IN < - TP-Link WR740N 741ND tutorijali - DD-WRT firmwer,Multiple SSID,WISP Repeater,WDS - >LO
(1/2) > >> :: Odgovori!
Tekst i fotografije pripremio: Majstor Dane
e-mail: majstor_dane@yahoo.com
Kada govorimo o proizvodima kineskog proizvođača mrežne opreme TP-Link mišljenja su podeljena - neki ih hvale, neki ih kude - ali činjenica je da su na našem tržištu veoma zastupljeni, bar kada se radi o proizvodima koji su namenjeni poluprofesionalnoj upotrebi i "best buy" cenovnom rangu.
TP-Link-ov ruter TL-WR740N, spada u "entry level" modele iz najjeftinije kategorije rutera. Deklarisan je za 150Mbps Wireless Lite N standard. Samo srce rutera čini Atheros-ov AR9331 čip koji "kuca" na 400MHz, uz 32MB RAM i 4MB flash memorije. Uz fabrički firmwer, svoje 100MB LAN portove i svoju neodvojivu antenu od 5dB - stiče se utisak da ovaj ruter nema mnogo šta za ponuditi i da je namenjen za ulogu access pointa u klasičnom kućnom "plug'n'play" scenariju gde ga LAN kablom vežemo za kućni modem internet provajdera i on nam obezbeđuje internet na našem laptopu,telefonu,tabletu i sl. Ovo generalno i jeste osnovna uloga koju je sam proizvođač dodelio ovakvim "entry level" modelima rutera, tj.da budu klasični access point uz dodatak WDS i QSS (WPS) funkcionalnosti.
Opcije koje postoje na skupljim modelima rutera kao što su kreiranje višestrukih SSID-ova (Multiple SSID ili Guest SSID), klijent način rada (gde se WiFi interfejs ponaša kao WAN interfejs) ili WISP Repeater način rada (gde je ruter istovremeno i wireless klijent i access point) ovde jednostavno ne postoje, bar ne sa fabričkim firmwerom. Međutim, uz upotrebu alternativnih firmwera za rutere, kao što je DD-WRT, sve ove mogućnosti koje sam ranije nabrojao i koje su nedostajale - postaju dostupne i na ovom TL-WR740N pretvarajući ga u ozbiljnog konkurenta mnogo skupljim modelima rutera. Ako se još uzme u obzir da se ovaj ruter može kupiti u prodaji već za oko 16 € onda priča ima još veći značaj.
_______________ Tutorijal 1. Flešovanje TP-Link TL-WR740N/WR741ND rutera DD-WRT firmwerom: _______________
Da bi otključali sve ove dodatne mogućnosti potrebno je ubaciti DD-WRT firmwer u ruter. Operacija ubacivanja drugog firmwera zove se flešovanje. Pre samog flešovanja bi trebalo pogledati kojom verzijom hardvera raspolažemo. WR740N se do sada pojavio sa 4 različite verzije hardvera. Da bi saznali koju reviziju hardvera ima vaš ruter, okrenite ga i pogledajte šta piše na nalepnici na dnu. Nalepnica bi trebalo ovako da izgleda:
Broj koji je na gornjoj slici zaokružen crvenom bojom- označava verziju hardvera. Sada obratite pažnju na donju sliku i levi donji ugao nalepnice gde stoji ovo:
Po ovom kodu se može zaključiti da ovaj ruter ima potpuno isti hardver kao i skuplji model TL-WR741ND, samo što se kod ovog drugog antenica može odvrnuti sa konektora ostavljajući nam mogućnost priključenja neke jače omni antene ili čak spoljne antene.
Prikaz antene kod modela TL-WR740N koja se ne skida
Prikaz antenskog RP-SMA konektora kod modela TL-WR741ND sa kojeg se antena može odvojiti.
Oba modela spolja izgledaju skoro potpuno isto kada se stave jedan kraj drugog, razlika je samo u odvojivoj anteni. Ja lično nisam rasklapao rutere da uporedim njihovu unutrašnjost jer sam ih dobio potpuno nove pre par dana i nisam hteo da upropastim garanciju na uređaje ali na forumima sam pronašao da su ih neki već rasklopili i videli da se unutra nalaze isti delovi, tako da sve ono što važi za model WR740N sa revizijom hardvera 4.XX- može da se sa uspehom primeni i na WR741ND 4.XX . Prikaz unutrašnjosti rutera WR740N :
Na slikama iznad se vidi uporedni prikaz štampanih ploča oba rutera, sa leve strane je WR741ND a sa desne je WR740N. Deluju veoma slično sa manjim odstupanjima u rasporedu elemenata na ploči.
Konkretno ova dva rutera su mi došla sa revizijom hardwera v4.25 za model WR741ND i v4.27 za model WR740N.
Kada smo pronašli koja je verzija hardwera na našem uređaju, sledeće što treba naći je verzija DD-WRT firmwera (build), koja se za naš model rutera pokazala stabilnom u radu i sa što manje bagova. Da odmah bude jasno- ne postoji savršena varzija firmwera, jer svaka ima poneki bag koji se kod nekih rutera ispolji a kod nekih ne. Zato je potrebno "pročešljati" DD-WRT forum i informisati se o tome koji je build trenutno aktuelan i kako se pokazao u praksi. U vreme dok pišem ovaj tutorijal trenutni aktuelni build je r23503. Ja sam odlučio da ruter flešujem sa jednom od ranijih verzija firmwera, r22118, koja je dobila najviše glasova kao najstabilnija za ovaj model rutera sa HW 4.XX. Ukoliko vi imate WR740N sa drugačijom verzijom hardwera ,v.1, v.2, ili v.3 prethodno se na forumu informišite o tome ili upotrebite verziju r21061 koja je na Router Database označena kao "sigurna" za flešovanje ovog modela rutera za sve 4 hardverske revizije. Alternativno možete upotrebiti i noviji build r23138 koji se po iskustvima korisnika pokazao kao stabilan i za WR741ND i za WR740N, na vama je da odlučite kojim ćete firmwerom flešovati od ovih ponuđenih. Ja sam se, kao što rekoh odlučio za r22118.
Download firmwera
Na ovom delu uputstva bi mi bilo najlakše izbaciti direktne linkove za download pomenutih verzija firmwera, ali sa namerom neću to učiniti i proćiću kroz čitavu i detaljnu proceduru traženja firmwera jer vam to kasnije može biti od koristi ukoliko poželite da apgrejdujete firmwer na neku noviju verziju ili da ga vratite na neki prethodni build a možda čak i na originalni fabrički - ukoliko vam se ne svidi DD-WRT. Lokacija svih DD-WRT firmwera se nalazi na ftp serveru na OVOM LINKU. Firmweri su sortirani u nekoliko glavnih direktorijuma, prvo po godini izlaska, zatim po pojedinačnim verzijama buildova i na kraju se granaju za svaki model rutera i njegovu hardwersku reviziju ponaosob. Pošto za ovu 2014.godinu trenutno postoje samo 2 builda- preskočićemo je i otvoriti folder za 2013.godinu.
Zatim ćemo otvoriti folder željene verzije, u mom slučaju r22118, i prikazaće se direktorijum gde se nalazi lista svih rutera koji podržavaju DD-WRT. Potražiću model svog rutera u listi i kliknuti na njegovu verziju hardvera. Pošto je u pitanju verzija v4.27 klikćem na tplink_tl-wr740nv4 link
i otvara mi se poslednji direktorijum u nizu koji sadrži dva fajla za flešovanje, factory-to-ddwrt.bin i tl-wr740nv4-webflash.bin
Kada koji fajl upotrebiti? Prvi fajl factory-to-ddwrt.bin upotrebiti samo ako se ruter flešuje po prvi put,tzv. inicijalno flešovanje, dakle ako prelazimo sa fabričkog firmwera na DD-WRT. Drugi fajl sa webflash.bin sufiksom se upotrebljava ako na ruteru već imamo instaliran DD-WRT i vršimo upgrade ili downgrade postojeće verzije DD-WRTa. Postoji i fajl webrevert.bin koji se koristi ako iz nekih razloga želimo vratiti fabrički firmware u ruter. On se može pronaći na OVOM LINKU za oba modela rutera.
Da se vratimo na WR740N...dakle iz poslednjeg direktorijuma od ponuđena dva fajla ja biram onaj sa nazivom factory-to-ddwrt.bin jer prvi put flešujem ovaj ruter.
