Pametan je Vucko...samo napred Vucko...

Šta sve imaju novi ministri

Novi članovi vlade prijavili su imovinu i prihode, većina nema kola, ni ušteđevinu, a neki ni nekretnine na svoje ime. Samo Udovičić ima akcije firmi. Manje plate Rodiću, Antiću i Vulinu



VEĆINA nema kola, ni ušteđevinu, a neki ni kvadrate na svoje ime. Uz to, trojica ministara, koji su u Nemanjinu došli s drugih državnih funkcija, sad primaju manju platu - ovo je slika iz imovinskih karata novih šefova resora.

Najduži spisak imovine Agenciji za borbu protiv korupcije dostavio je ministar sporta Vanja Udovičić, koji jedini od novih ima akcije, i to u četiri firme: „M. K. Bresnik“ d.o.o. (20 odsto, nominalna vrednost 9.913 dinara), „Bresnik agrar“ (25 odsto, 5.626.525 dinara), „Vaud kompani“ (100 odsto, 57.131 dinar) i „Art komjunikejšn“ (18 odsto, 150.557 dinara).

Tek treba da primi prvu ministarsku platu od 101.000 dinara, ima garsonjeru od 34 kvadrata, kuću i dvorište od 797 kvadrata, zgradu, garažu i dvorište od 715 m2, tri pašnjaka od ukupno 11.000 kvadrata, zatim 18.502 m2 šume i oranice. Vozi „mercedes“ iz 1985, „opel korsu“ staru pet godina, a ima i čamac. Prijavio je i ušteđevinu.

Po „debljini“ imetka, sledi Igor Mirović, koji mesečno inkasira 202.000 dinara (kao ministar regionalnog razvoja, predsednik Nadzornog odbora Fonda za razvoj Srbije i član NO Fonda za razvoj Vojvodine). Ima i polovinu petosobne kuće od 290 kvadrata, dva stana od 113 i 54 m2, poslovni prostor od 54 kvadrata i garažno mesto. Vozi „pasat“ iz 2008. i ima ušteđevinu.

Ministar Branko Ružić prima platu od 113.000 dinara, ima petosoban stan od skoro 200 kvadrata i garažu. Nema kola, a ima ušteđevinu. Zamenom fotelje u BIA ministarskom Nebojša Rodić „pao“ je sa plate od 200.000 na 111.000 dinara. Ima dva stana, od 119 i 45 kvadrata. Nema kola, ni štednju.

Kao ministar za KiM Aleksandar Vulin prima 101.000 dinara, što je za 50.000 manje nego plata koju je imao kao direktor Kancelarije za KiM. Ima polovinu trosobnog stana od 107 kvadrata. Nema auto, niti ušteđevinu.

Aleksandar Antić, šef resora saobraćaja, takođe prima za desetak hiljada manju platu nego na prethodnoj funkciji predsednika Skupštine Beograda. Sada zarađuje 105.800, ima dvosoban stan od 56 kvadrata i pet vinograda ukupne površine 82 ara. Nema kola, ima ušteđevinu.

Ivan Tasovac, osim plate ministra kulture od 107.000 dinara, prijavio je samo i dve šestine kuće od 85 kvadrata.

Šef resora poljoprivrede Dragan Glamočić zarađuje 106.000 dinara, ima polovinu kuće od 212 kvadrata i polovinu garaže od 23 m2, šupu - 37 m2, stan 48 m2, njivu od 95 ari i vikendicu 75 m2. U garaži su „mazda CH7“, 2008, „opel korsa“ isto godište, čamac „bigfut“, star 15 godina i motor za čamac „honda“. Nema ušteđevinu.

Saša Radulović, koji je na čelu resora privrede, ima najtanju imovinsku kartu. Prijavio je samo ministarsku platu od 100.000 i naknadu za članstvo u UO Agencije za osiguranje depozita od 46.000 dinara.

Jedini od novih ministara koji neće biti na platnom spisku Vlade jeste Tomislav Jovanović. On će nastaviti da prima profesorsku platu na dva fakulteta, ukupno 205.000 dinara. Poseduje trosoban stan od 118 kvadrata, neadaptirani tavanski prostor od 50 m2, zatim 10 hektara poljoprivrednog domaćinstva, nezavršenu vikendicu od 60 m2, vozi „hjundai santa fe“ star tri godine, i ima ušteđevinu.

