Viktor Suvorov je bivsi sovjetski obavestajac koji je 1978. prebegao u Veliku Britaniju. Na osnovu dokumenata i iskaza u koje je imao uvid, Suvorov tvrdi da je Josip Staljin najveci krivac za izbijanje Drugog Svetskog rata. Naime, Hitler i Staljin su krajem avgusta 1939. sklopili pakt koji se zvao Pakt o prijateljstvu, kooperaciji i demarkaciji u cijim tajnim aneksima su dogovoril da Poljsku podele pola-pola kao i da podele interesne sfere u Istocnoj Evropi. Desetak dana kasnije - 1. septembra 1939., Nemacka je pokrenula invaziju na Poljsku. Dva dana nakon toga, nemacki ministar spoljnih oslova Ribentrop salje telegram sovjetskom ministru Molotovu sa pitanjem "zbog cega Crvena armija nije krenula u napad na Poljsku sa istoka" iako je dogovor bio da se krene u napad istovremeno. Tek nekoliko dana kasnije, iz Moskve je stigao odgovor da Crvena armija "nije spremna".

Prema Viktoru Suvorovu, Staljin nije odmah krenuo u napad 1. septembra jer je cekao reakciju Londona i Pariza, a takodje i zbog toga jer je zeleo da Hitler u celoj prici ispadne jedini "los momak" koji je zapoceo rat. Prema Suvorovu, Staljinov plan je bio da pusti Nemce da protiv Engleza i Francuza vode rat za koji je Staljin ocekivao da ce biti "dug i iscrpljujuc", kako bi Hitler okupirao celu Evropu, a nakon toga bi Crvena armija napala iscrpljenu nemacku vojsku i Staljin bi se pojavio na sceni kao "oslobodioc" Evrope, a krajnji cilj je bio sirenje komunizma na ceo kontinent.

Suvorov tvrdi da su u mesecima pred nemacku invaziju 1941., Sovjeti na svojim zapadnim granicama masovno nagomilali trupe u ofanzivnom rasporedu, i da je stoga Hitler odlucio da lansira iznenadni napad na SSSR kako bi preduhitrio Staljina. Ogromni gubici koje je Crvena armija pretrpela u prvim mesecima operacije Barbarosa su , prema Suvorovu, posledica toga sto se SSSR nije pripremao za odbranu zemlje vec za ofanzivna dejstva, pa su umesto postavljanja minskih polja uz granicu, miniranja mostova, gradjenja protiv-tenkovskih prepreka, fortifikacija itd. Sovjeti radili sve suprotno - uklanjali su minska polja, gradili nove mostove, uklanjali anti-tenkovske prepreke itd. sto je sve islo na ruku nemackim osvajacima.

Evo jednog predavanja Viktora Suvorova na ovu temu.

Evo i dokumentarne serije Crvena Evropa - radjene po knjigama Viktora Suvorova:

Хммм... Јосиф Стаљин је крив за избијање Другог светског рата зато што је са задршком упао у Пољску, земљу традиционалног руског непријатеља, који је и сам више пута упадао у Русију, последњи пут 1919? А не Немци који су упали први, а затим почели да нижу државу за државом, на крају напавши и сам Совјетски Савез? Наравно, драги Британци и Французи су окупацију Судета гледали скрштених руку. Ето, ни Јапанци нису ескалирали сукоб.

А Суворов, ако се већ почео бавити историјом, би требало понешто да зна и о доктрини Црвене армије (иако заснованој строго на идеологији): Црвена армија не води одбрамбене ратове, већ одмах прелази у противофанзиву након што је нападнута. То што је идеологија била погубна по Црвену армију, друга је ствар. Али је та Црвена армија на крају побола победоносни стег на врх Рајхстага.

Nisam ovo znao ...

Na teritorijama koje je Crvena armija okupirala u kooperaciji sa Vermahtom su Poljaci cinili preko 50% stanovnistva. Na primer, u gradu Lvovu na zapadu Ukrajine koji je danas bastion ukrajinskih unijata, Poljaci su 1910. cinili oko 50% stanovnistva a Ukrajinci samo 20%.

