena. Ona je opipljiva, možete je osetiti. Ona je privlačna, želite joj otići kao što bi želeli otići u zagrljaj svojoj idealnoj majci ili ocu. Kako sam se počeo kretati prema Svetlosti, intuitivno sam znao da ću biti mrtav odem li do nje.

Pa, dok sam se kretao prema Svetlosti rekao sam, „Molim te pričekaj minutu. Želim razmisliti o ovome. Želio bi popričati sa tobom pre nego odem.“ Na moje iznenađenje, celokupno iskustvo je stalo u tom trenutku. Vi ste u kontroli vašeg života u iskustvu posle smrti. To nije kao vožnja na vrtuljku. Moj zahtev je ispoštovan i razgovarao sam sa Svetlosti. Ona je menjala svoje oblike u različite likove kao što su Isus, Buda, Krišna, mandale, arhetipske slike i znakovi. Pitao sam Svetlost, „Što se ovdje događa? Molim te, Svetlosti, razjasni mi se. Stvarno želim znati realnost situacije.“ Ne mogu stvarno izreći tačne reči jer je to bila neka vrsta telepatije. Svetlost je odgovorila. Informacije koje su mi prenete su bile da, prilikom iskustva bliskog smrti, vaša verovanja oblikuju način povratne informacije koju dobijate od Svetlosti.

Ako ste budist ili katolik ili fundamentalist, dobijate povratnu informaciju vaših vlastitih stvari. Imate ih priliku pogledati i ispitati, ali većina ljudi to ne radi. Kako mi se Svetlost otkrila, postao sam svestan da ono što sam ustvari vidio je naša matrica Višeg Ja ili Nadsvesti. Svi mi imamo Više Ja ili naddušu našeg bića. Otkrilo mi je sebe u svom najistinitijem energetskom obliku. Jedini način na koji to stvarno mogu objasniti je, da je biće Višeg Ja više nalik na cevovod. Nije izgledalo na taj način, ali to je direktna veza na Izvor koju ima svaki od nas. Mi smo direktno spojeni na Izvor. Tako da mi je Svetlost pokazivala matricu Višeg Ja. Nisam bio pristalica nijedne religije. Tako da je to bila povratna veza koju sam primao tokom mog iskustva bliskog smrti.

Pitajući Svetlost da mi se razjasni, da nastavi objašnjavati, shvatio sam šta je matrica Višeg Ja. Imamo mrežu oko planeta gde su sva Viša Ja spojena. To je poput velike firme, sledeći suptilni nivo energije oko nas, duhovni nivo, mogli bismo reći. Tada, nakon nekoliko minuta, pitao sam za još pojašnjenja. Stvarno sam želeo znati šta je zapravo univerzum i tada sam bio spreman ići u to. Rekao sam: „Spreman sam, uzmi me.“ Tada se Svetlost pretvorila u najlepšu stvar koju sam ikada vidio: u mandalu ljudskih duša na planeti. Stigao sam tamo s mojim negativnim pogledom na ono što se događalo na planeti. Pa dok sam pitao Svetlost da mi nastavi pojašnjavati, video sam u veličanstvenoj mandali koliko smo zaista lepi u svojoj biti, u srži. Mi smo savršene kreacije. Ljudska duša, ljudska matrica koju činimo svi zajedno je apsolutno fantastična, elegantna, egzotična. Jednostavno ne mogu opisati kako mi se promenilo mišljenje o ljudskim bićima u tom trenutku.

Rekao sam: „O, Bože, nisam znao koliko smo lepi.“ Na svakom nivou, visokom ili niskom, u bilo kom obliku da ste, vi ste najlepša kreacija. Otkrića su dolazila iz Svetlosti i činilo se da nikada neće stati, tada sam pitao Svetlost: „Znači li to da će čovečanstvo biti spašeno?“ Tada, kao eksplozija truba s kišom spiralnih svetala, Velika Svetlost je progovorila, govoreći: „Zapamti ovo i nikada ne zaboravi; ti spašavaš, iskupljuješ i lečiš samog sebe. Uvek jesi. Uvek hoćeš. Stvoren si s moći da radiš to još pre početka sveta.“ U tom trenutku shvatio sam još više. Shvatio sam da MI VEĆ JESMO SPAŠENI i spasli smo sami sebe jer smo napravljeni da se samoispravljamo kao i ostatak Božjeg univerzuma.

