Marselo Glesijer, čuveni svetski teoretičar fizike i astronom iz Brazila, pokušao je da za sajt NPR da odogovor na pitanje: Da li život ima svrhu? Pogledajte njegova razmišljanja na ovu temu...

Ne mislim na naše privatne živote, lične odluke i nade, planove koje smišljamo tokom godina. Verujem da svako od nas veruje da naši životi imaju svrhu, ili više njih.

Ja mislim na život kao na prirodni fenomen. Ovaj čudan sklop materije kom je podarena autonomija i koji je sposoban da apsorbuje energiju iz okoline i koji opstaje zahvaljujući reprodukciji.

Sve životne forme imaju jednu esencijalnu svrhu – opstanak. Ovo je važnije čak i od reprodukcije. Nakon svega, bebe i stari ljudi su živi, ali se ne razmnožavaju. Biti živ je važnije od prenošenja gena. Biti živ znači želeti ostati živ. Ovo je ključna razlika između živih stvorenja i drugih formi materijalne organizacije kao što su zvezde i kamenje.

Te forme prosto postoje, pasivno dozvoljavajući razvoj fizičkih procesa koji definišu njihove interakcije sa sobom i sa okruženjem. Za stene, u pitanju je erozija, za zvezde – one podnose gravitacione implozije sve dok ima dovoljno goriva u njihovim jezgrima. Ne postoji arhitektura energije, ne postoji planiranje da se produži ono što je neizbežno.

Ključna razlika između živih i neživih jeste nagon za preživljavanjem. Život je forma materijalne organizacije koja stremi da bude večna.

Zabuna u vezi sa svrhom života pokazuje se kada sagledamo neverovatu raznolikost života. Sa obzirom na to bogatstvo i kreativnost, teško je prihvatiti da je sve to rezultat nesreće bez nekog većeg cilja ili svrhe da se stvore još kompleksnija stvorenja. Stvari postaju još gore kada naučimo da je istorija života na Zemlji izuzetno kompleksna.

Život postoji na Zemlji nekih 3.5 milijardi godina. Tokom prvih 2.5 milijardi godina postojale su samo jednoćelijske bakterije. Tek je poslednjih 600 miliona godina život počeo da dobija na raznovrsnosti. Nakon Kambrijske eksplozije, pre otprilike 550 miliona godina, možemo da vidimo višećelijsku složenost koju povezujemo sa višim oblicima života. Nakon toga je život zauzeo okeane, zemlju i vazduh sa neverovatnom brzinom i upornošću.

Zato ne čudi što toliko ljudi misli da život ima svrhu, svrhu povećanja njegove kompleksnosti. Naravno, klimaks ovog procesa predstavljamo mi, inteligentni ljudi.

Zaključak je međutim pogrešan. Ne postoji nikakav „plan“ da život postane kompleksniji kako bi na kraju stvorio inteligentna bića. Uzimo dinosauruse za primer – oni su postojali nekih 150 miliona godina i bili su prilično glupi. Nismo u prilici da vidimo velociraptore kako koriste teleskope ili mobilne telefone. Život želi da se očuva.

Sve dok je dobro adaptiran na svoju okolinu on će ostati takav kakav jeste, sa mogućnošću povremene korisne mutacije.

Ukoliko se okolina drastično promeni, život će reagovati. Ili umiranjem ili, za one vrste koje prežive, mutacijama koje mogu da izazovu radikalne promene za jako kratko vreme.

Da smo promenili jedan ili više dramatičnih događaja u istoriji planete, recimo, pad asteroida koji je pomogao da dinosaurusi nestanu pre nekih 65 miliona godina, istorija života bi se takođe promenila. Vrlo je verovatno da mi sada ne bismo bili ovde.

Lekcija koju nas život uči je prosta: U prirodi destrukcija i kreacija igraju zajedno. Međutim, u ovoj koreografiji ne postoji koreograf.

Izvor:B92

---

Ne znam bas da li je za psihijatriju ili filozofiju, pa sam stavio ovde. Kompleksna tema bogami. 

Jedno je sigurno.. Koga briga ako nema zivota? Ako sav zivot nestane, koga briga? Mene zabole, a opet volim zivot. 

