Aleksandar Veliki (Makedonski) - (365. g.p.n.e. - 323. g.p.n.e)
Vojni genije i izuzetni vođa Aleksandar postao je kralj Makedonije (države-grada u staroj Grčkoj) 336. g.p.n.e sa nepunih 20 godina. Nasledio je svog oca Filipa II koji je ubijen tokom priprema za rat sa Persijom (današnji Iran). Čim je preuzeo presto, počeo je da gradi izuzetno moćno i veliko carstvo koje se protezalo na velikom prostoru od Grčke do Persije i od Egipta do severne Indije. Aleksandar nije bio samo veoma uspešan vojskovođa i general. Obrazovanje je sticao kod čuvenog grčkog filozofa Aristotela i mnogo je doprineo razvoju kulture u svojoj državi. Osnovao je i podigao mnoge gradove, među kojima je najpoznatiji grad Aleksandrija u Egiptu, i širio je uticaj grčke kulture i filozofije širom Azije. U nastojanju da osvoji poverenje i naklonost pokorenih država i naroda, oženio se lepom azijskom princezom Roksanom. Kada je 323. g.p.n.e umro od groznice u Vavilonu imao je samo 32 godine. Njegovi naslednici nisu bili u stanju da njegovo ogromno carstvo održe na okupu, pa je ono uskoro bilo izdeljeno na nekoliko zasebnih kraljevstava. Aleksander je postao kralj Makedonije 336. god. pre nove ere, nedugo nakon što je njegov otac Filip izvojevao pobedu nad grčkim državama u bici kod Heroneje 338. godine. Mladom princu je učitelj bio i filozof Aristotel, a medju njegovim drugovima iz škole bio je i mladi makedonac po imenu Hefest, koji će postati njegov dugogodišnji prijatelj. Sam Aleksandar je bio opsednut ambicijom o pokretanju ‘osvetničkog’ rata protiv Persije u kom bi on predvodio Grke i Makedonce. Pohodom na Malu Aziju (današnja Turska), čije je osvajanje započeto 344. god p.n.e., u roku od deset učvrstio se kao kralj, po sili vojnih osvajanja, na prostoru od egejske obale do severozapadnih granica Indije. Godine 324. p.n.e. vratio se u persijsku prestonicu, izmoren neprekidnom težnjom za slavom ( i ,mora se reci, alkoholom). Sledecyeg prolecya bio je slomljen groznicom i izdahnuo je 13. juna 323. godine p.n.e.Jedan pisac iz tog doba tvrdi da je Aleksandar ludo voleo dečake, ali nama su poznata samo dva imena njegovih mogućih ljubavnika - Hefest i Bagoas. Hefest je ostao njegov odan drug do svoje smrti (324. god. p.n.e.) i igrao je tkđ. važnu ulogu javnom životu i vojsci, najpre kao komandant konjice a kasnije i kao 'hiliarh' - drugi na hijerarhijskoj lestvici, odmah iza titule kralja. Nijedan savremeni izvor ne iznosi nepobitno da su bili ljubavnici, iako veliki broj anegdota pokazuje da si bili ekstremno bliski. Tako je npr. pri poseti Troji, Aleksandar položio venac na Ahilejevu grobnicu, dok je Hefest odao istu počast na grobnici Patrokla. Kad je Hefest preminuo, Aleksandar je ispoljio tugu na neobičan način. Ležao je satima neutešno pored leša, naredio je javno žaljenje, pompozne pogrebne rituale i odao mu poštu nalik kakvom polubožanstvu.S obzirom na to da su bili isto godište, njih dvojica se nisu uklapali u uobičajen obrazac grčke homoseksualnosti. Medjutim, može se pretpostaviti da su u mladosti imali ljubavnu vezu, a kasnije je fizička strast sazrela u blisko prijateljstvo puno uzajamnog poštovanja i privrženosti - o čemu Aristotel u svom delu Etika govori kao o čestoj pojavi.
Mnogo manje prominentan, ali za Aleksandra izuzetno bitan, bio je persijski evnuh
Bagoas, kojeg Plutarh opisuje kao kraljevog 'eromenos-a' (ljubavnika). U mladosti izuzetne lepote, Bagoasa je Aleksandru poklonio jedan persijski zvaničnik, koji je time želeo da obezbedi sebi naklonost. Bagoasov uticaj na kralja mogao se ispostaviti kao spletkaroški - kao u slučaju kada je kovao zaveru protiv dvoranina koji ga je javno uvredio nazvavši ga kraljevom kurvom. Mase su, medjutim, uživale u ovom odnosu. Na velikom javnom takmičenju u plesu nagrada je (neočekivano) dodeljena Bagoasu. Ali kada je zauzeo svoje mesto do Alexandera, svetina je zahtevala da kralj poljubi svog miljenika, što je on i učinio, sa uživanjem .Aleksandar se takođe ženio, barem tri puta, od toga dva puta iz političkih razloga.
Njegov poslednji brak, sa Baktrijkom Roksandrom, izgleda da je bio sretan spoj. Sa njom je začeo sina koji se rodio nakom Aleksandrove smrti. Činjenica da jedan apsolutistički vladar poput Aleksandra uživa u različitim seksualnim vezama nije ništa neobično, ali njegova ljubav prema Hefestu je bila daleko od površnih odnosa i pružala mu je značajan oslonac u raznim frenetičnim poduhvatima. Što se tiče Bagoasa, ako odemo dalje od seksa i zluradih intriga, ovde se može možda uočiti jedna od mnogih indikacija Aleksandrove želje za prevazilaženjem rasnih podela u novonastalom carstvu.Aleksandar nije jedini grčki general koji je imao homoseksualne odnose. Mnogi izvori to potrvrdjuju: oni o ljubavnicima koji stoje ramu uz rame u bici, do onih izvora o komandantima koji dezertiraju radi zagrljaja njihovih ljubavnika. časna vojnička homoseksualnost je ohrabrivana zbog uverenja da cye prisustvo ljubavnika inspirisati ljude na hrabrost i podsetiti ih na sramotu kukavičluka. Ovo je bio razlog za formiranje Svete tebanske čete, vojnog odreda sastavljenog isključivo od homoseksualnih parova. Odred je osnovan 378. god p.n.e i brojao je 300 pripadnika. Borio se u mnogim bitkama, a kulminaciju je doživeo u bici kod Heroneje, kada su svi vojnici izginuli braneći savez grčkih država od Filipa Makedonskog, Aleksandrovog oca.