O tome se zapravo radi u drugom postanku. Zahvalio sam Svetlosti Boga svim svojim srcem. Najbolje što sam mogao smisliti bile su ove jednostavne reči potpunog poštovanjanja: „O, dragi Bože, dragi Univerzume, dragi Više Ja, ja Volim Svoj Život.“ Svetlost je, činilo se, udisala još dublje sa mnom. Bilo je kao da me Svetlost potpuno apsorbuje. Svetlost Ljubavi je, do današnjeg dana, neopisiva. Ušao sam u drugo područje, dublje od prethodnog i postao svestan nečeg višeg, puno višeg. Bio je to ogroman potok Svetlosti, širok i pun, duboko u Srcu Života. Pitao sam šta je to. Svetlost je odgovorila: „Ovo je Reka Života. Pij iz ove Mana Vode na zadovoljstvo svog srca.“ To sam i učinio. Uzeo sam jedan veliki gutljaj, potom drugi. Piti iz samog Života! Bila je to ekstaza. Tada je Svetlost rekla: „Imaš želju.“ Svetlost je znala sve o meni, svu prošlost, sadašnjost i budućnost. „Da!“, šapnuo sam. Tražio sam da vidim ostatak Univerzuma; izvan našeg solarnog sistema, izvan svih ljudskih iluzija. Svetlost mi je tada rekla da mogu ići s Potokom. I jesam, nošen kroz Svetlost do Kraja Tunela. Osetio sam i čuo seriju veoma nežnih zvučnih eksplozija. Kakvo uzbuđenje!

Najednom sam se odmicao od planete na ovom potoku Života. Vidio sam Zemlju kako je bila sve manja. Solarni sistem, u svoj svojoj raskoši, proleteo je pokraj mene i nestao. Brže od brzine svetlosti proleteo sam kroz središte galaksije, apsorbujući još više znanja kako sam išao. Naučio sam da su ova galaksija i čitav Univerzum, prepuni s mnogo različitih vrsta ŽIVOTA. Vidio sam mnoge svetove. Dobra vest je da nismo sami u ovom Univerzumu! Jašući na ovom potoku svesti kroz središte galaksije, potok se širio u neverovatnim fraktalnim talasima energije. Super skupine galaksija sa svim svojim drevnim znanjima prolazile su pokraj mene. Isprva sam mislio da nekud idem; putujem zapravo. Ali tada sam shvatio, dok se potok širio, moja svest se takođe širila da spozna sve u Univerzumu! Celokupna kreacija me prošla. Bilo je to nezamislivo čudo! Zaista sam bio čudo od deteta; dete u Zemlji Čudesa! U tom trenutku našao sam se u dubokoj mirnoći, iznad svake tišine. Bio sam u stanju videti ili percipirati ZAUVEK, iznad Večnosti. Bio sam u Praznini. Bio sam pre kreacije, pre Velikog Praska. Prešao sam početak vremena/Prvu Reč/Prvu vibraciju. Bio sam u Oku Kreacije. Činilo se kao da dodirujem Lice Boga. Nije to bio religiozan osećaj. Jednostavno sam bio jedno s Apsolutnim Životom i Svešću.

Kada kažem da sam mogao videti ili percipirati zauvek, mislim da sam mogao iskusiti celokupnu kreaciju kako generiše samu sebe. Bilo je to bez početka i bez kraja. Sama ta misao širi svest, zar ne? Naučnici smatraju da je Veliki Prasak jedan događaj koji je stvorio Svemir. Video sam, tokom mog iskustva bliskog smrti, da je Veliki Prasak samo jedan od beskonačnog broja Velikih Praskova koji stvaraju Svemire beskrajno i istovremeno. Jedine slike koje približno dolaze do toga, u ljudskim uslovima, bile bi one stvorene od super kompjutera koristeći jednačine fraktalne geometrije. Drevni ljudi su znali za ovo. Govorili su da je Bog periodično stvarao nove Univerzume izdišući, a ponovno stvarao druge Univerzume udišući. Ta razdoblja su se zvale Juge. Moderna nauka naziva to Velikim Praskom. Bio sam u apsolutnoj, čistoj svesti. Mogao sam videti ili percipirati sve Velike Praskove ili Juge kako same sebe stvaraju i rastvaraju. Ušao sam u sve njih istovremeno. Vidio sam da svaki mali delić kreacije ima moć stvaranja. Veoma je teško pokušavati objasniti to. Još uvek nemam prave reči za to.