Nakon downloada .bin fajla ne kliktati dvoklikom na njega da ga neki program ne bi oštetio pri pokušaju učitavanja. (Kao što se sa priložene slike može videti- u mom slučaju je VLC plejer preuzeo asocijaciju nad njim).
Za korisnike koji flešuju WR741ND model sa verzijom hardwera 4.XX, ja preporučujem build r23138. Oni će dakle otići u direktorijum za build r23138 i tamo kliknuti na direktorijum WR741ND verzije 4, tplink_tl-wr741ndv4 i iz njega downloadovati factory-to-ddwrt.bin fajl.
NAPOMENA: Pošto fajlovi za inicijalno flešovanje kod TP-Linkovih rutera koriste ISTE generičke nazive "factory-to-ddwrt.bin" bez jasne asocijacije kojem modelu ili hardwerskoj reviziji rutera konkretno pripadaju - budite pažljivi da ne pomešate fajl jednog modela sa fajlom drugog modela rutera. Flešovanje rutera pogrešnim .bin fajlom može dovesti do toga da trajno oštetite ruter i učinite ga neupotrebljivim!
Hard reset
Posle downloada firmwera uradite reset rutera, takozvani "hard reset". To se radi tako što se reset dugme rutera, prikazano crvenom strelicom na slici gore, pritisne nekim oštrim predmetom (vrh hemijske olovke ili slično) i drži 30 sekundi a zatim se NE OTPUŠTAJUĆI RESET DUGME ruteru isključi napajanje i tako odbroji još 30 sekundi i onda JOŠ UVEK DRŽEĆI PRITISNUTO reset dugme ruter ponovo prikači na napajanje i odbroji poslednjih 30 sekundi. Znači reset dugme se za vreme čitave operacije drži pritisnutim punih 90 sekundi. Nakon otpuštanja reset dugmeta (nakon poslednjih 30 sekundi) sačekajte još 20tak sekundi da se ruter restartuje. Za prekidanje napajanja rutera možete koristiti ugrađeno ON/OFF dugme koje se nalazi odmah pored priključka za strujni adapter.
NAPOMENA: "hard reset" obavljati uvek PRE i odmah NAKON upgrejda firmwera (bilo koje verzije).
Priprema za flešovanje
Pre nego što pređemo na samu proceduru, potrebno je učiniti nekoliko stvari koje će omogućiti da sve teče nesmetano i bez potencijalnog rizika. Neko će upitati :"Kakav rizik postoji? Šta to može da se dogodi?" Da bi razumeli potencijalne rizike treba prvo reći šta je to flešovanje. Flešovanje je sleng koji se koristi za označavanje procedure pri kojoj se stari programski kod koji se nalazi u NVRAM čipu i koji služi za upravljanje svim funkcijama rutera- briše- i upisuje se novi kod u čip. Ukoliko prilikom upisivanja novog firmwera dođe do ometanja tog procesa - kod neće biti kompletan i biće samo delimično upisan, što će dovesti do nemogućnosti rutera da se butuje- tada mu se ne može pristupiti ni preko UTP kabla ni preko WiFi interfejsa i ruter je tada "brikovan" (brick=cigla). Da bi smanjili rizik od tog scenarija kao prvo isključite (onemogućite) programe koji rade u realnom vremenu i koji bi mogli da dođu u konflikt sa procedurom flešovanja trošeći resurse sistema u trenucima kada se novi firmware upisuje u NVRAM čip: npr. antivirus i antispajver programi,defragmentatori,programi za optimizaciju sistema koji kreću sa radom kada je računar u idle stanju, skrinsejveri i sl. Posebno obratite pažnju na "power management" opcije ako flešujete preko laptopa da se ne desi da se laptop ugasi usred procedure jer je baš tada otišao u "idle" stanje. Isto tako ne započinjite proceduru bez priključenog punjača da se ne desi da se isprazni baterija. Ukoliko se u toku flešovanja desi da nestane el.energije (za šta će se pobrinuti EPS) flešovanje će u tom slučaju biti neuspelo i ruter će biti "brikovan", tj.postaće igračka za decu. Zato bi bilo poželjno da imate pri ruci UPS na koji bi ste povezali ruter i računar pre početka procedure. Vama koji do sada nikada niste flešovali ni jednu komponentu, će sva ova priča o merama opreza možda zvučati kao preterivanje ali onaj ko je u svojoj karijeri flešovao bar jednu računarsku komponentu (matičnu ploču, grafičku karticu, i sl.) zna dobro o čemu govorim.
I pred sam početak modifikacije bilo čega, jedan mali "disclaimer" sa moje strane:
UPOZORENJE: Ne snosim nikakvu odgovornost ukoliko se desi da prouzrokujete bilo kakvu štetu na vašem ruteru pridržavajući se ovog mog uputstva!
FLEŠOVANJE RADITE SAMO NA SVOJU VLASTITU ODGOVORNOST !!!
1. Kao prvo - isključite (onemogućite) wireless adapter na vašem računaru (laptopu), i proceduru izvodite isključivo preko UTP LAN kabla! Ukoliko flešovanje izvodite preko wireless konekcije- možete oštetiti ruter i "brikovati" ga!
2. Da bi pristupili korisničkom interfejsu rutera, potrebno je da znamo koja mu je defaultna IP adresa. To obično piše na samoj poleđini rutera ali ako iz nekog razloga ne znamo taj podatak - možemo pustiti ugrađeni DHCP server da nam kaže koja je adresa u pitanju tako što ćemo pročitati IP adresu "Podrazumevanog mrežnog prolaza" (Default Gateway) i taj broj je onaj koji tražimo. Na računaru otvoriti "Centar za mrežu i deljenje" , u desnom kliku na ikonicu LAN adaptera izabrati "Svojstva" i uraditi dvoklik na "Internet protocol version 4 (TCP/IPv4)" stavku u meniju:
3 . Izabrati da se IP adresa i DNS server dobijaju automatski (ukoliko je drugačije postavljeno) i dva puta kliknuti na "U redu":
4. Povezati ruter sa računarom preko UTP lan kabla, jedan kraj kabla utaći u LAN konektor računara (laptopa) a drugi u jedan od žutih LAN portova rutera (ne u WAN !). DHCP server u ruteru će zatim automatski dodeliti IP adresu računaru. Otići ponovo u "Centar za mrežu i deljenje" , u desnom kliku na ikonicu LAN adaptera izabrati "Status" pa kliknuti na "Detalji..." i pročitati broj za "IPv4 podrazumevani mrežni prolaz" :
5. Zapamtiti (zapisati) taj broj jer ćemo ga kasnije upotrebiti za pristup korisničkom interfejsu rutera. Kod mene je taj broj 192.168.0.1. Ako imate drugačiju reviziju hardvera može se desiti da je kod vas 192.168.1.1 . Ugasiti prozor na "Zatvori" i u prozoru ispod kliknuti na "Svojstva" i onda opet dvoklik na "Internet protocol version 4 (TCP/IPv4)" stavku u meniju. Čekirati "Upotrebi sledeću IP adresu" i uneti prethodno zapamćeni broj u prazno polje s tim što umesto poslednje cifre upišemo 10. Dakle u mom slučaju 192.168.0.10 . Zatim u donje polje "Podmrežna maska" uneti 255.255.255.0
Kliknite u oba prozora na "U redu" i zatvorite i prozor ispod. Ovim smo uneli statičku IP adresu za naš LAN adapter.
6. Otvoriti internet browser i kucati u adress bar broj 192.168.0.1 koji smo pročitali u "default gateway". Otvoriće nam se prozor za unos korisničkog imena i lozinke. Uneti "admin" za korisničko ime i "admin" za password. Tada će se učitati konfiguracioni interfejs od WR740N rutera:
7. Nakon toga sa leve strane menija kliknuti na "Firmware Upgrade" i sa desne na "Odaberi datoteku", pa otvoriti folder gde smo prethodno downloadovali fajl factory-to-ddwrt.bin i odabrati njega.
Sve što je preostalo je da kliknemo na "Upgrade" i procedura zamene firmwera će započeti uz vidljiv progress bar.
NAPOMENA: Kada započne proces flešovanja firmwera - ne dodirujte tastaturu i miša (ne radite ništa na računaru) i budite strpljivi par minuta dok se proces ne završi!
