Tema posvećena kućnim ljubimcima, njihovim osobinama, ishrani..  Naleteo sam na dosta zanimljivih ljubimaca i tekstova, pa da podelim.

---

Strana 1: Afrički patuljasti jež, Kunić, Ribice, Pauk~Tarantula, Miš, Miš, više, Činčila, Kupanje Činčile, Hrčak, Morsko prase


Strana 2: Pacov, Zeleni piton i smaragdna boa, Kalifornijska kraljevska zmija, Kraljesvki piton, Papagaj, Tigrica, Kanarinac, Psi za kuću


Strana 3: Majmunski pinč, Zlatni retriver, Sibirski haski, Sibirska mačka, Samojed, pas, Doberman, Nemački ovčar, Baset, pas, Iguana, Afrički tvor


Strana 4: Degu, Crvenouha kornjača, Leming, Veverica

---

Afrički patuljasti jež izuzetno je simpatičan i nezahtevan kućni ljubimac koji preko dana većinu vremena spava, a aktivan postaje tek uveče.



Poreklo

Ovaj mali sisar iz porodice Erinaceidae poreklom je iz Afrike, ali se u prirodi može naći i u Evropi, Aziji i na Novom Zelandu. Postoje dve glavne grupe ježeva: evropski koji je zakonom zaštićen i afrički koji je omiljen kao ljubimac.

Izgled

Afrički patuljasti jež, kao i ostale vrste ježeva, ima bodlje koje su zapravo vrlo tvrde šuplje dlake koje služe za odbranu. Njegove su duge do tri centimetra.

Donji deo tela, noge i njuška prekriveni su mekim belim krznom. U odraslom su dobu dugi od 17 do 24 centimetra i teže oko pola kilograma. U prirodi dožive od 1,5 do tri godine, a kao ljubimci od šest do devet.

Temperament

Ovi noćni sisari-insektojedi vrlo su simpatične i nezahtevne životinjice. Kako su noćne životinje, tek uveče postaju aktivni. Na ljude prvo reaguraju odbrambeno - sklupčaju se i ispuštaju zvuk sličan šištanju - ali mogu se pripitomiti nakon što se naviknu na miris vlasnika.

Nemaju neprijatan miris i ne izazivaju alergijske reakcije kod ljudi alergičnih na dlaku. Imaju vrlo razvijen njuh i sluh.

Ishrana

Ježevi pripadaju grupi svaštojeda, ali najviše se hrane insektima. U prirodi najčešće jedu skakavce i cvrčke, ali i crve i gliste pa bi bilo dobro tako ih i hraniti.

Od biljaka im slobodno ponudite zelenu salatu, spanać, paradajz, šargarepu, jabuku, bananu, narandžu, dinju, grožđe i slično. Takve je obroke dobro obogatiti posnim svežim sitom ili kuvanim jajetom.

Kao alternativa može poslužiti suva ili mokra hrana za mačke.

Voda treba uvek da mu bude dostupna.

Smeštaj

Jež kao ljubimac može da živi u kavezu ili terarijumu čije bi minimalne dimenzije trebalo da budu 60x60x35 centimetara. Na dnu treba postaviti piljevinu, a treba mu i osigurati mesto u kavezu na koje će moći da se sakrije (kućica, cev i sl.) Dobro je postaviti mu i igračke, npr. krug za trčanje.

U prostoriji treba da bude sobna temperatura, između 18 i 22 stepena Celzijusa. Na nižim temperaturama bi mogli da se povuku u zimski san.

Još neki saveti

Ježa možete uz nadzor da pustite da šeta stanom. Vrlo su radoznali i vole da istražuju okolinu, a za razliku od glodara neće da grizu kablove i nameštaj.

Ježa treba uzimati opranim rukama kako bi se navikao na ili prepoznao vlasnikov miris.

Ježevi raspoznaju i vlasnikov glas pa je dobro pričati im.

Skloni su gojenju pa im treba osigurati mogućnost kretanja.



Izvor:B92

Kunići su sitni sisari iz porodice Leporidae i popularni su, veseli i privrženi kućni ljubimci.



Postoji deset rodova kunića. Ima ih i divljih i pitomih, a kao ljubimci su najpopularnije razne pasmine patuljastih i malih kunića (ovnoliki, rex, angora i hermelin kunići).

Poreklo

Kunići su poreklom iz jugozapadne Europe i severozapadne Afrike. U istoriji je zabeleženo da su ih prvi pripitomili Rimljani

Izgled

Zavisno o rasi, može biti u različitim bojama i različitog tipa krzna. Po dlaci je najpoznatiji angora kunić od čije se dlake pravi vrlo cenjena vuna. Sitnije su građe od zečeva i imaju kraće uši i kraće zadnje noge. Patuljasti su prosečno teški od 0,8 do 2,5 kilograma, mali od 2,5 do četiri kilograma, a veliki od četiri kilograma naviše. Prosečno žive 10 godina, ali i to zavisi od rase kunića.

Temperament



Kunići su kao ljubimci vrlo privrženi i pitomi, ali i plahi pa nisu uvek spremni na igru pa se ne preporučuju kao ljubimci za malu decu koja vole da ih vuku za uši, grle i stežu. U tom bi slučaju mogao da ogrebe ili gricne osobu koje se uplašio pa će mu trebati dugo vremena da pobedi strah i prestane da beži. Vole se maze i drže u krilu, ali se preporučuje da se na to navikavaju od najranijih dana. Inteligentan je.