Trebale su mi godine nakon povratka iz mog iskustva bliskog smrti, da pokušam naći bilo kakve reči za iskustvo Praznine. Sad vam mogu reći ovo: Praznina je manje od ničega, a ipak više od bilo čega što jeste! Praznina je apsolutna nula; haos koji formira sve mogućnosti. To je Apsolutna Svest; puno više čak i od Inteligencije Univerzuma. Praznina je vakuum ili ništavnost između svih fizičkih manifestacija. PROSTOR između atoma i njihovih komponenti. Moderna nauka je počela proučavati ovaj prostor između svega. Zovu ga Energija nulte tačke. Kad god ga probaju izmeriti, instrumenti im odu izvan skale, ili u beskonačnost, da tako kažemo. Nemaju način da mere beskonačnost. Više je prostora Energije nulte tačke u vašem vlastitom telu i Univerzumu nego bilo čega drugog!

Što mistici nazivaju Prazninom nije praznina. Ona je tako puna energije, drukčije vrste energije koja je stvorila sve što jesmo. Sve od Velikog Praska je vibracija, od prve Reči, koja je prva vibracija. Biblijsko „Ja jesam“ stvarno ima znak upitnika nakon sebe. „Ja jesam – Šta sam Ja?“ Tako da je kreacija Bog koji istražuje vlastito Jastvo kroz svaki zamisliv način, u neprestanom, beskonačnom traganju kroz svakog od nas. Počeo sam uviđati, tokom mog iskustva bliskog smrti, da sve što jeste je Jastvo, doslovno, tvoje Ja, moje Ja. Sve je veliko Ja. Zato Bog zna čak i kad list padne. To je moguće zato jer gde god da ste, to je središte univerzuma. Bog je u tome i Bog je u Praznini.

Dok sam istraživao Prazninu i sve Juge ili kreacije, bio sam potpuno izvan vremena i prostora kakve poznajemo. U tom proširenom stanju spoznao sam da je kreacija stvar Apsolutne Čiste Svesti, ili Boga, koji dolazi u Iskustvo Života kakvog poznajemo. Sama Praznina je lišena iskustva. To je predživot, pre prve vibracije. Vrhovni Bog je više od Života i Smrti. Tako da i postoji više od Života i Smrti za iskustvo u ovom Univerzumu! Kad sam spoznao to, bio sam gotov s Prazninom i hteo sam se vratiti u ovu kreaciju ili Jugu. Činilo se prirodnim to napraviti. Tada sam se najednom vratio kroz drugo Svetlo ili Veliki Prasak, čuvši još nekoliko baršunastih eksplozija. Jahao sam na potoku svesti nazad kroz celokupnu kreaciju, koja vožnja je to bila! Super grupe galaksija prošle su kroz mene s još više uvida. Prošao sam kroz centar naše galaksije koji je crna rupa. Crne rupe su veliki procesori ili reciklatori Univerzuma. Znate li što je s druge strane Crne Rupe? Mi smo; naša galaksija, koja je reprocesuirana iz drugog Svemira. U svojoj potpunoj energetskoj konfiguraciji, galaksija je izgledala kao neverojatan grad svetala. Sva energija ove strane Velikog Praska je svetlost. Svaki subatom, atom, zvezda, planeta, čak i sama svest je izgrađena od svetla i ima frekvenciju i/ili česticu. Svetlo je živa stvar. Sve je izgrađeno od svetla, čak i kamenje. Tako da je sve živo. Sve je izgrađeno od Svetlosti Boga; sve je veoma inteligentno.