KRSTIĆU ČETIRI FUNKCIJE MINISTAR finansija Lazar Krstića, osim te, obavlja još tri funkcije. Predsednik je UO Agencije za osiguranje depozita i član u upravnim odborima Fonda za razvoj i Direktorata civilnog vazduhoplovstva. Mesečno dobija 233.000 dinara. U imovinskoj karti „štiklirao“ je još samo polje koje se odnosi na ušteđevinu. Krstić nema ni stan ni kola.

Preuzeto sa ...

Vlada Srbije danas predstavlja novi paket ekonomskih mera

Očekuje se stezanje kaiša jer će ubuduće moći da se troši samo onoliko koliko se zaradi



BEOGRAD - Vlada Srbije danas bi trebalo da predstavi novi paket mera koji će biti usmeren ka ekonomskoj i finansijskoj konsolidaciji zemlje, ali neće pogoditi najsiromašnije slojeve društva.

Prema najavama koje su se ovih dana čule od srpskih zvaničnika, očekuje se "stezanje kaiša", jer će ubuduće moći da se troši samo onoliko koliko se zaradi.

Mere će, prema rečima premijera Ivice Dačića, biti usmerene ka tome da se obezbedi ekonomska i finansijska konsolidacija, što znači smanjenje budžetskog deficita, veću naplatu prihoda i sa druge strane mogućnost da jedan deo bude plasiran u podsticanje proizvodnje, odnosno ekonomski rast i razvoj.

Predložene mere će omogućiti štednju i stezanje kaiša "kod onih koji to zaista mogu da podnesu", kazao je premijer. Dačić je rekao da mere koje će biti preduzete nemaju direktne veze sa posetom Međunarodnog monetarnog fonda Srbiji, navodeći da je to "upoznavajuća" poseta koja se događa jednom ili dva puta godišnje tokom koje se predstavnici MMF upoznaju sa situacijom i daju svoje predloge, da ih zanimaju opšte tendencije i da ne ulaze u pojedinačne probleme.

Prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić najavio je teške, ali jedine moguće mere za spas ekonomije koje će podrazumevati "kresanje" budžeta. "To nisu popularne mere i niko to ne voli da čuje, ali ja ih izgovaram i ja ću lično sa tim izaći, jer to su desetine miliona evra koje ćemo uštedeti", rekao je Vučić.

Prethodnih godina mnogo je trošeno, više nego što je zarađeno i nama ne preostaje ništa drugo nego da se ponašamo ozbiljnije i odgovornije prema našsoj deci i budućnosti, rekao je on. "Biće teških mera, kresanja budžeta, a ima i dodatnih ideja o pitanju korišćenja službenih automobila, o službenim putovanjima, putovanjima u inostranstvo, dnevnicama..", ukazao je Vučić.

Posao države biće da se bori protiv utaje poreza, sive ekonomije, šverca i svega što je suprotno interesima privrede. "Niko nas neće spasiti, ni Nemačka, ni Rusija, ni Amerika, ni šeik ako sami sebe ne počnemo da spasavamo", rekao je Vučić i dodao da nije država ta koja treba da nađe posao bilo kome, već da stvori uslove za zapošljavanje.

Posao države je da podstiče privatni biznis, rekao je Vučcić, napominjući da se Srbija prethodnih godina samo zaduživala, proizvodnja nije napredovala, a sada je došlo sve na naplatu. U državnom sektoru, prema njegovim rečima, samo se podižu plate, dok privatni sektor to ne može da izdrži.

"Pitam na koji način da smanjimo dva posto budžetskog deficita, od koga da uzmemo taj novac? Da povećamo poreze, ukinemo železnice, povećamo PDV...? To nije rešenje", podvukao je Vućić i dodao da Međunarodni monetarni fond traži solidarni porez na plate u javnom sektoru i to ne samo na one od 50.000 i 70.000, već i na one od 40.000. MMF, prema njegovim rečima, traži dodatno otpuštanje u javnom sektoru, a država će morati nešto da preduzme i uštedi.