Nega i držanje

Kunići mogu dobro živeti u stanu, slobodno ili u kavezu (na manjem od 60x60 centimetara. Iako nisu glodari, vole da žvaću i grickaju pa kada ga puštate iz kaveza pazite na kablove, drveni nameštaj, knjige, otrovne biljke i slično. Važno je da mu uvek budu dostupne grančice (preporučuju se jabuka i lešnik) na kojima će oštriti zube. Društveni su i vole da žive u paru. U kavezu treba da imaju hranu vodu, mesto za spavanje i prostor za kretanje. Na dno je najbolje staviti piljevinu ili slamu. Ne vole vrućinu pa pazite da nisu na suncu, ali ni promaju.

Ako ne želite da ih razmnožavate, sterilizujte ih, tj. kastrirajte. Ako želite, imajte na umu da ženka nosi mladunce oko 30 dana i u jednom okotu može na svet da donese do osam mladunaca, što znači da ćete uskoro biti zatrpani kunićima. Zajedno može da živi i par istoga pola, ali kastriran ili sterilizovan jer inače može doći do agresije.

Hrana

Najvažnija hrana mu je seno koje može da jede neograničeno. Svakog mu dana treba dati i malo svežeg voća, bilja i povrća - vole šargarepu, peršun, listove brokolija, kelj, blitvu, detelinu, cvetove i listove maslačka, jabuke kruške, banane, šljive, breskve. Jedu i gotove mešavine semenki. Nove namirnice treba uvoditi postupno, posebno kod mladunaca.



Izvor:B92

Razmišljate o ljubimcu, ali niste sigurni da imate dovoljno vremena i strpljenja za zahtevnije četvoronožne ljubimce ili ptice. Iako ne izražavaju naklonost i ljubav kao umiljati psi i mačke, ribice su među popularnijim ljubimcima.



1. Tihe su

Mačke, psi i ptice se, za razliku od ribica, čuju i neretko prave buku u neprikladno vreme, na primer, kada želite da spavate. Setite se samo izreke: "Ćuti kao riba".

2. Ne zauzimaju mnogo prostora

Čak i maleni psi i mačke mogu učiniti da se vaš veliki stan čini malim, zahvaljujući hrani, igračkama i ležaju kojima ih usrećujemo. Čak i zečevi i ptice zauzimaju više mesta od akvarijuma sa ribicama. Kako biste zadovoljili ribe, potrebni su vam akvarijum, hrana i mnogo vode. Takođe se ne morate brinuti da će se vaš ljubimac sakriti u ćošak ili ispod kreveta.

3. Njihovo održavanje nije skupo

Naši četvoronožni prijatelji zahtevaju određene tipove hrane. Ona košta manje od naše, ali svejedno nam može značajno olakšati novčanik. Riblja hrana je mnogo jeftinija. Ribicama takođe ne treba toliko poseta veterinaru, vakcinacija i sl.

4. Ne morate da ih zabavljate

Budimo iskreni, ribicama je gotovo svejedno da li ste kod kuće ili ne. Dane provode spavajući, jedući i plivajući. Ako vam to smeta, možda je bolje da nabavite psa ili mačku, ali ako želite ljubimce oko kojih ne morate da vodite preteranu brigu, a lepo izgledaju, ribice su upravo za vas.

5. Opuštajuće su

Ribice nam popravljaju raspoloženje, iako sa njima ne komuniciramo. Njihovi pokreti u akvarijumu dokazano opuštaju vlasnike. S vremenom vam pogled na fascinantna vodena bića može smanjiti stres i ponuditi nešto pozitivno na šta se možete usredsrediti kako ne biste razmišljali o problemima i prevelikom minusu.



Izvor:B92

---

Ova riba narandžaste boje, poreklom iz Kine, jedna je od najtraženijih akvarijumskih ribica. Gaji se u ribnjacima ali i kao kućni ljubimac u akvarijumu. U prirodi naraste i do 30 cm, a može živeti do 45 godina u dobrim uslovima. U akvarijumu živi kraće, a naraste do 15 cm. Većinu vremena provodi na dnu akvarijuma, a na površinu dolazi da se hrani. Hrani se biljnom i životinjskom hranom. Zlatne ribice se preporučuju početnicima jer nisu mnogo zahtevne za držanje. Potrebno im je puno kiseonika, a što se temperature vode tiče, ona bi trebala da bude između 18 i 20 stepeni.



Vrlo su miroljubive i društvene ribe, pa bi najbolje bilo imati više ovih ribica u jednom akvarijumu. Mogu se držati i sa drugim ribicama ali ne sa tropskom vrstama riba. Uz njih je poželjno i držati neku vrstu koja se hrani na dnu akvarijuma kako bi se održala čistoća. Što se svetlosti tiče, poznato je da će zlatne ribice izgubiti svoju prirodnu boju i postati potpuno bele. Pri pravilnoj i raznovrsnoj ishrani, zlatne ribe se mreste po nekoliko puta godišnje. Odrasla, debela ženka u jednom mrestu izbacuje od 2000 do 3000 jajašca. Roditelji će pojesti svoju ikru i mlađ ukoliko se ne izdvoje iz akvarijuma nakon mresta. Nakon dva do tri dana, iz ikre će se izleći mlađ koja počinje ličiti na odrasle ribe nakon sedam dana. Zlatnu boju i sve ostale karakteristike pojedine vrste odrasle ribe dobiju nakon godinu dana. Mladi su sive boje a s vremenom postaju narandžasti. Danas ima više vrsta zlatnih ribica, koje se razlikuju po boji, obliku i dužini peraja. Oba pola su uglavnom iste boje.

Pauci su zanimljive životinje i sve češće se odabiraju za kućne ljubimce. Ali kada su oni u pitanju postoji veliki broj zabluda koje su se proširile među ljudima kao istinite, a koje su ujedno i razlog zbog kojeg se ljudi boje pauka.