Dok sam jahao potok, u jednom trenutku sam mogao videti golemu Svetlost kako dolazi. Znao sam da je to Prva Svetlost; svetlosna matrica Višeg Ja našeg solarnog sistema. Tada je ceo solarni sistem bio u Svetlosti, praćen jednim od onih baršunastih eksplozija. Mogao sam videti svu energiju koju ovaj solarni sistem generiše i to je neverovatan svetlosni prizor! Mogao sam čuti muziku Sfera. Naš solarni sistem, kao i sva nebeska tela, generiše jedinstvenu matricu svetla, zvuka i vibracijskih energija. Napredne civilizacije iz drugih solarnih sistema mogu primetiti život kakvog poznajemo u svemiru po vibracijskim ili energetskim matričnim zapisima. To je dečja igra. Zemljino Čudo od deteta (ljudska bića) stvaraju obilje zvuka upravo sada, kao deca koja se igraju u dvorištu univerzuma. Svetlost mi je objasnila da nema smrti; mi smo besmrtna bića. Mi smo većni i živi zauvek! Spoznao sam da smo deo prirodnog živog sistema koji sam sebe reciklira zauvek.

Nikad mi nije bilo rečeno da se moram vratiti. Jednostavno sam znao da hoću. To je bilo prirodno, iz onog što sam video tokom mog iskustva bliskog smrti. Ne znam koliko dugo sam bio sa Svetlošću, u ljudskom vremenu. Ali došao je trenutak kad sam spoznao da su sva moja pitanja bila odgovorena i da je moj povratak blizu. Kad kažem da su sva moja pitanja bila odgovorena, onda mislim baš to. Sva moja pitanja su bila odgovorena. Svaki čovek ima drukčiji život i skup pitanja za istraživanje. Neka naša pitanja su Univerzalna, ali svako od nas istražuje ovu stvar koju zovemo Život na vlastiti, jedinstveni način. Tako je i sa svim ostalim oblicima života, od planina do svakog lista na svakom drvetu. I to je jako važno nama ostalima u ovom Univerzumu. Zato jer sve to doprinosi Široj Slici, punoći Života. Mi smo doslovno Bog koji istražuje Božje Jastvo u beskonačnom Plesu Života. Vaša jedinstvenost unapređuje čitav Život.

Kako sam počeo svoj povratak u životni ciklus, nikada mi nije palo napamet, niti mi je rečeno da ću se vratiti u isto telo. To jednostavno nije bilo bitno. Imao sam puno poverenje u Svetlost i Životni proces. Kako se potok stapao s velikom Svetlošću, tražio sam da nikada ne zaboravim otkrića i osećaje onoga što sam naučio na drugoj strani. Postojalo je „Da“. Činilo se kao poljubac u moju dušu. Tada sam ponovo odveden nazad kroz Svetlost u vibracijsko područje. Ceo se proces obrnuo, s još mi više datih informacija. Vratio sam se kući i dobio sam instrukcije, iz mog iskustva bliskog smrti, o mehanizmima reinkarnacije. Dobio sam odgovore na sva ta mala pitanja koja sam imao: „Kako ovo radi? Kako ono radi?“. Znao sam da ću biti reinkarniran. Zemlja je veliki pretvarač energije i individualna svest se širi iz nje u svakog od nas. Prvi put sam pomislio o sebi kao o čoveku i bio sam srećan što sam to. Iz onog što sam video, bio bih sretan da sam atom u ovom univerzumu. Atom. Stoga to što smo ljudski dio Boga…to je najneverovatniji blagoslov.

To je blagoslov izvan naše najluđe procene onog što bi blagoslov mogao biti. Za svakog od nas – biti ljudski deo ovog iskustva je izuzetno i veličanstveno. Svaki od nas, bez obzira gde smo, iskvareni ili ne, je blagoslov ovoj planeti baš tu gde jesmo. Prošao sam kroz proces reinkarnacije očekujući da budem beba negde. Ali dobio sam lekciju kako individualnost i svest evoluiraju. Bio sam tako iznenađen kada sam otvorio oči. Ne znam zašto, jer sam razumeo to, ali i dalje je takvo iznenađenje biti natrag u ovom telu, natrag u svojoj sobi s nekim ko plače iznad mene. Bila je to medicinska sestra. Dala mi je sat i po nakon što me našla mrtvog. Moje telo bilo je ukočeno i nefleksibilno. Otišla je u drugu sobu. Tada sam se probudio i vidio svetlo spolja. Pokušao sam se dići da odem do njega, ali sam pao s kreveta. Medicinska sestra je čula glasan udarac, utrčala i videla mene na podu.