Sam proces zamene firmwera ne traje dugo kao što je to ranije trajalo sa starijim verzijama rutera (gde se čekalo i po nekoliko minuta) i procedura bi trebala biti gotova za manje od 1 minut. Kada se sve završi , pojaviće se dijalog za "refresh" stranice.
8. Pošto vam je računar još uvek postavljen na statičku IP adresu- vi ne možete uraditi refreš stranice, već ćete prvo morati otići u "Centar za mrežu i deljenje" , u desnom kliku na ikonicu LAN adaptera izabrati "Svojstva" i uraditi dvoklik na "Internet protocol version 4 (TCP/IPv4)" stavku u meniju, i još jednom izabrati da se IP adresa i DNS server dobijaju automatski i dva puta kliknuti na "U redu",
9. Ovim smo pustili da DHCP server rutera automatski dodeli IP adresu računaru, proces će trajati nekoliko sekundi. Sada ćemo da se ulogujemo u korisnički interfejs novog firmwera. Defaultna IP adresa DD-WRT interfejsa je uvek 192.168.1.1 . Restartujte internet browser i kucajte u adress bar 192.168.1.1 . Nakon učitavanja stranice sačekaće vas početni dijalog za unos novog korisničkog imena i lozinke:
10. Logovati se sa novim korisničkim imenom i lozinkom i pojaviće se otključan konfiguracioni meni DD-WRT firmwera.
Ako "pročešljate" po meniju primetićete da postoji mnogo više opcija nego što ima u fabričkom TP-Linkovom firmweru.
Ako odete na tab "Status" pa na "Router" možete pročitati podatke o trenutnom buildu koji je upravo flešovan:
11. Nakon što ste se uverili da je zamena firmwera prošla kako treba, a iz taba sa informacijama pročitali da je firmwer updejtovan na željenu verziju - možete još jednom odraditi "hard reset" po metodi 30-30-30. Time je i procedura zamene fabričkog firmwera zvanično završena a ujedno i naš prvi tutorijal.
Čestitam! Sada možete da "vozite" DD-WRT na svom ruteru!
U pripremi: Tutorijal 2 . Višestruki SSID-ovi (Multiple SSID), Konfigurisanje rutera kao Access Pointa za kablovski modem, DHCP server
Tekst i fotografije pripremio: Majstor Dane
e-mail: majstor_dane@yahoo.com
Uvod :
Sigurno ste se već često nalazili u situaciji da vam u posetu dođe rođak...drug...drugarica...i sl. i sa sobom ponesu svoje gadžete (telefone,tablete,laptopove i sl.) kojima bi želeli da se konektuju na WiFi signal vaše privatne mreže dok gostuju tu u vašem domu. Nakon učtivog upita sa njihove strane koji password da unesu da bi se konektovali na vaš WiFi - sledi isto tako učtiv odgovor sa vaše strane. I dok sa kiselom grimansom na licu kroz zube "cedite" koji je password - vi već u svojoj glavi razmišljate kako ćete nakon njihovog odlaska opet morati da menjate svoj password već 10ti put i to uvek iz istog razloga. A taman ste bili opet smislili zgodan password koji vaš komšija omladinac haker, "naoružan" reaverom kismetom i BackTrack Linuxom neće moći da provali- a eto došao je red da ga opet menjate i već vam ponestaje ideja za sledeći mogući password. I dok vam u glavi već odzvanjaju pitanja koje sami sebi postavljate: "Da stavim ime mog kućnog ljubimca?"...Nee, suviše prosto! "A da stavim nadimak svoje ljubavnice?"...Nee, biće ime sumnjivo mojoj ženi. "A datum rođenja moje tašte pomnožen sa njenom težinom?" Hmmm...nee, suviše mnogo cifara za pamćenje... i tako ukrug. I onda se setite da ste na svom ruteru instalirali DD-WRT firmwer po uputstvu iz prethodnog tutorijala i shvatite da je vaš problem rešen - više vas neće boleti glava jer u DD-WRT postoji opcija za kreiranje višestrukih virtualnih SSID-ova, takozvanih "Guest SSID"-ova sa različitim passwordima za svaki od njih. Password je inače nešto što treba često menjati,i to čisto iz sigurnosnih razloga, ali mislim da sam u pravu kada kažem da većina korisnika na svojim ruterima drži non stop istu šifru, jer mu je eto baš ona "omiljena" iz ko zna kojih razloga,kao da ne mogu smisliti nikakvu bolju od nje. I ja sam spadam u tu kategoriju. I evo uz pomoć DD-WRT-a ćete i stvarno biti u mogućnosti da ne odajete tu svoju omiljenu šifru ako dođete u situaciju maločas opisanu. Uputstvo za kreiranje virtualnog SSID-a odradiću na primeru konfigurisanja rutera da ima ulogu standardnog accesss pointa za kablovski internet.
Konfigurisanje :
1. Odradite hard reset 30-30-30 na vašem ruteru po uputstvu iz prethodnog tutorijala.
2. Povezati ruter sa računarom preko UTP lan kabla, jedan kraj kabla utaći u LAN konektor računara (laptopa) a drugi u jedan od žutih LAN portova rutera (ne u WAN !).
3. Na računaru otvoriti "Centar za mrežu i deljenje" , u desnom kliku na ikonicu LAN adaptera izabrati "Svojstva" i uraditi dvoklik na "Internet protocol version 4 (TCP/IPv4)" i u novootvorenom prozoru čekirati "Upotrebi sledeću IP adresu" i uneti 192.168.1.10 . Zatim u donje polje "Podmrežna maska" uneti 255.255.255.0. Kliknite u oba prozora na "U redu" i zatvorite i prozor ispod. Ovim smo uneli statičku IP adresu za naš LAN adapter.
4. Otvoriti internet browser i kucati u adress bar broj 192.168.1.1. Nakon učitavanja stranice sačekaće vas početni dijalog za unos novog korisničkog imena i lozinke. Logovati se sa novim korisničkim imenom i lozinkom i pojaviće se konfiguracioni meni DD-WRT firmwera.
5. Kliknite na Setup tab Basic Setup
Unošenje postavki za konekciju na kablovski modem:
WAN Setup
WAN Connection Type: Automatic Configuration - DHCP (Ukoliko vaš kablovski operater daje statičku IP adresu onda izaberite Static IP i unesite podatke koje ste dobili od vašeg internet provajdera)
Skrolujte do dna strane i kliknite na SAVE (a ne na APPLY SETTINGS)
Network Setup
Local IP Address: Unesite 192.168.10.1 (Promenite defaultnu IP adresu rutera i postavite na svoj željeni IP, recimo 192.168.10.1. To će od sada biti adresa DHCP servera vaše kućne mreže "Default Gateway")
Subnet Mask: 255.255.255.0
Kliknite na SAVE
DHCP Server: Enable
Static DNS1: ovde upišite Open DNS adrese 208.67.222.222
Static DNS2: 208.67.220.220
Kliknite na SAVE
Proverite da li je čekirano:
Use DNSMasq for DHCP
Use DNSMasq for DNS
DHCP-Authoritative
Time Settings
Server IP/Name: upišite 217.26.64.149
Kliknite na SAVE
6. Idite na Setup tab Advanced Routing
Operating Mode: Gateway
Kliknite na SAVE
7. Kliknite na Wireless pa na Basic Settings tab
Physical Interface ath0
Wireless Mode: AP (izabrati da radi kao Access Point)
Kliknite na SAVE
Wireless Network Mode: NG-Mixed (Izaberite željeni mod rada vašeg access pointa)
Kliknite na SAVE
Channel Width: Turbo (40MHz) (Izabrati da koristi 40Mhz širinu kanala)
Kliknite na SAVE
Wireless Channel: 7 (Izabrati željeni kanal na kom će emitovati vaš access point, u mom slučaju ch 7)
Kliknite na SAVE
Nakon kliktanja na SAVE pojaviće se nova stavka u meniju:
Extension Channel: upper/lower (Ostaviti default vrednost ili podesiti po želji. Ukoliko neki drugi AP u okolini emituje na kanalu koji je iznad onog koji ste podesili za vaš AP u prethodnom koraku - onda postaviti na "lower", ako emituje na nižem kanalu postaviti na "upper")
Wireless Network Name: Uneti ime po želji. To će biti SSID vašeg access pointa
Kliknite na SAVE
8. U ovom koraku ćete postaviti šifru na vašu wireless mrežu. Idite na Wireless pa na Wireless Security tab
Wireless Security ath0
Security Mode: WPA2 Personal (Izabrati ovaj mod enkripcije)
Kliknite na SAVE
WPA2 Algorithms: AES (Izabrati AES tip)
Kliknite na SAVE
WPA Shared Key: ********** (Unesite password za vašu wireless mrežu)
Kliknite na SAVE
9. Kliknite na Security pa na Firewall tab
Ostavite prazne (odčekirajte) sve kvadratiće sem kod Filter Multicast
Kliknite na SAVE
SPI Firewall: postavite na Disable
Kliknite na SAVE
10. Idite na Administration pa na tab Management
Ovde podesite opcije po vašoj želji:
Enable Info Site: Enable (ako želite da se pojavi stranica sa informacijama nakon kucanja IP adrese rutera)
Info Site Password Protection: Enable (ako želite da niko ne može da vidi informacije bez kucanja korisničke lozinke za pristup ruteru)
Info Site MAC Masking: Enable (Ako želite da sve vidljive MAC adrese budu maskirane u info stranici)
Web GUI Management: Enable (Ako želite da se ruteru može pristupiti sa udaljene lokacije)
Telnet Management: Disable (Ako ne želite da aktivirate mogućnost pristupa preko telnet komandi)
Routing: Enable
Router GUI Style: postavite željeni skin korisničkog interfejsa klikom na preview posle svakog odabira
11. Kada ste sve podesili kliknite dole na APPLY SETTINGS. Kada se stranica nakon par sekundi refrešuje kliknite na REBOOT ROUTER
Vaš ruter se sada restartuje i primenjuje nove postavke.