A inace, Sovjeti i Poljaci su imali pakt o nenapadanju iz 1932. koji je Staljin prekrsio.




Suvorov zna to jako dobro. I on kaze da je doktrina Crvene armije ofanzivna jer je cilj sovjetskih kounista bio sirenje komunizma na celu Evropu a kasnije na ceo svet. Kako drugacije objasniti grb Sovjetskog Saveza? 







A Staljin koji je zajedno sa Hitlerom zgazio Poljsku, zatim iskoristio pakt Ribentrop-Molotov da bi u novembru 1939. izvrsio agresiju na Finsku (zbog cega je SSSR bio izbacen iz Drustva Naroda), zatim da bi okupirao Estoniju, Letoniju, Litvaniju i istocnu Rumuniju.

Zatim, ako je Staljin bio iskreni "antifasista", zbog cega je onda mirno gledao kako Nemci gaze Francusku, Holandiju, Belgiju, Norvesku, Dansku, Grcku i Jugoslaviju?  I ne samo to, vec je obilato snabdevao Hitlera sa svim materijalnim sredstvima i u kolicinama koje je Hitler zatevao.
Evo jednog teksta na tu temu:


http://www.pogledi.rs/sovjetsko-nemacka-saradnja-tekst-i-video/

Совјетско-немачка сарадња (текст и видео)







Кад се два зла нађу (мала хронологија догађаја)

Приредио: Никола Станојевић

19. августа 1939. године, потписан је кредитни споразум између Немачке и СССР-а. Споразумом је Совјетски Савез добио од Немачке зајам у износу од 200 милиона рајхсмарака са роком отплате од 7 година, и ефективном каматном стопом од 4,5 %. Кредит је био наменски, у року од наредне две године Совјети су у Немачкој морали набављати добра као што су фабричка опрема, постројења и машине, алати, возила итд. Wegner, Bernd (1997), From Peace to War: Germany, Soviet Russia, and the World, 1939–1941, 99.

Сутрадан по потписивању споразума, СССР је напао Јапан и у четворонедељном рату поразио снаге јапанске 6. Армије. Timothy Snyder, Bloodlands, 2010.

23. августа 1939. године, потписују Пакт о ненападању са десетогодишњим важењем, као и тајни Протокол о подели интересних сфера у Источној и Северној Европи.

Немачка напада Пољску 1. септембра 1939. године а СССР 17. септембра, кршећи тиме совјетско – пољски Пакт о ненападању из 1932. године.

Немачки и совјетски представници потписују 21. септембра формални споразум о координацији покрета трупа у Пољској, који у себи укључује и „чишћење“ свих који саботирају борбу. Nekrich, Aleksandr Moiseevich; Ulam, Adam Bruno; Freeze, Gregory L. (1997). Pariahs, Partners, Predators: German–Soviet Relations, 1922–1941, 130.

Организују са нацистима заједничку војну параду у Брест Литовску 22. септембра. Смотру трупа врше генерали Хајнц Гудеријан и Семјон Кривошеин. Парада је одржана и у Лавову.

По паду Варшаве 27. септембра 1939. године, Рибентроп је одлетео за Москву где га је на аеродрому сачекао Молотов. Немачки министар је на састанку који је уследио, рекао да су Хитлеру за рат против Британије и Француске, потребни извори нафте који се налазе у југоисточној Пољској а која је по Пакту и тајном Протоколу од 23. августа припала Совјетима. Стаљин је одговорио да ће Совјети Немцима да доставе из сопствених извора онолико нафте колико Немци сматрају да би могли да испумпају из поменутих пољских извора (процењено је 300.000 буради годишње). Рибентроп је отишао задовољан понудом. Brown A.C. & MacDonald C.B, On a Field of Red, New York 1981, 521.