Kada sam se oporavio, bio sam veoma iznenađen, štaviše pun strahopoštovanja prema onome što mi se dogodilo tokom mog iskustva bliskog smrti. Na početku celokupna memorija puta, koju sada imam, nije bila tu. Nastavio sam iščezavati iz ovog sveta i nastavio pitati: „Jesam li živ?“. Ovaj svet je više izgledao poput sna od onog. Unutar tri dana ponovo sam se osećao normalno, bistrije, ali drukčije nego što sam se ikada u životu osećao. Moje sećanje o iskustvu bliskom smrti mi se vratilo kasnije. Nisam mogao videti ništa krivo ni sa jednim ljudskim bićem kojeg sam ikada video. Pre toga sam stvarno osuđivao. Mislio sam da nešto nije u redu s velikim brojem ljudi, u biti mislio sam da sa svima nije nešto u redu osim sa mnom. Ali sve mi je to selo na svoje mesto.

Otprilike tri meseca kasnije, prijatelj mi je rekao da bih trebao ići na pretrage, pa sam otišao po nalaze i sve to. Stvarno sam se osećao dobro, pa sam se bojao da ću dobiti loše vesti. Sećam se lekara u ordinaciji kako gleda u nalaze od pre i sad, govoreći: „Pa, sada tu nema ničega“. Rekao sam: „Stvarno, to mora biti čudo“. Odgovorio je: „Ne, takve stvari se događaju; zovu se spontane remisije.“ Delovao je vrlo neimpresioniran. Ali tu je bilo čudo i ja sam bio zaprepašten, iako niko drugi nije. Tokom mog iskustva bliskog smrti imao sam silazak u ono što bismo mogli nazvati Pakao, i bilo je jako iznenađujuće. Nisam vidio Sotonu ili zlo. Moj silazak u Pakao bio je silazak u svačiju posebno ljudsku bedu, neznanje i mrak neznanja. Činilo se kao jadna večnost. Ali svaka od miliona duša koje su me okruživale imale su malu zvezdu svetla uvek dostupnu. Ali niko nije obraćao pažnju na to. Bili su toliko zaokupljeni svojom tugom, traumama i jadom. Ali nakon onoga što se činilo večnošću, počeo sam zvati tu Svetlost, kao dete koje zove roditelja u pomoć.

Tada se Svetlost otvorila i formirala tunel koji je došao tačno do mene i izolovao me od svog tog straha i patnje, onoga što je u biti Pakao. Pa je ono što učimo to da se primimo za ruke, da budemo zajedno. Vrata Pakla su sada otvorena. Mi ćemo se povezati, primiti za ruke i išetati iz Pakla zajedno. Svetlost mi je prišla i pretvorila se u golemog zlatnog anđela. Pitao sam: „Jesi li ti anđeo smrti?“. Izrazilo mi je da je to moja Nadduša, moja matrica Višeg Ja, super drevni deo nas samih. Tada sam odveden u Svetlost. Uskoro će naša nauka kvantifikovati duh. Neće li to biti predivno? Dolazimo do uređaja sada koji su osetljivi na suptilnu ili spiritualnu energiju. Fizičari koriste atomske sudarače da razbiju atom da vide od čega su napravljeni. Došli su do kvarkova i leptona i svega tog drugog.
Dakle, jednog dana će doći do sićušne materije koja drži sve to zajedno i moraće je nazvati… Bog. Mi tek počinjemo shvatati da mi takođe kreiramo dok idemo. Kako sam video večnost, došao sam u područje, tokom mog iskustva bliskog smrti, u kom postoji tačka u kojoj prevazilazimo svo znanje i počinjemo sa stvaranjem sledećeg fraktala, sledećeg nivoa. Mi imamo moć da stvaramo dok istražujemo. I to je Bog koji širi sebe kroz nas.

Od mog povratka iskusio sam Svetlost spontano i naučio kako da dospem u taj prostor skoro svaki put u mojoj meditaciji. Svaki od vas to može. Ne morate umreti ili imati iskustvo blisko smrti da biste to napravili. To je unutar vaše opreme; za to ste već spojeni, pripremljeni. Telo je najveličanstvenije biće Svetlosti koje postoji. Telo je univerzum neverovatnog Svetla. Duh nas ne gura da se rešimo ovog tela. To nije ono što se događa. Prestanite pokušavati postati Bog; Bog postaje vi. Ovde. Pitao sam Boga: „Koja je najbolja religija na planeti? Koja je ispravna?“ I Vrhovni Bog mi je odgovorio s velikom ljubavlju: „Nije me briga.“ Bila je to neverojatna milost. Kad je Vrhovni Bog rekao: „Nije me briga“, odmah sam shvatio da je na nama da nas bude briga. Važno je to, jer mi smo brižna bića. Važno je nama i tu je gde je važno.