Zatvorite vaš internet browser.
Na računaru otvoriti "Centar za mrežu i deljenje" , u desnom kliku na ikonicu LAN adaptera izabrati "Svojstva" i uraditi dvoklik na "Internet protocol version 4 (TCP/IPv4)" stavku u meniju.
Izabrati da se IP adresa i DNS server dobijaju automatski i dva puta kliknuti na "U redu":
12. Sada povežite kablovski modem vašeg internet provajdera sa ruterom pomoću UTP LAN kabla. Jedan kraj UTP kabla utaći u LAN port na kablovskom modemu, a drugi kraj kabla utaći u plavi WAN port na ruteru.
13. Ugasite kablovski modem i ruter i sačekajte par minuta.
Uključite kablovski modem, a tek nakon njega i ruter.
Ako je sve dobro podešeno za oko dvadesetak sekundi bi trebalo da se pojavi ikonica koja označava da imate izlaz na internet.
Pre nego što proverimo izlaz na internet, ovde možemo da zastanemo da vidimo prvo kako funkcioniše DHCP server.
Ako odemo u "Centar za mrežu i deljenje" , u desnom kliku na ikonicu LAN adaptera izaberemo "Status" pa kliknemo na "Detalji..." i pročitamo broj za "IPv4 podrazumevani mrežni prolaz" videćemo da DHCP server rutera sada radi na željenoj IP adresi 192.168.10.1 koju smo podesili u Network Setup sekciji, a računar je dobio automatsku IP adresu što se vidi iznad.
Ova automatska IP adresa će važiti sledeća 24 sata za ovaj računar. Ukoliko se u sledeća 24 sata ovaj računar ne pojavi na mreži - DHCP server će njegovu IP adresu proglasiti "slobodnom" i spremnom za "iznajmljivanje" sledećem klijentu. Ako se ovaj računar opet pojavi na mreži - dobiće neku drugu IP adresu koju će mu server dodeliti na sledeća 24 sata. Tako funkcioniše DHCP server. Vreme za iznajmljivanje IP adresa se podešava u Setup→Basic Setup→Client Lease Time. Startna adresa od koje server kreće da deli IP adrese i njihov maksimalni broj se podešava odmah iznad.
14. Sada ponovo startujemo internet browser i proveravamo da li imamo izlaz na internet.
Nakon što smo se uverili da računar dobija internet preko LAN porta rutera, što označava da je sve dobro podešeno i da je veza na relaciji kablovski modem→ruter ispravna - kucamo u browser novu adresu DHCP servera (statička IP adresa rutera), u našem slučaju 192.168.10.1 i logujemo se u DD-WRT meni.
Tu možemo sa donje leve strane videti podatke da naš access point radi na 7 kanalu, u NG-Mixed modu, sa jačinom signala od 18dB, 150Mb/s. A u gornjem desnom uglu možemo videti da je sve u redu i na WAN portu, tu treba da stoji IP adresa koja vam je automatski dodeljena od strane vašeg internet provajdera. (Sve dok na tom mestu stoji ispisana WAN IP adresa - sve je OK u vezi ka internetu a ukoliko na tom mestu stoje četiri nule- to je znak da nema konekcije ka internetu).
15. Došao je i taj trenutak da otkačite UTP LAN kabl koji je povezivao računar sa ruterom. Sada proveravamo WiFi interfejs rutera koji smo podesili u 7.tački tutorijala.
Klikćemo na WiFi interfejs i proveravamo dostupne bežične mreže. Vidimo da se SSID našeg access pointa pojavio na listi. Klikćemo na njega, konektujemo se i kucamo password koji smo uneli u 8. tački tutorijala.
Kada se nakon toga pojavi "izbor lokacije" za našu mrežu uvek birati "javna mreža". Nakon toga možemo probati kako funkcioniše internet otvaranjem neke stranice u browseru. U ovoj tački je završeno poglavlje konfigurisanja WR740N/WR741ND rutera kao access pointa za kablovski modem. Podešavanja za ADSL modem su ista kao i za kablovski, pa se uputstvo može primeniti i za njega.
16. Sada krećemo sa kreiranjem još jednog SSID-a, koji bi mogli nazvati kao "SSID za goste" tj. za privremene wireless klijente na vašoj mreži.
Idite na Wireless pa na Basic Settings tab
Pod Virtual Interfaces kliknite na ADD
Unesite ime vašeg novog SSID-a i kliknite na SAVE
17. Idite na Wireless pa na Wireless Security tab
Virtual Interfaces ath0.1
Security Mode: WPA2 Personal
WPA Algorithms: AES
WPA Shared Key: ********* (Unesite password za virtualni Access Point)
Kliknite na SAVE
18. Idite na Administration pa na tab Management
Kliknite na dnu strane na APPLY SETTINGS. Kada se stranica nakon par sekundi refrešuje kliknite na REBOOT ROUTER
Vaš ruter se sada restartuje. Dati mu oko minut vremena da se butuje i da počne sa emitovanjem još jednog SSID-a.
Kliknuti da se prikažu dostupne bežične mreže. Vidimo da se pojavio još jedan SSID u listi, naš virtualni.
Konektujemo se na njega i kucamo password koji smo uneli u 17. tački tutorijala. Otvaramo internet browser i proveravamo vezu sa internetom preko virtualnog SSID-a našeg access point-a. Kada se uverimo da je sve u redu, možemo se ulogovati u DD-WRT meni i pogledati informacije o glavnom i virtualnom WiFi interfejsu našeg access pointa.
U odeljku Status → Wireless → Interface možemo videti da oba SSID-a rade na istom kanalu, u istom modu, ali im je različito ime,MAC adresa,i bitrejt.
Ako odemo u Status → Sys-Info možemo videti koliko je klijenata trenutno konektovano i na koji SSID su konektovani.
ath0 je glavni a ath0.1 je virtualni SSID.
Ako odemo u Mrežu da vidimo računare radne grupe, možemo pristupiti šerovanim fajlovima klijenata koji su prikačeni na virtualni SSID i obratno.
Ukoliko želimo da se klijenti "ne vide" međusobno - onda se treba vratiti na 16. tačku tutorijala i pod Virtual Interfaces ath0.1 kliknuti na Advanced Settings i u proširenom meniju pod AP Isolation čekirati Enable. Zatim kliknuti na APPLY SETTINGS u dnu prozora i restartovati ruter.
Može se dodati još virtualnih SSID-ova ali ja lično mislim da je sve preko 2 "overkill" i da nema potrebe.
19. Opciono: Nakon što ste sve podesili i videli da sve funkcioniše- možete sačuvati postavke trenutne konfiguracije, za slučaj da vam kasnije zatreba. Ovaj korak nije neophodan ali može biti od koristi ako želimo brzo da se vratimo na ove postavke da ne bi ponovo prolazili kroz postupak konfiguracije.