Možete postati kralj, možete osvojiti svet, možete biti Bog, ali kada vaš voljeni umre, sve postaje beznačajno.
Posle ubistva Filipa Makedonskog, kralja Makedonije i osvajača Grčke, nasleđuje ga njegov sin Aleksandar Makedonski koji je zbog svojih velikih osvajanja kasnije nazvan Aleksandar Veliki. Aleksandar je bio čovek velikih vojničkih sposobnosti i solidnog obrazovanja. U mladosti mu je učitelj bio veliki grčki filozof Aristotel. Aleksandar je ubrzo pohvatao i kaznio ubice svog oca, dovršio rat sa varvarima koji su živeli severno od Makedonije, uguši pobunu u Grčkoj i poveo rat protiv Persijanaca. Persijska država bila je ogromna. Ona je bila nekoliko desetina puta veća od Aleksandrove. Sa 40000 vojnika Aleksandar je prešao Helespont (Dardanelski moreuz) i potukao Persijce na reci Graniku (334. godine pre nove ere). Posle toga osvojio je celu Malu Aziju, a iduće godine Fenikiju, Palestinu i Egipat. U Egiptu su ga sveštenici boga sunca broglasili za Amonova. U njemu su i oni videli veliku snagu koja treba da drži robove u pokornosti. Na ušću reke Nila podigao je grad Aleksandriju i u njemu Farski svetionik koji je smatran jednim od sedam čuda starog veka. Iz Egipta pošao je ponovo na Persijance i zauzeo Mesapotamiju i Persiju. Kada je zavšio sva ta osvajanja počeo se pripremati da osvoji Indiju, koja je još u starom veku bila poznata po svom bogatstvu. Aleksandar prodire u Pendžab, ali je morao da napusti osvajanja zbog pobune u vojsci. Za sedište svoje nove države uzeo je Vavilon. On je hteo da sjedini grčki i istočnjački svet i da mu da jedinstvanu kulturu. Umro je vrlo mlad (323. godine pre n. e.). Posle njegove smrti država se raspala na Makedoniju s Grčkom, Siriju s Mesopotamijom i Egipat, kao i druge manje države. Kralj Makedonije i osvajač sveta, zbacio je Persijskog cara sa prestola i ospostavio svoju vladavinu od Grčke, Egipta do Indije. Aleksandar Makedonski je najveća istorijska ličnost za koju se smatra da je bila homoseksualna. Aleksandar Makedonski je smatran veoma lepim i zgodnim čovekom. Mnogi njegovi portreti koji su rađeni za vreme njegovog života to i dokazuju. Njegov ljubavnik Hephaestion bio je viši i lepši od Aleksandra tako da je Persijaska kraljica pomislila da je on veliki osvajač i poklonila mu se u znak poštovanja. Na to je Aleksandar odgovorio: “Hephaestion je isto Aleksandar”. U Antičkoj Grčkoj muškarci su imali supruge i ljubavnike oba pola. Aleksandrov otac, Filip Makedonski imao je ljubavnike i mnogo žena. Aleksandar Makedonski je odbio da se oženi i posvetio se osvajanju sveta. Aleksandar je bio zaljubljen u svog prijatelja Hephaestiona. Obojica su bili Aristotelovi učenici. Aleksandar i Hephaestion su bili slični herojima Ilijade, Ahilu i Patroklu. Hephaeston je započeo svoju vojnu karijeru kao obični vojnik konjanik. Iako je bio Aleksandrov veliki prijatelj nije imao protekciju. Kasnije se Aleksandar zaljubio u sudiju Persijskog suda, što je bio veliki skandal, ne zato što je sudija muškog pola, već zato što je Persijanac, a mnogi Grci su smatrali pripadnike drugih naroda za varvare. Aleksandar se kasnije oženio princezom malog azijskog kraljevstva sa kojom je dobio jedno dete. Takođe se oženio i sa princezom poraženog Persijskog kraljevstva, što je bio čisti politički brak, a Hephaestion se oženio njenom sestrom, jer su Aleksandar i on želeli da im deca budu rođaci. Posle osvajanja Azije, Hephaestion umire od tifusa. Aleksandrova tuga je bila velika. Aleksandar umire osam meseci posle Hephaestion-ove smrti. Imao je 32 godine. Kako legenda kaže umro je od tuge za voljenim. Hephaestion je muškarac koga je Aleksandar voleo, celoga života su imali intimnu vezu koja je do danas neponovljiva: Aleksandar je bio samo jednom pokoreno, kazivali su filozofi mnogo godina posle njegove smrti, od strane Hephaestionovih bedara. U tridesetim godinama svog života Aleksandar je i dalje bio Hephaestionov ljubavnik iako je tada bio običaj imati veoma mladog ljubavnika. Njihova veza je bila jaka; Hephaestion je bio vođa Aleksandrove konjanice, postao je heroj dostojan divljenja i obožavanja i posle smrti.
Možeš umreti mlad, a ipak imati dovoljno vremena da osvojiš svet…