Ono što imate je energijska jednačina u duhovnosti. Vrhovnog Boga ne zanima jeste li protestant, budist ili bilo šta drugo. Sve je to cvetajući aspekt celine. Želim da sve religije to shvate i puste jedni druge na miru. Nije to kraj svake religije, nego pričamo o istom Bogu. Živi i pusti da živi. Svako ima drukčiji pogled. I sve se to dodaje široj slici; sve je to važno. Prešao sam na drugu stranu s dosta strahova o toksičnom otpadu, nuklearnim projektilima, populacijskom eksplozijom, kišnim šumama. Vratio sam se voleći svaki pojedini problem. Volim nuklearni otpad. Volim gljivasti oblak; to je najsvetija mandala koju smo manifestovali do sada, kao arhetip. Ona, više nego ijedna religija ili filozofija, nas je spojila zajedno, na novi nivo svesti. Znajući da možda možemo dići planetu u vazduh pedesetak puta, ili 500, napokon shvatamo da smo možda svi tu zajedno, sada. Morale su eksplodirati bombe da bi nam došlo. Tada smo počeli govoriti: „Ne treba nam ovo više“. Sada samo zapravo u sigurnijem svetu nego ikad i postaće još sigurniji. Tako da sam se vratio iz mog iskustva bliskog smrti voleći toksični otpad, jer nas je spojio. Ove stvari su tako velike. Kao što bi Peter Russell mogao reći – ovi problemi su „veličine duše“. Imamo li odgovore veličine duše? DA!

Seča kišnih šuma će se usporiti i kroz pedeset godina biće više stabala na ovoj planeti nego ikad pre. Ako ste u ekologiji, idite za tim; vi ste deo sistema koji postaje svestan. Idite za tim svim svojim mogućnostima, ali nemojte biti depresivni. Deo je to veće stvari. Zemlja je u procesu domestifikovanja same sebe. Nikada više neće biti tako divlje mesto kao što je nekad bila. Biće velikih mesta divljine, rezervata u kojima priroda uspeva. Vrtlarstvo i rezervati biće stvar budućnosti. Populacijski porast dolazi veoma blizu optimalnom rasponu energija da prouzrokuje pomak u svesti. Taj pomak u svesti promeniće politiku, novac, energiju. Nakon umiranja, prolazeći kroz moje iskustvo blisko smrti, i vraćajući se, stvarno poštujem život i smrt. U našim DNA eksperimentima moguće da smo otvorili vrata velikoj tajni. Uskoro ćemo moći živeti koliko god hoćemo u ovom telu.

Nakon življenja 150 godina, ili slično, postojaće intuitivni osećaj duše da promeni kanal. Življenje u istom telu zauvijek nije kreativno poput reinkarnacije, poput prenosa energije u ovom neverojatnom viru energije u kojem smo. Mi ćemo zapravo videti mudrost života i smrti i uživati u njima. Kako sada stoje stvari, već živimo zauvek. Ovo telo u kojem ste je živo večno. Dolazi iz neprestanog toka života, idući unatrag do Velikog praska i dalje. Ovo telo daje život sledećem životu u gustoj i suptilnoj energiji. Ovo telo već je živo zauvek.

Benedikt je vidio Boga i sa njim je razgovarao. Vidio je Univerzum onako kako jest a ne kako ga mi zamišljamo. Danas se Benedikt bavi znanstvenim istraživačkim radomi ima šest američkih patenata

Izvor: http://2012-transformacijasvijesti.com/metafizika/ispovijest-covjeka-koji-je-sreo-boga-mellen-tomas-benedikt-je-umjetnik-koji-se-vratio-iz-svijeta-mrtvih /

Pogledajte u prilogu veoma zanimljiv film: Anita Moorjani in Sedona - Iskustvo bliske smrti Film je titlovan.

____________________________________________

Smile