Imam tremu, prvi put pisem o sebi na netu, al ja stvarno vise ne znam kome da se obratim, treba mi neko nepristrasno i objektivno misljenje. Blizim se tridesetoj, imam ozbiljnu vezu vec 3 godine i bas se volimo.Problem je sto ne zivimo u istom gradu, sto je on umetnik, i u sustini snalazi se na razne nacine da prezivi. Ja u mom gradu radim dva posla, vidjamo se vikendom kad ja odem kod njega, on slabije dolazi jer nema kinte i tako to. Insistira da ja dodjem tamo da zivim, ali on zivi na iznajmljenoj gajbi koja u sustini nije pravljena za zivljenje nego za neke druge potrebe(tipa radionica,simpaticno ali nema osnovne stvari za zivot).Ja tamo posao nemam a i tesko cu ga naci, a on da se vrati u nasu provinciju nece, jer kao umetnik nema perspektivu. Sledeci problem je sto ga moji toliko ne vole da je to katastrofa.Sede mi na glavi svaki dan, jer on ima i izgled coveka koji je probao i radio sve i svasta( sto nije daleko od istine), i tripuju se da ce negativno uticati na mene.( inace sve sam to odavno prevazisla..) A on je inace po prirodi izrazito ljubomoran i usustini sve probleme koje smo imali, a bilo ih je, desavale su se zbog toga. Nikad ga nisam prevarila ali na primer zameri mu kad mu precutim da sam nekog srela, ili me neko zvao na tel,ili mi trazi da mu sto puta ponovim neku pricu, pa kad na primer u prici dodam jos nesto cega se nisam setila prosli put kad sam mu pricala, on me napadne zasto mu nisam to ranije rekla.. a ja sam samo malo izgubljena u vremenu i prostoru... no nebitno,moji su u tripu da sam se ja jako negativno promenila od kad sam sa njim i u svakom slucaju doslo je do toga da me cale ucenjuje da ga ostavim ili da zaboravim da imam roditelje.. i sad vi meni recite sta ja da radim, volim i postujem roditelje, ali volim i njega.. :help:Izvinite na opsirnom obracanju, ali ne moze krace. I hvala vam u svakom slucaju, ako nista, barem dusu malo otvorih...

Ближиш се тридесетој,шта те брига шта ти мисле родитељи о дечку...неће они живети с њим него ти...

По твом писанију тај твој је баш болесно љубоморан а од тога нема лека...

И да, тежак је живот нас уметника.

Уметник + болесно љубоморан, ја ту баш не видим неки брак или заједницу...

Pa jbg, na tebi je da odlucis...

Nije lepo sto te roditelji "ucenjuju". Verovatno smatraju da je to za tvoje dobro ali opet nije lepo...

Sa druge strane, osim srcem moraces malo da razmisljas i glavom. Napustati dva posla u vreme gde neko nema nijedan  i otici da zivis kao podstanar samo zbog ljubavi je dosta veliki rizik. Bilo bi mozda bolje da vidis da prvo nadjes neki posao tamo pa tek onda da "srljas" u tako nesto...

Ali jbg, dosla si u ono "ili-ili". Tako da ces definitivno morati da preseces da li ces da ostajes tu gde jesi ili da odes da zivis sa tim momkom...

Умјетник, живи од данас до сутра, љубоморан.
Тешка процјена за брак. На теби је да одлучиш, не родитељима 

Warez je u pravu po svim pitanjima...
Imas dovoljno godina da sama odlucujes o takvim stvarima, mada kapiram da ti nije ni malo lako sto nemas podrsku.

Sa druge strane ja bih na tvom mestu bezao od lika glavom bez obzira jer ako je sada tako posesivan, tesko da ce biti bolji, a skoro sasvim sigurno ce biti gori... Znam devojke kojima se zivot pretvorio u pakao sa slicnim tipovima. Nazalost

Odluka je svakako tvoja, ali posto si ocigledno vec svesna problema izmedju vas, moze biti i da si vec odlucila...

sta ce ti takav covek pitam se

ne bih trpela tri dana

+1

Znaci.. imas roditelje koji te ucenjuju i decka koji je pobegao iz vrlo verovatno slicne situacije.

Sedi, salji CV za inostranstvo i nestani u vidu lastinog repa.

Jebes ljubav bez perspektive  
Prva i najgora stvar koja moze da ti sjebe srecu je ljubomora i posesivnost.
Pa sta ako imas 30et? Sad ti je pravo vreme da ga ostavis i nadjes nekog mladjeg da ti ispuni sve tvoje neostvarene fantazije   i izmedju ostalog da prebolis tog lika, a roditelji su uvek u pravu i ja glasam da treba da ga ostavis i TACKA!!!   koj ce ti kurac taj lik u zivotu? Zivot je jedan, da bi se tako mucila!

Прави савет.