Bez obzira da li ste stručnjak ili tek počinjete da učite paucima o njima kako bi ih u budućnosti imali za ljubimce, donosimo vam nekoliko istina o paucima koje će obogatiti vaše znanje.

1. Pauci ne mogu da vare čvrstu hranu. Na donjoj strani stomaka pauci proizvode enzime za varenje koje ispuštaju na telo plena. Nakon što enzimi razgrade telo plena, pauk usisava hranjljivu tečnost i enzime koje onda telo obrađuje kao hranu.

2. Svi pauci na svetu, bez izizetka, proizvode otrov. Jačina otrova zavisi o vrsti pauka, a varira od onih opasnih i teških otrova pa do onih gotovo bezopasnih koji utiču na najmanji mogući plen.

3. Pauci su mesožderi predatori i aktivno love plen.

4. Sve vrste pauka proizvode svilu koju vidite kao deo mreže. Ali ona se ne koristi samo za to, jer neki pauci uopšte ne rade mreže. Svila se koristi za hvatanje plena, pravljenje gnezda, zaštitu jaja, za sklonište i kao deo rituala parenja.

5. Ne koriste svi pauci mrežu za hvatanje plena. Neki pauci jednostavno čekaju svoj plen skriveni, sve dok ne uhvate priliku za napad, dok drugi progone svoj plen.

6. Život je težak za mužjake pauka. Ženke pauka često pojedu mužjake i to ne samo nakon parenja.

7. Pauci se pokreću koristeći mišiće i pritisak krvi kako bi pokrenuli svoje dugačke noge.

8. Pauci polažu svoja jaja u sloj svile i zatim ih pokrivaju s dodatnim slojevima, sve dok ne naprave kesicu za jaja. Neki pauci proizvode svilu koja se prilagođava boji podloge na kojoj se nalazi, efikasno kamuflirajući jaja i štiteći ih od predatora i opasnosti.

---

Tarantula je idealan ljubimac za ekstremne ljubitelje paukova. Jedinstvene su, mirne i ne zahtevaju mnogo prostora, ali sa njima treba biti oprezan.



Opšte karakteristike

Na svetu postoji preko 800 vrsta tarantula koje pripadaju porodici Theraphosidae. One se po mestu života mogu podeliti na tarantule novog sveta (zapadna hemisfera), poreklom iz Severne i Južne Amerike i tarantule starog sveta (istočna hemisfera), poreklom iz Afrike, Azije ili Evrope. U zavisnosti od vrste, tarantule narastu od 5 do 33 cm dužine.

Tarantule koje se drže kao kućni ljubimci su manje i obično su dužine imeđu 5-8 cm. Vrsta koja je najpogodnija kao kućni ljubimac je Čileanska ruža (Grammostola rose) jer je miran i neagresivan pauk. Preporučuje se početnicima, jer nije zahtevna za držanje.

Telo je građeno od glave, sa 4 para očiju na koju se nadovezuju snažna klešta, i zadnjeg dela tela. Kao i sve druge vrste paukova, tarantula ima 4 para nogu. Spadaju u beskičmenjake, a čvrsta koža im daje potporu i pravilno držanje. Mlade tarantule kožu presvlače 5-6 puta godišnje što im omogućava pravilan rast i razvoj tela. Odrasle jedinke kožu presvaleče 2-3 puta u nekoliko godina. Prosečan životni vek im je oko 10 godina. Mužjaci mnogo kraće žive 5-10 godina, dok ženke mogu da žive i preko 20-25 godina.

Smeštaj

U zavisnosti od veličine i vrste tarantule treba odrediti i veličinu terarijuma. Pre kupovine tarantule treba nabaviti i na pravilan način urediti terarijum, pa tek onda naseliti pauka. Minimalne dimeznije su 30x25x25 cm, mada je bolje imati više prostora radi lakšeg čišćenja. Optimalna temperatura u terarijumu je 24-30°C, a vlažnost 40-60%. Na nižim temperaturama pauk postaje manje aktivan pa ne bi smela pasti ispod 18°C. U vreme presvlačenja treba povećati procenat vlage.

 Terarijum mora da ima dobar poklopac kako tarantula ne bi pobegla. Preporučuje se gusta mreža koja omogućava dovoljnu količinu kiseonika.
Podloga je najčešće treset koja se stavlja u debljini od 10 cm. U obzir dolaze pesak i piljevina. Možete i sami napraviti podlogu mešanjem zemlje za cveće sa vodom.

Zemlja ne sme biti tretirana pesticidima. Ubacite i po neki kamenčić, parče drveta ili biljku. Osvetljenje ne treba da direktno bije u pauka. Za noćno posmatranje pauka koristite crvene ili plave lampe od 25W. Pauk uvek mora da ima posudu sa svežom vodom, ali manju od raspona nogu kako se ne bi udavio.



Ishrana

Tarantule se u prirodi uglavnom hrane insektima, manjim glodarima, pticama ili zmijama. Sve što je manje od njih može se naći na jelovniku. Kada tarantula uhvati plen, ubrizgava enzim koji parališe žrtvu. Taj enzim im kasnije olakšava varenje. U kućnim uslovima dovoljno je da je hranite insektima (pčele, ose, skakavci, cvrčci) ili crvima koje možete nabaviti u boljim prodavnicama za ljubimce.

Tarantule jedu samo jednom ili dva puta nedeljno pa insekte možete uloviti u prirodi. Insekte morate servirati žive jer je tarantula lovac, a ne lešinar. Ne brinite ako pauk odbija hranu s vremena na vreme, verovatno menja ljušturu i raste. Nekada da se desi da pauk ne jede i po mesec dana u toku presvlačenja. Hranu koju pauk ne ulovi, odnosno ne pojede obavezno izvadite iz terarijuma. Voda mora biti sveža i uvek dostupna jer može doći do dehidratacije koja ako potraje dovodi do smrti pauka.