Ministar finansija Lazar Krstić kaže da bi se obezbedila finansijska stabilnost zemlje i zdrav rast privrede, neophodno je da se učini napredak u pet oblasti - naplate poreza i akciza, reforme javnog sektora, rešavanja problema javnih preduzeća u restrukturiranju, zaustavljanja rasta javnog duga i kreiranja novog poslovnog ambijenta. On je procenio da će javni dug, koji je na kraju prošle godine iznosio skoro 19 milijardi evra, na kraju 2013. biti 21 milijarda evra.

Krstić je objasnio da će javni dug morati da raste do trenutka kada će biti na održivom nivou, dodajući da će za postepeno smanjivanje javnog duga biti potrebno tri do četiri godine. Prema njegovim rečima, ekonomski problemi u Srbiji će se rešavati sistematično i sistemski, "a ne preko kolena" i svi će morati da ponesu teret ukoliko žele da najavljene mere daju efekte. On je dodao da se mora istrajati u tome da se javni sektor učini efikasnijim i da se on uredi na najefikasniji način.

Ministar privrede Saša Radulović izjavio je da u vladi postoji strateška saglasnost šta treba da se uradi. Radulović je rekao da je situacija u budžetu teška i da moraju da se izvedu nepopularni i teški potezi. "Moramo unutar onoga što je dostupno da pronađemo najbolje moguće rešenje. Naravno da treba da smanjimo potrošnju, naravno da treba da smanjimo trošenje na stvari na kojemo bacamo novac. Međutrim, s druge strane moramo da imamo strategiju za rast", rekao je Radulović i podsetio da Srbija ne sme da ponovi grešku od pre godinu dana kada je imala povećanje poreza, a smanjenje privredne aktivnosti

Minstarka energetike Zorana Mihajlović rekla je da će iza paketa ekonomskih mere stati kompletna vlada. "Neke mere moraju da se donesu i to donosimo kao kompletna vlada. Niko pojedinačno neće izaći i govoriti svoje mere. Zajednički ćemo izaći pred javnost sa tim", rekla je Mihajlović

Prema rečima Siniše Malog, savetnika prvog potpredsednika vlade Aleksandra Vučića zaduženog za privredu i finansije, mere koje će država preduzeti predstavljaće prekretnicu - više se nećemo zaduživati, "stegnućemo kaiš" i trošiti samo koliko zaradimo.

Prema njegovim rečima, nove mere vlade biće sprovedene u dva segmenta - jedan će se odnositi na konsolidaciju javnih finansija a drugi na strukturne reforme. On je istkao da će se subvencije javnim preduzećima smanjiti, a uvesti profesionalizacija mendžmenta, nove procedure i načini upravljanja karakteristični za privatne kompanije.

Drugi set mera usmeren je na povećanje privrednih aktivnosti, podsticanje izvoza i povećanje BDP-a. Namera je da se podigne nivo privrednog rasta, i da privatni sektor postane nosilac privrednog razvoja kao što je to u svim razvijenim zemljama sveta, zaključio je Mali.

Preuzeto sa ...

Danas Vladine mere: Manje plate za 350.000 ljudi?

Mere za oporavak srpske ekonomije obuhvatiće oko 350.000 ljudi zaposlenih u javnom sektoru. Manje plate ubuduće će imati sudije i pomoćnici, profesori na fakultetu, lekari, policijski i vojni oficiri, ministri i njihovi savetnici...


Saša Radulović, Lazar Krstić i Aleksandar Vučić

Država je odlučila da uštedi 800 miliona evra budžetskih razloga, a kako će to uraditi, objaviće danas na otvorenoj sednici Vlade. Obelodanjivanje ekonomskih mera koje će umanjiti zarade bilo je najavljeno za dan ranije, ali je i odloženo do povratka premijera Ivice Dačića iz Brisela, potvrdili su “Blicu” u Vladi Srbije.

Od ukupno 550.000 ljudi, koliko ih je u javnom sektoru, pod udarom mera štednje našlo bi se oko 350.000 zaposlenih čija su primanja iznad republičkog proseka.