Сутрадан, Трећи Рајх и СССР су објавили заједничку декларацију, у којој је стајало: „Након што су влада немачког Рајха и влада СССР-а, путем уговора који је данас потписан, дефинитивно решиле проблеме настале распадом пољске државе и тиме створиле сигурну основу за дуготрајан мир у региону, заједно изражавају своје уверење да ће служити истинском интерсу свих народа да се оконча садашње ратно стање између Немачке са једне стране и Енглеске и Француске са друге. Обе владе ће због тога усмерити заједничке напоре, удружене са осталим пријатељским силама уколико се укаже прилика, ка постизању овог циља, што је пре могуће.

Уколико, међутим, ови напори двеју влада остану безуспешни, то ће бити показатељ да су Енглеска и Француска одговорне за наставак рата, у ком случају, владе Немачке и СССР-а ће приступити заједничким консултацијама у вези са неопходним мерама.“

29. септембра 1939. године потписују и Пакт пријатељства. Истог дана закључују један трговачки уговор, по коме се СССР обавезује да Немачку снабдева добрима која су јој потребна за рат, укључујући жито, нафту, памук, дрво, манган, хром итд, чиме је паралисана британска поморска блокада Немачке. Овим уговором Совјети на себе преузимају и улогу посредника за куповину у другим земљама, оног материјала којим нису сами располагали (нарочито бакра и гуме), и његову препродају Немцима. Brown A.C. & MacDonald C.B, On a Field of Red, New York 1981, 521.

Док Хитлер напада земље Западне Европе, Совјети нападају Финску и након Зимског рата, анектирају области Карелија и Сала. Након претње нападом, Румунија уступа Совјетима Северну Буковину, Бесарабију и Херца регион. Анектирају и три балтичке државе – Естонију, Летонију и Литванију.

Када је набавка гуме за Хитлера постала критична, Совјети су почели исту да му достављају експресним возовима са Далеког Истока. Shirer W.L., The Rise and Fall of the Third Reich, New York 1960, 840.

Са Совјетима је договорено да немачки ратни бродови, који због оштећења не успеју да се домогну немачких лука, буду ремонтовани у совјетским лукама на Северном мору. Hubatsch W, Hitlers Weisungen fur die Kriegfuhrung, Munich: Deutscher Taschenbuchverlag 1965, 180.

11. фебруара 1940. године, новим и знатно ширим трговачким споразумом, Совјети су се обавезали да Немачкој испоруче милион тона цереалиjа, пола милиона тона пшенице, 900.000 тона нафте, 100.000 тона памука, 50.000 тона фосфата, милион тона соје из Манџурије итд. Schachtman T., The Phony War 1939-1940, New York 1982, 150.

У априлу и мају 1940. године, НКВД је поубијао око 22.000 пољских интелектуалаца и официра у Катину и на још неколико места.

Јуна 1940. године, СССР је успоставио дипломатске односе са колаборационистичком владом маршала Петена. Toscano M., The History of Treaties and International Politic, Baltimore 1966, 247.

26. новембра 1940. године Совјети обавештавају Хитлера да је СССР спреман да приступи Тројном Пакту, под условом да Немачка призна Бугарску и Финску као совјетску интересну сферу, и совјетску контролу над појединим мореузима. Higley R., Joseph Stalin Man and Legend, New York 1974, 303.

10. јануара 1941. године, потписују додатни споразум, којим је у извесној мери измењен трговачки споразум из 1940., решавајући њиме и нека друга, мање значајна питања (корекцију граница итд.). Ericson, Edward E. (1999), Feeding the German Eagle: Soviet Economic Aid to Nazi Germany, 1933–1941, 152-153.

У периоду од потписивања претходног трговачког споразума 11. фебруара 1940. године па до напада Немачке на СССР, Немачка је из Совјетског Савеза добила:

- 1.600.000 тона житарица,
- 900.000 тона нафте,
- 200.000 тона памука,
- 140.000 тона мангана,
- 200.000 тона фосфата,
- 20.000 тона хромове рудаче,
- 18.000 тона гуме,
- 100.000 тона соје,
- 500.000 тона гвоздене рудаче,
- 300.000 тона старог и сировог гвожђа,
- 2.000 кг платине.
Philbin III, Tobias R. (1994), The Lure of Neptune: German–Soviet Naval Collaboration and Ambitions, 1919–1941, 47. Ericson, Edward E. (1999), Feeding the German Eagle: Soviet Economic Aid to Nazi Germany, 1933–1941, 152-153, 195-199.