Kako postupati sa tarantulom

Većina vlasnika pauka ima neodoljivu potrebu da svog ljubimca drži na ruci. Tarantule ne vole dodir sa ljudima i ovo su ljubimci za gledanje, a ne za maženje! Dva najveća razloga zbog kojih ne treba dirati pauka jesu: opasnost od ugriza (ujed je otrovan) i alergijska reakcija na dlačice koje se nalaze na abdomenu pauka.

Tarantula će ujesti kada se oseti ugroženo ili usled naglih pokreta vlasnika. Ujed je toksičan, jačine pčelinjeg i izazvaće lokalnu reakciju koja uključuje bol, crvenilo ili otok. Ujed je posebno opasan za ljude koji imaju alergiju na toksin, pa može doći do anafilaktičkog šoka ili u ekstremnim slučajevima do smrti. Izuzetno je važno da se informišete o vrsti koju želite da nabavite i proučite navike u njihovom ponašanju. Tarantule „starog sveta“ nemaju dlačice na abdomenu, ali su zbog toga ranjivije i agresivnije pa su ujedi učestaliji.

Tarantule „novog sveta“ koje se najčešće drže kao ljubimci imaju iritirajuće dlačice koje pauk izbacuje kada je uplašen. Tanke, bodljikave dlačice mogu izazvati iritaciju kože, a ako dospeju u dodir sa očima mogu prouzrokovati upalu. Nakon bilo kakve interakcije sa paukom ili terarijumom treba dobro oprati ruke (dlačice se nalaze svuda oko pauka).

Tarantule su nežne građe i ako vam ispadnu ili ih stisnete malo jače možete ih ozbilno povrediti. Uživajte u posmatranju paukova, a ako želite da se sa životinjom igrate i mazite, ovo nije ljubimac za vas.

Najbolje tarantule za vlasnike početnike:

Čileanska ruža (Grammostola rosea)

Kostarikanska zebra (Aphonoplema seemani)

Meksička crvenokolena tarantula (Brachypelma smithi)

Meksička crvenonožna tarantula (Brachypelma emilia)

Pustinjska/Meksička plavodlaka tarantula (Aphonopelma chalcodes)

Tarantula sa uvijenom dlakom (Brachypelma albopilosum)

Izvor:B92

Mali kućni miš nekoga bi mogao da uplaši, ali u stvari ovo zanimljivo biće može biti odličan kućni ljubimac. Miševi mogu biti raznih boja: bela, siva, svetlo smeđa, tamno smeđa i crna. Vrlo su društveni, pa je najbolje da odmah nabavite par.



Najbolje bi bilo da odaberete par miševa iz istog legla. U tom slučaju najverovatnije će se međusobno dobro slagati. Ako uzimate dva muška miša iz različitog legla, velika je verovatnoća da će se stalno tući. Međutim, ženke iz različitih legla mogle bi da se dobro slažu. Svoju polnu zrelost miševi dosežu već sa 6-8 nedelja starosti. U to vreme, najbolje je odvojiti mužjake i ženke da budete sigurni da uskoro neće biti još beba miševa.

Miševi u kući

Miševi su noćna bića. Tokom dana većinu vremena će provesti mirno, spavajući, ali su zato predveče i noću dosta aktivni. Imajte to na umu prilikom odabira mesta na kome će stajati njihov kavez, da vam noću ne smetaju zvukovi i šuškanje koje stvaraju. Vodite računa da kavez nije na promaji i da nije izložen direktnim sunčevim zracima. Sam kavez trebalo bi da bude što veći da bi vaši ljubimci imali dovoljno prostora za trčkaranje i istraživanje. Bilo bi dobro da je napravljen od plastike, pleksiglasa ili stakla, a krov od žičane mrežice kako bi imali pravilnu ventilaciju. Piljevinu u kavezu trebalo bi menjati svaki treći dan, a kompletan kavez srediti jednom sedmično. Unutra im dajte razne igračke jer su vrlo aktivni i vole da se igraju.

Kada želite da se poigrate sa njima, pažljivo ih uhvatite i pazite da vam ne padnu jer se vrlo lako mogu povrediti prilikom pada čak i s male visine. Vole da se maze, ali budite jako nežni sa njima jer znaju da ugrizi, a i postanu nervozni ako se uplaše. Pričajte im kako bi se navikli na vaš glas. Kada se priviknu na vas biće jako umiljati i ješće vam iz ruke. Pustite ih da istražuju prostor vašeg stana, ali vodite računa da se ne zavuku negde i ne izgube.

I još nešto, pripazite da vaši miševi nisu nadohvat mačkama i psima, ako ih imate u domaćinstvu.

Kako hraniti miševe?

Miševi nisu zahtevni kućni ljubimci. U prodavnicama hrane za kućne ljubimce možete da pronađete odličnu gotovu hranu za miševe koja sadrži sve potrebne sastojke za njihov razvoj. Važno je da uvek imaju dostupnu svežu vodu, a treba ih hraniti samo jednom dnevno i to najbolje uveče. Ponekad ih počastite semenkama suncokreta ili komadićima voća i povrća.

Obzirom da zubi miša rastu čitav njegov život, treba mu dati komad drveta ili mineralni kamen kako bi mogao stalno da ih brusi i održava zdravim.