Na ovoj listi biće ministri koji zarađuju od 100.000 do 110.000 dinara, njihovi savetnici, ali i sudije, čije su najniže plate 80.000. Manje plate imaće i lekari specijalisti i univerzitetski profesori, čija su primanja oko 70.000 dinara mesečno.

Na udaru će biti i skoro svi zaposleni u državnim agencijama koji u proseku zarađuju i po 100.000 dinara, ali i rukovodioci javnih preduzeća, koji zarađuju i po pet prosečnih plata u Srbiji.

Mere bi obuhvatile i zaposlene u nezavisnim državnim institucijama, poput Fiskalnog saveta i centralne banke.
 
Niko od zvaničnika iz Vlade Srbije juče nije želeo da otkrije kako će konkretno izgledati mere štednje u javnim finansijama.

Jedino se pojavila nezvanična informacija da postoje dve ideje kako će se smanjiti plate u javnom sektoru.

Jedna je da se to uradi privremenim i vremenski ograničenim solidarnim porezom, dok je druga ideja o trajnom smanjenju plata



Ekonomista Milojko Arsić kaže da bi uštede bile značajne kada bi se solidarni porez ili smanjenje zarada u javnim preduzećima primenilo na plate iznad 50.000 ili 60.000 dinara. On dodaje i da bi uz manje plate trebalo da ide i otpuštanje viška zaposlenih u javnom sektoru.
 
- U svim delatnostima koje finansira država zaposleno je oko 435.000 ljudi od kojih je višak između 15.000 i 20.000. Moguće je otpustiti petnaestak hiljada a da se ne ugrozi dostupnost države građanima - rekao je Arsić.

Policija preti štrajkom

Predsedništvo Nezavisnog sindikata policije danas će doneti odluku o štrajku akose među Vladinim merama štednje nađe i stavka o oduzimanja 10.000 dinara pomoći. "Budući da su sve izvesnije najave o ukidanju mesečne pomoći i smanjenju plate, predsedništvo NSP je razmatralo odluku o datumu početka štrajka. Sa predstavnicima Vlade su početi pregovori i od njih zavisi dalja odluka. Ukoliko Vlada ostane pri nameri da se policaji oduzme mesečna pomoć i smanji plata, mi ćemo stupiti u štrajk", kaže portparol NSP Ivan Plavšić.
On kaže i da su ih u odluci o štrajku podržala i preostala dva sindikata policije

Preuzeto sa ...

Velja Ilić: Ja sam za to da se maksimalno stegne kaiš

- Ukoliko ekonomske mere koje je pripremila Vlada za izlazak iz krize ne budu dale očekivane efekte, ići će se na vanredne parlamentarne izbore - kaže za „Blic” ministar Velimir Ilić. On objašnjava da su, ukoliko izostanu pozitivni efekti najavljenih reformi - izbori jedino rešenje.


Važan je rezultat: Velimir Ilić, ministar građevine

- U takvim okolnostima ne treba se mučiti i održavati nešto što ne funkcioniše.

Kakve su šanse da do izbora dođe?
- Aleksandar Vučić je najodgovorniji i mora da pokaže rezultat. Svima drugima je malo lakše. Vučić je ušao u velike projekte, dao velika obećanja i ako to ne može da ispuni sa postojećom garniturom, on mora da insistira na izborima. Srbija samo u njega gleda i on treba da odluči.
 
Hoće li ekonomske mere dati očekivane efekte?
- Ja sam za to da se maksimalno stegne kaiš. Ipak, neće desiti se smanjivanje penzija i plata najugroženijima.
 
Znači, podržavate oporezivanje plata većih od 50.000?
- Da, ako će to dati efekte. Treba uzeti tamo gde ima.

Optužili ste oca funkcionera „Dveri” Boška Obradovića da je uzimao mito i tim novcem sponzorisao stranku, a on je najavio tužbu protiv vas. Imate li dokaze?
- Istraga je počela, inspektor je bio zadužen da to proveri i onda je sve stalo. Zašto, ne znam. Neko je to očigledno naložio. Kao resorni ministar tražio sam izveštaj pošto sam dobio informaciju o korupciji. Ljudi koji su došli kod mene izneli su tvrdnje da je privatna firma platila 5.000.000 dinara „Dverima” jer je otac Boška Obradovića, inače građevinski inspektor, toliko tražio da ne bi srušio nelegalni objekat.
 