Dok se još uvek nalazimo u DD-WRT meniju, kliknuti na tab Administration pa na Backup
Pojaviće se meni sa dve opcije - za čuvanje (bekap) trenutnih postavki rutera, i za povraćaj (restore) već sačuvane konfiguracije. Pošto mi hoćemo da sačuvamo trenutnu konfiguraciju klikćemo na BACKUP dole levo, i konfiguracioni fajl nvrambak.bin će se sačuvati u download folderu internet browsera.
Sada bi bilo poželjno kreirati poseban folder sa imenom rutera i nazivom trenutnih postavki u koji ćemo ubaciti nvrambak.bin fajl. Ovo radimo da bi smo kasnije znali od koje konfiguracije je svaki sačuvani bekap, jer ruter nakon kliktanja na BACKUP dugme uvek generiše fajl sa ISTIM imenom, bez naznaka kojoj konfiguraciji specifično pripada, pa da ne bude zabune.
Sada kada smo sačuvali trenutne postavke- možemo ruter konfigurisati da radi u nekom drugom režimu a ako opet poželimo da radi sa ovim postavkama treba nam samo par klikova za učitavanje konfiguracije tako što odemo u Administration pa na Backup
i tamo pod Restore Configuration kliknemo na Browse i pronađemo sačuvani nvrambak.bin fajl i zatim kliknemo dole na RESTORE
Nakon učitavanja konfiguracionog fajla ruter će se restartovati i te postavke će biti aktivne.
UPOZORENJE: Konfiguracioni fajl nvrambak.bin učitavati samo u model rutera na kome je kreiran. Pri tome mora biti ista verzija firmwera (build) na ruteru u koji se učitava fajl kao što je bila i u trenutku kada je fajl kreiran. Ne pokušavati učitavati konfiguracioni fajl koji je kreiran na nekoj drugoj verziji firmwera, čak i ako su iste konfiguracione postavke. U slučaju da se u ruter učita konfiguracioni fajl od nekog drugog modela rutera,drugačije hardwerske verzije ili kreiran na nekom drugom firmweru - ruter u tom slučaju može postati neupotrebljiv!
U pripremi: Tutorijal 3 . WISP Repeater (ISP Client & Access Point)
Tekst i fotografije pripremio: Majstor Dane
e-mail: majstor_dane@yahoo.com
Uvod :
Od svih režima rada u koje se može postaviti neki ruter koji na sebi ima instaliran DD-WRT firmwer- najzanimljiviji i najtraženiji je upravo ovaj režim u kom ruter ima ulogu Repeatera.
U ovom modu se ruter istovremeno ponaša kao običan wireless klijent koji je prikačen na AP nekog lokalnog bežičnog internet provajdera (recimo preko PPPoE konekcije) a istovremeno se ponaša i kao access point prosleđujući taj isti internet drugim bežičnim uređajima koji su konektovani na ruterov SSID, tako da ruter ustvari ima ulogu releja u komunikaciji između provajderovog Access Pointa i bežičnih klijenata sa druge strane. Na ruter se naravno mogu prikačiti i žični klijenti na njegove LAN portove (npr. desktop računari koji nemaju WiFi adaptere).
Ovaj mod je od posebnog značaja korisnicima bežičnog interneta, jer im omogućava da imaju internet na svim računarima (uređajima) u kući a ne samo na tom jednom, gde im se nalazi USB WLAN adapter ili PCI WiFi kartica preko koje primaju signal. Podrazumeva se da se svaka internet konekcija može deliti na druge računare ali to zahteva uključivanje ICS (internet connection sharing) na računaru (zvaćemo ga računar br.1) koji prima bežični internet lokalnog provajdera i zatim je šeruje preko UTP LAN kabla sa drugim računarom (računar br.2) u kući. Situacija postaje komplikovanija kada želimo da umesto žičnih klijenata delimo takav internet sa bežičnim klijentima ,recimo na neki laptop ili tablet ili na mobilni telefon. Tada se na drugi kraj UTP kabla prikačuje access point koji će to da obavlja. Kupovina access pointa iziskuje dodatni trošak. Ali trošak može da bude i veći kada poželimo da nam računar koji prima internet (računar br.1) ne radi non-stop 24 sata samo da bi prosleđivao internet računarima kojima šeruje svoju internet konekciju. Tada bi morali još dokupiti i ruter koji će da bude klijent i da on prima konekciju od provajdera pa da je prosleđuje uređajima preko access pointa. Sa fabričkim firmwerom ova klijent opcija na WR740N/WR741ND nije moguća. Ta opcija postaje dostupna tek od modela WR743ND/WR843ND koji su duplo skuplji od WR740N. Najjeftiniji klijent ruteri N klase, koji trentno mogu da se nađu u prodaji su oko 30€ (po ovim sadašnjim cenama na tržištu) + trošak za access point (od 16€ do 20€).
Uz pomoć DD-WRT firmwera ćemo sve to dobiti po ceni od oko 16€ za WR740N model. Ukoliko se predajna antena vašeg ISP-a nalazi daleko od vas i potrebna vam je spoljna antena za hvatanje signala onda upotrebiti WR741ND (21€) jer on ima RP-SMA konektor na koji se može prikačiti spoljna antena.
Postoje dosta prednosti kada ruter radi u ovom modu ali ima i nekih nedostataka. Prednosti su:
• jedna bežična internet konekcija lokalnog provajdera se deli na više različitih klijenata (uređaja).
• sloboda kretanja klijenata, nema kablovske infrastrukture pošto se konekcija odvija bežičnim putem
• eliminisanje mrtvih zona gde signal od ISP provajdera inače ne bi mogao dopreti ili bi bio vrlo slab
• ne postoji restrikcija po MAC adresi (ukoliko vaš ISP zaključava svaki nalog na jednu MAC adresu)
Jedan od glavnih nedostataka ovakve veze je taj što svaki Repeater žrtvuje polovinu svog propusnog opsega (bandwidth) na komunikaciju između provajderovog Access Pointa i klijenata koji su prikačeni na sam Repeater preko bežične veze. Takođe imajte na umu da ruter u ovom modu najbolje radi kada je signal od ISP provajdera dovoljno jak da ga on hvata sa svojom fabričkom antenom. U slučaju da se ISP nalazi dalje pa moramo upotrebiti WR741ND da prikačimo spoljnu antenu- kvalitet konekcije između rutera i bežičnih klijenata će varirati u zavisnosti od usmerenosti prijemne antene koju smo prikačili na WR741ND, ovo se dešava zbog toga što je ovo relejna komunikacija gde ruter mora podjednakom brzinom preko svog WiFi interfejsa da prosleđuje prijem i predaju i ka ISP-u i ka klijentima pa veza mora biti simetrična bez "uskih grla" na relaciji ISP→Ruter sa jedne ili Ruter→Klijenti sa druge strane. Ukoliko je spoljna antena omnidirekcionog tipa- biće najbolja komunikacija pošto ona zrači i prima u radijusu od 360 stepeni, a ako je antena tipa grid i sl.očekujte slabiju vezu sa klijentima jer je ona usmerenog tipa. Sve ovo naravno zavisi od slučaja do slučaja, možete da eksperimentišete. Još samo da napomenem da klijenti koji su na repeater prikačeni na LAN portove (ako ih ima) ne gube na kvalitetu veze, na njih ne utiče tip spoljne antene.
Konfigurisanje :
Hard Reset
1. Odradite hard reset 30-30-30 na vašem ruteru po uputstvu iz prvog tutorijala.
2. Povezati ruter sa računarom preko UTP lan kabla, jedan kraj kabla utaći u LAN konektor računara (laptopa) a drugi u jedan od žutih LAN portova rutera (ne u WAN !).
3. Na računaru otvoriti "Centar za mrežu i deljenje" , u desnom kliku na ikonicu LAN adaptera izabrati "Svojstva" i uraditi dvoklik na "Internet protocol version 4 (TCP/IPv4)" i u novootvorenom prozoru čekirati "Upotrebi sledeću IP adresu" i uneti 192.168.1.10 . Zatim u donje polje "Podmrežna maska" uneti 255.255.255.0. Kliknite u oba prozora na "U redu" i zatvorite i prozor ispod. Ovim smo uneli statičku IP adresu za naš LAN adapter.
