Sta ja napisah pre izvesnog vremena. Moja sestra je mnogo puta imala razloga da dobije stosta od mene ali sam se obuzdala. Inace da li sam pomenula da je kao malecka bacala nozeve na mene, ali se tome sada lepo smejemo. Proci ce te. Sad probaj s njim da pricas.

Kapirate? Kljucna rijec je SVI...

Da je tako, ne bi ti majka rekla to sto ti je rekla

Zamisli na trenutak,kako je on usamjen, svi, bas svi ga mrze (kako ti kazes), pa cak i onaj koji "mora" da ga voli, njegov brat.Usvwemu tome on taj koji je nesretan, usreci ga ti bar malo,vidjeces osjecaces se bolje.Odbijace sve sto je dobro i pozitivno dolazi sa tvoje strane prema njemu, i bice prema tebi jos gori, a onda jednog dana ce se umoriti i vidjeti da ne vrijedi, da se opire tebi i tvojoj ljubavi.A ti si u tome svemu veeeeliki.

A zašto ga svi mrze. O čemu je reč? Da li ga i roditelji mrze? Kako se ponaša prema tebi, šta on oseća prema tebi? Tražiš savet, a cela slika koju si nam dao je više nego oskudna. U čemu je problem između vas dvojce?
Ja i sestra smo se kao klinci lemali i bili kao pas i mačka. Sada se volimo najviše na svetu. Šteta je da ga izgubiš ako ima mogućnosti da popravite odnose...

Ja te razumem, jer i ja nisam mogao da podnesem razmazenu i kenjkavu decu svojih roditelja i sve ono sto su mi priredjivali. I ja sam pisao dnevnik u kojima sam nazivao to potomstvo svakakvim imenom zato sto sam, iskreno govoreci, kao licnost bio ugrozen od njih. I da li sam ja onda lud? I meni su govorili, tacnije pretili da cu ici kod psihologa. Na kraju, svi su oni skrenuli, dragi moj, a ja evo ni do dana danasnjeg ne moram da idem kod psihologa, vec sve svoje traume u probleme resavam manje vise sam uz pomoc dragih ljudi koji me iskreno vole i knjiga koje su mi u tome velika pomoc i izvor informacija. Dakle, po meni ti nisi nimalo lud, ja te shvatam i shvatam nemogucu situaciju u kojoj si. Jedino resenje bice da jednog dana ne moras vise da delis isti krov sa onim ko te ugrozava i unistava. A pristrasnost roditelja, nazalost, nije nista novo pod suncem.  

@cbbj:

Vala, ako te rodjeni brat ili sestra ugrozava ili unistava, ne znam sta onda mozes ocekivati od priajtelja i drugova. Po meni, zakljucak koji izvodis, a pogotovo resenje, je vise nego apsurdno...

Ne znam... Mozda i ja gresim, ali stvari o kojima vas dvojica pricate nikada necu moci da shvatim... Jebote, da mrzis rodjenog brata... Ja znam da bih dobrovoljno isao kod psihologa... Vi kako vam drago...

Ne, to je bolesno dijete. Nikad nicim nije zadovoljan, ako mu keva kupi patike on odmah skoci u stilu "Kozo jedna, sad idi kupi marker da presvrljam ove zute strafte" ili nesto tako...zna on vec.... Kad dodju neki gosti umiri se, rekao bi covjek mirnijeg djeteta nema na svijetu, a kako ga ja pogledam iskrevelji se da me izazove jer zna da mu necu nista dok su gosti tu... Mogao bih napisati knjigu njegovih bezobrazluka... Citav zivot pokusavam da budem drugaciji od svega i svih, a on ne da me kopira nego... Kazu treba da sam mu ja uzor, a ja znam da treba, ali do nekih razumnih granica. A on kad vidi da me to nervira, nastavlja jos gore, a posto ja ne mogu da se kontrolisem kao Dell Boy, i da se zaustavim na samarima, jednom je zavrsio na sivenju... Jednostavno ne mogu da ga podnesem, ali poslusacu neke od predloga i potraziti psihijatra...
I da znate, pokusao sam fino sa njim, a on to iskoristi pa bi i Isus pozeleo da ga ubije...

Kad bi tako majci govorio ne bi sigurno bila protiv TEBE u ovoj situaciji...

Eto ti ga na... sad ispade da ja lazem... Keva je protiv nasih svadja zato sto mi je 1999 poginuo ujak (njen rodjeni brat) jako mlad. Sad izludjuje od nas, a ja izludjujem zbog ovog malog se*onje jer to ne kapira. Dok sam mogao da se suzdrzim, suzdrzavao sam se... ali ovo je prelilo bure a ne casu...