Izvor:B92

Životno okruženje

Preporučuje ste što veći životni prostor, jer miševi kao i ostale životinje vole što veću slobodu kretanja. Možete uzeti kavez (bolje sa horizontalnim žicama, zbog penjanja), ili akvarijum (terarijum) sa žičanim poklopcem.

Kod akvarijuma se preporučuje da umesto staklenog dna stoji plastična tacna, radi lakšeg čišćenja i pranja.
Potrebno je obezbediti mekanu podlogu, uglavnom od piljevine (drveta), ili papirnih ubrusa. Pored piljevine ubacite i sušeno seno za grickanje i uređivanje kućice (vodite računa da seno nije prskano, da nije bilo pored puta zbog olova iz automobila; zato je najbolje uzeti i piljevinu i seno u pet shopu ili iz domaće radinosti).

Miševi vrlo spretno uređuju svoji kućicu, unose u u nju piljevinu, seno i hranu. Zato preporučujem da kućica bude uzdignuta od dna posude, kako se ne bi pri svakom čišćenju remetio enterijer koji je mišonja sam napravio. Čišćenje se obavlja svakih 3 do 4 dana.
Što se tiče daljeg uređivanja kaveza ili akvarijuma, pustite mašti na volju (izbegavajte veštačke materijale). Miš voli da se penje po raznim stvarima, da se provlači i zavlači u rupe. Voli i svoju privatnost pa mu obezbedite dovoljno veliku kućicu u koju uvek može da se zavuče. U kućici se oseća najsigurnije, tako dok je u njoj ne uznemiravajte ga!

Ubacite grančice drveća (lešnik, višnja, šljiva, jabuka) po kojima bi miš hodao i koje bi grickao. Vodite računa da drvo bude čisto, zdravo i neprskano.

Miševi su veoma inteligentne životinje. Brzo se naviknu na ljudsko društvo.  Kada hoćete da ga izvadite iz kaveza, budite strpljivi i mirni i miš će ubrzo sam doći do vas. Vodite racuna da na rukama nemate kreme ili parfema, kako bi miš mogao brzo zapamtiti vaš miris. Ako počne da vam liže ruku, stekli ste novog prijatelja.  Dok se igrate sa njim pričajte mu, nek se navikne i na vaš glas.

Tuneli

Miševi su životinje koje vole da se zavlače u rupe, da kopaju po piljevini i prave zaklone i tunele.
Kada kupujete kavez,  uzmite onaj koji u sebi ima tunele. Ako pak nemate takav kavez, tunele možete sami napraviti.

Kao tuneli mogu poslužiti plastične/gumene cevi za usisivač, sifon za lavabo i dr. Vodite računa da materijal od kog su tuneli ne upija mirise (to se dešava sa većinom plastičnih cevi koje se koriste kao sifoni za lavaboe).

Tunele takodje možete napraviti od rolni od wc papira. Miš je veoma pametna životinja, i često se dešava da on sam uređuje i slaže rolne.




Hrana i voda

Činija za vodu nije najbolje rešenje, jer će se mišonja popiškiti u nju i postaće zaprljana od piljevine i sena. Rešenje su pojilice za vodu koje se mogu naći u svakom pet shopu. Voda se menja svaki dan.




Hrana se takodje daje sveža svaki dan.

Hrana za miševe su razne semenke pšenice, ječma, neprženog suncokreta, ovsa idr. Najviše praktikujem ovas (zob), naravno u mešavini sa ostalim, jer je on najhranljiviji i najlakši za stomak (probavu). Treba biti pažljiv sa suncokretom jer se mišonja može dobro podgojiti ako jede samo suncokret. Takođe voli semenke od bundeve, posebno sveze od tek pojedene dinje.

Miševima ne treba davati ništa od ljudske hrane. Znači nema prženog, masnog, slanog i slatkog. Ako ste u nedoumici šta da date mišu, setite se nekog prirodnog staništa (njive, livade..) i zamislite šta miš tamo jede.
Miševi imaju veoma brz metabolizam tako da često jedu, i mnogo su slatki dok to rade. Uhvate prstićima semenku i vešto je grickaju. Posmatrajte svog ljubimca.

Od poslastica mu uvek možete dati sveže voće i povrće, takodje neko iz našeg podneblja. Vodite računa da ne dajete hladno voće i povrće kako se mišonja ne bi razboleo. Uvek operite voće i povrće.
Jogurt mu možete davati jednom nedeljno, u malim kolicinama i nikako hladan.

Higijena

Miš je veoma čista životinja, kupa se i umiva više puta dnevno, slično mačkama.
Čistite mu kavez svaka 2 do 3 dana. Češće mu perite kolut za trčanje, pojilicu za vodu i činiju za hranu.
Kad perete kavez, nemojte koristiti agresivna hemijska sredstva. Vodite računa da kavez uvek dobro isperete i osušite. Ako je potrebno kavez možete dezinfikovati varikinom ( kada vas ljubimac oboli od nekih parazita, ili ako pozajmljujete kavez od nekoga).

I da, miša nikada nemojte držati za vrh repa. Ako je baš nestašan možete ga uhvatiti za bazu repa jednom rukom, veoma nežno i veoma blizu tela, a drugom ga pridržavati! Mada se ni ovo ne preporučuje.

Udomljavanje miševa



Udomljavanje miševa nije lagan posao. Neki ljudi su uvjereni da su miševi prijenosnici različitih bolesti, neki se boje njihovog repa, nekima smeta njihov jak miris, a nekima se jednostavno ne sviđaju... Miševi su jako rijetki kućni ljubimci što uvelike otežava njihovo udomljavanje. Nikada nemojte raditi leglo ako niste sigurni da ćete imati uvjete za držanje ili udomljavanje miševa (u jednom leglu može biti čak deset mladunaca). Iako se imanje malih beba miševa čini jako privlačnim, ono nosi sa sobom i veliku odgovornost.