4. Otvoriti internet browser i kucati u adress bar broj 192.168.1.1. Nakon učitavanja stranice sačekaće vas početni dijalog za unos novog korisničkog imena i lozinke. Logovati se sa novim korisničkim imenom i lozinkom i pojaviće se konfiguracioni meni DD-WRT firmwera.
Postavljanje rutera u ISP klijent mod
5. Kliknite na Setup tab Basic Setup
Unošenje postavki za konekciju na Access Point vašeg bežičnog internet provajdera. Odradićemo najčešći slučaj koji ide preko PPPoE konekcije:
WAN Setup
WAN Connection Type: PPPoE
Skrolujte do dna strane i kliknite na SAVE (a ne na APPLY SETTINGS)
Pojaviće se polja za unos username i passworda za PPPoE konekciju. Unesite podatke za korisničko ime i password koji ste dobili od vašeg internet provajdera.
Network Setup
Local IP Address: upišite koja će biti adresa rutera u vašoj lokalnoj mreži. Mora biti na drugačijem subnetu od provajderovog AP-a na kojeg se kačate. Npr. ako je AP na 192.168.1.1 – vi stavite 192.168.2.1. U principu bilo koja IP adresa koja je na drugačijem subnetu od AP-a bi trebala da „odrađuje posao“. Ja ću staviti 192.168.20.1
Subnet Mask: 255.255.255.0
Kliknite na SAVE
DHCP Server: Mora biti postavljen na Enable jer ruter mora dodeljivati IP adrese klijentima na svom subnetu.
Static DNS1: ovde upišite Open DNS adrese 208.67.222.222
Static DNS2: 208.67.220.220
Proverite da li je čekirano:
Use DNSMasq for DHCP
Use DNSMasq for DNS
DHCP-Authoritative
Time Settings
Server IP/Name: upišite 217.26.64.149
Kliknite na SAVE
6. Idite na Setup pa kliknite na MAC Address Clone
Ukoliko vaš ISP provajder koristi MAC adresu za zaključavanje naloga na samo jednog klijenta, čekirajte Enable i u donji red polja upišite MAC adresu koja je registrovana kod vašeg ISP-a vezano za vaš nalog i kliknite na SAVE. U slučaju da kod vas ne postoji filtriranje po MAC adresi, ostavite opciju na Disable
7. Idite na Setup tab Advanced Routing
Operating Mode: Gateway
Kliknite na SAVE
8. Idite na Status pa na tab Wireless i pri dnu strane kliknite na Site Survey
Prikazaće vam se lista dostupnih bežičnih mreža u okolini. Biramo SSID lokalnog provajdera i sa desne strane kliknemo na JOIN
Nakon toga će nam se prikazati obaveštenje da smo uspešno povezani sa željenom bežičnom mrežom.
9. Kliknite na CONTINUE i tada će se otvoriti Wireless tab sa upisanim imenom vašeg provajdera u koloni Wireless Network Name (SSID)
Physical Interface ath0
Wireless Mode: izabrati Client
Kliknite na SAVE
Wireless Network Mode: izabrati mod rada koji koristi vaš provajder
Kliknite na SAVE
10. Idite na Security tab Firewall
Ostavite prazne (odčekirajte) sve kvadratiće sem kod Filter Multicast
Kliknite na SAVE
SPI Firewall: postavite na Disable
Kliknite na SAVE
11. Idite na Administration tab Management
Ovde podesite opcije po vašoj želji:
Enable Info Site: Enable (ako želite da se pojavi stranica sa informacijama nakon kucanja IP adrese rutera)
Info Site Password Protection: Enable (ako želite da niko ne može da vidi informacije bez kucanja korisničke lozinke za pristup ruteru)
Info Site MAC Masking: Enable (Ako želite da sve vidljive MAC adrese budu maskirane u info stranici)
Web GUI Management: Enable (Ako želite da se ruteru može pristupiti sa udaljene lokacije)
Telnet Management: Disable (Ako ne želite da aktivirate mogućnost pristupa preko telnet komandi)
Routing: Enable
Router GUI Style: postavite željeni skin korisničkog interfejsa klikom na preview posle svakog odabira
12. Kada ste sve podesili kliknite dole na APPLY SETTINGS. Kada se stranica nakon par sekundi refrešuje kliknite na REBOOT ROUTER
Vaš ruter se sada restartuje i primenjuje nove postavke. Sačekajte oko minut da se ruter asocira na provajderov AP.
Za to vreme možete zatvoriti vaš internet browser i na računaru otvoriti "Centar za mrežu i deljenje" , u desnom kliku na ikonicu LAN adaptera izabrati "Svojstva" i uraditi dvoklik na "Internet protocol version 4 (TCP/IPv4)" stavku u meniju.
Izabrati da se IP adresa i DNS server dobijaju automatski i dva puta kliknuti na "U redu"
Nakon nekoliko sekundi ikonica u systrayu kod sata, koja pokazuje status LAN konekcije bi trebala da izgleda ovako:
13. Sada ponovo startujemo internet browser i proveravamo da li imamo izlaz na internet.
Nakon što smo se uverili da računar dobija internet preko LAN porta rutera,što je znak da se uspešno konektovao na njega kao klijent- kucamo u browser njegov IP koji smo uneli u Network Setup sekciji, dakle u našem slučaju 192.168.20.1 .
Unosimo korisničko ime i lozinku u predviđena polja i logujemo se u DD-WRT meni.
U meniju Status → Router možemo u desnom gornjem uglu gde stoji WAN IP videti da je ruteru dodeljena IP adresa od provajderovog AP-a. Sve dok u tom uglu piše neki broj umesto četiri nule 0.0.0.0 - znak je da je sve u redu i da ruter ima izlaz na internet.
U ovoj tački je završeno poglavlje konfigurisanja WR740N/WR741ND rutera kao ISP klijenta.
• Postavljanje WR740N/WR741ND rutera u Repeater način rada
14. Sada krećemo sa kreiranjem još jednog SSID-a, virtuelnog, koji će omogućiti bežičnim klijentima da se konektuju na ruter i koriste izlaz na internet.
Kliknite na Wireless tab Basic Settings
Pod Virtual Interfaces sekcijom kliknuti na ADD
Unesite ime virtualnog interfejsa po vašoj želji.
Kliknite na SAVE
15. Idite na Wireless tab Wireless Security
Pod Virtual Interfaces ath0.1 za
Security Mode: izaberite WPA2 Personal
WPA Algorithms: izaberite AES
WPA Shared Key: unesite šifru po želji
Kliknite na SAVE
16. Idite na Administration tab Management
Kliknite na dnu stranice na APPLY SETTINGS. Kada se stranica nakon par sekundi refrešuje kliknite na REBOOT ROUTER
Ruter se sada restartuje i primenjuje nove postavke. Otkačite UTP LAN kabl koji je povezivao računar sa ruterom.
• Sačekajte oko 1 minut da se ruter asocira sa provajderovim AP-om.
• Nakon toga ponovo restartujte ruter prekidajući mu napajanje na adapteru ili pomoću ON/OFF dugmeta na poleđini rutera.
• Ukopčajte opet napajanje ruteru i sačekajte oko 1 minut da se konektuje na provajderov AP i da počne da reemituje signal.
Ponekad Repeater neće da se pokrene nakon prvog restarta, zato smo nakon ovog 16. koraka ruter restartovali dva puta.
17. Kliknite na ikonicu za wireless mrežu, potražite SSID vašeg rutera koji ste kreirali u 14. tački tutorijala, kliknite na njega, konektujte se i unesite šifru za pristup mreži.
18. Otvorite internet browser i proverite da li imate vezu sa internetom. Ako je sve OK sada možemo otići da pogledamo neke informacije o konekciji. Kucajte IP adresu rutera 192.168.20.1 u address bar browsera i ulogujte se u DD-WRT.
Idite na Status pa na Wireless tab
Pod Wireless Interface ath0 možemo videti informacije o provajderovom access pointu a pod ath0.1 možemo videti informacije o ruterovom virtualnom SSID-u koji reemituje signal. Sa priložene slike možemo pročitati da je propusna moć veze virtualnog interfejsa dva puta manja od one za koju je ruter deklarisan.