Znači, nemate dokaz?
- U tužilaštvu kažu da takve podatke nemaju. Ali pošto sam svoja saznanja izneo u parlamentu, njihova obaveza je da to sada provere. Lako može da se utvrdi gde je i da li je novac otišao. Šta je tu problem? Ako su čisti, nema problema. I mene je zaustavio policajac da duvam u balon i ja sam sa zadovoljstvom to učinio. I kako je za vreme mandata inspektora Obradovića u Čačku sagrađeno 25.000 nelegalnih objekata a da nijedna prijava nije podneta. I to treba proveriti.

Mafija na Zlatiboru
Na planini Zlatibor izgrađeno je 3.000 nelegalnih objekata i to u zabranjenoj zoni, tvrdi ministar Velimir Ilić, uz ocenu da je to bilo moguće samo ako su pravljeni "dilovi" vlasnika, inspektora i predstavnika opštinske vlasti. "U tim zaštićenim zonama gradila je mafija, a pre svega crnogorska. Tu su postojali raznorazni dilovi i to mora da se proveri. Ne može opravdanje da bude strah inspektora. Ako su imali problem morali su da traže asistenciju policije i republičkih organa. Inspekcija je na terenu i sve što je podignuto na divlje biće srušeno", kaže Ilić

Preuzeto sa ...

Poslanici danas raspravljaju o izmenama Krivičnog zakonika

Poslanici republičkog parlamenta danas će raspravljati o izmenama Krivičnog zakonika, na predlog SNS, čiji je cilj da se pooštre kazne za one koji kradu javna dobra u vodovodnom ili energetskom sistemu i potom ih preprodaju.

Razlog za te izmene je u inicijativi javnih preduzeća Elektroprivreda Srbije,  €œElektromreže Srbije€ i €œŽeleznice Srbije da se reši problem sve učestalijih krađa javnih uređaja, kao i njihovo oštećenje ili uništenje, čime se nanosi višemilionska šteta tim sistemima i onemogućava redovan rad, navodi se u obrazloženju izmena koje je potpisala grupa od 65 poslanika SNS.

Cilj izmena Krivičnog zakonika je da se ostvari prevencija i da se takve krađe više ne dešavaju, piše u obrazloženju.

"Za svakog ko se lati imovine koja je vlasništvo javnih preduzeća i svih gradjana i time dovodi do toga da se uruši vodovodni ili elektro- energetski sistem, neko javno i kulturno dobro mora da bude sankcionisan, a država da reaguje", rekao je  šef poslanika SNS Zoran Babić.
 
Svi koji se bave nelegalnom preprodajom tih delova biće sankcionisani i kazne prema njima će biti oštrije, najavio je on.

Poslanici će u objedinjenoj debati raspravljati i o potvrdjivanju konvencija o dostavljanju u inostranstvo sudskih i vansudskih akata u gradjanskim i trgovačkim stvarima, kao i o izvodjenju dokaza.
 
Iako je prvobitno bilo predvidjeno da se raspravlja i o izmenama Zakona o državnim službenicima i o državnoj upravi, to se neće desiti, jer je vlada preksinoć iz procedure povukla te predloge.
 
Poslanici su juče završili i debatu o setu pravosudnih zakona i utvrdili sastav Odbora za stabilizaciju i pridruživanje, koji će pratiti primenu S S P.

Preuzeto sa ...

Eto udario SNS i po ciganima, sad ce i Hkj da glasa za njih.

Počinje rasprava o 250 amandmana na zakon o mreži sudova

Poslanici Skupštine Srbije počeće danas pretres oko 250 amandmana na set pravosudnih zakona, među kojima je i Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.

Predsednik Odbora za pravosuđe Petar Petrović rekao je da je na set pravosudnih zakona uloženo oko 250 amandmana, dok je na predlog zakona o mreži sudova oko 180. Pred poslanicima su i amandmani na izmene Zakona o uređenju sudova, izmene Zakona o sudijama i izmene Zakona o javnom tužilaštvu. Parlamentarci su amandmanima izneli predloge koji bi gradovi u Srbiji trebalo da dobiju svoj sud.