Zadržati više miševa znači imati proporcionalno toliko mirisa, što znači da ćete morati puno češće čistiti njihovu nastambu. Kada miševi malo odrastu neki će se početi tući i međusobno razmnožavati ako ih na vrijeme ne razvojite. To vas može dovesti do toga da u stanu morate imati deset gajbi s miševima... Jeste li zaistaspremni za nešto takvo?

Ne mogu naći dom za svoje miševe, mogu li ih pustiti u prirodu?

To nikako ne smijete učiniti. Iako su miševi rasprostranjeni u našem podneblju, nikako ih se ne smije puštati u prirodu. Naime, miševi koje držimo kao ljubimce su već deseljećima u umjetnom uzgoju i izgubili su većinu prilagodbi na život u prirodi te bi jako brzo završili kao hrana grabežljivcima ili bi jako brzo uginuli od neke bezazlene bakterije ili virusa na koje nemaju imunost. Drugi problem je u tome što bi se miševi iz uzgoja mogli pomiješati sa populacijama u prirodi te bi tako na njih prenijeli nepovoljan genetski materijal što može dovesti do vrlo opasnih poremećaja u ekološkim sustavima.


Klasifikacija

Carstvo(Regnum): Animalia
Tip (Phylum): Chordata
Klasa (Classis): Mammalia
Podklasa (Subclassis): Eutheria
Red (Ordo): Rodentia
Porodica (Familia): Muridae
Rod (Genus): Mus
Vrsta (Species): Mus Musculus

Izvor:Mišonja

Činčile su glodari, nešto veći i robusniji od veverica, potiču iz Južne Amerike, s područja Anda.



Ove simpatične male životinje omiljeni su kućni ljubimci i vole da se druže sa ljudima. Doduše, ne sedaju ljudima u krilo da ih češkju satima jer su pune energije i vrlo živahne.

Činčile su noćne životinje, što znači da toekom dana spavaju. S njima se možete družiti najranije od sumraka, nakon što se probude. Ima ih u raznim bojama kao što su siva, crna, bela, tamno smeđa...

Pre nego što mala činčila stigne u vaš dom, morali biste da pripremitre odgovarajuće uslove za život novom ljubimcu. Osnovnu stvar koju treba da nabavite je kavez namenjen glodarima. Savetujemo vam da kavez ima par nivoa i veliki točak za trčanje, jer činčile uživaju u trčkaranju i stalnoj promeni pozicije.

Činčila u kući

Kavez je najbolje smestiti u mirnom delu vašeg doma. Izbegavajte mesta koja su na promaji ili izložena direktnom suncu, jer bi to činčili poremetilo normalan bioritam spavanja danju. Ukoliko imate još nekog kućnog ljubimca (npr. psa ili mačku) nemojte stavljati kavez direktno na pod jer bi te životinje, zbog želje za igrom, toekom dana stalno lupkale po kavezu što bi prestrašilo činčilu.

Čime ih hraniti

Činčile su biljojedi i njihova se ishrana sastoji od tri stvari: peleta (smesa žitarica), sena i vode. Povrće i zelene biljke im treba davati u manjim količinama, dok se voće ne preporučuje svakog dana. Postoji i posebna gotova hrana za činčile koja se može nabaviti u prodavnicama za kućne ljubimce. Obzirom da je reč o glodavcima, možete im nabaviti i suvi komad drveta kako bi grickale.

Nikako im nemojte davati čokoladu, keks i druge slatkiše, jer činčile ne mogu da se nose sa velikom količinom šećera.



Izbor:B92

Činčile se ne smeju kupati u vodi jer bi se na taj način uklonila prirodna ulja iz krzna koja im štite kožu i pomažu u regulaciji telesne temperature.



Umesto u vodi, činčile se kupaju u pesku.

Odmah skrećemo pažnju da nije reč o običnom pesku već o pesku specijalno namenjenom za činčile. Ovaj pesak sadrži fina zrna koja prodiru kroz jako gusto krzno činčile, a ujedno ne oštećuju kožu. Može se nabaviti u svim prodavnicama za kućne ljubimce.

Činčile se instinktivno valjaju u pesku ili prašini tako nije potrebno da se posebno uče ovoj aktivnosti. Štaviše, ukoliko ste je pustili napolje i ne želi da se vrati u kavez, samo stavite pesak u posudu i odmah će uskočiti.

U posebnu posudu koju ste namenili za kupanje činčile, potrebno je staviti toliko peska da bude dubok do 1 cm. Ostavite posudu s peskom pola sata u kavezu. Činčila će vrlo brzo uskočiti u posudicu i valjati se u pesku nekih 5-10 minuta. Nakon kupanja sklomite posuduiz kaveza kako ne bi u nju vršila nuždu, osim toga predugo valjanje u pesku može da izazove i infekciju očiju.

S obzirom da su činčile noćne životinje i kupanje im treba omogućiti uveče kada su aktivne. Jako su zabavne dok se valjaju u pesku pa će vam sigurno biti zanimljivo da ih gledate.

Zimi i leti

U hladnom periodu (zima, jesen, rano proleće) dovoljno je kupati činčilu svaki drugi dan.

Zbog jako gustog krzna činčile ne podnose vrućinu, pa je u vrućim letnim danima neophodno svakodnevno kupanje. Osim toga, u toplim danima kavez i činčilu morate postaviti na hladnije mesto u stanu. Ipak, ukoliko se krzno činčile čini suvim i pahuljastim, onda je i tokom leta možete kupati jednom u dva dana kako ne bi došlo do isušivanje i iritacije kože.