Pri dnu strane možemo videti jačinu signala koji repeater ostvaruje sa provajderovim AP-om, biće ispisana pod ath0 interfejsom, i ako se ukaže potreba možemo ga preneti na drugo mesto u stanu gde će imati bolji prijem. Pri tom pratiti jačinu signala ka provajderu sa svakog novog mesta na koje postavimo ruter. Ja sam svoj ruter postavio na prozor gde ima optičku vidljivost sa AP-om. Samo još da podsetim da na ruter možete priključiti i žične klijente preko UTP kabla ako imate potrebu.
19. Opciono: Sačuvati trenutne postavke rutera za slučaj da nam kasnije zatrebaju.
Otići u Administration tab pa na Backup
U donjem levom uglu kliknuti na BACKUP i nakon toga downloadovani nvramback.bin fajl sačuvati u posebnom folderu.
U pripremi sledeći tutorijali:
• WR740N Repeater Bridge mod (Range Extender)
• WR740N kao WDS Station
• Port Forwarding, Quality of Service
Tekst i fotografije pripremio: Majstor Dane
e-mail: majstor_dane@yahoo.com
Uvod :
Ni jedan kućni Access Point nije savršen i nema veliki domet zračenja svojim signalom, bar ne onoliki domet koji bi svi mi želeli a to je da pokrije apsolutno sve lokacije našeg doma bez "mrtvih zona". Maksimalne snage zračenja svih radio uređaja,uključujući i rutere su regulisane zakonskom regulativom. To ima i svojih praktičnih razloga jer bi u protivnom pojedini kućni Access Point ruteri ometali ostale rutere u svojoj okolini na relativno velikoj udaljenosti i time napravili još veći haos u ovakvom,i inače prezagađenom, 2.4 Ghz etru. Ovako se sve svodi na "probijanje" signala kroz prostoriju ili dve, ili eventualno sprat ispod i sprat iznad. Već nakon te udaljenosti počinje slabljenje signala. Postoje naravno i ruteri koji mogu da zrače na udaljenost koja je dva ili tri puta veća od standardnih, tzv. High Power Access Point ali je njihova namena da služe za linkovske veze na većim udaljenostima i predviđeni su za spoljnu montažu. I njihova max.snaga zračenja je takođe regulisana zakonom.
I da se opet vratimo na kućni scenario gde vlasnik rutera sebi postavlja pitanje: "Šta da uradim ako moj glavni ruter ne može svojim signalom da zrači dovoljno daleko da bi pokrio sav prostor koji želim?"
U tom slučaju se postavlja još jedan ruter dalje od glavnog, blizu oblasti koju glavni ruter ne pokriva i moze se sa njim povezati putem dugog UTP LAN kabla i konfigurisati da radi kao još jedan Access Point. Time smo rešili problem pokrivenosti te oblasti signalom. Međutim, šta ako do te udaljene lokacije nemamo razvučenu kablovsku infrastrukturu ili ju je nezgodno postaviti? U tom slučaju se koristi bežična veza između glavnog rutera i dodatnog. Drugi ruter se postavlja blizu krajnjeg dometa prvog rutera i ruteri komuniciraju bežičnim putem pri čemu se dodatni ruter konfiguriše da radi u Repeater Bridge modu stvarajući link između wireless klijenata na toj drugoj lokaciji i našeg glavnog rutera.
Ovakav mod rada se još naziva i Range Extender, što u prevodu znači da taj dodatni ruter proširuje domet naše kućne WiFi mreže. Prednosti bežične veze među ruterima su naravno očigledne- sem toga što smo dobili veću pokrivenost signalom, dobili smo i to da drugi ruter možemo bez problema premeštati sa jedne lokacije na drugu jer nismo ograničeni postavljenim (ugrađenim) kablovima koji određuju samo jedno mesto gde može stajati taj drugi ruter. Ovako možemo eksperimentisati da dobijemo najbolje rezultate.
U ovom tutorijalu ćemo ruter TP-Link WR740N postaviti da radi u Repeater Bridge modu sa našim glavnim ruterom koji imamo u domu. Time ćemo od WR740N napraviti Range Extender. Moj ruter TP-Link WR941ND će u ovom tutorijalu poslužiti kao primer glavnog rutera.
Zbog potreba tutorijala sam mu promenuo SSID. On je već konfigurisan za prijem kablovskog interneta, onako kako smo uradili u Tutorijalu br.2. Dakle već znamo njegovu IP adresu koja je u mom slučaju 192.168.20.1 (vi ćete naravno koristiti IP adresu vašeg glavnog rutera koja je možda drugačija). Od podataka vezanih za glavni ruter potrebno je još znati njegov mod emitovanja, tačan naziv SSID-a, i šifru za pristup. Pošto sve to već znamo jer se ruter nalazi u našem domu - vreme je da krenemo sa konfigurisanjem.
Konfigurisanje rutera :
Ovoga puta nema potrebe ruter povezivati sa UTP LAN kablom jer ćemo sva podešavanja obaviti preko bežične konekcije.
Hard reset
1. Uraditi hard reset 30-30-30.
Podsetićemo se da se to radi tako što se reset dugme rutera, pritisne nekim oštrim predmetom (vrh hemijske olovke ili slično) i drži 30 sekundi a zatim se NE OTPUŠTAJUĆI RESET DUGME ruteru isključi napajanje i tako odbroji još 30 sekundi i onda JOŠ UVEK DRŽEĆI PRITISNUTO reset dugme ruter ponovo prikači na napajanje i odbroji poslednjih 30 sekundi. Znači reset dugme se za vreme čitave operacije drži pritisnutim punih 90 sekundi. Nakon otpuštanja reset dugmeta (nakon poslednjih 30 sekundi) sačekajte još 20tak sekundi da se ruter restartuje. Za prekidanje napajanja rutera možete koristiti ugrađeno ON/OFF dugme koje se nalazi odmah pored priključka za strujni adapter.
2. Otići u Mrežne Veze i kliknuti desnim klikom na ikonicu wireless adaptera i odabrati Svojstva.
Zatim uraditi dvoklik na Internet Protocol Version 4 (TCP/IPv4) i podesiti da vam se IP adresa i adresa DNS servera pribavljaju automatski. Dva puta kliknuti na U Redu i zatvoriti prozor.
3. Kliknuti na ikonicu dostupnih bežičnih mreža, i odabrati iz liste mrezu dd-wrt i konektovati se na nju. U novootvorenom prozoru za izbor lokacije kliknuti na Javna Mreža. Za to vreme DHCP server u ruteru će našem računaru dodeliti automatsku IP adresu.
4. Startovati internet browser i kucati default IP adresu DD-WRT firmwera 192.168.1.1. Nakon unošenja novog korisničkog imena i lozinke logovati se u DD-WRT meni.
5. Kliknuti na Wireless pa na Basic Settings tab
Physical Interface
Wireless Mode: Client Bridge (Routed)
Kliknuti na SAVE
Otvoriće se novi izbor gde biramo
Default GW Mode: Manual
Otvoriće se još jedan meni gde biramo
Gateway: 192.168.20.1 (Uneti IP adresu prvog rutera)
Kliknuti na SAVE
Wireless Network Mode: izabrati isti mod rada kao i kod prvog rutera
Channel Width: izabrati kao kod prvog rutera
Wireless Network Name (SSID): uneti ime SSID-a prvog rutera, ne smete pogrešiti ni jedan slovni karakter
Kliknuti na SAVE
Ukoliko iz nekog razloga ne znate tačan naziv SSID-a prvog rutera- možete otići u Status → Wireless pa kliknuti na Site Survey i tamo pročitati podatke.
Virtual Interfaces
Pod Virtual Interfaces kliknite na ADD i dodajte novi virtualni SSID na koji će se povezivati bežični klijenti koji nisu u dometu prvog rutera.
Uneti ime SSID-a koje se razlikuje od onog koje ima prvi ruter.
Kliknuti na SAVE
6. Idite na Wireless pa na Wireless Security tab i tamo unesite passworde za konekciju drugog rutera na prvi, kao i password koji će služiti za konekciju bežičnih klijenata na drugi ruter.
Physical Interface ath0
Security Mode: WPA2 Personal
WPA Algorithms: AES
WPA Shared Key: unesite password za povezivanje na SSID prvog rutera
Kliknuti na SAVE
Virtual Interface ath0.1.
Security Mode: WPA2 Personal
WPA Algorithms: AES
WPA Shared Key: ovde upišite ISTI password kao i gore, dakle iskoristićete (prepisati) isti password za povezivanje na SSID prvog rutera i u Virtual Interface ath0.1.