Predlogom zakona o sedištima i područijima sudova i javnih tužilaštava se stvara nova mreža sudova i povećava broj osnovnih sudova sa 34 na 66. Tokom načelne debate poslanici su pokušali da ubede predlagača zašto baš pojedina mesta u Srbiji treba da dobiju osnovne sudove, pozivajući se na tradiciji, broj stanovnika, klimu, uštede za građane, ali i put koji bi morali da pređu do najbližeg suda.

Preuzeto sa ...

Фактор плус: СНС 43,1 одсто, ДС 12,8, СПС 10; за ванредне изборе 62 одсто            
 уторак, 26. новембар 2013.

Према првим оценама чланова владе после реконструкције, чини се да кадровске измене у кабинету Ивице Дачића нису донеле никакве спектакуларне промене. Александар Вучић је и даље најбоље оцењени члан владе, а сам премијер га солидно прати, док су нови министри углавном на средини ове листе, објашњава за „Политику” Владимир Пејић, директор агенције „Фактор плус”, која ће данас на конференцији за новинаре представити и остале резултате новембарског истраживања јавног мњења.



Међу боље оцењеним министрима су Иван Тасовац и Вања Удовичић, али они су и пре уласка у владу имали добру репутацију, подсећа Пејић, а још нису ништа „забрљали” да би је угрозили.

Он примећује да је нови министар просвете Томислав Јовановић боље оцењен од претходника Жарка Обрадовића, а време ће показати да ли је то с правом. Као што ће се тек видети и да ли је министар привреде Саша Радуловић заслужио најнижу оцену. У његову одбрану Владимир Пејић каже да је Радуловић од почетка трпео ударе са свих страна, и из владе и ван ње, и да није било много оних који су га узимали у заштиту.

Ниску оцену за министра пољопривреде Драгана Гламочића директор агенције „Фактор плус” објашњава његовом непрепознатљивошћу у јавности, док у случају Милана Бачевића напомиње да он ни раније није добро стајао, „а и медијски делује неатрактивно и има неке круте ставове, чиме одудара од осталих напредњака у влади”.

(Политика)

БЕОГРАД - Први потпредседник Владе Србије Александар Вучић најбоље је оцењен члан владе, а његова Српска напредна странка и даље је на политичком врхунцу са 43,1 одсто подршке бирача, док је Демократска странка забележила благи раст, показали су резултати истраживања агенције "Фактор плус" које преноси београдска штампа.



Вучић је добио оцену 4,3, прати га премијер Ивица Дачић са оценом 3,2, а на трећем месту се нашао министар културе и информисања Иван Тасовац са оценом 3,1.

У анкети се оценама од један до пет оцењивао учинак актуелних министара у влади.

Са "чистом тројком" оцењени су потпредседник Владе Србије Расим Љајић, министар омладине и спорта Вања Удовичић, министарка енергетике Зорана Михајловић и министар правде и државне управе Никола Селаковић.

Најнижу оцену од 1,8 добио је министар привреде Саша Радуловић. Са мањом оценом од двојке (1,9) оцењени су министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Драган Гламочић и министар рударства Милан Бачевић.

Директор агенције "Фактор плус" Владимир Пејић је приметио да је нови министар просвете Томислав Јовановић (2,6) боље оцењен од претходника Жарка Обрадовића, додајући да тек треба да се види да ли је Радуловић заслужио најнижу оцену.

Истраживање је показало да је СНС и даље на политичком врхунцу јер се на питање: "За коју странку бисте гласали?", 43,1 одсто испитаника одлучило за ту странку. ДС Драгана Ђиласа бележи благи раст и сад може да рачуна на 12, 8 одсто гласова.

Социјалистичку партију Србије подржава 10 одсто испитаника, а Демократску странку Србије 6,2 одсто.

Највећи пад је доживео ЛДП Чедомира Јовановића, који сад ужива поверење 5,5 одсто бирача.

(Вечерње новости)

Истраживање Фактор плус: СНС највећи рејтинг, ДС се стабилизовала

Београд - Српска напредна странка има највећи рејтинг медју партијама у земљи, а њеном лидеру и потпредседнику Владе Александру Вучићу грађани су дали оцену 4,3 показало је данас представљено истраживање агенције Фактор плус.