Izvor:B92

Brz, razigran i izuzetno radoznao kućni ljubimac koji ne zahteva puno prostora i jednostavan je za održavanje. Hrčak, koga često nazivaju „džepnim ljubimcem“ aktivan je noću, a danju uglavnom spava.


Poreklo

Poreklo hrčka zavisi od rase. Rasprostranjeni su u evroazijskom području gde naseljavaju pustinje, stepe i rečne pojaseve. Navodi se da je prvog hrčaka u Evropu doneo britanski zoolog George Waterhouse 1829. godine, koji je malog glodara slučajno pronašao u sirijskom gradu Alepu i nazvao ga zlatni hrčak. Sve do 1930. godine verovalo se da je hrčak izumrla vrsta, kada je u sirijskoj pustinji otkriveno leglo hrčaka. Od tog vremena, ovaj sićušni glodar kratkog repa i velikih obraza počinje da se uzgaja kao kućnji ljubimac.

Osnovne rase

Sirijski ili zlatni hrčak poreklom iz Sirije i najpoznatija je rasa koja se najčešće uzgaja kao kućni ljubimac. Nekad ga nazivaju i „otmeni hrčak“, a prirodna boja mu je zlatno braon i ima svetao stomak. Sirijski hrčak ima tamne oznake na obrazima, koje se protežu od vilice ka ušima. Ova vrsta hčka voli samoću i čuva svoju teritoriju, pa ih treba držati pojedinačno.

Ostale rase hrčaka su ruski hrčak poreklom iz centralne Azije, severa Rusije i Mongolija, kineski hrčak iz Mongolije i severne Kine i sibirski hrčak poreklom iz istočnog Kazahstana i severozapadne Rusije.
U zavisnosti od rase dužina varira od osam i dvanaest centimetara, kao i težina i mogu biti teški od 20 (kineski) do 100 (Sibirski) grama.

Smeštaj

Za hrčka treba obezbediti smeštaj koji će biti dovoljno prostran, dobro osiguran i lak za čišćenje.
Hrčka je najbolje držati u kavezu dimenzija, najmanje 60 x 50 x 40 cm. Dno kaveza treba da bude prekriveno piljevinom, a mogu se koristiti i zgužvani komadi običnog belog papira. Nije preporučljivo koristiti novinski papir zbog štamparske boje koja je veoma otrovna. U kavezu treba da bude još i kućica, bočica za vodu, posuda za hranu, točak i ostale vrste igračaka za glodare. Mesto na kojem hrčak vrši nuždu treba da se čisti svaki dan. Kavez se jednom nedeljno detaljno očisti. Prilikom pranja kaveza, sredstvo za čišćenje treba dobro isprati. Kavez treba da bude na stabilnom mestu, kako bi se sprečio pad. Treba obratiti pažnju da ne bude izložen direktnoj sunčevoj svetlosti ili u blizini radijatora. Takođe, važno je izbegavati promaju i visoku vlažnost.

Hrana

Ishrana hrčaka bazirana je na gotovoj hrani za hrčke u granulama ili kao mešavina zrnevlja. Jelovnik se može obogatiti i svežim voćem i povrćem, npr: jabuka, banana, šargarepa, lešnik, borovnice, tikva…
hrcak hranaVeoma je je važno da uvek ima sveže vode. Dnevna količina izbalansirane hrane potrebna za sirijskog hrčka je oko 20 g (jedna velika kašika), a za kineskog hrčka oko 5 g (jedna kašičica).
Ovaj mali glodar uvek voli nešto da gricka pa je dobro u kavez staviti komadiće drveta ili različite gotove “grickalice” koje su u ponudi u prodavnicama opreme za ljubimce. Ostaci ljudske hrane ili šećer štetni su za zdravlje hrčka.


Temperament

Razigran, živahn i hitar kućni ljubimac. Aktivn je noću, a danju spava. Jednostavni su za održavanje i lako im je ugoditi. Vole se češkati i maziti, ali znaju biti i agresivni i ugristi ukoliko ih nešto provocira. Treba mu obezbediti što više aktivnosti, jer je sklon gojaznosti. hrcak igraJedna od omiljenih i veoma efikasnih igračaka je točak, na kome hrčak može dugo vremena provesti.

Ove životinje je jednostavno obožavaju i uporno trče na njoj, svakodnevno prelazeći stotine metara.Ovi ljubimci takođe uživaju u raznim lavirintima kroz koje se mogu provlačiti i vežbati svoju spretnost i sposobnost da se izvuku iz bezizlaznih situacija baš kao što bi to radio u prirodi gde ga vrebaju grabljivci.

Naravno hrčka treba i puštati iz kaveza, kada se navikne na novi dom. Izuzetno su radoznali, vole da njuškaju i istražuju, a pravi majstori da nestanu i da se zavuku između nameštaja u stanu pa je dobro biti u blizini i pratiti njihovo kretanje. Pogodniji su za stariju decu koja mogu adekvatno brinuti o njima. Očekivani životni vek hrčka iznosi dve do tri godine.

Izvor:Njuška

Volite životinje, ali nemate uslove da u stanu držite psa ili mačku? Odličan izbor može biti morsko prase. Ipak, pre nego što se odlučite da udomite simpatičnog glodara dobro se informišite o njihovim potrebama i načinu života.

Telesne karakteristike

Postoji više vrsta morskih prasića, ali najčešći su engleski (kratkodlaki), paragvajski (sa dugom ravnom ili kovrdžavom dlakom) i argentinski (sa kratkom, ali oštrom dlakom). Karakteriše ga duguljasto, zdepasto telo bez repa, za razliku od većine drugih glodara.