Key Renewal Interval: upisati 15 (ovaj broj je experimentalan, ako se ostavi defaultnih 3600 to može da pravi probleme sa nekim klijentima)
Kliknuti na SAVE
7. Sada idite na Setup pa na Basic Setup
WAN Connection Type: Disabled
Network Setup
Router IP: 192.168.20.2 (za IP adresu drugog rutera poslednju cifru povećajte za 1, dakle u mom slučaju će biti 192.168.20.2)
Subnet Mask: 255.255.255.0
Gateway: 192.168.20.1 (ovde upišite IP adresu prvog rutera)
Local DNS: 192.168.20.1 (i ovde upišite IP adresu prvog rutera)
Kliknuti na SAVE
Assign WAN port to switch: čekirajte ako hoćete da iskoristite dodatni port kao peti LAN port za povezivanje žičnih klijenata na drugoj strani gde će biti drugi ruter
Time Settings
Server IP Name: 217.26.64.149 (upišite adresu servera za tačno vreme)
Kliknuti na SAVE
8. Sada idite na Setup pa na Advanced Routing tab
Operating Mode: Router
Dynamic Routing Interface: Both
Kliknuti na SAVE
9. Sada idite na Services tab
DNSMasq: Disable
Kliknuti na SAVE
10. Idite na Security pa na tab Firewall
u Block WAN Request ostavite čekirano samo Filter Multicast pa kliknite na SAVE
zatim SPI Firewall postavite na Disable pa opet kliknite na SAVE
11. Idite na Administration pa na Management tab
Routing: postavite na Disable
Kliknuti na SAVE
Ovde podesite opcije po vašoj želji:
Enable Info Site: Enable (ako želite da se pojavi stranica sa informacijama nakon kucanja IP adrese rutera)
Info Site Password Protection: Enable (ako želite da niko ne može da vidi informacije bez kucanja korisničke lozinke za pristup ruteru)
Info Site MAC Masking: Enable (Ako želite da sve vidljive MAC adrese budu maskirane u info stranici)
Web GUI Management: Enable (Ako želite da se ruteru može pristupiti sa udaljene lokacije)
Telnet Management: Disable (Ako ne želite da aktivirate mogućnost pristupa preko telnet komandi)
Router GUI Style: postavite željeni skin korisničkog interfejsa klikom na preview posle svakog odabira
U dnu strane kliknuti na APPLY SETTINGS pa kada se stranica nakon par sekundi refrešuje skrolovati opet do dna i kliknuti na REBOOT ROUTER.
Ruter se sada restartuje, pustiti ga da se butuje i da se prvi put asocira sa glavnim ruterom. Dati mu oko minut da to odradi a zatim ga još jednom restartovati na ON/OFF dugme na njegovoj poleđini. Sačekati opet oko minut vremena da se ponovo asocira sa glavnim ruterom po drugi put.
12. Ugasite internet browser i kliknite da vidite dostupne bežične mreže.
Sada ćemo u listi videti naš virtualni SSID drugog rutera koji smo kreirali u Virtual Interface sekciji. Klikćemo na njega da se konektujemo, unosimo password za konekciju na prvi ruter (jer je isti kao i za drugi) i za nekoliko sekundi će DHCP server prvog rutera našem računaru dodeliti automatsku IP adresu. U tom trenutku će ikonica wireless konekcije da ima ovakav izgled:
To je znak da imamo izlaz na internet, i da je je sve u redu na relaciji Glavni Ruter → WR740N → Naš Računar .
Pokrećemo internet browser i proveravamo vezu sa internetom.
13. Ako je sve u redu onda je pravi trenutak da sačuvamo postavke trenutne konfiguracije tako što odemo u Administration pa na Backup tab
Klikćemo na BACKUP dole levo i zatim smeštamo nvramback.bin fajl u poseban folder
14. Nakon toga možemo pročitati dodatne informacije o konfiguraciji tako što kucamo u adress bar browsera IP adresu prvog rutera , u mom slučaju 192.168.20.1 i logujemo se u njegov DD-WRT meni.
U tabu Status → Sys-Info prvog rutera možemo u gornjem desnom uglu pročitati WAN IP adresu koju je naš internet provajder automatski dodelio prvom ruteru, a na sredini iste stranice možemo pročitati informacije o našem prvom ruteru kao što su mod rada, naziv SSID-a, kanal emitovanja i maksimalnu propusnu moć veze.
Na istoj info stranici pri samom dnu možemo pročitati informaciju o MAC adresi, propusnoj moći veze kao i jačini signala veze sa drugim ruterom (extenderom) koga prvi ruter „vidi“ kao i svakog drugog klijenta. A ispod toga će se videti lista DHCP klijenata koji su prikačeni na oba rutera. U mom konkretnom slučaju su bili prikazani klijenti koji su bili konektovani samo na drugi ruter (kućni računar preko WiFi adaptera i laptop sa kojim sam pripremao tutorijal).
Ako u adresnu liniju internet browsera kucamo IP adresu drugog rutera, dakle u ovom slučaju 192.168.20.2 , i odemo na stranicu Status → Wireless možemo videti kvalitet konekcije ekstendera ka glavnom ruteru od koga prima signal i kvalitet veze ka klijentima koji su na njega konektovani.
Na sredini info stranice, pod Interface ath0 , možemo videti da primarni bežični interfejs drugog rutera radi u Repeater Bridge modu, povezan na SSID sa nazivom „Glavni_Ruter“ u našem slučaju,da radi u NG-Mixed modu na kanalu 2 sa maksimalnom propusnom moći od 150Mbit/s.
Ako izaberemo ath1 interfejs, možemo videti da virtualni interfejs drugog rutera radi kao Access Point, možemo pročitati naziv njegovog SSID-a,mod rada ,kanal emitovanja i maksimalnu propusnu moć veze koja je uvek duplo manja od one za koju je ruter deklarisan, znači u ovom slučaju 72Mbit/s.
Pošto se oba rutera nalaze u mreži na istom subnetu, možemo im pristupiti kucajući njihove IP adrese bez obzira na koji od njih smo konektovani.
U slučaju da želimo svoju WiFi mrežu proširiti još dalje – moguće je dodati još nekoliko ovakvih rutera u lanac, pri čemu se svakom sledećem repeateru u nizu daje IP adresa povećana za jedan broj (192.168.20.3, 192.168.20.4 ... i sl.) Bitno je samo da DHCP server za početnu adresu ima broj koji se nalazi izvan opsega brojeva koje ima lanac Repeater-a . Pošto u DD-WRT firmweru DHCP server kreće sa dodeljivanjem adresa tek od 192.168.1.100 (default vrednosti) onda ni u kom slučaju neće doći do sukoba u praktičnoj primeni.
Pored očiglednih prednosti koju ima ovakav način veze između rutera, kao što su :
• proširenje dometa određene WiFi mreže i eliminisanje mrtvih zona gde signal od glavnog rutera inače ne bi mogao dopreti ili bi bio vrlo slab
• nema kablovske infrastrukture pošto se konekcija odvija bežičnim putem pa je moguće menjati lokaciju repeatera u zavisnosti od potreba
Postoje i neki nedostaci ovakve veze a to su:
• nemogućnost roaminga između stanica, tj.pristupnih tačaka (glavnog rutera i repeatera) - bežični klijenti koji iziđu iz zone pokrivenosti glavnog acces point-a i prelaze u drugu zonu pokrivenosti (zonu repeatera) - moraju se diskonektovati sa prvog rutera pa zatim ponovo konektovati na repeater i obratno (kada se vraćaju u prvu zonu).
• i kao još jedan nedostatak ne treba zaboraviti da ruter koji je postavljen u Repeater Bridge mod, kao i svaki drugi Repeater, žrtvuje polovinu svog propusnog opsega na dvosmernu komunikaciju izmedju glavnog Access Pointa i bežičnih klijenata koji su konektovani na sam Repeater.
Zbog navedenih nedostataka wireless klijenti ne mogu nesmetano da se kreću kroz čitavu zonu pokrivenosti glavnog rutera i repeatera jer će postojati prekidi u konekciji na određenim mestima. Zbog toga se tamo gde postoji potreba nesmetanog kretanja kroz čitavu zonu pokrivenosti - koristi WDS veza među ruterima. Nju ću obraditi u jednom od sledećih tutorijala.