Neka razmisljanja ovde:

http://forum.burek.com/svrha-zivota-t395619.40.html
http://forum.burek.com/sta-je-smisao-zivota-t531841.240.html
http://forum.burek.com/smisao-zivota-t26145.110.html
http://forum.burek.com/covek-uzrok-svrha-i-razlog-postojanja-zivota-t439140.50.html

Kada je vec o fizicaru rec, izmedjuostalog, post-ovi 461 i 465. U postu 465 imas intervju sa ... videces vec.

http://forum.burek.com/svemir-bog-postanak-mogu-li-se-naucno-objasniti-t293636.msg9364173.html#msg9364173

Pa najbolje je ono...experiance...ali ne u smislu iskustva...neko onaj drugi smisao...zaboravio sam kako se kaze...

Po meni...to je najbolje...

U, nisam znao da ima toliko tema. Hvala Lajte. Malo manje me zanima svrha zivota kroz religiju, ali me i ona zanima. Da vidim bas sta Biblija kaze. 

Hrišćanstvo je uglavnom fokusirano na čoveka.
Smisao ovog života je zaraditi drugi život u Carstvu nebeskom. O biljkama i životinjama se ne govori.
Islam kaže nešto slično. Po njemu čovek postoji da bi ispunio božija očekivanja i tako zaradio raj.
Na istoku malo drugačije gledaju na to. Živi se mnogo života (ne samo ljudskih) radi sticanja iskustva koja trebaju dovesti do oslobođenja.

Religije uglavnom postavljaju neki zadatak, cilj koji na ovaj ili onaj način treba postići. Život ovde je odraz nekog drugog života.

Sa druge strane ima onih koji u svemu ne nalaze nikakav smisao.
Sartr kaže da je smisao našeg života da prihvatimo besmisao.

Da se nadovežem na uvodni tekst. Autor kaže da reprodukcija nije smisao života i kao argument navodi bebe i starce koji pokazuju želju za životom.
Nije sporno da nagon za samoodržanjem postoji kako kod beba tako i kod starih. Ali na to može da se gleda drugačije. Taj nagon bebu tera da preživi dok ne postane polno zrela. Nakon toga on ne može samo da nestane nego nastavlja da upravlja živim bićima do smrti.
Neki insekti i ribe žive samo do parenja i polaganja jaja pa umiru. Smisao njihovog postojanja se svodi na reprodukciju, produženje vrste odnosno nastavak života. Iz toga sledi da
je smisao života, život, njegovo održanje po svaku cenu. Jedinke nisu bitne, važno je samo nastaviti život.

To sa reprodukcijom je zesve uprosceno...a primer riba i tamo nekog sisara..skroz pogresan...

Vidi ovako. Reprodukcijom se prenose korisne mutacije sa jedne generacije na drugu. U promenljivom sistemu kakav je Zemlja to je nužan uslov za opstanak. Ako bi imali biće koje je odlično prilagođeno i nije podložno staranju i umiranju, pa nema potrebu da se razmnožava, prva veća promena bi ga uništila.
Ovako data mu je šansa da se adaptira.
Evolucija koja podrazumeva prenos mutacija sa jedne generacije je nužna za očuvanje života. Razmnožavanje je osnovna stavka u mehanizmu evolucije.

Moj favorit. 

Uz svo postovanje za taj naucni pristup...mi i dalje ne znam cemu sluzi 90% gena ...pa su i zakljuchci koji se donose najblaze receno pogresni....nema sanse da je to junk dna...

Ista ta nauka je govorila da se stecene osobine ne nasledjuju...

Ако ћемо искрено да гледамо живот не у биолошком него у људском смислу и нема смисао. Као што се ни људи не разликују од животиња са гледишта Универума тако и живот муве има исти смисао као и живот човека. Зато и успевају све те силне религије које говоре да је смисао човека или да би служио бога, реикернација итд... и које говоре да је човек посебан, створен по слици божијој итд...
Човек себи нађе смисао како не би живео бесмислен живот. То је нека врста мотивације да истраје, ваљда...