Glava im je izdužena sa izraženom njuškom i malim vilicama sa po dva zuba. Težina morskog praseta varira od 500 do 1200 grama. Odrasli mužjak u proseku teži oko kilogram dok su ženke nešto manje. Mogu dostići dužinu od 30 cm.

Morski prasići u proseku žive 5 godina mada postoje slučajevi značajno dužeg životnog veka, preko 8 godina. U Ginisovu knjigu rekorda 2006. godine ušlo je morsko prase koje je živelo 14 godina i 10,5 meseci.

Smeštaj

Morsko prase možete držati u gajbici ili dovoljno velikom kavezu. Gajbica mora biti minimalno 60×30 cm za jednu životinju, ali ako imate u stanu psa ili mačku obavezno nabavite kavez kako bi morsko prase bilo sigurno u svom prostoru. Ove životinje su aktivne i treba im puno mesta za kretanje stoga dimenzije kaveza moraju biti bar 70x30x30 cm.

Poželjno je bar jednom u toku dana puštati morsko prase da se slobodno kreće po stanu, ali vodite računa da ne pregrize neki kabl ili da se ne zavuče na neko vama nedostupno mesto.

Podloga

Najadekvatnija podloga je krupnija piljevina, mada možete koristiti peškir ili ćebe. Izbegavajte piljevinu sa dodatkom aroma jer mogu iritirati disajne puteve vašeg ljubimca. Nikako ne stavljajte novine ispod piljevine jer morski prasići grickaju sve što im se nađe na putu pa može doći do trovanja olovom. Ako koristite peškir ili ćebe kao podlogu, redovno im kratite noktiće. Predugački nokti skloni su uvijanju, a mogu se i zabosti u podlogu što je vrlo bolno za morsko prase ako pokuša panično da ih izvuče.

Redovno održavanje kaveza je izuzetno bitno za zdravlje vašeg ljubimca. Piljevinu treba menjati svaki dan, eventualno svaki drugi, ne samo zbog neprijatnog mirisa, već i zbog povećanog broja bakterija koje se brzo razvijaju u podlozi i hrani nakon što se pokvasi ili natopi urinom.

Ishrana



Morski prasići su isključivo biljojedi i zato im ne treba davati nikakvu hranu životinjskg porekla kao što su jaja, sir ili meso. Najbolje ih je hraniti gotovom komercijalnom hranom za morske prasiće jer je izbalansirana i sadrži sve vitamine i minerale neophodne za normalan razvoj. Ako puštate prase da pase travu, vodite računa da je trava sveža i da se ne nalazi pored nekog prometnog puta. Toksini i gasovi loše utiču na njihovo zdravlje. U njihovu redovnu ishranu morate ubaciti i seno koje troši njihove zube. Zubići rastu kostantno i ako se ne troše mogu prerasti što će onemogućiti prasetu da unosi hranu. Ako do ovoga i dodje obavezno kontaktirajte veterinara koji će mu skratiti zube.

Njihov jelovnik obuhvata i veliku količinu povrća, a spisak je poduži: zelena salata, blitva, mirođija, paprika, tikvice, krastavac, paradajz, grašak, boranija. Peršun i spanac je dozvoljen, ali bez preterivanja zbog velike količine kalcijuma koje ovo povrće sadrži. Sa šargarepom i voćem ne treba preterivati zbog velikog sardžaja šećera. Svaki drugi dan možete im dati jabuku, ludenicu, dinju, jagode, trešnje, banane ili šljive.
Izbegavajte kupus, karfiol, kelj i brokoli jer nadimaju stomak i izazivaju stanje poznato kao bloat. Prasići imaju osetljive stomačiće podložne stvaranju gasova.

Najvažnija stvar u ishrani morskih prasića je vitamin C. Ovi glodari ne mogu da sintetišu vitamin C što može dovesti do pojave skorbuta. Dnevne potrebe su oko 30-50 mg. Ako primetite da prase ima problema sa pokretljivošću (skače kao zec), spontana krvarenja, nagli gubitak težine, loš kvalitet zuba, pad imuniteta i manjak apetita sigurno se radi o nedostatku vitamina C.


Skorbut može dovesti do smrti i mora se lečiti redovnim davanjem vitamina C (50-100 mg) svaki dan. U apotekama postoji vitamin C u prahu koji možete rastoriti u malo vode i dati pomoću šprica. Ovaj vitamin se brzo razgrađuje u vodi pa čim napravite rastvor dajte ga ljubimcu. U pet šopovima potražite specijalne kapi vitamina C koje možete redovno davati prasetu.

Pored raznovrsne hrane u kavezu morskog praseta mora uvek biti sveže vode.

Temperament

Morski prasići su plašljive životinje kojima je potrebno vreme da se naviknu na vlasnika. Budite nežni, mazite ih i pričajte im jer će se tako navići na vaš glas. Poželjno je da im u kavezu napravite mesto gde će moći da se sakriju ako se osete nesigurno.

 Vrlo su druželjubivi i poželjno ih je držati u paru. Lako se razmnožavaju pa ako ne želite da imaju potomstvo držite dva mužjaka ili dve ženke. Da ne bi doslo do tuče i svađe obezbedite im dvoljno veliki kavez i svakom svoju činiju hrane. Ovo nije ljubimac za porodicu sa malom decom jer ona često umeju da budu gruba prema ovom plašljivom glodaru.

Morski prasići se odlično slažu sa drugim životinjama, ali ipak pripazite jer određene rase pasa ili mačaka mogu imati izražen nagon za lovom, pa zamorca ili sličnu manju životinju doživljavaju kao plen.



Izvor:Njuška