Совјети потписују Пакт о ненападању са Јапаном, као трећом чланицом Тројног Пакта, 13. априла 1941. године (у време агресије на Југославију). Michael H., The Second World War, New York 1975, 314.

9. маја 1941. године, СССР је прекинуо дипломатске односе са Југославијом, Белгијом и Норвешком, на немачки захтев.

Последњи совјетски воз натоварен добрима за нацистичку Немачку прешао је совјетско – немачку границу у правцу запада у 02,00 h, 22. јуна 1941. године, сат и по, пре напада на Совјетски Савез. У граничној зони, воз је прошао кроз густу концентрацију немачких трупа које су чекале знак да почну са инвазијом СССР-а. Goodspeed D.J., The German Wars 1914 – 1945, 392.

Da se upisem 

Не оспоравам да је Стаљин био вероломан политичар. Али оспоравам његову одговорност за почетак Другог светског рата. Што се трговинскр размене тиче, ништа неуобичајено. И Југославија је пре потписивања Тројног пакта имала озбиљну трговинску размену са Немачком. Чак смо од Немаца добили и тада врло модерне месершмите и дорнијее. Да ни помињем немачко-америчку размену жироскопа Карл Цајс и тешке воде у јеку рата.

Стаљин није имао разлога да се меша у европска питања док не би био директно заинтересован. Уосталом, том логиком подједнака би одговорност била на Британцима и Французима. Такође, руски напад на Прибалтичје, Финску и Румунију је у суштини враћање тих земаља у руску/совјетску интересну сферу. Ништа неуобичајено у то време. Па ни данас.

Напад на Јапан је одговор на јапанску агресију на комунистичку Монголију. Уосталом, први инциденти су почели 1938, и то јапанским провокацијама.

Ко је имало учио историју зна да су Стаљин и Хитлер били савезници све док Хитлер 1941. није прекршио договор. Суворов се понаша као да је открио топлу воду. А вероватно је као пребеглица само добио налог да се укључи у пропагандну хајку против Русије. Дакле, чврсто верујем да овде није по среди ни савест ни историја.

a da ga jebem i englezi su sedeli skrstenih ruku dok je cela evropa gorela

Sta ja znam, pomagali su Grcku i to dobro, Francuze isto tako dok nisu pukli 

Naravno da smo dobili, jer je kraljevina Jugoslavija vodila aktivnu politiku priblizavanja Nemackoj i Italiji, sto je na kraju kulminiralo pristupanjem Jugoslavije Trojnom paktu.



Prvi put cujem da su trgovali teskom vodom. Koliko znam, Nemci su tesku vodu dobavljali iz jednog postrojenja u Norveskoj.




Suvorov tvrdi da se Staljin pripremao da prekrsi taj dogovor prvi i da "oslobodi" Evropu, odnosno da nametne komunizam.



Dacu ovom prilikom samo jedan podatak koji je Suvorov izneo u seriji Crvena Evropa; naime, dok je jos bio student na akademiji trazio je iz arhiva neke podatke o razmestaju jedinica Crvene armije nekoliko dana pred nemacku invaziju. Ljudi iz arhiva su odbili da mu daju ta dokumenta uz obrazlozenje da su ti podaci jos uvek drzavna tajna. Zbog cega bi ti podaci bili tajna 30 godina nakon rata? 




Uf, pa imali su Englezi dosta trupa u Belgiji i Francuskoj 1940., i krenuli su zajedno sa Francuzima u invaziju na Norvesku, ali ih je Hitler bukvalno preduhitrio za samo nekoliko sati; posle pada Francuske 1940. pa sve do 22. juna 1941. jedino se Engleska borila protiv Hitlera u vazdusnoj Bici za Britaniju kao i na severu Afrike...