Истраживање је спроведено од 20. до 25. новембра, а одговоре на питања дало је 1.100 пунолетних градјана Србије, речено је на конференцији за новинаре у Медија центру.

За рад у Влади Србије председник владе и министар унутрашњих послова Ивица Дачић је добио оцену 3,2, иза њега је министар културе чији су рад грађани оценили оценом 3,1, а најнижу оцену добио је министар привреде Саша Радуловић - 1,8.

Директор Фактор плуса Владимир Пејић рекао је да се однос снага странака у Србији није значајно променио, Демократска странка је на другом месту, са благим скоком.

- Демократска странка је стабилизовала бирачко тело, али 12,8 одсто није проценат који може да задовољи странку као што је ДС - рекао је Пејић.

Према његовим речима, Уједињени региони Србије губе подршку, јер су пре пар месеци прелазили цензус, а сада им је рејтинг 2,9. Више од 60 одсто градјана сматра да су избори у Србији потребни, али би на гласање изашло 43 одсто испитаних.

Грађани сматрају да је учинак владе највећи у сузбијању криминала и корупције, у области мира и политичке стабилности и решавању питања Косова, док се најмање ради на повећању зарада и успостављању тржишне правде.

У поређењу са истраживањем од пре два месеца, опала је заинтересованост грађана за решавање питања Косова, и то са 56 на 37 одсто.

На питање да ли је Србија ближа ЕУ у односу на исти период прошле године, 70 одсто је одговорило потврдно.

(Блиц)

Skupština: Mesečno po 12 zakona

Parlament ove godine izglasao 148 akata, a u proceduri ostalo još 68 predloga. Iz vlasti poručuju da nije merilo broj donetih propisa, već kvalitet

ZAVESA na redovno jesenje zasedanje Narodne skupštine spuštena je. Epilog prošlogodišnjeg rada poslanika je - 148 usvojenih zakona. Tačnije, parlament je, u proseku, mesečno donosio ili menjao 12 akata.

U odnosu na prethodne godine ovo je jedna od najaktivnijih parlamentarnih „sezona“, a predsednik Skupštine Srbije Nebojša Stefanović kaže za „Novosti“ da kvantitet nema toliki značaj, već kvalitet zakonskih rešenja:

- Možda ćemo ove godine da usvojimo duplo više zakona, ili nešto manje, ali to nije jedino merilo. Uspeh je kontrola primene zakona i da ukažemo javnosti da se neki zakoni ne primenjuju. Važno je da skrenemo pažnju izvršnim organima da izvrše kontrolu i na taj način pojačamo korist od donošenja zakona. Poslanici će i sledeće godine imati pune ruke posla, kako zbog novih evropskih propisa, koji će stići na Trg Nikole Pašića, tako i zbog zakona koji nisu stigli na raspravu ove godine.

Samo je poslednjeg dana prošle godine, 31. decembra, u parlament stiglo deset novih predloga zakona. Devet je uputila Vlada, a jedan - 85 poslanika opozicije. Tako se sada u skupštinskoj proceduri nalazi 58 akata koje su poslanicima upućeni prošle godine, a tačno polovina je stigla iz Nemanjine 11. Ostatak su, najvećim delom, podnele stranke opozicije, a tu si i tri predloga zaštitnika građana. U proceduri su i dva zakona koji su podneli poslanici vladajuće koalicije - Veroljub Arsić (SNS) i Mira Petrović (PUPS). Kada se tome doda i deset zakona koji u skupštinskim „fiokama“ stoje još od 2012. godine, jasno je da poslanici neće imati previše odmora. Tačnije, u klupe će morati da se vrate i pre početka redovnog prolećnog zasedanja u martu, a raspored jedino može da „prekroji“ raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

TEMPO USPOREN

U ODNOSU na 2012. tempo rada Narodne skupštine je tokom prošle godine bio usporeniji. Do trenutka kada je novi ministarski kabinet položio zakletvu krajem jula 2012. pa do kraja godine, usvojeno je ili promenjeno ukupno 70 zakona. Odnosno, poslanici su u proseku mesečno izglasavali 14 akata.

Preuzeto sa ...